Obradović, Dositej - BASNE
Sojedini sve ljude u ljubavi, pravdi i dobrodjetelji! 12 Lav i miš Lav utruđen legne u hlad počivati, i tu zaspi. Miš tuda hodeći, dođe mu u glavu da pretrči lava. Lav se prezne i ščepa miša. „Nijedna vero!
Ne želimo da smo svuda zejtin na vodi. 110 Putnici i topola Putnici na vrućini dođu pod veliku Štopolu u hlad, i tu otpočiiu. A polazeći reku: „Šteta da tako veliko drevo neplodno i bespolezno tako stoji!
154 Starac i Solomonov gyx Jedan starac, dobap i imućan gazda, po dovoljnoj letnjoj radnji sedne u hlad za otpočinuti, kad eto ti javi mu se jedno, seni podob|no, no velikolepno i carsko, viđenije. Zapita starac: „Ko je to?
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Čiča Mirko i Ćebo odoše u Zarožje... Taman Živan ustade, jer se hlad beše pomaknuo, a sunce pripeklo, te ga vrućina probudila, kad eto ti mu Purka. — Pomozi bog, kume!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Zbilja — reče Stanko, sedajući u jedan senovit hlad — ja još ne znam zašto se vi odmetnuste u goru. — A niko se ne odmeće od bela bosiljka — reče Latković.
Smotri Lazara gde licem u svetu nedelju odbija otkose... Šaru obesio o jednu krušku, a pištolje i nož spustio u hlad. Dršćući, provuče se Stanko kroz čestu i stiže do kruške. Kako stiže, on rukom skide šaru, ali mu je ruka drhtala...
— Hoću!... To će mi biti najmilija priča što je do danas ispričah!... I, posadivši se u jedan hlad, ispriča im ceo događaj... Hajduci su slušali s najvećom pažnjom... Ovda-onda prekidali su priču uzvicima. — Oho-ho!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Čuo je neke korake iz daljine, pa se sklonio u hlad ispod nekog bagrenja. To behu koraci seoskog boktera ča-Niće, koji je javljao selu koje je doba, i čuvao selo od lopova,
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
U takve dane, tamo, ljudi beže od Sunca i skrivaju se, pod drveća, u hlad, pa spavaju ošamućeni. A teško onom ko ih budi nehatno. Može da, u trbuh, dobije brisu!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
jednim ćupom vode, premeštajući se, na pokrovcu i sedlu, sa one strane gde je pripeklo Sunce, na onu stranu gde beše hlad, čisteći pri tom šakom, pod uzglavljem, mrave što su se oko njega skupljali.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
se odmara, da ga dvore svi odreda u rodbini, da mu s planine vodu nose, da mu pevaju pesme stare, da mu soko krilom hlad čini; ako ima bratučeda, da mu oni konja timare.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Svet je zanosan zato što je takav kakav je: Onde potok, Onde cvet; Tamo njiva, Ovde sad; Eno sunca, Evo hlad. Tolikom zdravlju, tolikoj radosti i dobrodušnosti, mi danas možemo da verujemo samo u dečjoj poeziji.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Kako koja dođe, izvadi vode iz bunara, umije se, polije bose noge, zatim brišući lice „boščom“ seda u hlad i ćereta sa ostalima. Žagor se sve više dizaše.
Kostić, Laza - PESME
u nas je sve k'o u muža i žene, samo što nije briga i rad, sve su miline, al' nežežene, strast nam se blaži u rajski hlad; starija ona sad je od mene, tamo ću biti dosta joj mlad, gde svih vremena razlike ćute, Ѕanta Marіa della Ѕalute.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Stojša kad dođe na onu česmu, napije se vode pa legne malo u hlad da se odmori i pokrivši se po licu jednom od one tri marame da ga muhe ne bi klale.
Stojša se onde napije vode pa legne u hlad da se malo odmori pokrivši se po licu jednom od one tri marame da ga muhe ne bi klale.
Onda Stojša iziđe na zmajev čardak pa legne u hlad, a dvorani kad vide šta učini, stanu mu govoriti da beži: — Beži, junače, kud te dvoje oči vode, dok nije došao zmaj,
On zablagodari caru, uze maramu i krete kući. Putujući tako ogladni, te sjede pod jedno drvo u hlad da se odmori i malo prihvati. Taman izvadi maramu, kad eto ti ga jedan čovjek putem pravo k njemu, a jaše na magarcu.
„Hajde dok prođe pa ću jesti“ — pomisli carev sluga. No onaj čovjek sjaha s magarca, priveza ga pa uđe u hlad. — Pomaže bog! — Bog ti pomogao. — Zdravo, kako si? — Zdravo, hvala bogu, kako ste vi? — Hvala bogu!
Zamalo čas oklopnik se vrati i donese mu maramu. Jašući tako na magarcu razgledaše ne bi li spazio gdjegod dobar hlad, dok ne opazi jedan veliki hrast a pod njim hladovina da ne može bolje biti.
što ne dovedete ovđe onu našu kobilu što je dva dni duga a do podne široka, a po leđima joj vrbe porasle; neka načini hlad po njivi.“ Brže bolje otrči moj otac, te dovede kobilu, i žeteoci lijepo stanu žeti po hladu.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Njega munja ne udara, nit' sekira oštra seče, Pastir pod njim hlad uživa čekajući blago veče. On je nik'o povrh groba udovice neke mlade, Što je silni janičari isekoše u komade.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Eno ga, stade u hlad pod jednom brezom. Svrake zakreštaše, prhnuše i popadaše na obližnje drveće. Putnik stade, skide s glave prašnjavi šešir
Deca izneše stolice ; odjednom se tu nađe i Stojan, koji ćuteći namesti stolice u hlad pa se izmače, gledajući pisara onako isto neobično, naježeno, kao i Gojko.
Iziđoše oboje napolje i sedoše u hlad. — Oprostite, molim vas, poče pisar vrlo učtivo, što sam vas zvao malo pre. Zaboravio sam da se vaš posao ne sme
u smederevsku Jasenicu. Pa ja da ga zovem... — Čekaj, molim te tu... Zakloni se u hlad pod trešnju, pa čekaj... sad ću ja.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Kose joj davno sede... — — — — — — — — — — — — — Leto je. Žega, Kada se znoji I u hlad bega— Ali na gumnu vršaj stoji! Svi su na poslu — žetveno doba— A ona, mala — grozd u ruci— Sedi i grozdić boba.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
A ti se premeštaš iz hlada u hlad, sa rudine na rudinu, biraš najlepši plod, okusiš ga, pa si sit. Probaš da legneš i zažmuriš, al' ti ne daju veseli
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Njihove su posete vrlo retke, Sa njima se viđamo o praznicima. Kad dođu, deca mogu da se sklone Iza kuće, u hlad starih trešanja. Kad dođu, donesu kilogram i po bombone I dva kilograma ljubopitljivog smeškanja.
Kad selo, reka, brdo i grad Prilegnu — svako u svoj hlad; Tad vetar duva, al se ne čuje: Grana se s granom poprečuje; I sunce čeka da mu neko Rekne to što mu niko nije
PRED ZORU Probudih se, predzoru, i videh: grad U Mesečev se sklonio hlad. U vazduhu, kao u tamnoj bari, Sazrevale su duše i stvari. U BRDIMA TEČE REKA U brdima teče reka.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Dok sidemo kâ na ovo polje, počinemo pod jednu jabuku, ispod koje i potočić vraše. Svi se u hlad pod njom sabijemo, uberemo zrelijeh jabukah, kao cukar svaka bješe slatka; pop očita pod njom evanđelje.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Evo večernji hlad“, primjeti Radoje, „no imamo li mi časova dogovora oko ove naše rabote, jer smo mi i umorni pa bi malo počinuli“.
„Ovo je, peti dan otkad se ranio?“ „Da, peti. Četir je ležao u Ozriniće, a ovo je peti. Juče u večernji hlad, krenusmo tamo. Kamo sreće da smo i prije! Ćaše bolje biti, jer ko ga je vidao tamo? I kako su ga vidali?“ reče Radoje.
Sunce se bješe pomolilo iza riječkih brda, te zraci njegovi otiskivahu malo-pomalo debeli hlad manastirskijeh zidina. Polak gumna bješe svijetlo, a polak hladom pokriveno.
Pejo pokrio bješe glavu i prsi strukom. „Ne mogu da spim, pa sam izašao malo na hlad!“ odgovori Janko. Stana stade preda nj.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Odjek) 210 — Gorom ide, ne šuška, vodom ide, ne brčka? (Senka; — hlad) 211 — Da kupiš sto godišta, ne bi krčag nakupio? (Rosa) 212 — Živo bez duše, čuje bez uha, zbori bez grla?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Stojša kad dođe na onu česmu, napije se vode pa legne malo u hlad da se odmori pokrivši se po licu jednom od one tri marame da ga muhe ne bi klale.
Stojša se onde napije vode pa legne malo u hlad da | se odmori pokrivši se po licu jednom od one tri marame da ga muhe ne bi klale.
Stojša se onde napije vode pa legne u hlad da se malo odmori pokrivši se po licu jednom od one tri marame da ga muhe ne bi klale.
Onda Stojša iziđe na zmajev čardak pa legne u hlad, a dvorani kad vide šta učini, stanu mu govoriti da beži: „Beži, junače, kud te dvoje oči vode, dok nije došao zmaj,
što ne dovedete ovđe onu našu kobilu što je dva dni duga a do podne široka, a po leđima joj vrbe porasle; neka načini hlad po njivi. Brže bolje otrči moj otac, te dovede kobilu, i žeteoci lijepo stanu žeti po hladu.
Stanković, Borisav - JOVČA
Znaš: čovek, ceo vek žedan, traži nešto. Ne nađe to. Pa... digne ruke, pregori. Ali, žedan, bar hlad da nađe! Ni to nema.
Ni to nema. Sam on uzme, posadi drvce, čuva, pazi da ono poraste, te bar tu, ako ne žeđ da ugasi a ono hlad da nađe... Drvce poraste, zazeleni, zahladi... Ali, oko njega nigde, nigde bor, jablan, sve sučke...
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Sve ću ti iskazati. Ajdemo dalje! Ajdemo dalje! Bjehu došli u šumarak, blizu voza, te sjedoše u hlad. — Dakle, ima ništa nova i kod vas, kad veliš da ćeš mi sve kazati? Da nije šta zlo? Knez zavrti glavom i huknu.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Sa strane: samo trske i bare Sa žabljim i gušterskim skokom. Mi idemo pomno kroz sve to, A slutimo: žita, raži, Hlad, neku ljubav bez laži, Neki cvet, nešto sveto.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Veliko orahovo drvo bacalo je debeli hlad na njihovo odmorište. „Kojem srećnom slučaju ili proviđenju imam da zahvalim za tvoju posetu?
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Osjetih da me s leđa bije hlad. Osvrnuh se, gotovo sa zebnjom: zemlja je bila poplavljena sutonom i pokrivena dugim sjenkama.
Ali jedan hip kasnije, kako je osjetio hlad što mu počinjući od vrhova nožnih palaca gamiže uz tijelo, on se trgne, skoči na noge.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
što ne dovedete ovđe onu našu kobilu što je dva dni duga a do podne široka, a po leđima joj vrbe porasle; neka načini hlad po njivi!“ Brže-bolje otrči moj otac te dovede kobilu, i žeteoci lijepo stanu žeti po hladu.
Petković, Vladislav Dis - PESME
K'o sumrak zemljom, k'o mirom lepota, Duh opet ide onim starim putom, U hlad mog groba, u raku života, S crninom mojom.
Da sećanja pokrije jedan oblak mira, I budućnost moja cela da mi bude hlad Na kome će dan po dan mrtav da se zbira. Ja saranih sve, i ljubav, osim mira glad.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Po oranicama i livadama pase ugojeno blago i sija toplo sunce. Tu se u suncu sreta sa Spasojem. On je vodi u hlad. Planduju i razgovaraju, no ne sjeća se riječi. A ne sjeća se ni mjesta, zasve da joj se čini da je nekada tu bila.
Antica u kući doji svoje čedo, miri ga i uspavljuje. Kad ga je uspavala, iziđe pred kuću da opere robu. Povuče se u hlad, prama djeci, da su joj na dogledu. Radeći snatri, i tako joj vrijeme brže prolazi....
Dok su ribari posvršavali posao, ja sam se zaklonio u hlad i podao se nebrizi. U odmacima, piljeći ispred sebe u svježu pučinu, dopiraše do mene njihov razgovor.
Oštri vonj peciva golica, a plamen se i ne vidi u punoj svjetlosti dana. Kada ispekoše ribu, pozvaše i mene u hlad, ispod jedne lađe na žalu, i tako se, vadeći srdjele iz žerave, opet nađoh među njima...
I Kate osvrće se naokolo da nađe zgodno mjesto, pa, uočivši ga, vodi ga kao da je opčinjen ispod smokve u hlad. Smjestiše se jedno do drugoga. Danguba ubrzo zakunja; ona ga gleda i pomalo pijucka iz tikvice.
Iza podne dovuče se umoran i slab u hlad da opočine, a kad ga, oko dve ure, Lazo htede da probudi, prenerazi se videvši ga gde leži bled, zatvorenih očiju, a
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
S lipe miri ceo dô. Kako onde tice poje Ne zna svako, ne zna to. Tu po vodu eto mome, Sela malo u taj hlad, Digla oči, a pred njome Stoji detić krasan, mlad. Detić reče: „Dobar veče!“ Pa odgovor čeka njen. „Dobar veče!
Voćko moja, voćko, granata, golema, Ja ti u hlad legnem, al’ mi se ne drema; Obuzmu me misli, da ih jedva smažem. Mislim, — a što mislim nikome ne kažem.
Krakov, Stanislav - KRILA
Strah ih je probijao ledenim strelicama, a huka im zasela za pleća. Krili se u šibljake i hlad granatog drveća. — F...f...f... Nešto je crno letelo kroz vazduh. Bombe su treštale. Dim je izbijao iz sela, sa polja.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
XLІІ Ala je lep Ovaj svet, — Onde potok, Ovde cvet; Tamo njiva, Ovde sad; Eno sunca, Evo hlad; Tamo Dunav Zlata pun, Onde trava, Ovde žbun. Slavuj peva, Ne znam gdi, — Ovde srce, Ovde ti!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Subotić XVIII PRATER Hajd’ u Prater, u krilo zelene prirode, tamo Vlada lepota i mir, struji vedrina i hlad. Tu će s’ tiha u burnu uselit dušu vedrina, Tu će umorno srce mekano naći nedro.
” I spadoše dvorska vrata, Pokuljaše iz njih vile, One poju pesme gnjile, One nose mladog brata U hlad mlade trešnje rane, Da ga pod njom — ah! — sahrane. Na nosilam’ suva zlata Dvanajst vila njega nose.
Jakšić, Đura - PESME
Kao kroz sivu maglu Što samo sine zrak, A gušće oblak dođe, Da veći bude mrak, — I ona samo sinu, Da opet dođe hlad, Da veća tama bude, Da veći bude jad... 1876. (?) POZDRAV Oj, Kozače, ratni sine!...
Nastasijević, Momčilo - PESME
Vodi me stazom tvojom U tihi dol svežih voda. Stena mi je večni Bog, I lug cvetni moj vrt, I sveži mi smokve hlad Kad podnevni peče žar. Večni Bog mi tihi kut Kad zatrese nebo grom, Večni prijatelj moj blag.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
jedno preko drugog u neredu stajalo, i u isto vreme slušao otuda svirku, gledao kako što jače noć, mrak, tišina i hlad, to jače otuda svirka, pesma biva i ovamo u čaršiji osvaja, opija.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
bio manastir, i da je tome manastiru po klonio aga zemlje »koliko je hvatao lipin hlad« (a to je, s obzirom na dužinu senke pri zalasku i izlasku sunca, bilo dosta, BV, 6, 217). O l. uopšte i o pojedinim l.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ali kad ga društvo izgubi s vida, leže ispod drveta u hlad da bar opočine dok bar probava traje. Doktor crkovnog prava izvadi iz rukava smotru „La civita cattolica”, (on je
tuga, dolazi polako ali osjetljivo; zahvata ga sve jače gledajući kako sunce uzmiče sjenama; a kad po odgojku zavlada hlad, zaželi se razgovora sa Mašom. — Mašo! — javi se i ponudi je da sjedne.
A borovik sjaji se na suncu, lagano žamori, a debeli mrki hlad tajanstveno privlači k sebi. Živci mu se upokojiše, obišao ga mlaz silna ganuća.
—Ha, — zasiječe od srca redivoja, a za njim otpoče ostala družina. Ivo se bijaše zavalio na ledinu, u hlad, što se prostro od obližnjih maslina, i uživaše u svijetloj i blagoj toplini.
Djeca se igrahu na buče i na plohe. On se zakloni iza kuće u hlad. Čas je gledao u sunce, čas stajaše tako k'o besvjestan.
— Ideš li u varoš po vodu? — upita ga Ivo. — Malo ću te pratiti do koje masline, pa ću u hlad, dok popusti žega... — Nemojte, čisto sve gori! — odgovori mladić, obrisav maramom glavu.
— Nisi bila danas u crkvi? — upita je mirno mladić . — A ja sam te gleda... — Okasnila sam... — A hoćeš večeras na hlad, prid kuću? — Valjaće... U kući se ne može izdržati... Muški vanka spavaju, a i ja ću u vrtu...
Njegovu uobrazilju miri duboki hlad planinskih dubrava, nad kojima se tek drži zamiruća svjetlost dana. — Gledajte kako se na moru odbljeskuje i igra
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
što je celi dan umirao na vrelini ljutoga kamena, uzalud dozivajući nekog ko bi mu pomogao da se makar skloni u hlad sa sunčeve pržine. Sve sam video kao na dlanu.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Njega munja ne udara, nit sekira oštra seče, Pastir pod njim hlad uživa čekajući blago veče. On nikô povrh groba udovice neke mlade, Što silni janičari isekoše u komade.
Čedo proletnjih, blagih dana, Jednom sam vidô, cvetak mlad, Pod gustim krovom brsnih grana Što grade dubok, mračan hlad. Nebo mu nije rose dalo, Ni životvorni sunce zrak, Lisje mu svelo, stablo palo, I pokrio ga smrti mrak.
I samo vetra burni huk, Nad grobom koji huji, Kô zvučne lire gromki zvuk Očajno, strasno bruji! Tamo gde mirta širi hlad I vreme blaži grudi, Ljubišin prizrak svêtô, mlad, Spokojno, tiho bludi.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
I peva Udružen klik: Kli, kli, kli! Žure se kosači, Rosa je i hlad, Kad žega zatrepti, Malakše im rad; I ševa Peva, ne spi: Kli, kli, kli!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Pa im je onda zelenilo, i debeo hlad, i ljuljanje teških grana ulepšavalo život. Sećali su se kako je nekada, jedne jeseni, Pantelija prvi put prešao k njima
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Išli smo ulicama Soluna gledajući zadivljeno u vile sa spuštenim kapcima, koje su skrivale pritajeni hlad. Tramvaji su zastajali.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ali ne zatvori Varalica oko, niti se mače da hlad nađe. Šta je, tu je: uzmaka nema! Začudi Varalicu tišina u kojoj se ni lepet ptičjih krila, ni šum vetra nije čuo.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Stameno, zrno biserno, Jesi li čula, razbrala: Sitno kamenje broj nema, Duboka voda brod nema, Visoko drvo hlad nema, Ubava moma, mori, rod nema. TOMA (za sebe): Da, jest, zna se: lepota doba, rod, starost nema (trza se.
Šantić, Aleksa - PESME
Gle, jedan orô leti mu sve brže, Na klisurama što ga svu noć čekô... Već žega zadnju paru s njima vrže — U hlad se, evo, putnik Turčin krije, Privezan konjic pokraj njega hrže. I. napiru se kosci ko će prije!
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
kud Dodade na to PREZIREM TRUD Treći gotovan Leže pod dud NEK RADI ONAJ KO JE LUD Četvrti brzo Pronađe hlad IMA VREMENA JOŠ SAM MLAD Peti gotovan Već je spavao Šesti ni glasa Nije davao Sedmi je sedeo Budan i jadan