Jakšić, Đura - PROZA
Oni ne poznaju milost, ne osećaju ljubavi... Tako uzdahnuste vi, pa posle toga nasloniste praznu lubanju na hladan kamen vašega groba i gorko plakaste, a glas vam po nemom groblju nemilo i tupo hujaše, kâ ono jek od tupe motike što po
Šta čeka on?... Glavu je zaronio u dve snažne ruke, ćuti, hladan i nepomičan. Kadikad se trgne, pogleda u zvezde, gleda u noć, pa onda tek onako nerazgovetno progovori: — Još nije
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
obilazi njegova se humka polako pretvara u put u malom paklu zapanjenih sveća na njegovom grobu je mrak pripev joj hladan uleće vetar u maglu toplih bara jedna zvezda prastara tu celu pometnju stvara iz ovog mirisnog neba gle pticu kako se
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Žene iznose pred kuću vatralje, čanke, sovre, raonike, bradve, kašike, i sve izvrću — »da grad obiđe«. Dunu već i hladan vetar; učesta sevanje i grmljavina; oblak se nadnese gotovo nad samo selo, poče prokapljivati pogdekoja krupna kap.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Najedanput stade. Učini mu se da ugleda vatru, ali vatru veliku, kao da kuća gori. On zastade, dršćući, a hladan znoj pocuri niz slepe oči i lice... Vatra je bila velika, sjajna; probijala je kroz gustu šumu...
Sunce je sve više i više naginjalo zapadu. Vrućina je popuštala... Osećao je kako ga pirka hladan vetrić i kako ga krepi... Sa čela mu nestajaše bora...
I opet oboje sagoše glavu... Suze su kapale, pa i prestale. Suvo, ukočeno oko gledalo je u hladan puhor na ognjištu... A napolju je svitao dan.. Prođoše tri meseca u Tuzi I žalosti.
— Baš si dobro učinio, sedi... — reče on... Baš sam se osamio. U svakoj drugoj prilici on bi bio hladan prema Marinku, ali danas on je morao ma s kim razgovarati.
— Baš sam im svesrdno govorio... — Vjerujem ja tebi. — Ali ne pomaže... — I ne treba... — reče Kruška, gradeći se hladan, iako mu obraze obuzimaše crven... — Nego, ostavimo se toga... ja znam, oni me mrze. Je l̓? — Jest — reče Ivan.
I zaćuta sve kao zaklano... Samo se čuo popak... Ali izneveri lepo vreme. Čim pređe ponoć, poduhnu od Drine hladan vetar... Nebom se počeše valjati sivi oblaci...
Sad već ne beše nikoga bez krova i hrane... Ali ružno vreme dojadi. Sitna kiša i hladan vetar ne prestajahu... Vazduh težak i pun vlage.
Deva je sedeo mirno i pucao. Nijedan ribić na njemu nije zaigrao. On beše hladan kao da pokiva kamen u svojoj vodenici... Tri puta jurišaše Turci, i tri puta ih odbiše...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
I onda sam se znojio, kuhao, topio i naposletku bio hladan kao ledenica Molim vas, malo da se izduvam! Dakle ta devojka imala je crne oči velike, tako da je od njih duvao neki
opet, grčevito i veselo koprcajući se, predavao njoj, pokrivao se njom i uvijao u nju, kao ono što golišava deca skaču u hladan krevet i živo sa uzvicima uvijaju se u pokrivač. Ne znam u čemu sam proveo to poslepodne.
Nije to da rekneš da je on, ne daj bože, kao što ima ljudi, pa hoće da udari i tako što, nego onako nekako: uvek hladan, osorljiv, gori od tuđina, pa to ti je! A ona, sirota, dobra, brate, kao svetac, pa pilji u njega kao noje u jaje.
— reče on, pogledajući mene i Tumanova. Maks htede da ostane hladan. — Ha, — reče on — nije baš tako opasno. — Bogami, stojati pred golom sabljom, tu treba petlja! — reče Popesku.
Lanci su mi skinuti, ali ruke su mi uzete. Ne mogu redom, i ne znam kako je sve bilo. Znam samo da sam bio hladan kao diplomata, da sam počeo sa „gospođice”, da sam višekratno pominjao „dublje razloge” i kako ja „ne smem misliti samo
Pogled njen beše vlažan, hladan kao prva zimnja kiša koja se neprimetno hvata u led. A tamo iza očiju nešto bezgranično šuplje, gde izvesno nisam bio
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Razgovaraju se. Čekmedžijić se nešto hladan i ponosit pokazuje, a njoj oči od radosti igraju. On jedva čeka da čika-Gavra dođe. Naposletku, evo ih.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
položeno stablo, zaklanjao je jednim svojim krajem polovinu zlatnog zalazećeg kotura i taj oblak, mutan i čudno hladan, mešao se naglo i gubio u onom žarkom crvenilu požara što je buktao kao da je zbilja pun plamenog i krvavog žara.
On prelete preko njihovih modro-tamnih lica, oseti kako ga poplavi neki hladan talas i pomisli, da je i on sam isto tako sad ovde mogao ležati mrtav i modar.
Onda on uđe u crkvu. Neki hladan, jezivi zadah umi njegove ropyće obraze i prljavi izgled u štalu pretvorenog hrama, punog rasturene slame i raznih
Trepteće siluete dva-tri slepa miša prnuše iz mraka, lako ga se dotakoše po kosi i ruci i udariše o konopce. I onaj hladan užas, kao neki ledeni talas, obuze ga do grla.
Bila je jedna od onih tamnih noći, u jeku jeseni, kad vetar, hladan, sav od nekog jezivog jauka, otkida lišće i lomi grane sa onom podmuklom i osvetničkom vriskom koja ledi.
Baš kao da smrt vitla kosom unaokolo. Vazduh je bio hladan i mokar, a oblaci su se osećali nad samom glavom. Nad tamnim kućama avetno su se povijala velika mokra drveta pa se u
IX. U prestonici, toga Badnjeg dana, bilo je veselo, svetlo i milo. Na krovovima je ležao hladan pokrivač beloga snega, a po ulicama vrveli su ljudi, žene i deca pod čijim je sitnim, ubrzanim i pažljivim koracima
Afrika
usana još od kinina koji uzima bez oblande, od života koji ga baca kroz brus nad kojim danju prži sunce a noću prelazi hladan vetar; kroz močvare s kojih se diže para.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Isakoviči su primetili da je hladan prema svojoj ženi, a da ga ona dočekuje širom otvorenim očima i da ga ljubi kad god može.
Sve je radio i govorio kao u snu. U tom jutarnjem vazduhu, koji je bio tako hladan i mio, ispod lica, u polumraku kapije, Isakoviču se činilo da ne postoji on tako, samo, u Budimu, nego da je ostao i
Iako je stasit i mlad, pa mora da je imao mnogo uspeha kod žena, stidljiv je i hladan, začudo. To je lepo! Njen muž je ostario davno, ali eto brblja i sad ženama ono što mu je, možda, pre dvadeset godina, i
Vazduh je u Serviji bio tako hladan i čist, a ovde je tako teško disao. Neće više videti ni svoje ljude, koje je bio, sa Trifunom, u Srem, preveo, a koji
Nikad joj nije govorio o ljubavi i braku. Njeno dete ne bi bio priznao. Pred svetom je bio hladan prema njoj, kao da ona i nije k svetu.
Gospoža Evdokija poče da se trese od prigušenog plača. Čestnjejši Isakovič nije bio, ni šaljiv, kao Đurđe, ni hladan i uobražen, kao Petar, ni prost i iskren, kao Trifun.
Grub je i prema Varvari. Pavle se sećao onda da je Petar bio vrlo lepog ponašanja, pre – hladan, uobražen, na svoje junaštvo, na svoje bogatstvo, na svoju ženu. Govorio je sa njom učtivo.
Eno ga u kolima, na sokaku. Pavle onda iziđe, onako neumiven, hladan od zvezdane noći i vide, u kočijama, koje su stajale pred kućom, čizme.
Imao je još samo toliko snage da se povuče do drvenih kapaka prozora, i da ih otvori. Hladan ga je znoj bio probio. Međutim, u sobi nije bilo nikoga. Ali, kaže, mogao bi se zakleti da je nekog bilo.
Višnjevski se držao njih i ugledao na te Ruse. Imao je hladan osmeh, u takvoj prilici, a ponašao se, prema mužu – ne prema ženi – vrlo uljudno.
Mumlao je celu noć i navlačio jastuke na leđa – koji su mu spadali. Budio se hladan u noći. I tu, na tom prenoćištu, i te noći, nastavila se igra, koju su sa njim igrali se neki đavoli, na tom putu u
Uz treptanje mrtvačke sveće. Iz tog sna, Isakovič se probudio, na dan svog odlaska iz Duklje, kao da je smrznut, hladan, ležeći nepomično.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
IGRE Najzad se ruke uhvate za trbuh Da trbuh od smeha ne pukne Kad tamo trbuha nema Jedna se ruka jedva podigne Da hladan znoj s čela obriše Ni čela nema Druga se ruka maši za srce Da srce iz grudi ne iskoči Nema ni srca Ruke obe
prstiju I svaku svaku stopu U tri kotla namćor vode U tri peći znamen vatre U tri jame bez imena i bez mleka Hladan ti dah do grla Do kamena pod levom sisom Do ptice britve u tom kamenu U tutu tutinu u leglo praznine U gladne makaze
ti ne umeš da se voliš 9 Beži čudo I tragovi nam se ujedaju Ujedaju za nama u prašini Nismo mi jedno za drugo Stamen hladan kroz tebe gledam Kroz tebe prolazim s kraja na kraj Ništa nema od igre Kud smo krpice pomešali Vrati mi ih šta ćeš s
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Pred veče kišovito vreme, hladan vetar na Dunavu, ni pred dućanom nema nikog. Šeta se po dućanu, kad eto Pere sa još dva lađarska konjušara.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Kad, najposle, otvori isplakane oči, vide da je svanulo i da je napolju svakako hladan, kišovit, tmuran dan. U životu gospože Dafine Isakovič bilo je dosta nesretnih i tužnih dana, kao, uostalom, u životu
u životu svih žena, ali nijedan nije bio tako tužan i težak, kao taj prvi dan njenog brakolomstva, dan vlažan, hladan, sa sivim nebom.
Učini joj se da se čaršav, na peći, podiže i da kroz zavesu, kod postelje, duše hladan dah. Zgrčena, razrogačenih očiju, drhćući sva, ona vide kako iz crnog velikog sanduka, u kome su bile njene haljine,
prvo na obronku vidika, pa zatim i u okolini, kad im se promeni i zemlja pod nogama i vazduh, koji je postajao zračan, hladan, oni se snuždiše sasvim.
sa jednom malom kraj sebe, mračno mu se približavala kroz visoku travu, po kojoj se, ostajući na površini, širio neki hladan, nevidljivi vetar.
Pošto je bio vetrovit i hladan dan, sedeći na jednoj staroj, nasukanoj skeli, pod strmom obalom, među mračnim, velikim žbunjem, on je u tami jedva
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
deci uvek distancu, on se s njima retko šali, izbegava iskazivanje nežnosti, te odaje utisak da je prema deci emotivno hladan. U Šumadiji, recimo, on „retko kad (ili nikad) ljubi svoju decu.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
« a žena će kazati: »Ma, ništa, ništa, samo vi radite!« i poljubiće hladan novembarski vazduh iznad desnog sestrinog ramena, jer ne voli da se ljubi u lice.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
OPŠTI POGLED. — Iako je Mušicki za sebe pisao da je »gotovo sav čuvstvo«, on je u osnovu bio suv i hladan čovek, bez mašte, bez osećanja i pravog pesničkog talenta.
sposoban da radi po tuđim obrascima, ali bez originalnosti, bez nadahnuća, bez poezije i poleta, uvek samo vešt i hladan stihotvorac. Subotić je jedan od najvrednijih i najobilnijih dramatičara srpskih.
Bez talenta, bez ikakve pesničke mašte, u osnovu svoga bića hladan i vazda učiteljski moralist, on je neumorno pisao slabe stihove, konvencionalne i ukočene.
Nenadović je bio obrazovan čovek, pun lepih ideja i dobrih namera, ali hladan, bez osećanja i bez pesničkog talenta. Sve to moglo je zanimati poluknjiževnu publiku, kod koje je on kroz ceo svoj
događaje i slika ljude, ne oduševljava se i ne žesti, retko kazuje svoje mišljenje i sudove, i ostaje u većini slučajeva hladan i neuzbudljiv slikar ljudske rđavštine i moralne bede.
« On nije bio hladan posmatrač i neuzbudljiv slikar života na selu, no ga je sa ljubavlju posmatrao, i sam njime živeo, i potpuno ga osećao.
Romantičar po svome duhu, ne mareći za »hladan, bezdušni Zapad«, kako je sam pisao, u Nišu, odmah posle oslobođenja, naišao je na komad živopisnog, egzotičnog Istoka,
Milićević, Vuk - Bespuće
I kad je sio u saonice, kako je rezala zima, kako je šibao vjetar, suh i hladan, po prostoru koji se smrzao. Nebo je bilo zaleđeno i sivo.
ali ništa se u njemu nije kretalo, ništa ga nije poticalo da se digne iz svoje naslonjače, prema svemu ostajao je tvrd i hladan.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Da i ne pominjem njegovo veličanstvo, koje isto tako ... Munižaba briše vjernopodanički hladan znoj i hukće: — Vala, da mi je znati ko to dozvoljava da se svakoj rđi u selu daje kraljevsko ime.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Pogledah oko sebe, a zimski dan već uvelike svanuo. Kroz hladan vazduh, protkan kao nekim rasturenim vlasima magle, počeše leteti sa svih strana, kao zalutale, pahuljice snega i
Napolju hladan i vlažan mrak... Tečina majka sedi u čelu; na njoj kratko džube, povezana je modrom šamijom, te joj se blago, izbrazdano
Od njega, oca mu, nije više ništa tražila. Čak joj nije bilo krivo što je i prema njoj bio ozbiljan, hladan; još manje da je u toj njegovoj hladnoći gledala kako je on prestao da je voli, jer on je o svojoj ljubavi prema njoj dao
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
— Neka te zove: tata! — Nisam mu je otac! — viknu, ali ga maman ućutka, da me ne probudi. — Opet, ako bude učtiv i hladan, to takođe može da me iznervira, da znaš! Ne volim uštogljene tipove za koje nikada ne znaš šta misle...
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Doktor mi je rekao da joj je hladan vazduh vratio malo života, da je inače već ne bi bilo među živima; i još mi reče da će je spasti.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
SVETOGORSKI DANI I NOĆI Svetogorski dani i noći Hladan vetar duva odozgo sa Atona Predznak ili prozrak U luci je sinoć bilo življe Na brdu udaraju četiri puta
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Baterija zastade. Začu se oštra komanda: — Baterija... spremna za paljbu! Niz kičmu prostruja hladan žmarac. Verovatno pod mučnim utiscima, ljudi se kolebali nekoliko trenutaka, a kada se pribraše, žurno priđoše oruđima
možda je tu i mrtvih bilo... Preda mnom pripucaše puške. Kuršum zviznu iznad glave i ja legoh uveren da mene gađaju. Hladan me znoj probi... Ali glupo je ležati na otvorenoj ledini.
Ali usled klaćenja na konju, ono vino pokulja mi i na nos i na usta, a probi me hladan znoj. — Nesrećniče!... Ti si pijan! Nismo smeli da zaustavimo konje, jer bi nas stigao komandant.
Duvao je hladan vetar. Vojnici naložili vatru oko koje se sakupismo. Toliko vremena krijemo se po rupama i strepimo od svakoga fijuka,
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Oštar, hladan vetar, pomešan sa vlažnom izmaglicom., stade ga šibati po licu. On protrlja oči i mahnu glavom u stranu, kao čovek koji
pogledajući uzgred Gojka, koji stajaše snužden, zbunjen, gledajući tupo kako Drug otvara prozore i kako spolja jurnu hladan, oštar vazduh. — Šta radiš ovo, za ime Boga! viknu Velja čudeći se, pa ga svojski napade za ovu nečistoću.
Odjednom naiđe gust, crn oblak, zakloni sunce, a pod njim izmeni boju i drveće, i trava, i sve... Pirnu hladan povetarac, za njim dođe još jači vetar, pa se odjednom zavitla oluja...
Počinje šibati hladan vetar... Gojko se grči i trese, pa opet žuri napred. Često zaboravi radi čega je pošao, pa stane na putu, misli se i
Vidiš, stoji velika mrlja na zastiraču od ormana... izvesno je od vina... Ali brže !... Ona zinu, podiže ruku i oseti hladan čelik na vrelim usnama... Prijatno je ovo osećanje, ali ona nema kad... Ruka drhće... drhće... ona podmeće i drugu...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Brodovi sad plove tako lagano da se čini kao da stoje. Noć. Oko dva sata me bude. Izvlačiće mrežu. Bunovan i hladan ustajem opet i vidim beskrajno, razliveno, mlečno srebro mesečine oko broda, u koje su utonula i brda i ostrva.
Neke grane udarale su u okno, koje je bilo razbijeno. Kroz njega je u voz padao vlažan, mokar, hladan miris drveća i čuo sam i žubor nekog potoka. Stali smo bili pred jednim razrivenim tunelom.
MAJEN i moj Srem, Paris, moji mrtvi drugovi, trešnje u Kini, priviđaju mi se još, dok ovde ćutim, bdim i mrem, i ležim, hladan, kao na pepelu klada.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Jesenji vetar strahovito huči planinom i nosi uvelo lišće; po brdima se povila magla, a kroz hladan, vlažan vazduh šušte gavranova krila i razleže se zlosluto graktanje.
” „Bilo jedno nevaljalo dete, nije slušalo savete, već je trčalo ulicom, pa se jako oznoji, dohvati ga hladan vetar, te nazebe i padne u postelju od teške bolesti. Njegova sirota mati je mnoge noći bdila nad njim i plakala.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Sunce zašlo za breg, a hladan vetrić pirka i razgoni vreo vazduh. Osećaš kako se slatko i prijatno diše, same se ruke kreću na posao...
Zora se pomalja. Predmeti su sve vidniji i jasniji; još malo, pa će se pojaviti rumen na istoku. Vazduh hladan i oštar. Ljudi se pribijaju jedan uz drugog i zdrhtavaju se. Mnogi su pospali, pa se od hladnoće zgurili.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
I kad si hladan, i kad si vreo, Ja volim samo tvoj drugi deo, A prvi ću — ono krom — Pokloniti bilo kom! PERŠUN Kada zagrizem
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I zbog toga kosa joj se poče dizati, i po čelu svuda je hladan znoj probijati. Obezumljena od užasa zbog tih slika, poče se dizati, i kao bežeći iz sobe huktati: — Bože! Bože!
Ponova nateže testiče i opet se ne pokaja, jer još jače oseti snage i vreline. Kroz nozdrve joj dopire noćni hladan vazduh.
Pandurović, Sima - PESME
Jer sve je, ipak, samo šaren san! JESEN NA TERASI Ulicama struje oktobarski dasi, Hladan vetar kreće skelet golih grana, I dolaze tužni, nelagodni časi, Kad spomene plave prepokriva slána, Dok u jesen ovu
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Ćuti kao zavezana vreća. Ćuti kao olovom zaliven. Ćuti kô vuna u vreći. Uzdiše kao siroče na daći. Hladan kao bogojavljenska testija. Hladan kao stena. Čist kao sunce. Čuva ga kao oči u glavi. Šuti kao mramor.
Ćuti kao olovom zaliven. Ćuti kô vuna u vreći. Uzdiše kao siroče na daći. Hladan kao bogojavljenska testija. Hladan kao stena. Čist kao sunce. Čuva ga kao oči u glavi. Šuti kao mramor. B) SUPROTNA Batli kô bjeli zec.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
I SMRT Ova pesma nema oštrih zuba, Sve je u njoj golo ćutanje i mir I spori dolazak do poslednjeg ruba Ispod koga mami hladan dubok vir. Ova pesma nisu teške reči Mada malo opor zvuči gusti zvuk.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Hleb mu treba. Već do zore ognjište će mu se zagasiti, jer je noć kroz odžak provukla hladan patrljak noge i gazi po vatri. — Vreteno! Vepar! Izgoreše!
Dugo se mučila Dok je probudila Tolu da joj doda da podoji decu. Najpre podoji „desnog“. „Levi“ je mlitav i hladan. Tola ga prinese vatri: glavica mu plavičasta. Odvi mu pelene i na modrikaste, hladne grudi prisloni uvo: ne čuje srce.
Među prstima mu je bila ugašena cigara, a pored nogu gomilica zgaženih opušaka. On oseti njihov hladan zadah. Usnama promile gađenje i još nešto: Aćim zaključi da ne može da razgovara sa sinom. Nema vremena da se premišlja.
Sveta ruko, zgromi me sad, mislila je i dugo i strasno pritiskivala usne na hladan kamen grobnice, ulivajući u njih svu svoju krv da njima ovlaži svetu svečevu ruku.
Nisam kriva... Suzâ nije bilo. Tako, do u duboku noć, umorena i skrhana, ne osećajući hladan bol u kolenima od klečanja ni utrnule usne od ljubljenja kamena; onda se podvukla pod grobnicu i, s licem pritisnutim na
Nad njegovom glavom je tišina, ravan je i hladan njen krevet, po temenu mu ne gaze njena bosa stopala, iz očiju vreo katran zaliva srce i šišti, mokro šišti krv.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Zmaj je bio probuđen iako je njegov bes još bio više hladan nego vreo: gonio je Turke jer su Turci ganjali Srbe. Neprijatelji su mu bili Turci najamnici, janičari, krdžalije; ne i
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Ja čujem: naša srca biju tiše, Tvoj stisak ruke nije onaj pravi; Hladan, bez duše, bez vatre i krvi, K'o da mi zbori: nema ljeta više!
Prošlo je leto! Mutna jesen vlada. U srcu našem ni jednog slavulja. Tu hladan vjetar svele ruže ljulja, I mrtvo lišće po humkama pada... A. Šantić LXXIX GOSPOĐICI...
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ja ne znam. Ja zaista ne znam. I zato, kad mi govorite o vašem idealu, ja sam hladan — potpuno hladan. Jer to što tražite ne odgovara objektivinim uslovima i nije to ono sasvim novo što smo mi tražili i
Ja ne znam. Ja zaista ne znam. I zato, kad mi govorite o vašem idealu, ja sam hladan — potpuno hladan. Jer to što tražite ne odgovara objektivinim uslovima i nije to ono sasvim novo što smo mi tražili i nejasno zamišljali
zelenku, sav u cveću i peškirima, u prostoj vojničkoj šajkači, sa Karađorđevom zvezdom na prsima, ponosit, ozbiljan, hladan i kao da mu je neprijatna sva ova hučna galama, on je uzdržavao konja, koji se, uplašen od svetine, propinjao i
On ima jednu sjajnu osobinu koju Francuz nema, on je dosledan. Englez je hladan, tj. hladnokrvan, ponosit, skroman i prilično priglup. On misli vrlosporo. Naš minut, njegov dan; naš dan, njegov mesec.
nijedan od ovih zaista grubih poroka, zbog kojih ni ja svoje dete drugome ne bih dao, i mogu reći da sam bio sasvim hladan za sve vreme ove ankete o mom vladanju i karakteru, kome se zaista nije imalo šta da zameri.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Kažem, dijete joj ne zna imena ni slave, ali u oblačne i besunčane dane ocjeća na licu hladan dah vjetra za njenim prolaskom. Negdje duboko zapretana u djetinjem biću leži jedna ćelija u kojoj tinja besmrtnost.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Oštar hladan planinski vetar zanjiha lisje i vrhove kukuruza, te nad glavama sakrivenih begunaca zabruja čudna noćna pesma, puna
tres-tres... — Blago vama, kad ste slobodni! — uzdiše putnik natičući šubaru na levu stranu, otkuda ga bije oštar i hladan vetar.
Petković, Vladislav Dis - PESME
” 17. SEPTEMBAR 1912. GODINE Osvojile nebo planine oblaka, Hladan vetar duva i sunce je zašlo. Vreme kobnog straha, nevidljivih raka, Avetinja kolo otadžbinu našlo.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
A ti stihovi glase: “Tamo u praskozorju hladan i bled Leži on bezživotan, ali lep, A ozgo iz neba vedrog i visokog, Ču se glas, pade kao zvezda: ”Ekscelzior”!
A ti stihovi glase: “Tamo u praskozorju hladan i bled Leži on bezživotan, ali lep, A ozgo iz neba vedrog i visokog, Ču se glas, pade kao zvezda: ”Ekscelzior”!
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Navešću jedan tipičan slučaj kad opis koji bi trebalo da bude „naučno hladan“ gotovo spontano prelazi u „vruću“ osudu.
mase dolazi izražavanje lakše mase; za oštrim uglovima i pravim linijama, obline; za kockom, valjak; za toplim tonom, hladan; za osvetljenjem, senka.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
i dimom duvanskim”, da bi naglo - na izgled bez razloga, a zapravo radi kontrastiranja - dometnuo kako je „napolju hladan i vlažan mrak“, pa opet produžuje isti onaj prekinuti opis.
A kada nešto kasnije, iz dečje ljubopitljivosti uhodeći Tomču, izađe iz kuće, on nam daje hladan i jezovit, ali i jedan od najlepših Stankovićevih pejzaža: „Napolju svuda duboka, mrtva noć.
naricalo, devojke su u horu plačevno nabrajale (šta sve i koga nevesta ostavlja u „toplom”, „svom” domu, a odlazi u „hladan ”, „tuđ”)99, i to svakako i u Stankovićevome kraju, i Stanković je to mogao u detinjstvu slušati.
Onaj dečak koji nas je pre toga, u pratnji svojih roditelja, proveo kroz noćnu igru svetala i senki. I dok je „napolju hladan i vlažan mrak”, u sobi je „svetlost od četiri sveće široka, prostrana, pomešana s tamjanom i dimom duvanskim”.
na kojoj se uopšte književni prostor kod Stankovića počeo diferencirati prema doživljajnim svojstvima na: „topao”/„hladan ”; „mek”/„tvrd (oštar)”; „ututkan/„razrađen.
kosmat ~ Aranđel je napola ćosav; Vuk je crven u licu ~ Aranđel je žut; Vuk je neposredan, pust i rasipan ~ Aranđel je hladan, proračunat, tvrdica, i tako dalje.
„prvo na obronku vidika, pa zatim i u okolini, kad im se promeni i zemlja pod nogama i vazduh, koji je postajao zračan, hladan, oni se snuždiše sasvim.
sa jednom malom kraj sebe, mračno mu se približavala kroz visoku travu, po kojoj se, ostajući na površini, širio neki hladan, nevidljivi vetar.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
S ovim rupcem otari mi Hladan s čela znoj. Ako oči sâm ne sklopim Radi posô svoj. Dva novčića nisu teška Kao kamenje; Al’ obrve ne vuci mi Na
No ti si, sneže, i snaga divska: Ta kud ću jačeg, strašnijeg džina Neg’ što je lavina Hladan si, sneže, hladan zacelo, Al’ ti si ipak toplo odelo Njivama našim, mlađanom sadu, Težačkoj žuci, ratarskom nadu.
No ti si, sneže, i snaga divska: Ta kud ću jačeg, strašnijeg džina Neg’ što je lavina Hladan si, sneže, hladan zacelo, Al’ ti si ipak toplo odelo Njivama našim, mlađanom sadu, Težačkoj žuci, ratarskom nadu.
Krakov, Stanislav - KRILA
Hučao je, jurio je, urlao je, sipao se na njih pobesneo, radostan i hladan. Probijao je kao oštrim odapetim strelicama, i udarao širokim kamdžijama. Ko je govorio o vrtoglavici provalija?
Ogledao je dugo svoj teški revolver, napunio ga, oči mu se napunile suza i pritisnuo cev na slepoočnicu. Hladan čelik ga je opržio. — Gram—gram, riknula je grozno granata i bacila zemlju i gust dim na njega.
Kraj logora je bio odsek crvene zemlje, i niz njega su neprestano vojnici strčavali. Vazduh je bio hladan. Na planinama je sneg padao. U stanicu je vojnički voz ulazio. On je pristizao otuda gde se jedan život završio.
Sa tuđeg rova je pukla puška. Potom druga i onda je nekoliko zapraštalo. Zrna su pevala parajući hladan vazduh. — Siđite, siđite. Duško je stajao na rovu, klatio se i smešio zadovoljno. — Siđite.
Petrović, Rastko - AFRIKA
usana još od kinina koji uzima bez oblande, od života koji ga baca kroz brus nad kojim danju prži sunce a noću prelazi hladan vetar; kroz močvare s kojih se diže para.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
E, lepo!... Sinoć smo ga i kojekako utopili, al’ de, kako ćeš ga večeras izvući?... Pa vlažan čamac!... Mrka noć!... Hladan vetar!... Pa onda još: „Veslaj, Porfirije!...“ „Na krmu, čiča-Janićije!...“ Da, da!... JANjA: Hajd’, hajd’, hajd’!...
“ Reci slobodno, „Kako je turski konji gaziše, Tu bledu glavu!...“ Ili drukčije: „Kroz hladan suton gore zelene Gredô sam danas živim očima Nasilja turskog remek žalostan: Pomamnoj četi mahnit vojvoda Kroz
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Tako će biti i sa ovim vlakom što sad juri pored mene. Al' da, ovo nije vlak, ovo prolaze bataljoni. Ja obrisah hladan znoj i protrljah čelo, a bataljoni se već izgubiše u prugovačkom potoku...
Mene prođe jeza... da li ja ovo sanjam?... naglo se okretoh... moj se obraz: očeša o jedan uveo, hladan obraščić; pogled mi susrete dva velika, crna, neobično sjajna oka, gde se zorno upiru u me, a sa jadnih bleđanih i
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Tada sam se najednom setio baš one zmije. Kao da me nešto smlati. To mora biti neko pred skazanje. Hladan me znoj probi. Hteo bih da mislim na nešto drugo, ali misli kao da su tekle po nekom krugu i ja se opet setih zmije.
— Imate li pokrivač?... E, onda ostavite, pa će moj posilni razmestiti. Izvolte. Napolju nas zapahnu hladan planinski vazduh. U saobraćajnicama sreli smo kuvare sa kazanima.
Vojnici su gledali svoga komandira i nesvesno se podavali njegovim sugestivnim pokretima. Dragan je bio hladan i pribran.
Napolju me obavio hladan vazduh, i već kada sam se udaljio od kuće, mislio sam samo na Arletu. Ušao sam u kafanu da sačekam Tomu.
I pored huke motora i brzine kojom je auto jurio, naslućivao se od strane groblja hladan i jeziv mir. — Francusko groblje — objašnjavao je naš pratilac.
Naišli smo već na region četinara. Po tome cenimo da se nalazimo na znatnoj visini. Poneki put iz neke jaruge posuklja hladan vazduh. Što se više penjemo, osećamo kako vetar sve jače struji. U četinarskoj šumi ugledali smo očuvan zaklon.
Bili smo na visini od preko dve hiljade metara. Hladan vetar duvao je sve snažnije, te smo obukli naše mantile. Pred nama je bilo neko naselje.
Onaj pas približio se gotovo uz vrata, te ga jedan vojnik uhvati i odvede malo dalje. Dan je bio vedar, ali hladan. Vetar je kovitlao, naterujući nam sitnije kamenje u lice. — Vidite, kako se na crkvi iskrivio krst od vetra!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Večita zima, večiti led; Kâ onaj lisâk tužne jeseni Kad hladan sever dune planinom, Tako mi srce drkće, umire U svojoj zimi — ledu večitom... Ah, bože moj!.... jest, ja sam list!.
Na čelu bolja, očaja, glad... (Glasno.) Đeco, ogrijte mi se — kodža i studi još, a hladan vjetar puše i po ovijem pustim visovima bijelim mrazom vrhove šara, a put je mučan, đeco — a noć je noć!...
Bojić, Milutin - PESME
Na njima odsvirah poljubaca skalu. Šum beše čas zvonak, čas bolno razliven, Čas hladan i kao od olova sliven, Čas jedar kô pesma što pozdravlja svate.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
sa vinograda oko Asanbaira, čisto prodirući kroz redove topola što su ispred varoši, da dolazi i briše čaršijom svež, hladan vetar.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ivo se veselo zagleda u već naoblačeno nebo. Najednom, časom, du'nu hladan vjetar i potrese granama, po vazduhu zaleprša suho lišće, a u isti tren začu se sumoran šum što brujaše između
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Prošle noći sam bdela kraj njegove postelje. Bila sam u panici. Nisam znala šta da radim. Buncao je, hladan znoj mu je vlažio čelo, usne su mu bile bele i skorele. Jedno vreme je pravio trzaje kao da će da ustane.
Žuljaju li ga negve u koje su mu, javno, pred svima, okovali gležnjeve ruku? Da li je i dalje onako pribran i hladan, ili se u samoći tamnice prepustio očaju i svojoj zlosrećnoj sudbini? Matija Ova noć je naša, moja i Ankina.
Dolaze do potoka. Kao da bi hteli da ga pređu, ali ne mogu da nađu gaz. Voda vri i penuša. Stojim na stazi, hladan curak vode mi silazi duž kičme, razmišljam šta bih mogao učiniti: da li da odnesem naramak granja do naših dveri ili da
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
U gostoljubivom domu našega poslanika svečan ručak. Džinovski morski rakovi, nežne artičoke, hladan šampanj, „sek“ zbog suvog režima. Oko ponoći lak zemljotres.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
A kad potraga čovek, oko čega se obavijaju, šta grle: to je suv telegrafski direk, hladan neki zidić, gvozdeni žičani preplet. Oko samih sebe se obavijaju!
Ali kako je uvek živeo skromno i umereno, može još potrajati. — Branko je osećao kao da kroz njega pirka hladan vetar, i da će sad u njemu da počne padati kiša, ili možda sneg.
Zagramzio za životom i odmorom tako reći mrtav starac, i zaveza se tvrd i hladan čvor na najpunijoj žili mladog čoveka. Starac srdito uzdrhtalih obraza ćuti, ali kao da hoće da kaže: E, tako sad znaš!
Leti i zimi gospa-Fila se odevala u cicane haljine. — Volim što je cic hladan i što šušti. — Uvuče svoje malo i meko telo, koje se nikako nije gojilo ni menjalo, uvuče ga u krut cic kao u
Precepiš li list, šumski hladan miris prosto zasopi. Ono što se nad njihovu kuću nadnosilo, Savini su prvo kresali, ne znajući ni sami zašto, od
Za Harisijadesa se govorilo da je hladan kao mraz, a u trgovini bezdušan kao gvožđe. Sasvim netačna ocena. Harisijades je bio čovek vrlo pametan, do kraja
„Ništa nije ni slučajnost ni „strašno”, ako se čovek ne usplahiruje” — govorio je Harisijades, i sam miran i hladan, rado je to ponavljao, ali uvek dodavao, sa ironičnim osmehom: „Da mi je da doživim kad će se Spida usplahiriti.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Nešto se cepa, para. Gr-ru! Slučajno se oslonih na nogu. Hvala bogu. Grr-r-rrru! Uh, neizdržljivo. Hladan me znoj probi. Gr-r-ru! Neki me umor spopada, a glava zanosi, kao da mi se spava! Nikad kraja. Gr-ru! Gr-ru! Gr-ru!
Uvelo lišće zašušta sa strane puta. Hladan me znoj probi. Komandir je ćutao. Ali, evo već i poslednjih drveta. Neki teret mi spade sa duše.
Ovaj se nagib naziva Prepolac. Od polovine Prepolca dunu hladan vetar. Kroz kišu promicale su vlažne pahuljice snega. Kad besmo malo više, poče nam šibati u lice suv sneg, a kad se
Negde u blizini granice zastadosmo. Duvao je hladan vetar i olovni oblaci se stopili u beskrajni sivi zastor, skrivajući planine i zemlju koju napuštamo.
Davno je bilo prošlo podne, kada se zaustavismo kod graničnog kamena. Dan tmuran i hladan, sav ogrezao u sivu belinu iz koje štrče ogolela drveta, kao rašireni prsti u kostura.
Vojnici trčeći izlaze, da im konji ne bi zastajali. Ali sa nekih konja spada samar. Iako je hladan vazduh, ljudi se preznojavaju i uz psovku vezuju sanduke konopcima.
Vojnici sedaju na sneg, brišući znojavo lice. Konji brekću i sa njih se puši para. Sa planine duva oštar i hladan vetar. Pod nama leži bela ravnica, kao razgolićena, i na njoj se još jasnije vide putevi i utapkane staze.
Zatiskujem rupu šatorskim krilom. Sada opet osećam kako mi ulazi hladan vazduh u rukav. Hteo bih da promenim položaj ruke, ali se bojim otvoriću opet neku rupu na šatorskom krilu...
Sto... dvesta... A vočići lagano, nogu pred nogu, kako uzbrdo tako i nizbrdo, ali sigurno. Poče već hladan vetar i neka susnežica koja bije pravo u lice. U zaklonu jedne stene sedi iznemogao vojnik.
Sišli smo u našu kabinu. Ali nešto nas je gušilo. Naša su se čula privikla na široke prostore, na hladan vazduh, na šuštanje lišća i lepršanje noćnih ptica, te nas sada muči prazna i pusta tišina ove teskobne kabine.
Otvorih bojažljivo vrata jedne barake. Za mnom pokulja hladan vazduh, a kad pritvorih vrata, poklopi me neka teška polutama. Vetar je navaljivao za mnom.
Prva zaprega kao da mi je najahala za vrat pa me ne pušta ni stopu dalje. Moj se konj saplete. Jedva ga uzdržah. Hladan znoj me probi. Nijedna kost mi ne bi ostala čitava. Usled zadržavanja konja, prva zaprega približi mi se.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ne mogu dozvoliti da mi ubiješ najboljeg druga! — Trčao je dečak šiban slanim zamasima vetra. Hladan i vlažan bio je pesak pod njegovim stopalima, a po talasima je letela pena bela kao starčeva kosa.
U svoje sposobnosti nije sumnjao ali, kad nad užarenim peskom ugleda visoki jasen, poteče mu znoj hladan niz kičmu. A šta ako veštice ne nadvlada? Ako mu orao iskljuje oči? Ako ne umakne beloj zmiji?
Šantić, Aleksa - PESME
Ja čujem: naša srca biju tiše, Tvoj stisak ruke nije onaj prvi; Hladan, bez duše, bez vatre i krvi, Kô da mi zbori: nema ljeta više!
Prošlo je ljeto! Mutna jesen vlada. U srcu našem nijednog slavulja; Tu hladan vjetar svele ruže ljulja, I mrtvo lišće po humkama pada... 1908.
Na ubogom polju moga zavičaja Ne čuje se pjesma veselja i žetve, Samo šum žalosni robinje Neretve Hladan vjetar nosi preko pusta kraja.
Na ubogom polju svoga zavičaja On ne pjeva pjesmu veselja i žetve... Samo šum žalosni robinje Neretve Hladan vjetar nosi preko pusta kraja. 1905.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Iz mračne pustoši kamenih kula sledi te i danas hladan dah davne kletve: — Proklet bio izdajica koji je neprijatelja pustio na tajna vrata!
— Pazi ga, svanulo! A gdje li sam ja ovo? Pipnu se je li ostao čitav i ruka mu dodirnu hladan grlić boce. — Oho, i ti se sledila od straha, sirotice moja!
U početku jedva primjetljivo, a kasnije sve jače, počeše da osjećaju hladan dah promaje. — Primičemo se nekom otvoru, otuda duva — reče Lazar Mačak.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Jako duh, moj život, vetar biva prehodan: ne jednak, nego časom mlak, a časom hladan, i naš život tvrda oporišta nejma. Zaštono evo danas je čovek veseo, a sutra taki je smućan i brižan.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Zato je Mane ostao i dalje hladan i povučen i ostavio ih bez odgovora. Ovo je silno dejstvovalo na sve u hadži Zamfirovoj kući, a na Zonu najviše.