Jakšić, Đura - PROZA
I ja sam, odista, tako osećala kao da sam u grobu. Ona četiri vlažna duvara naše sobe izgledahu mi tavni, hladni, baš kao zemlja na novoiskopanoj grobnici...
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Nastao je časni post. 3ima već prevalila. Ne duva više oštra ustoka ni hladni sever. Sad se beli vetar igra golim granama visokih bukava — pošav od Župe, pa sve do Željina, Nerađe i Kopaonika.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ali, kao da od svega toga ne može biti ništa. Ljudi ostaše hladni prema njemu. Bilo je nešto u onom prijatnom licu što je neprijatao dirnulo ljude.
On oseti kako ga ta ruka sve više i više steže: kako hladni prsti utanjaju sve više i više u oblinu njegovoga vrata. Dah mu se poče gubiti... I... on se obneznani... 6.
Popa mu vrati kusur. — Neću da ti dugujem — reče. Aleksu je ledio ovaj suvi govor i onaj hladni pogled... Ali on napreže svu snegu... — Sedi, oče!... Daj, snaho, malo ra...
Gledao je na otvorena vrata, gledao one strašne ljude što stoje pred njim sa zapetim puškama, nemi i hladni kao smrt... Ali se ne smede maći... Kuća se napuni dimom i stade ga gušiti...
Dučić, Jovan - PESME
U SUMRAKU Odvela me tuga i misli zloslutne u polje, daleko. Trava puna rose. Tužno stoje vrbe iznad vode mutne, Hladni vetri mrse zelene im kose. Na zapadu negde polumrtav bleska Ugašenog dana zadnji bledi plamen.
POVRATAK Vratiće se opet kada lišće pane, Kad zaplaču hladni vetri obalama, Kao uspomena na pomrle dane, Bleda i u crnom, javiće se nama.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
” Joca, poznatom manevrom, zapevši nokat od palca za sekutić i odapevši, dade mi znati: „Hič!” Neki me hladni znoj obuze. Ja pobegoh iz sobe i sedoh na jednu klupu u hodniku.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Imala je uvek svoju crnu lepezu u ruci. A taj slap slasti bio je, kao vodopadi nečujni, a hladni, prijatan. Njen korak providni, nije se čuo, videlo se samo kako mu se bliži, i da se smeši.
A sva tri su jurila, tako, da im je griva, puna snega, lepršala, kao neko belo krilo. Inače tako oholi, hladni, Isakovič, bio je kao poludeo. Uzeo je bio uzde u svoje ruke, ustao, zaurlikao, pevao!
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Protivno tome, njihov hladni egoizam, njihovu nemirnu i stalnu žudnju za ćarom i za sticanjem materijalnih dobara, tvrdičenje i potpuno odsustvo
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Lak život, vedrina, događaji što se slivaju kao čisti i hladni, prijatni, penušavi slapovi, moraju biti negde i za njih dostižni.
Na toj strani kuće, šuma je bila na nekoliko koraka. Iznemogao i ogladneo, sav mokar od znoja, naslonjen o hladni zid, tako da je osećao da mu ta hladnoća prolazi kroz kosti, Aranđel Isakovič tad opet začu korake.
Negde mora biti lakšeg života, vedrine događaja, što se slivaju kao čisti i hladni, prijatni, penušavi slapovi. Odseliti se treba zato, otići nekuda, smiriti se negde, na nečem čistom, bistrom, glatkom
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
ličnih izliva i držali se »mirnoga čuvstva«, sve svodili na moralnu i patriotsku pouku i njihovi stihovi bili su knjiški hladni, starački mudri, visokoparno svečani, ukočeno pravilni.
»Novi ljudi« su hteli da budu potpuno hladni i trezveni realisti, i svuda su na prvo mesto stavljali stvarnost. U politici se na prvo mesto ističu neposredni,
Usled ukrštenih dinastičkih interesa, odnosi između Srbije i Crne Gore su hladni, katkada sasvim rđavi. Partikularizam jača i kod Srba i Hrvata, i ranije stvorene veze između oba dela naroda sada
Ali nad starijim refleksivnim pesnicima srpskim on ima veliku nadmoćnost: dok su stari bili knjiški hladni, starački mudri, ukočeno pravilni i visokoparno svečani, Rakić je u isti mah i misaon i topao, i književan i
Milićević, Vuk - Bespuće
Zidovi su bili tako hladni, tako netopli, tako dugo nezagrijavani ničijim dahom; pokućstvo je bilo nepomično, kao uraslo u ispucani crni,
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
“ To bi nas stvarno zaprepastilo! Takav hepening, mislim. Ovako, ostajemo potpuno hladni dok nas glumci makljaju, pljuju i gaze nogama! To nam dođe nekako potpuno normalno, oću da kažem.
se nisu najavili telefonom, kao, naši smo, srdačni, gostoljubivi i sve, i odmah započinju priču protiv Šveđana, kao, hladni su, kao, nigde, more nema ove ladovine i ovog provoda kao kod nas!
od pet litara, bog te mazo, a u Amsterdamu šilja i Miki veliki ko kuća od kartona, dok, razume se, u Londonu Englezi hladni ko led, samo furaju li, furaju u crnim šeširima i sa tašnama u ruci, a reporter stoji li, stoji nasred ulice i
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
A kad sijne premaleće I otopi hladni sneg, Kad ukrasi rosnim cvećem Ravno polje, travni breg, Moja ruža biće ljupka, Jer će doći život mlad, I veselo s
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Sada, vojnici su uzdržljivi i hladni. Mučaljivo i teško iskustvo prošlih dana naučilo ih da trezveno misle. Kada bi se pitali, rekli bi primirene savesti:
Rakić, Milan - PESME
NA GAZI MESTANU Silni oklopnici, bez mane i straha, Hladni ko vaš oklop i pogleda mrka, Vi jurnuste tada u oblaku praha, I nastade tresak i krvava trka.
sreće Utisnute davno u ljudskoj pameti, On se svako veče kroz prostore kreće, Večna opomena onog što se sveti! Hladni mrtvi svete, daleko od mene! Prošli su me snovi, ne budi ih više.
U prošlosti tražim čarobnu mirnoću Da, vedar, završim mog života dane... Hladni mrtvi svete, daleko od mene! Ja ne tražim ništa i ne želim ništa, I ko mirni stražar, bez roka i smene, Ja brižljivo
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Mati joj poslednja dotrča, poče da je ljubi i jeca: — Sofke, Sofkice! Ali Sofki su čelo i usta već bili hladni, te se ona brzo i nemo sa materom poljubi i pođe, iziđe iz sobe. Prekorači prag, ali sunce, sjaj i graja je zapljusnu.
| — Zbogom, tato! — priđe i poljubi ga u ruku. Oseti kako su mu ruke, prsti, sasvim hladni i teški. Izlazeći i prolazeći kujnu, ču ona za sobom aščikin još strožiji glas ovim Ciganima u kujni: — Hajde i vi,
Pandurović, Sima - PESME
I oči moje sreće moje vajne Ne osećaju više bleskav sjaj, Ne osećaju više sreće trajne Gde hladni groba prostire se gaj. I isplak’o sam sve želje i nade Na hladni, surov, studen kamen taj.
I isplak’o sam sve želje i nade Na hladni, surov, studen kamen taj. Pohodim, katkad, njene duše mlade I lepog tela sivi, trošni prah; Životom živim na
A brzo će, opet, druže — je li? — Hladni vetri u naletu zlom Smračiti ga; i listovi sveli Valjati se prašinom i tlom?
Da imala nisam vazda budno oko, Da mi glava, srce nisu bili hladni, Davno bi me — mali i krvavi plen — Zaboravili svi zverovi gladni. A ovako, moćna biće mi i sên.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Soba je šarena od sunca, venčići suvog smilja upalili se i dime, pod prozorom zaneseno zapeva petao. Prsti su mu hladni; dojka je topla, meka je, samo mu sredinu dlana golica čvorić, kao da hoće da se ukuca u dlan, i on ulazi u njega,
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
u to setno nebo, U to suzno mutno oko; Gledam u taj sumor jadni, u prazninu tu golemu, u taj uzdah grdni, hladni, Gledam u tu setu nemu; Pa to mi je sada lepo Pa to mi je sada milo Kao da mi nikad oko Nije sunca ni vidilo, K'o da
U kaminu staru Još živa vatra i crveni jasno... Budna je. U ruci bledoj kao hladni Paroski mramor, u to pozno doba Drži i čita moje „Pesme“... Jadni Pesnik već sto leta leži na dnu groba.
J. Dučić LIX TIBULO Pred hladni Venerin kip, pod senkom pitome noći, Tibulo, kvirit mlad, začuđen zastade nemo, I čudni gledaše lik.
On ljubi hladni kam“. V. Ilić LX KORINTSKA HETERA Krilata Božice moja! hajd'mo u doba ono Kad Helagabala Avgust vladaše bogatstvom
On, željan večernjeg mira, Bledo, visoko čelo na stub je pritisk'o hladni; Na kolenima svetli srebrna i zvučna lira. U cvetu mladosti prve ljubljaše Hiponik Helu, I jutro života njinog radost je
J. Dučić LXXII POVRATAK Vratiće se opet kada lišće pane, Kad zaplaču hladni vetri obalama. Kao uspomena na pomrle dane, Bleda, i u crnom, javiće se nama.
Trava puna rose... Tužno stoje vrbe iznad vode mutne, Hladni vetri mrse zelene im kose. Na zapadu negde polumrtav bleska Ugašenog dana zadnji bledi plamen.
V. Ilić CXVII NA GAZI-MESTANU Silni oklopnici, bez mane i straha, Hladni k'o vaš oklop i pogleda mrka, Vi jurnuste tada u oblaku praha, I nastade tresak i krvava trka.
-------------------- Vetar me hladni do kostiju probi Na toplom suncu vedrog letnjeg dana. ...Al' sliku tamnu moje mračne kobi Odagna odjek klika
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Kako sam već poduže sedeo kod njega, digoh se da pođem, no on me zadrža. Odjednom raspoložen, taj hladni čovek sasvim se raskravi.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Istina, malko smo hladni u međusobnim odnosima (hladni no nimalo neprijatelji), ali se dobro, baš vrlo dobro poznamo. Samo, ne znam zašto,
Istina, malko smo hladni u međusobnim odnosima (hladni no nimalo neprijatelji), ali se dobro, baš vrlo dobro poznamo. Samo, ne znam zašto, uvijek mi se čini da sam stariji od
Dugo su ostali tu na obali, u nedoumici što da počnu i gdje da krenu, s očima punim zebnje uprtim u hladni plavkasti masiv što se diže nad mjestom. Od iznemoglosti bila ih je ostavila njihova obična govorljivost.
Ali kao neposredna reakcija — ostaju hladni. Treba da prethodno interveniše svjesna misao, treba da proteče onaj kratki hip dok se impresija pretoči u sud, pa da
Nego: ono me obasjava radošću. Onako kao što rano sunce osijava hladni kamen toplinom. Ispitujem ga s nevjericom. Jer se čisto pobojavam da se to ne promijeni, preokrene, da se ne pokaže da
Znam je kad, klonula, pusta, bije čelom o hladni prag beznađa. Duša diše u patnji kao more u plimama i osekama. Poznam spečenu suhoću kad presuše suze, kad se u prsima
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Marka još nema, a nevjera očiglece prijeti; naslućeni hladni zapadnjak najednom jako duhne, more se naježi i jače pomodri, i silni šum zatutnji iz daljega u prostoru.
Pirka hladni sjeverac, gdjekad jače zastruji, ali ne snaša lišće niti njime šuška; duva već nekoliko dana: sve je omeo i očeličio,
U posetama nije ga prečila ni studen, ni čeljad koja klečeći na golim kolenima i ljubeći hladni kamen, obilažaše oko oltara. Majka božja ne ostade dužna i odazva se na njegove molitve.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
97 Kad majka na rastanku ljubi poslednji put ćerku u čelo i usta koji su „već bili hladni“98, i kad zatim ćerku po licu i kosi dotakne na dvorišnoj kapiji - kroz koju prolazi da bi zasvagda promenila
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ti si onaj grabancijaš uvek, bez prekida, Koji ume da oblake sa čela nam skida. Hladni vetri prete našem telu zadrhtalom, Al’ ti uvek gotov da nas zaogrneš šalom.
Al’ manimo se nji’! Šta čekaš ti? Čekaš li zar da Crno zabeli, Da hladni dasi Postanu vreli; Da bude što se Još nikad zbilo, Da jastreb krepi Golubu krilo?
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Žeravicu bola, ovo srce malo, Dok se nije samom Bogu dodijalo, Pa nas dvoje diže, sastavi nas bliže, Da ogrije hladni svet Plamom našeg žara, Da pokaže kakva je Ljubav bila stara. HHIH Daj mi ruku, da je vidim...
u to setno nebo, U to suzno mutno oko; Gledam u taj sumor jadni, U prazninu tu golemu, U taj uzdah, grdni, hladni, Gledam u tu setu nemu. Pa to mi je sada lepo, Pa to mi je sada milo...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ali oni su bili hladni kao stena. Naiđe podnarednik sa jednom ceduljom za trebovanje bombi i municije. Na njegovom licu video se osmeh.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Neće l' reći mladoženji: „K sebi ruke, devere, Ti bradati injem, ruski hladni sjevere!“ Neće l' reći: „Vala, momče, nećeš mi se ožeći, Nećeš nikad ti postelje ni snašice steći!
Čuvstvo je sudac tu. Ne znate šta je vostorg duše. Obzire s' vladetelj, heroj leti. Um hladni onog vodi, a ovoga Kipeće serce, hrabra i desnica. Na društvo čekat ne zna ova; Izvodi dostojna sebi čuda.
Neka duva hladni vetar severni, Ja ću opet svagda biti tvoj verni, Ti si mene baš do groba Učinila sužnog roba Tvog lica.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Prošla su popasna doba, sunce još oklijeva na bakarastome lišću Radine ograde, a na mahove snježani hladni saganak sjeverca zatrese granama i sanese odnekle iz planine udarce sjekire...
Ivo se na te riječi smuti i više ne progovori. Baci se u more i dopliva kraju. Župnik bijaše već otišao. Hladni, svježi zapadnjak stao da propirkuje i da, blaži sparinu. Valići se kotrljali do u zaklonicu, do samih Ivinih nogu.
Ilić, Vojislav J. - PESME
veče kad se na zemlju sprema, Umorni grleć svet, I srce drhće - i reči nema Da želji prida let: Razbivši harfu o kamen hladni, Ja sklapam pogled svoj I strepim, tonem... i našto zvuci, Kad čujem šapat tvoj! O zvučne strune nemirnih dana!
1883. TIBULO Pred hladni Venusov kip, pod senkom pitome noći, Tibulo, kvirit mlad, začuđen, zastade nemo, I čudni gledaše lik.
On ljubi hladni kam. 1883. PROLEĆE Proleće milo na zemlju slazi, I sunce zdravi polja, breg, Studene zime gube se trazi. I kopni sneg.
ljupkim nebom Arkadije sretne Pitom i ljubak nihao se cvet, Al' jednog dana iz doline cvetne U tuđ je prenet svet; Gde hladni Borej dŷše, i snegom zasipa ravni; Gde slavuj ne peva slatko u tihi suton i tavni; Gde crna breza samo, pod vetra
O, znaj da ljubav moju ni večnost otela nije, Ni gusta, zelena trava, što sunce nada mnom krije, Ni hladni prekor tvoj. 1885.
1890. JUTRO NA HISARU KOD LESKOVCA Sa pustih, dalekih polja jutarnja magla se diže, I hladni ćarlija vetar. U gradu život se budi: Tamo ubogi užar iznosi mangale svoje, A tamo sumorni Turčin ozbiljno noževe
Pod senkom palmovih grana on blagog odmora traži, I strujom valova bistrih poji se i telo snaži. I hladni vâli ga krepe.
Bez celi i puta, Od postanka svoga pa do svoga kraja, Vi, večito hladni, putujete mirno Bez celi, bez bola i bez zavičaja.
Za radost i bole tvoje Da ne zna ovaj hladni i burni ovaj svet. Ne dopuštaj - o druže nežni! - u hramu duše mlade Da tvoje idole pozna lukavi ljudski gled; Jer će
granje nad glavom Niobe plačne, Što tupo preda se gleda, bez iskre nadežde zračne, I samrt sumornu kliče I onda kad hladni sever opusti zelenu goru, I onda kad slavuj peva i majsku pozdravlja zoru, I plavi pomenak niče.
Oko flaša, oko nogu...) Je l' prijatno nebo ono, Za „nevine“ tvoje grudi I za vedro tvoje lice, Hladni vetar s Kraljevice? Ti se možda sećaš sada, Kamenice, Novog Sada? I sremskoga rujna vina, I tvrdoga Varadina?
gordo, S prokletstvom pavši, poražen pada van, I praćen podsmehom i grubim pozdravom roblja, Pozdravlja mučke večnosti hladni san. Smućeni, nagi streme, i dečica vrište mala, Kroz tavne odaje hori se njihov plač, No zaman!
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Onaj talas hladnoće koji je kulminirao godine 20400 pre Hrista identičan je sa baltičkim upadom hladnoće. Hladni talasi oko godina 70000 i 114.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ali to se sve još može popraviti. Hajdemo. Proleće, i ukršteni vetrovi: mlaki, hladni, topli, jaki, umereni, slabi. Tisu ne može čovek da pozna: goni energične i brze talase, i na izvrnutoj vodi pokazuje
Grk, koji se u tuđini ne oseća dobro, i može ponekad skoro da se rasplače nad uspomenom na rodni kraj — taj kao mraz hladni Harisijades. Svojim sunarodnicima je govorio pokašto teške istine o bogatstvu, i teže o emigracijama.
To je, vidiš, ono vaše nasilovanje dece da uđu u kalup, budu stari, ostanu hladni, ničiji. Novac m o j, m oj, sin i unuk m oj, m oj! zatvoren i on u sandučić!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Na vojnicima se opaža uzdržanost. Umesto da se raduju što se približuju svojoj zemlji, bili su nemi i hladni. Ratno iskustvo ih je tome naučilo. Oni su na sebi osetili prevrtljivost ratne sreće.
Petrović, Rastko - PESME
Pod prozorom talasom srebrnim šumi reka A glas joj je suh i bez jeka, Suh i bez jeka. Bolni, zgrčeni i hladni, ja i osam dosada I tri vođe revolucije, igramo se, kartamo.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Podiže Starac ruku, dohvati vrbovu granu, i gle čuda čudovita, gle čuda neviđena: listići hladni i teški, od čista srebra iskovani jedan o drugi udaraju, kao đurđevska zvona zvone.
— Otkuda ovo ovde? — zapita se, razrogačivši oči. Među prstima blještali su mu hladni i oštri listići vrbe od žeženog srebra iskovani. Sa prsta mu je kapala krv. Sunce se baš rađalo.
To je još više uplaši. Obrazi zvezda blistavi su, ali hladni. Zašto su u njene miljenice zažareni. Kakav je to šum? Zvezdana Majka prinese uho grudima svoje najmlađe kćeri i ču kako
Šantić, Aleksa - PESME
Moji vrti, više ne čekajte na me, Vratiti se neću iz studene tame Svog života... Sunce polagano gasne... Hladni suton pada... Noć sve bliže ide... Jednu crnu ruku moje oči vide — I ja čujem samo udar tvrde krasne. 1909.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Baš dolje pod njima, u sjenci stiješnjene doline, nalazio se mrki hladni sklop, izvorište potoka. — Ovuda je nemoguće spustiti se — reče Jovanče i nehotice ustuknu pred provalijom.