Jakšić, Đura - PROZA
Moj muž, a vaš prijatelj i sustradalnik, umro je!... I sad je slobodan, naveki slobodan! Ne stiže mu hladno gvožđe ni noge ni ruke; ne gone ga Madžari...
Kad je stupio u sobu, nije ni pogledao u oca, nije se ni mašio za šešir, nego onako hladno, svirepo reče, pišući nešto po hartiji: „Vi buđete spat’ mirno!... Ferštandn?..
U tome času najveće njine ushićenosti iziđe iz gustog branika stari Sremac; lice mu beše ozbiljno, hladno kao i obično, samo glasom je malo zadrhtao: — Milisave sinko, uđi u kuću! Milisav ga je poslušao.
Obradović, Dositej - BASNE
„E, kad je tako, a ti ostaj zbogom! S takovim meni prijašeljstvo nije ugodno iz kojega usta i vruće i hladno izlazi.”| Naravoučenije „Muž dvojedušan i dvojezičan neispravljen vo vsjeh puteh svojih”.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Doći će hladno vreme snega i dima, kad će ti đavo biti bog, gavran pobratim, a guja posestrima, dok ti urasta krilo, a raste rog.
Ono mora da je podložio neki iz oblaka proterani bog, koji se na zemlji probudio gladan, i kome je gladnom bilo hladno!
POKUŠAJ BLAGOVESTI Kroz oblake, naslagane na oblake, kroz hladno kišno sivilo i mrak (kako se smrklo, tako je i zahladilo), kroz koju je nebesku ključaonicu onaj zakasneli sunčev
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Zaustavi dah, napreže uvo i — ne ču ništa!... Pogleda nada se... nebo se osulo zvezdama; a one zvezde glede ga hladno i podrugljivo kao oči uhodine, koji je pronašao krivca, pa se pravi da ga ne vidi, nego dremljivo trepće...
Činilo mu se da mu neko iza leđa stoji... vidi mu senku... Tek opet se nastavi razgovor. Ali se govorilo hladno. Marinko beše bled kao smrt, govorio je preplašeno i zverao u prozor... — Ne plaši se, čovječe! — Ne plašim se.
Ona pogleda krvav tučak pa ga baci napolje. — Opogani mi tučak pseto tursko! — reče hladno, pa ode gledati druge poslove... Toliko rekoh da bih potvrdio ovo što govorim, a sad da nastavim moju pripovetku!
On je video tek sad koliko je taj čovek propatio i koliko još pati... I nešto hladno prožma mu svu snagu... A Lazar?... Nije se baš ni on tako lepo osećao.
Zatim leže u blato i stade se valjati... Osećao je kako blato hladi njegovo vrelo telo... Onda oseti kako mu nešto hladno mili po koži... Zatim mu se učini da se ruši i lomi tavanica nad njim... I on ugleda nebo oblačno, tamno...
On je slutio neku crnu nesreću. Slutio je da se neće nanositi glave... Osećao je hladno, oštro gvožđe pod grlom svojim, pa je hteo od svega toga pobeći... Jest, on je hteo, ali konjić ne mogaše.
Kara-Đorđe skoči u šarampov, priđe topu, pogleda u nišan i reče hladno kao da boga naziva: — Pali! Tobdžija prinese vitilj i trešnjevac riknu... Plotun mu ne dade ni izdušiti...
Dučić, Jovan - PESME
Čempresova šuma bdije; mesec na nju Sipa svoje hladno srebro; odsijava Modro letnje inje sa visokih trava. Zatim krik. To kriknu buljina na panju.
Kap za kapljom klizi niza mračne stene; A kroz raznobojna okna jedva dospe Mesec, da nečujno hladno srebro prospe Po nogama svete neutešne žene. Tu se vlažne senke pružaju i puze; Sve vonja na duge molitve i suze.
Tako selica jato gladno, Sve more prešavši zračio, Padne po trnju: za njim hladno, A pred njim nemo i mračno. POBOŽNA PESMA Na čemu zidam crkvu, na čem? Na steni, pesku ili blatu?
Sejač i seme, reč i obličje, Od prapočetka isto načelo; Zakona istih hladno zatočje — I jedno u svem što se začelo. Ali u patnji večnih promena, Svemoćni!
Kliktao je kao dete, zovući, lepršajući kao prvi leptir, kada igličastim kljunom uhvati za jedno hladno i ukočeno srce... To je bilo pre dvesta godina.
Nesrećni pesnik! Detetom je otišao u kraj gde je nebo bledo i smrzlo, na kome gori belo i hladno sunce, i po čijim obalama plaču vetrovi.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Buć! Odoh pod vodu! Jaoj, ala me nešto guši!... Udavih se!... Jaoj! — Nešto me hladno dohvati za perčin i izvuče. Jaoj, one oči! — Lezi lepo, sine, nešto ružno sanjaš, pa jaučeš! Hvala bogu!
Pokušao sam da ga „anališem”. Ja neki put volim da budem „filozof”, pa da „hladno sudim”. Našao sam da je utisak u osnovi tužne prirode, jako tužne prirode.
Evo, da vas ovako po starinski blagoslovim, ovako kao vladika unakrst! Samo što mi je nešto hladno po listovima. Gle! A ko mi je to metnuo porculansko oko na list? Ta to je mrtvac! Jao, jao! Ne mogu da vičem. Ma... ma.
Vreme je bilo suho, toga dana bilo je na termometru -10°, meni nije bilo hladno i bilo mi je vrlo prijatno. Posle pet minuta bili smo dosta duboko u šumi.
— Na malu. Opet zaćutasmo. Ona okrete levokrug i pođe natrag, ne govoreći ništa. — Vama je hladno? — rekoh ja. — Ne! — Rđavo? Ona sleže ramenima. — Da? — Da! — reče ona. — A šta vam je? Ona opet sleže ramenima.
Moji nećaci i sestrići klone se svoje tetke i ujne. Ja gledah samo u nju. I njoj beše tužno i hladno. Ne, mi ne bismo nijedno na taj način bili srećni. Gospođica Vedel beše međutim svršila sviranje.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A zatim opet sedne. I opet se menjaju tanjiri, donose čiste čaše i hladno, skoro natočeno vino. I to tako traje sve do medljane rakije ujutru, kad se gospodin popa iskrade, da mu ne bi pijani
Srela se s njim samo jednom u šoru. On prošao pa joj se javlja, ali učtivo, hladno se javlja, i prolazi. A Juli došlo čisto čudno što se Šaca tako čini nevešt, a u snu joj tako mio i iskren i tužan bio,
Sutradan su se našli i razgovarali poduže pop Ćira i pop Spira. Pozdravili su se, razume se, hladno. Dosad su se uvek pitali za zdravlje i onda kad se obojica nisu makli ni iz sokaka, a sad se vratili obojica s puta, —
Onda se toliko naljutila da nije mogla hladno ni da misli posle o tom, a sada, kako se začudo slagahu frau-Gabrieline reči sa onomadašnjim gospoja-Sidinim, i kako ih
episkopa i radi svoje pastve, ali i to ne ide onako srdačno kao nekad, nego onako zvanično, hladno: nikad više da se vrati ono staro! Pa i zetovi su im se izmenili.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Greben je. već bio obavijen hladno mračnim ogrtačem kad se Hristić trgao, naglo napustio osmatračnicu i uputio svome šatoru.
Napolju je bilo hladno i niski crni i mračni oblaci visili su nad varošicom i vukli se i zaplitali po brdima svud u naokolo.
Afrika
Oni svi spavaju jer je za njih ovo veče suviše hladno. Ja i sam osećam svežinu, jer čim se iziđe iz pojasa prašume u savanu, razlika je između temperature dana i noći vrlo
Potpuna pomrčina čim iziđem iz osvetljenog kruga naših lampi protiv oluje. Veče već vrlo hladno. Iza sasvim niskih ulaza od koliba vide se nagi crnci kako greju leđa kraj vatre.
— Šta ste govorili? — O, ništa, — odgovara on s gađenjem. — Prvo nije hteo da iziđe i udesi igru za vas zato što je hladno i što svi spavaju, a onda sam ja želeo da mu za to platim i strašno sam ga uplašio. — N.
Ipak divno zvezdano veče savane! Da živim hiljadu godina, voleo bih te hiljadu godina! Svu noć je neobično hladno i ja sa tugom mislim na jadnoga Bubua koji kije navikao na velike sudanske razlike u toploti dana i noći.
Vetar duva. Nemoguće je izići na krov na kome je odjednom grdno hladno. Setivši se one hladne noći provedene iza Bugunjia, nasred savane, kada sam obukao vuneni kostim za kupanje, ja i sada,
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
On se sad sećao kako se, prema njoj, držao hladno, a kako ona zače, već pri kraju prve nedelje, u braku. On se trudio da bude ljubazan prema njoj, kao što se maze sirote
Mislili su da je to, zaista, neka austrijska komisija. Pavle je, obilazeći te hodnike, u kojima je bilo hladno kao da je jesen, ili zima, jedva raspoznavao živa bića, u polumraku, u memli, a video je jasno samo decu, koja su
Kajzerling onda ustade i priđe Pavlu. Gledao ga je svojim peskovitim očima, hladno. Neka mu kapetan kaže: Otkud taj nemir u tom narodu i da li je doznao zašto je vladika, u istinu, u Rosiju, krenuo?
“ U opštem grljenju i ljubljenju sve je to prošlo, kao da je bilo pa prošlo, ali je Pavle primetio da ga Petar prima hladno, i da ga Petrove oči gledaju neprijateljski.
Petar pogleda hladno Pavla, pa reče, da je njega, Pavle, u Beču, izgleda, zaboravio. Kakvu su njemu pisali šaržu? Pavle na to, snuždeno,
Pavle na to ućuta, kao da ga je neko po ustima udario. Nikad nije bio čuo Petra da, tako, sa ženom govori. Bilo mu je hladno oko srca.
Pavle se trže, kad mu ona priđe, pa je potapša po ramenu i poljubi. Ona ga nije poljubila i dočekala ga je hladno, ali se, zadovoljno, osmehnu.
Isakovič se sećao da mu je, u toku tog, skaradnog, razgovora, sa čovekom koji je imao pijano oko, bilo postalo hladno. Da je bio ustao i da se proderao, da mu je dosta razgovora. A da ga je Božič zadržavao.
Pitao se: sanja li? Gde je? Kud je to otišao? Ko su taj Božič i ta žena, koja ga posmatra hladno, a jede kao što tice jedu?
Pavle je gledao, hladno, tu upaljenicu i nije na to odgovorio. Veterinar se međutim, valjda zato, što ga je malo znao, okomio baš na Isakoviča,
On se, od početka, prema tim ženama, držao hladno. Bilo je očigledno da te žene nisu, ni one, koje kažu da su, niti onakve, kakve se pretvaraju da su, ali je bilo isto
se, ne malo, kad se Višnjevski, iako i dalje ljubazan, ispravi, pa mu onako lep, visok, u raskošnoj uniformi, reče, hladno: da ne zaboravi da je na putu njegovom, i njegove familije, u Rosiju, on, Višnjevski, Karpati!
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Tamo gde je voda dopirala do nečeg čvršćeg video sam talase kako fosforesciraju. Bilo je hladno i zbog toga nije bilo komaraca. Rašida se smejala govoreći da se plašim.
I tražila je tako mi Boga. - Drži! - sagnula se i pružila mi nešto. Bilo je to malo, izduženo, hladno jaje neke barske ptice.
Trske i močvare bile su zelenozlatne, a ja sam gutao ono jaje. Bilo je hladno, ali ukusno, jer ga je Rašida posolila. Posle sam saznao da uvek nosi sô u džepu, ali da nije vešta kao njihov pas Lisko
Bilo je hladno i bez mirisa i ja ga bacih. Rašida je i dalje ćutala. - I ti još ne znaš kakav dan? - otkravila se na kraju, zatim
- gunđao sam. - Za tebe ne postoji opasnost da padneš na godinu, ti ne ideš u školu, tebi nije toplo, nije hladno, živiš sto godina zavučena pod taj svoj ludi oklop!
Dole, u vodi, osećao sam dodir njenih butina i grudi uz samo svoje rame. - Mislim da mi je već pomalo hladno u vodi, Rašida!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Štaviše, i drugome, ma kome. Ceo ogroman suton video se kroz prozor, i, na vodama razlivenim, hladno, sivo nebo. Reka je bila mutna i žuta, puna blata, a vrbaci, što behu već krenuli da pupe, bili su premrzli poslednjih,
Oklopnici, koji su svi nosili periku, primali su ih vrlo hladno, a jedan od njegovih oficira, kapetan Antonovič, samo je sabljom uspeo da sačuva svoje mesto u jednoj gostionici, u koju
morao da jaše za Isakovičem, koji je pratio zapovednika, pokasa i Arkadije, mučeći se na konju koji htede da ga zbaci. Hladno mu beše i znoj ga probi, od bola, dok je očima obuhvatao brežuljke i vrbake, uspevši jedva da se uspravi.
Jednim pokretom pleća, umornim, ali vrlo prijatnim, zbaci ogrtač, koji mu postade težak i oseti kako je još hladno. Dižući pištolje do vrha nosa, još jednom pregleda fišeke, pa ih opet zakoči, zatim izvuče sablju, odbacivši daleko,
Lagano, inače nepomičan, zasuka desni rukav i, mada je bilo hladno, oseti kako je prijatno što je razgolitio maljavu ruku, skoro do lakata, jer mu je telo bilo vruće.
Osetiv da ona, na sve to, prilično hladno ćuti i da njega smatra za uzrok svoje nesreće i bolesti, on bi zatim, obično, počeo naširoko da je podseća na onu njinu
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Negde, opet, misle da će u tom slučaju dete biti „večito hladno kao zmija“. U boljevačkom srezu veruju: ako zmija pređe put trudnici, da će joj dete koje rodi brzo umreti.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Ali četrnaestogodišnjaci rastu kao iz vode i svi štede na njihovoj eleganciji. Važno je da su čisti i da im nije hladno. Važno je da su obuveni, a što su im cipele za dva broja veće — to uopšte nije važno!
kecelji na cvetiće (kao da već osećaš pod obrazom pouzdanu tvrdoću njenog novčanika u malom džepu i svežanj ključeva, hladno zlato burme na ruci koja te rasejano miluje po obrazu), ali, ponosna si ti, izdržaćeš, nikada nećeš priznati da si
Njegovi dlanovi na toplim devojčinim butinama, a okolo bela pustoš... Kada mu je bilo hladno, tamo na levoj obali Sene, otvarao je po ko zna koji put Vanin kaput od sive dlake, podizao joj nežno suknju i zavlačio
Izrezala si hleb. Onda se on vratio iz »Balkana«. Kako je napolju? Hladno. Opet faširane šnicle! — kazala su deca. Ostavite mamu na miru! — rekao je. Onda ste ručali.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Danas Serbianka, uvek mnogo hvaljena a malo čitana, ostaje kao delo hladno, slabo, promašen pokušaj za stvaranje srpskoga epa.
On se ili ograničava na suvo i hladno pričanje istorijskih događaja, bez mašte, bez boje, bez poezije, bez osećanja istorijskog života, čak bez dovoljno
pisci svom svojom dušom učestvovali u svom književnom delu, radovali se i žalostili, kleli i blagosiljali, on mirno i hladno priča događaje i slika ljude, ne oduševljava se i ne žesti, retko kazuje svoje mišljenje i sudove, i ostaje u većini
On se ograničava da bude savestan, inteligentan, obrazovan posmatrač stvarnoga života, da hladno, bez strasti, opisuje ljude kao što botaničar opisuje bilje ili zoolog insekte.
pošto-poto, isključivo staranje o efektima koji se postizavaju kombinacijama reči i glasova, sve to čini utisak nečega hladno usiljenog, ukočeno otmenog, i katkada gotovo prelazi u manirizam.
Milićević, Vuk - Bespuće
Gavre Đaković se diže, rukova se hladno s drugovima i iziđe na ulicu. Ulice su bile blatne i kaljave. Svijet je pažljivo prelazio s jedne strane na drugu,
Sremac, Stevan - PROZA
stranaka, i dosad se nije upisao, veli, još ni u jednu stranku niti je potpomagao, jedino stoga što je hteo da ih hladno proštudira i proceni, i sada, posle dužeg posmatranja, ispunjava i po formi ono što je već poodavno u srcu bio, i
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Ništa — rekoh — zvao sam te — i onda hladno, otsečno, gledajući te strogo, nastavih: — Imam nešto da ti kažem, zato dođi posle večere ovde. Čekaću te. Ti drhtaše.
Bojala si se. Ali ja sam se nadao tome pogledu i načinih lice tako hladno, mirno, da svaka sumnja odlete. — Ako mogu... — odgovori ti zbunjeno. Ja planuh. — Onda ne dolazi!
Nijedan mi se od njih ne približi i uteši. Bojali su se. Moje gospodsko odelo, hladno, ukočeno držanje uzdržavaše ih. Na podu, blizu zida, na asuri i starom pokrovcu beše bačen „jorgan“ — pokrivač, a iz
Ti si stajala pognute glave. Bilo ti je hladno, ali si ti jednako dete utopljavala, prigrljivala, a ono sisaše komad crna hleba.
A i u vazduhu se već osećala nova toplota i svežina. Samo ovde kod njih, u sobi, bilo je hladno, zagušljivo. Da li što je bilo sve pretrpano?
Tamo je opet svuda bio jak miris od jela i prolivena pića. Ušla je u sobu. Bilo joj je hladno. Samo su joj se slepoočnjače znojile, a na usnicama izbila rosa od njena vrela daha.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Zatim je izmislio jednu kafanu s najlepšim nazivom na svetu: zove se jednostavno — ?. Beograd je izmislio još i hladno pivo sa rotkvicama za meze.
— Onda? — preseče me tip sa brkovima. — Koliko? — Šta koliko? — Love! — rekoh hladno, a da se nisam ni pomerila s mesta. Tip me je jedno vreme gledao belo.
Sedeli smo te večeri, kao i obično, u „Tri grozda“ i pili kuvano vino jer je bilo hladno. Preko puta mene afektirala je u ogromnim količinama jedna Nena (znate, ona što upotrebljava parfem Helena
Imamo i odličan pasulj sa špicevima od rebara ... Ostalo od ručka! I, da vidite, oni blazirani se hladno pokupiše i šmugnuše kroz vrata, dok ostali svet navali na pasulj; bez veze, njih, recimo, troje, i to bez posebnih
Tu ti je frigidaire, pa klopaj majoneza koliko te volja, tamo je kupatilo; iz leve slavine curi hladno, iz desne teče vruće, a iz srednje med i mleko; samo ti, teča Mito, sedi lepo i odmaraj se ko Čovek, kad ovde
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
ostajem gde sam u zemlji jezika mog, neću da mi se na vašim saborima sudi, ni da me pod otvorena nebesa bacite na hladno rešeto večnosti.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
) PROKA (ide za Simkom): Hvala, ja ne pijem kafu. (Odlazi za Simkom.) VIDA (srkne pa odmah ostavi šolju): Juh, pa ovo hladno kao led. (Odlazi za Prokom.) TRIFUN (uzima šolju): Ja ću poneti, pa uz put. (Odlazi noseći šolju.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Kiša je prestala da pada i izvedrilo se. Ali zemlja je pištala pod našim nogama. Bilo je hladno. Neispavani i prozebli, mokrih nogu, stajali smo naježeni, čekajući naredbu za pokret.
Po večeri dopratio nas je do kafane, gde smo nas dve ostale u jednoj sobi. Bilo je hladno i mračno. Legle smo odmah. Ali kroza san čuh neki krik. Trgoh se. Sestra me zapita zastrašeno: „Šta je to?
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Kad si star, prijatelju, i kad ne možeš da radiš, onda nisi više za službu, reče pisar, vadeći hladno pečenje, zastrug sa sirom i kajmakom, luk i nekoliko butelja piva.
Krenula se u školu. Vreme bejaše oštro, hladno... Po celom nebesnom svodu navučen je sumoran pokrivač zagasite tamne boje, iz koga neprestano sipi ona sitna, vlažna,
Ali on poima da se s nožem treba približiti baš uz njega, gledati pravo oči u oči i zabosti hladno gvožđe u meso... O, ta ga misao još više razjari... A posle gaziti, gaziti... Dugo gaziti, do uništaja...
Podiže glavu i pogleda je oštro, na licu mu ispisano gorko stradanje i umor. Odgovori joj vrlo lagano i hladno, kao da ga to nekoliko reči staju velika napora: — Moja je dužnost da gonim razvrat i nevaljalstvo iz škole, a što
Ali je ipak hladno, veoma hladno... Sneg se beli po okolini i oštra studen bije po licu. »Valjda me neće dugo držati ?... Smrznuću se.
Ali je ipak hladno, veoma hladno... Sneg se beli po okolini i oštra studen bije po licu. »Valjda me neće dugo držati ?... Smrznuću se.
mu pasti u zlo, ali se on otima od toga nevidljivog savetnika, hoće napred i sve napred, i ako u dubini duše oseća neko hladno vejanje, neku zlu i kobnu slutnju, neku zebnju od tih nepoznatih, crnim zastorom pokrivenih dana, koji jakom nastupaju...
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Služite se lažnim imenima! Okupljate narod na javnom mestu! Nosite oružje! Kakvo oružje, podnaredniče? MILUN: Hladno oružje, gospodine Majcen!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
I ovde, proletnje veče za mene je hladno, kao da, dolinom, tajno, Dunav teče. A, gde oblaci silaze Arnu na dno i trepte, uvis, zelenila tvrda, vidim most što
Pajvani sad već jure u dubinu, debeli, pa tanji, pa najtanji, po nekom čudnom redu. Oko barke je hladno i već je noć. Siva, kamenita i beskrajna.
Vetar duše. Mada me je Blažević jednako pokrivao, jer se bojao da mi mesec „ne škodi“, meni je hladno i drhtim. Crne i teške ribarske prilike, kojima sad ne raspoznajem više likove, rade teško, previjaju se, vuku, dripče.
Polazeći, najzad, u Zagreb, sa ceduljom Narodnog vijeća, ostavljam Beč u slici potpune mizerije. Mrak, slabo osvetljenje, hladno, ne lože. Cene jestiva visoke. Po ulicama, oko stanica, gomile.
Voz nije mogao dalje. Valjalo je preći, preko Čortanovačkog tunela, peške. Bilo je hladno. Išao sam u gomili nepoznatih putnika. Trava je bila mokra, pa smo klizili lagano, a neki su i padali.
Odjednom se trgoh, neki nemir u meni, koji nije stigao ni do svesti, probudio me je. Iziđoh u hodnik, gde je bilo hladno. Stajali smo opet u nekoj šumici. U jednom vagonu su pevali. Negde je plakalo jedno dete.
Retko tek zaluta po koji zaljubljeni par iz Bresta, pogleda nam veselo u oči, ali odlazi brzo. Hladno je, i, kad mi pokazuje, kroz prozor, ostrva, poskakujemo.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
“ — upitam pandura. — „Ono je orden za zasluge na prosvetnom i kulturnom polju!“ — odgovori on ozbiljno i hladno. „Kakve su to zasluge?“ — „Pa on je, znate, bio kočijaš kod bivšeg ministra prosvete. Darovit kočijaš!
— Pa kako vam se dopada ovde kod nas, gospodine? — upita me ministar smešeći se hladno, preko srca. Ja se izrazim najlaskavije o zemlji i narodu, i dodam: — A naročito mogu čestitati ovoj divnoj zemlji na
— Ubijaju, to jeste; ali mi ne možemo biti tako nekulturni, tako divljački kao... Ovde je hladno, kao da odnekud ima promaje.
li ja vama, za ime boga, govorio da u mom kabinetu bude stalna temparatura od šesnaest i po stepeni, a eto sad opet hladno; pa neka promaja; prosto da se smrzne čovek! — Eto, gospodine ministre, sprava za merenje toplote pokazuje osamnaest!
— Izgleda pametan čovek — rekoh. — Budala! — odgovori ovaj hladno. — Ne bih rekao! — Ta ostavite, molim vas, zanesenjaka.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Dah se u grudima steže, grlo promuklo i osušilo se, iz celog tela bije neka vatra, pa ipak je tako hladno, da bih rado stao na ovom sunčanom prigrevku... Ali ko sme zaostati iza društva!... Bar da srce ne bije ovako jako.
Zar to nije smrt, koja polako grabi u svoje razjapljene čeljusti celu prirodu ?... Brr... hladno !« i bolesnik navuče na sebe topao pokrivač. »Ta oni žive, pred njima je još ceo život...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
U tome stiže i večera. Gizela donese jela: kapamu, kajganu, hladno jagnjeće i sir. Posedaše svi. Ćir Đorđe, Gizela, učitelj i Mića »Oficir«.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Hrču, kô da pile table lima. I upravnik, naravno, s njima. Hladno je tle, Magla se zavlači u suvosplet žbunja. Gle, Ko li se to sa one strane šunja?
”. I zadrhti fenjer, ko dinja u žitu, žut. Putnički voz BLV 13 već je stigao do Stalaća. Orijent-ekspres ječi kroz hladno jesenje polje; Jedna lokomotiva ko zvezda izleće iz Bihaća. — Vrpolje! Vrpolje! Ko nema kartu — napolje!
U leto nam se čini da bismo mogli spavati gde bilo, A u zimu nam je hladno i kraj furune... ZEMLjA U PONOĆ Ponoć katkad zašumi, ko da zemlja otvara Neka šaptava usta; zašušte krila noći...
Rakić, Milan - PESME
JEDNOJ POKOJNICI Oskudna priroda rodnoga ti kraja, Kržljava i bona, bez sunca i maja, Gde mrtvilo hladno kao avet dira, Nek dâ tvojoj duši blagotvornog mira.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
I dosta je dobro primarilo kâ je ovo brdo vazda hladno. OBRAD Viđeste li čudo i znamenje kâ se dvije munje prekrstiše?
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Na dnu stepenica, odmah do kujne, sedela joj je mati, i kao da joj je bilo hladno, bila se ogrnula po leđima kratkom kolijom, škorteljkom, a u stvari najviše se bila ogrnula da joj ne bi prašina
utvrđena za takođe zlatnu kuku, koju zabode gore po potiljku na šamiju, te je polovine od tog lanca počeše golicavo a hladno da dodiruju po vratu i leže joj po ramenima. Kosu nije htela sasvim da zaglađuje oko čela.
Ugrejana ploča pekla ju je. Ali njoj je bilo hladno. U prstima stisnutih ruku, u grlu, osećala je jed, gorčinu, i to na samu sebe. Što da joj je sada ovako?
tamjan i pokapane sveće, dotle ju je opet iza nje onaj prostran pod, patosan pločama i sa vlažnom, trulom prašinom, hladno obuhvatao i punio jezom. Sunca, svetlosti ni od kuda nije bilo.
I Sofku bi, ne znajući ni sama zašto, njegovo ličenje na svoga oca, kada se razgnevi, pobesni, uvek nekako hladno, kao nož oko srca seklo.
Pandurović, Sima - PESME
Ovde je tužno, opako i crno, Ovde je teško...“ Al’ otkuda suze, Oproštaj nemi životu za bede? — Seni mi hladno i prezrivo glede; U njima život istine utrn’o. Vaj! što im sudba sve spram mene uze?
Sami, u kutu teškog, crnog vlaka. Mala jeza zime, ili straha, minu Telima našim pri odlasku mraka, Kada hladno sunce sa visina sinu.
Mutna jesen ova Očajno se u nedogled širi, Kada suzi sa svakoga krova, A srce se s propadanjem miri. Hladno, sipi... Blato. Vlaga. Bare... Vidiš kako bašte kobno žute. Naše nade nepovratno stare; Naša srca mogu još da ćute.
Ona čini tačno sve ono što hoće: Za nas možda rano, na vreme, il’ kasno, U ljudskoj vrevi il’ času samoće; Ali uvek hladno, neumitno, jasno.
Jer kad ih zasiti hladno dostojanstvo Kosmosa, one će, ipak, zadovoljno Vratiti se s puta kroz večno prostranstvo Kolevci svog bola i
Svi su puti zavejani. Ćuti Hladno srce što potajno sluti Svoj svršetak, ne znajući gde. Sad izgleda da ta zima bledi Mrzne život svih bića od reda,
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Na licu mu nijesu mogli poznati ništa. On kao da se ni stavljao nije za njih, no se udubio u svoj posao mirno i hladno, otprilike kao što bi se seljak zabavljao oko samara, kome treba popravke.
“ „A kao zašto!?“ razdrije se Miraš, klisivši i on na noge. Oči mu sinuše divljim izrazom. Serdar ga hladno omjeri. Ljudi ga prekoriše što ne umije ljudski pred Gospodarom, i savjetovaše ga da odlazi, što on i učinje.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Takvi su: ako je skupo, ono i ne valja; i go i bos i opet mu hladno; ova i ona kuća samo što nisu moje, a ostale sve su tuđe; iz njegove ruke i šećer je sladak, možeš mi vjerovati:
(Repa se ne seje, nego seme od repe) 407 — Čemu naliči pola tikve? (Drugoj polovini) 408 — Šta je hladno, a žeže? (Kopriva) 409 — Šta na ovom svetu cveta, a na onom rodi? (Krompir) 410 — Šta prođe kroz slamku a ne šušnu?
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Na nogama mu povrh izdrtijeh nazuvaka ispriječane opančine. Koliko je hladno, nije obukao bukovički, „aljak“, no se ogrnuo njim, a jednu ruku stavio iza oružja.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
OD LETA 18 NA MALOM TRGU 19 VIDIK 20 NI PREDEO MAGLEN 21 U ZIMSKI SUMRAK 22 TVRĐAVA 23 ETO ŠTA UČINI SJAJ 24 NAILAZI HLADNO DOBA GODINE 25 JAVA 26 SLIKA U RODITELjSKOM DOMU 27 U DOZIVIMA 28 SKROVITO MESTO 29 MI STIŽEMO PADOM 30 NA NEKOJ
Nek lišće me zasipa. NAILAZI HLADNO DOBA GODINE Po svemu, nailazi hladno doba godine. Nad gradom večernjim: krik divljih gusaka Žitak od malo snega, malo
Nek lišće me zasipa. NAILAZI HLADNO DOBA GODINE Po svemu, nailazi hladno doba godine. Nad gradom večernjim: krik divljih gusaka Žitak od malo snega, malo mraka, Kaplje niz sluh nam u dno
Ćosić, Dobrica - KORENI
Simka se primače vatri, zima kula kroz vrata, u debelom, gustom, upredenom kurjuku nije joj hladno. — Šta ti je noćas? — prošapta i smalaksalo se prekrsti.
“ nasrtala je, široka i jaka, a on se odmicao od nje i, kao suv list duvana, pripijao uz dasku kreveta. Zid je hladno zaudarao na kreč a usek između kreveta i zida na staru prašinu, nakiselo, kao onda kad je prvi put, najgadnije je bilo
Krstila se ječeći i dugo ljubila kamenu ploču grobuglačanu ženskim usnama, a lice joj je bilo suvo i hladno. ...Neće joj Bog dati poroda. Kako sme da pomisli? To je najveći greh. Oprosti mi, Gospode, grešnoj.
U očima je mrak, disanje ga boli, i hladno mu je od kiše i jesenske studi u vrbaku, pored ugašenog ognjišta u napuštenom zbegu.
“ proveravala je. „I jardžije s njima spavaju“, zadovoljno je potvrđivao glavom. Streha je lila otopljen sneg, oko njih su hladno brborile barice marta. Htela je da zaplače, ali je sve suze već bila potrošila. Smem li da se radujem?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
I sam pomalo zmaj, bez straha, od svih ljudi na svetu Marko je Vasi bio najbliži. Bilo je hladno pretproleće, još su, pod zemljom, trajale zimske tišine, košava je promicala bez svetlosti, Vasa je nosio odsečenu
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Glas njezin beše k'o muzika tuge... I za to mišljah, u slušanju mnogom, Samo na prošlost, na jeseni duge, Na hladno nebo, i na tužno „zbogom“.
Nesrećni pesnik! Detetom je otišao u kraj gde je nebo bledo i smrzlo, na kome gori belo i hladno sunce, i po čijim obalama plaču vetrovi.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Kad stiže na svoje mesto pokloni se pred kraljevskom porodicom. Kraljica odgovori na pozdrav predavačev hladno, kralj dobroćudnim očinskim pogledom u kojem se ogledalo sažaljenje.
Čitao sam u jednoj biografiji Kivijevoj da se prema svakom došljaku držao hladno, dostojanstveno i rezervisano. - Kako li će mene predusreti?
„Anšante!“, reče on učtivo, ali hladno. Odgovaram mu isto tako preteranom frazom, no koja izražava sasvim suprotan osećaj.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ja ne pevam. To je spevao drugi, a meni se dopalo. — Ko? — Dušan Vasiljev. — Nastavi, nastavi! — Ne — reče hladno student, čije me smelo držane zadivi. — Nikom ne dopuštam da me prekida.
na decu koja ih ponova čvrsto i nerazdvojno moraju vezati; i obećavajući da ćemo, sutradan, kad budem došao, o svemu hladno i pametno razmisliti, naumih da izađem.
Ja ne znam šta je bilo sa mojim bratom, ja ga više nisam video. Ja više nisam ni disao. Najpre sam osetio kako mi hladno piri po leđima. Onda je neki neizmerni val jurnuo na mene.
Bilo je hladno. Polako, podmuklo magle se podizale naviše, penjale do njihovih nogu, uvijale njihova tela hladom, mučile njihove oči.
I baš povodom ove konjice Jaćim se, uopšte, reši da svu ovu ceremoniju samo hladno i pešački posmatra i kritičkim očima prati, jer, pomisli on baš u tom istom trenutku: ko mene ovde plaća da se ja,
Napolju je bilo hladno i suvomrazica, pa je počelo već da svanjiva kad smo se, okupljeni oko kola, stali pozdravljati. Ja sam, kao obično u
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Pored onog ja koje pati, smjesta nikne ono ja koje tu patnju okrutno zapaža i hladno zarezuje. A iz te strasne zapažačke angažiranosti niče izvjesno malo olakšanje.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— A kako da iziđem odavde? — To je moja briga, samo ti kaži. Đurica nasloni glavu na hladno gvožđe i uzdahnu očajno. »Dakle baš da se hajdukuje ?« — poče da misli. »A mladost ?... a budućnost?...
— Kazao si da se nećeš rastavljati od mene i da ćeš me svud sa sobom voditi — odgovori Stanka hladno i odlučno. — A eto, veliš sam da si bio kod devojaka, a mene si ostavio da me uhvati potera, pa da trunem u apsu.
Samo mu struji neka vatra kroz telo, na čelu se kupe graške hladna znoja, a u srcu je tako hladno, sumorno i pusto... — Pij, more, šta si se pobabio! — uzvikuje mu Mitar veselo.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Gledam tu jesen. Došle boje sure I srce hladno, i lagano prate Padanje lišća, umrle božure I crne grane što na vetru pate.
I hladno sunce od nas već ode, Dođoše drugi, veseli zraci; I one mirne, sleđene vode Sad idu kao moćni junaci, I hladno sunce od
I hladno sunce od nas već ode, Dođoše drugi, veseli zraci; I one mirne, sleđene vode Sad idu kao moćni junaci, I hladno sunce od nas već ode.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
polemici, a kada sam to saznao bilo mi je sve jasno i shvatio sam razlog što me je jedna grupa ljudi na predavanju hladno slušala.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Pregleda ključaonicu, ode, a nju ostavi pred vratima. Kiši i hladno je. Neko vrijeme, zgurena uz kuću, gleda u čeljad što se žuri, blene u prostor, a najposlije bulji u vojnika na straži;
su joj, i rado bi se k njima povratila, a žao joj što se nije srčanije s poznatima na odlasku pozdravila, već onako hladno, savladana hitnjom i uzbuđenjem. Dva dana čekali su da parobrod krene, da ih ponese u drugi svijet.
i ne pođe za njom, već ćutke preskoči na drugu stranu, a kad iziđoše na carsku cestu, opet ide ona za njim uzastopce. Hladno je i oblačno. Njoj je čisto od studeni lice pomodrilo. Ispred varoši, kod krčme, dočeka ih Toma.
Tek u noći stiže kući. Ali ognjište je hladno, od vatre nema ni belege, i deca tužna, gladna, ozebla. Stara, jecajući, pita ga da li je i žena mu s njim došla: —
A ovako, ne mili mu se ni leći. Biće mu hladno. Sam kako će dočekati zimnju zoru? Đavo bi znao što je to da ne može bez nje!
Narod odozdo, s mora, sve više pridolazi; dubrava ispod crkve ispunila se stolovima i kućnim posuđem, pije se kafa i hladno piće, čuje se pogdekoji poklič prodavača, da svrne pažnju, i odelita pesma momčadi, ali još nije nastalo pravo veselje;
Pa porušene kule sa uskim kamenitim stepenicama, dvorište u kome su se derali osuđenici na muke. Svugde po kulama hladno, mračno, puno surih stvari: niskih vrata, tesnih tajnih stepenica po kojima se silazilo u podzemne rupe, živa groblja
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
prve zamerke čitalaca, pa i kritike, koje su se ticale i Popine poezije i koje je Mišić ovako izrazio: „Cerebralno! Hladno! Bezosećajno! Nepoetski! Prozaično! Racionalno!
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Pri tome se u doživljaju lika - pa i pripovedača - vlažno, hladno i tamno kontrastira sa pozitivno vrednovanim suvim, toplim i svetlim.
tamjan i pokapane sveće, dotle ju je opet iza nje onaj prostran pod, patosan pločama i sa vlažnom, trulom prašinom, hladno obuhvatao i punio jezom. Sunca, svetlosti niotkuda nije bilo. Jedino iz oltara[. . . ] tako udešeno da [...
svodove, čak u nebo; (MP) ovamo ispred nje, do samog lica joj, izdizao se ikonostas; (VP) iza nje onaj prostran pod hladno je obuhvatao i punio jezom, a iza sebe je slušala i s jedne i s druge strane, i čak tamo do samoga ulaza; (MP) i onda
U opisu sa početka XXVIII glave,144 koji je ranije već citiran, postoje sledeće opozicije: „hladno”/„toplo (kuća joj je izgledala „hladna”, a ona je od nje učinila „toplu, i to sasvim toplu); „oštro”/„meko” (postojala
zagledan stoji pred apeninskom rekom Arno, pesnički subjekt nazire zavičajni Dunav: I ovde, proletnje veče za mene je hladno, kao da, dolinom, tajno, Dunav teče.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Al’ ne žalim — bar je leptir Ostô danas živ. LEPOTICA BEZ MILOŠTE (Od Hamerlinga) Hladno se smešiš iz praznih grudi, Gizdavko hola, Ljubav i čežnja k tebi Nemaju pristupa...
Miljković, Branko - PESME
Sunce je bolest i slabost je strela U snu odvojeni vodom dok se mrznu. U visini vatre hladno je bez tela. Ko pojede svoje srce taj se drznu Da pesnik bude predelu bez pamćenja, Cvet nedovršen kad proleće već
u ime pustinje Sunce se okreće istina menja mesto Onima koji ostaju verni ostaje samo laž Al na istinitom mestu je hladno Na istinitom mestu niko ne diže dom Ledena ptica vatre je jedino znanje O kamenu koji žvaće svoj pepeo O pepelu koji
Krakov, Stanislav - KRILA
— Još jednu bocu piva. — Dve... – Samo da je hladno. – Sad, sad, – glas derana je piskav. Pod krivim naslonom od suvog granja, pred kafanom sumnjive beline, ne može se
Svitalo je. Šume su u magli bile plave kao začarane. Po klancu plivaju duboke senke. Hladno je od njih. Voda skače nesmetano preko stena, huči, penuša se. Samo je u virovima mirna kao zenice.
Čekaju znak sa stene. Zemlja je vlažna. Puna rose. Vilice udaraju sve jače jedna o drugu. — Naglo su me probudili... Hladno je... Pravda se sebi. Hteo bi da zadrži drhtavicu, ali mu ona trese sve mišiće. Pri prelazu reke noge je ukvasio.
A sunce je ipak, iako hladno, septembarsko i skrivano maglom, oživelo sva ova prljava i crna lica, koja obrasla dugom, neobrijanom bradom
ustavljali se na usnama, koje su pile... Okolo je sve bilo plavo i hladno. Bora je slušao nerazumljivu priču vetra i zujanje elise.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Oni svi spavaju jer je za njih ovo veče suviše hladno. Ja i sam osećam svežinu, jer čim se iziđe iz pojasa prašume u savanu, razlika je između temperature dana i noći vrlo
Potpuna pomrčina čim iziđem iz osvetljenog kruga naših lampi protiv oluje. Veče već vrlo hladno. Iza sasvim niskih ulaza od koliba vide se nagi crnci kako greju leđa kraj vatre.
— Šta ste govorili? — O, ništa, — odgovara on s gađenjem. — Prvo nije hteo da iziđe i udesi igru za vas zato što je hladno i što svi spavaju, a onda sam ja želeo da mu za to platim i strašno sam ga uplašio. — N.
Ipak divno zvezdano veče savane! Da živim hiljadu godina, voleo bih te hiljadu godina! Svu noć je neobično hladno i ja sa tugom mislim na jadnoga Bubua koji kije navikao na velike sudanske razlike u toploti dana i noći.
Vetar duva. Nemoguće je izići na krov na kome je odjednom grdno hladno. Setivši se one hladne noći provedene iza Bugunjia, nasred savane, kada sam obukao vuneni kostim za kupanje, ja i sada,
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Svratimo desno u neki razgrađeni šljivar. Tu đeneral i cela njegova pratnja sjašu s konja. Bilo je podobro hladno. Đeneral zapovedi da se naloži vatra.
Ako me pitate; ko je najveći junak sa Šumatovca? — velim vam da ga tražite među onim mirnim seljacima, što su onako hladno i muški gledali smrti u oči, što su ostali u šancu i onda, kad već sve beše diglo ruke od njega, kad su svi svakoga
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Tice, cveće, sunce drugamo te zovu; Kud ćeš ovom groblju sahranjena nada, Tu je hladno, grozno, kud ćeš tako mlada! Kud ćeš ovoj crkvi, stubovi su pali — Veru su i ljubav sobom Zatrpali.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
To on, čovek, naređuje hladno kao da je pred nama neko igralište za tenis. Mislio sam šta da radim... Posmatrao sam kroz puškarnicu.
Činilo mi se tada, sve što smo imali snažno i zdravo izginulo je. Spuštalo se hladno, mračno veče. Oko mene neprestano pršte kuršumi. Očekujem da dođe neko da me iznese. Oslonio sam se malo na ruke.
I ne prilazeći mu više, mi pođosmo žurno unazad, da podnesemo izveštaj. Razmišljajući o tome sada, čudim se kako hladno ostavismo našega druga. Kao da je tamo ostala neka životinja. A do malopre bio je u našem društvu.
U jednom uglu bila je prislonjena puška, a na zemlji je rasuto nekoliko bombi. Sve surovo i hladno. Samo je mačka unosila neku intimnost u ovu podzemnu jazbinu. Pozvao sam onoga vojnika.
Iako je komandir davao utisak duševnoga čoveka, govorio je o smrti svoga druga nekako hladno, kao i da nije reč o živu čoveku, s kim je jeo i pio, a koji je sada mrtav.
— Jeste li uspeli? — obratio sam se komandiru. — Gotovo je! — reče dosta suvo i hladno. — Zapamtiće nas dugo — veli jedan vojnik. — Bugarski artiljerci nagrnuše u jedan zaklon, a ja za njima bombu.
Izgledalo mi je kao da se više nikada neću vratiti. Vetar poče da zavija oko lađe. Bilo je prilično hladno. Šinjel nisam mogao obući, jer mi je oko grudi bio obavijen debeo pojas od plute.
Jedva sam se ipak savladao i prišao joj: — Molim vas, otvorite! — govorio sam hladNo i odlučno. Ali ona baš tada zapali cigaretu i, povlačeći dim, njeno se lice izduži, a na ono zdravo oko zažmire.
Tu je odmah bio i zaravnjeni plato, gotovo sakriven granama, koje su se nadvile. Arleta priđe jednoj klupi. — Hladno je — rekoh joj. — Ja često dolazim ovamo sa svojom sestrom. Ona sede. Ja sam stajao prema njoj, da bih je bole video.
— Vi se plašite mene? — Ne... ali ipak — govorila je nestrpljivo. — Molim, izvolte, da ih potražimo — govorio sam hladno i pošao unazad. Ona kao da je primetila moje nera-spoloženje, obrati mi se tihim tonom: — Vi se ljutite? — Ni najmanje.
— Zavaliću vas u sneg! Ona pruži ruke prema meni. Govorila je zadihano: — Ne, ne, molim vas, hladno mi je. Gospodine, branite me...
— Ne govorim ništa — izgovorila je sa izvesnom strepnjom. — Uostalom, to će zavisiti od vas. Ona se strese. — Hladno je. Stao sam prema njoj, raskopčao šinjel i, držeći raširene krajeve, rekao joj: — Izvolte.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
takođe razumljivo), javljaju sa prizvukom nekog polušaljivog ačenja ili podrugljivosti svih stepeni, od razneženokorbene do hladno kivne...
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Otaca mojih sedi drugovi, S kakvom je silom Turčin pošao Da gora ovih pleme slobodno Ili u hladno gvožđe okuje Ili iseče. — PRVI SERDAR: Čuli smo svi. — DRUGI SERDAR: Al’ ćemo silu silom odbiti!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
pčele, i tek katkad po jedna, po dvije prozuje pokraj nas, pa ih nestane iza drvenih, ukočenih staja, koje nas kao hladno, prezrivo, začuđeno pogledaju. — Da li je kod kuće? — prošaptah.
Bojić, Milutin - PESME
More prolaznosti dan svirepo guta Hladno za bol duša što u njemu pluta. Strah me od samoće kad vreme korača. (1917) XXXVII Nemoj da se kaješ kad me budeš
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Najpre je Sima Pandurović (1883-1960) u zbirci Posmrtne počasti (1908) gotovo hladno opisivao prizore telesnog i duševnog rasula.
Predmeti iz čovekove okoline opisuju se hladno i precizno. Ali postoji izvesno pomeranje koje taj opis čini metaforičnim: izražava nelagodnost, strepnju, strah i
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Kaže: ne podstiče dovoljno svoga muža. Ledena gospa − tako je zove. Ledena devica. Zabundala se jer joj je hladno. Uveče, kad hoće da legne kraj svoga čoveka, umesto da se skine kao sve druge žene, obuče još jednu od svojih
Pa onda: koliko ima ovaca, goveda, konja, živine. Gledala me je hladno, gordo, gospodstveno. Nešto sam promrmljao u bradu i ustao sa namerom da izađem. Zaustavila me ponavljanjem pitanja.
Pribrano i hladno on je čekao da se lestve napune razbojnicima do vrha, a onda je odozgo sa desne kule na južnom bedemu davao znak
Vidim mržnju u rulji. Dadara Gospodar moj Lauš, već na prvom koraku pokazuje da sam ja samo jedan od njegovih slugu. Hladno se pozdravio sa mnom, zaturajući pogled negde u stranu. Docnije je postao još mrzovoljniji.
Ovaj pesak greje. Najednom mi više nije hladno u izveščaloj težinovoj košulji. Ali šta vredi njegovo slabačko svetlucanje kad nailaze tmurni dani, blatnjave vode
Gleda me odozgo pogledom punim brižnosti i saosećanja. Hladno mi je. Cvokoćem, skakućem na jednoj nozi ne bih li se zgrejao ali neću da uđem unutra, ne zato što se plašim Crnog
zinuo sam gore u kapak koji landara i škripi, u dugoj mračnoj jesenjoj noći, ja jedini budan od sveg sveta, kisnem, hladno mi je, ali mi je i toplo na neki način.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Vaši borci mene malo plaše, Hladno pljujem na svetinje vaše! 3. No jesenji kada stignu dani, I na put se lastavica krene, Prijatelji, setite se mene U
10. Ja neću da pevam... U najdubljem miru Pokidaću žice i razbiću liru. I kada ih čujem na kakvome veću, Slušaću ih hladno, al' sporiti neću: Gadiću se samo u srcu i duši, I zviždaću tako - da im zvone uši! 1889.
Mnogi borac za slobodu, u mukama nečuvenim, Skončao je dane svoje pod visokim krovom njenim. Tu Dunavo hladno šumi, i u šumu mutnih vala Jecanje se čuje noću s mračne kule i obala.
) U tvrđavi beogradskoj stara kula jošte stoji, Što vremena tok sumorni u mrtvome miru broji. Tu Dunavo hladno šumi, i u šumu mutnih vala Jecanje se noću čuje s mračne kule i obala A s bedema porušenih, gde kržljava zova
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Za nauku su ostali kratki časovi razmišljanja, pri šetnji kroz Varoški park ili, ako je bilo hladno ili kišovito vreme, u biblioteci bečke Tehnike koja mi je ležala usput.
Godine 20400 pre Hrista, u Dronthajmu je leti tako hladno kao na polarnom krugu. Koračajući dalje u prošlost, došli bismo opet u periodu toplijih leta.
ove, ona bi postajala opet sve hladnija isto tako osetno da bi, 70000 godine pre Hrista, bilo u Dronthajmu leto tako hladno kao što je sada punih 800 kilometara severnije, dakle u predelu Tremsea.
000 godina. Tada je leto u Dronthajmu bilo tako hladno kao danas na Špicbergu. Pre toga najsilnijeg upada nije se letnja hladnoća pojavljivala punih 191.
Za taj kratki vasionski časak postala je naša Zemlja od usijane lopte hladno nebesko telo. Čim je njena kora doživela starost od sto vekova, ona je odebljala toliko, da se kroz nju mogao provlačiti
Ta mora dobiše čudna imena. Ovo je mare frigoris, hladno more; ovo je mare imbrium, kišovito more; ovo, mare serenitatis, ovo trankilitatis, ovo fekunditatis.
za vreme duge Mesečeve noći, kada se tlo okoline ohladi jače nego za vreme najljuće Zemljine zime, nije ovde, u zgradi, hladno, jer ogledala i bezvazdušni prostor kojim je ona obložena, pretvaraju ovo zdanije u neku vrstu „termos“flaše koja se
Ovi ovde govore dovoljno jasno. Na Marsu je veoma hladno, njegovo veliko otstojanje od Sunca pokazuje se u svoj svojoj jezivoj stvarnosti.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
… O, siroče! …“ Samo čovek, tvrda srca, Mirno sluša, hladno ćuti; Tek od gladi kad premine, Na grobu će uzdahnuti. Aprila, 1876.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Ali, kad neko uspe da se sav vrlinama zaogrne, onda mu je u njima tako suho i hladno, hladno. TAŠANA Zar si toliko nesrećan, Stanko? MIRON Ništa jače, ništa veće nema od života.
Ali, kad neko uspe da se sav vrlinama zaogrne, onda mu je u njima tako suho i hladno, hladno. TAŠANA Zar si toliko nesrećan, Stanko? MIRON Ništa jače, ništa veće nema od života.
Da ih žali, što će, ako sam na putu, po zimi, mećavi, da zebu; ako mi nije hladno, ako sam u svojoj ćeliji, možda će moja glava i čelo biti bolesni...
TAŠANA (zamišljeno): Što ga nisi doneo? JOVAN Htedoh, ali snaška ne dade. »Nemoj«, veli, »još je hladno, bojim se nazepšće, pošto je nešto slab.« TAŠANA (uznemirena, uplašeno): Zašto, kako: »slab«? Što ga ne leče?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
i odlično uči i odlično se vlada; ali ujedno ističe neku čudnu žurbu u napredovanju, koja se gospa Noli učinila nekako hladno poslovna i spekulantska. Uspeo je da dobije dozvolu za polaganje dva razreda u jednoj godini.
Skoči iz postelje zdrava, i tačno ona. Siđe u sivo, hladno dvorište, izvuče studene vode iz bunara, i poče njome da se šljuska uz zadovoljno srkanje svežine i drhtavice.
Gospodin Joksim je odmah dao tumačenje: — Ova naša gospa Nola, kao škotski duš: vrelo-hladno, vrelo-hladno, i sebi i drugima, pa ne da mirno oka otvoriti... Šta ti ona sve ne zna.
Gospodin Joksim je odmah dao tumačenje: — Ova naša gospa Nola, kao škotski duš: vrelo-hladno, vrelo-hladno, i sebi i drugima, pa ne da mirno oka otvoriti... Šta ti ona sve ne zna. Pa zna i šta je u suštini skandal.
— Nisam učena i ne umem ti lepo i tačno kazati šta sad osećam. Nemilo mi je na duši, i hladno. Ti si mi kazao velike pohvale, a ja pohvale ne volim, i ne razumem dobro šta će one staroj ženi.
Ona će mi možda i oči zaklopiti, uslužno... Nešto hladno ima u tim Švabama. Ali Paula i nije Švaba! Nepravdu činim ženi.
kutiju, i daće ti da ovako vučeš prste po zlatu, znaš, dukati su tanki kao „filter”, i topli su uvek; samo je srebro hladno.
munjevito, ne bi znao kazati kako i zašto, dođe mu na um otac njegov, izmučeni gorki činovničić, i Branka prođe nešto hladno kao da je zmiju progutao. I Branko se promenio, samo u sasvim drugom smislu. Još se nekako podmladio.
Apotekar: da je odmah tražio neke mnogo jake praškove za spavanje. Poštarka: da joj se gospodin Pavle, srce moje, hladno javlja. Kreditni zavod: da je Parizlija uneo u zavod hartije kojima bi se na berzi mogao napraviti dar-mar.
Po čitav dan, leti i zimi, luta ona kroz zabran, beži od sobe i od onih koji su u sobi. — Hladno je, Lesko, idi kući — reći će joj neko. — Ne osećam da je hladno. — Čika Avram, dok je još zalazio: — Šta radiš, Lekso?
— Hladno je, Lesko, idi kući — reći će joj neko. — Ne osećam da je hladno. — Čika Avram, dok je još zalazio: — Šta radiš, Lekso? — Cepam drva i spremam po kući. Drugo mi ne dadu da radim.
— Teško je ovako živeti. — Nata se prenerazila kad je videla Mirka, primila poklon hladno, škljocnula dobro bravom kad je neželjenog gosta ispratila.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— poče on sasvim mirno i hladno razgovor. Ja se užasno zbunih i pocrveneše mi uši kao arhimandritski pojas. — Ja... ovaj — počeh da mucam — da...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ali, bez ijednog jauka, pao je izboden bajonetima. Podnarednik Gruja kaže da su pešaci tada hladno izišli, kao da su pile zaklali, i izgubili se u mračnoj noći.
I začudo pešak najednom zaćuta i zauze stav „mirno“. Sve češće zastajemo. Hladno je i tupkamo u mestu. Sa jedne uzvišice vidimo kako kolone gamižu sa svih strana i slivaju se na ovu usku uprtu stazu
Nalazimo se na visini preko hiljadu sedam stotina metara. I da je leto, bilo bi nam hladno. Nozdrve se pri disanju lepe. Ljudima bi se povratila snaga kada bi popili samo gutljaj nečega toplog.
Na nega je red. Ali on se ubrzo skide i prebaci dizgine preko ruke. Veli, hladno mu je u nogama... Pod čizmama škripi sneg.
A baš i neka se pretrpi ta ruka, kad mi je hladno po celom telu. Nešto mora da se žrtvuje... U nogama osećam neki neodređeni bol, kao da me neko bocka, pa ne znam da li
— pita ga neko. — Ja?... Sa granice. — Pa kuda ćeš? — Ja doma. Ma đe ću, grdan, na drugo mjesto! Bilo je hladno, te potporučnik Dragiša naredi podnaredniku ordonansu da podloži vatru. Tek Crnogorac razrogači oči.
Komandanti se savetuju. Vojnici gladni, stoka malaksala, a vreme hladno, pa još poče i susnežica. Rekoše da su našli samo slamu za prostirku, te ljudi odoše sa konjima.
A trećepozivac kao da hoće da pojača ovu misao, nastavlja hladno: — Noću se dignu u bunilu i vatri, pa onako goli pođu i nabasaju na vodu. Oni najlakše svrše.
Đaja najednom diže nogu, pogleda u čvrstu saru svoje čizme. Zatim pipnu prstom i reče: — Pazi, bogati, bilo je hladno! Komandant, koji je bio okrenut u stranu, odgovori mu: — A šta biste hteli, da vam neko vruć biftek donese!
A sunce pali i zemlja trepti od toplote. Pogledao sam sa strahom oko sebe, i onda bojažljivo izustio, kako mi je nešto hladno. Luka dobaci: — Da se nisi prebacio u datumu! Zaćutao sam bojeći se da se ne počnu šaliti na moj račun.
Hteo bih da ga izbegnem, da ga razbijem jednom... Nada mnom je stajala nečija glava i osetih kako mi nešto hladno i prijatno prelazi preko lica... Moju pažnju privlači neki opojan miris. Otvorio sam oči. — Alorѕ, camarade, ça va?
Petrović, Rastko - PESME
IZ KOVNICE IZAŠAV O šumo, goro, zagrlim li te jutros breza mirisnih Bi stid me veka o kome priču usnih: Da otac je hladno pogubio svoga sina, Pa u senci ga zakopao velikog moga mlina, A da lav mladunca svoga zakla; Sa parom šume dišem i
Ti, čiji sam sad ženik, koja govoriš hladno o smrti, dok su po tebi barbarstva moja slovenska i njini perunski vrti, svojom kosom kao vencem me uzvisi: da u poljima
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Puna gorčine leže žena i usni da je u polje makova izašla. Hladno i čisto bilo je nebo u njenom snu, nigde nikoga — samo makovi crveni i lelujavi kakve nikada ranije nije videla.
Reč sam dao: smejaće mi se ljudi. — Pa dobro! — hladno ga pogleda Zlatokosa. — Da vidimo: ima li srce snage koliko usta pričaju! Moja prva želja je tvoj — mač!
Šantić, Aleksa - PESME
Proljeća tvoga gdje je pozdrav mio I klik orlova na svijetloj besi? Vaj, ja bih topla zagrljaja htio... ...Hladno je, hladno... Otadžbino, gdje si? Nijemo gledam kroz potoke suze, Po oštrom mrazu tebi duša bludi — Vapije, cvili...
Vaj, ja bih topla zagrljaja htio... ...Hladno je, hladno... Otadžbino, gdje si? Nijemo gledam kroz potoke suze, Po oštrom mrazu tebi duša bludi — Vapije, cvili...
Žedan sam... Tvoga izvora bih pio, No svuda samo smrzle bare desi', Vaj, ja bih vihor tvoje duše htio... ... Hladno je, hladno... Otadžbino, gdje si?
Tvoga izvora bih pio, No svuda samo smrzle bare desi', Vaj, ja bih vihor tvoje duše htio... ... Hladno je, hladno... Otadžbino, gdje si?
No tebe nema... Umrla si nama... A narod?... Ćuti u tralji i ljesi. Vaj, nigdje ništa do leda i kama!... ... Hladno je, hladno... Otadžbino, gdje si? 1911.
Umrla si nama... A narod?... Ćuti u tralji i ljesi. Vaj, nigdje ništa do leda i kama!... ... Hladno je, hladno... Otadžbino, gdje si? 1911.
1913. BALADA ''Kaži mi, dete, što si se pokrio Zemljom i travom? Zar ti hladno nije?'' ''Ne, mati. Ovde tako toplo mi je Ko da uz naše ognjište bih bio.'' ''Preni se.
Što sada tako pesme setne U nebu ševa poje? Što li iz biljke bije cvetne Kô zadah lešine koje? Što tako hladno iznad luga Sunčana svetli traka? Što li je zemlja sva kô tuga, I pusta, kô grobna raka?
Lišće pada, muklo gavran graknu lugom, Mrzovoljno sunce U tamu se zavi; Mi rekosmo: ''Zbogom!'' hladno jedno drugom. I uz otmen naklon ti kolence savi.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Majstor Mačak ozbiljno zanijeka glavom: — Zmija sigurno nema. U jarugu nikad ne dopire sunce, a u pećini je uvijek hladno. — I ti bi se usudio da se unutra zavučeš? — pogleda ga Jovanče zadivljeno.
DRUGI DIO I Teško i sporo nailazilo je neko hladno i tužno proljeće. Sve više ljudi iz sela kretalo je u vojsku, u rezervu.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
!... — Pa... pitaj me, pašo, pa će si zborim! — odgovara kao malo uslužno i ponizno, ali i hladno, Zamfir. — Ne li te pita, a ti si sal ćutiš! Zamfir sleže ramenima, pušta guste dimove i gleda u stranu kroz pendžer.
— Tol’ko? — Tol’ko se zbori... — reče hladno Zona i okrete mu leđa. — E, kučko čorbadžijska, — jeknu do srca uvređen Mane — tag će skoro da čuješ i za moje znanje!..
da ga metne u novine, onda mu je isuviše razgovetno kazao šta ga čeka ako to učini, jer ga je samo zapitao kratko i hladno: zadržava li se on poduže uveče, zna li šta su to ćuteci, i nosi li fenjer kad se vraća kroz sokake i budžake kući.
začuđeno zapitao našto sve to, i otkud sad taj razgovor, otkud fenjeri i sokaci, ćuteci i budžaci, Mane mu je odgovorio hladno i mračna lica: — Za pisuvanje da batališ ti toj, tol’ko ti zborim!