Jakšić, Đura - PROZA
Taj kome je on nešto kazivao, dođe k meni, pa mi tiho, osmehnuvši se, reče: „Hodi, dete, gospodin ima nešto da te upita...“ Međutim, gospodina je nestalo s hodnika, a kuvar me uvede u jednu sobu.
Obradović, Dositej - BASNE
Najposle eto ti nam i lisice, koja kroz vrata vireći: „Kako si, striče?” pita. „Zlo, moja mila ćerko, ta hodi bliže da me nagledaš .
Zlatne i slatke reči: „Veseli sja junoste v junosti tvojej, i hodi vo svjeh puteh tvojih bez poroka”. Onda uprav možeš reći: „Sine crimine lusi: Bez greha sam se igrala”.
„E, moj ubogi prijače, — mašući glavom počne seljaninu govoriti. — „To li je vaša na selu hrana! Ta hodi, brate, u grad, ako si rad znati šta je život.” Ovi gotov. Pođu; k večeru stignu.
I ko svuda nos zavlači, zavuče ga često onde gdi ne valja, i strada, što i ove basne kos. Ko što misli, kuda hodi, o čemu s kim govori, zašto se smeje, nemirna glava sve to hoće da zna, i što ne zna, a ona pogađa i sve na zlo
γλώσσαν οράτε και εις έπος αιόλον ανδρός, εις έργον δ΄ουδέν γιγνόμενον βλέπετε: Od vas svak do jednoga lisičjim tragom hodi, i u svim vam što vas je god slab se nahodi um, ibo na jezik gledate i na reč šarenu muža, a na delo nikakvo što biva
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Šta će onda, nije mu baš milo ali tek rekne: »Na zdravlje Ti, učitelju!« Učitelj opet dobar i druževan momčić, saleti: »Hodi, popo! sedi! hodi!...« Ne možeš mu sad kvariti atera.
« Učitelj opet dobar i druževan momčić, saleti: »Hodi, popo! sedi! hodi!...« Ne možeš mu sad kvariti atera. I pop Vujica, iako je lepo kod svoje kuće ručao pasuljca i neku lepu papriku iz
Obično njegovo odelo, koje već nosi i dan i noć kod kuće; jer, kao što znamo, on se vlada po onom: »U čem hodi u tom i spava.« Popu se u jedan mah učini da to na pragu ne stoji Vuja, već neka avet, utvara! Strahota!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
He-hehe-he!... Je li, babo, da je lud?... — Ha-ha-ha-ha! — smejala se majka. — Pa mlad je, stidi se!... Hodi, večeraj, rano! — More, mani večeru!... Ne bi ti on sad okusio pa da su carske đakonije!... Ha-ha-ha-ha!
A ta slika, živa slika, kao da ga je mamila k sebi, kao da mu govori: Hodi k nama! Sladak je život u domu tvome!... Slatka je ruka materina; blagi su ukori staroga babe!... Hodi k nama!
Sladak je život u domu tvome!... Slatka je ruka materina; blagi su ukori staroga babe!... Hodi k nama! Sve će biti što ti duša zaželi. Dovešćemo mi tebi i Jelicu!... Tek tada ćeš osetiti kako je topla ljubav njezina.
— Što će ti? — Rad sam im stupiti u družinu. Iza grma pojavi se čovek naoružan. — Hodi ovamo... Priđi! — reče zapovedajući. Stanko priđe. Mesečina obasja lice njegovo, a hajduk se zagleda u nj.
On se prekrsti, napi se malo, pa pruži čuturu dalje. Stanko je stao uz jedan hrast i posmatrao sve to. — Hodi-de ovamo! — zovnu ga harambaša. On priđe. — Ti reče da ti je ime... — Stanko. — Ja, ja... Stanko!
— Jesi rvač? — upita ga, a iz oka mu se moglo pročitati da mu je ponos uvređen. — Jesam — odgovori Stanko. — Hodi!... Uhvatiše se i poneše, ali ga Stanko bez po muke obori. Svi se čudom začudiše; čak i sami harambaša.
Pred njim i oko njega ležahu Turci. On smotri Zavrzana nad Sali-agom. — Harambašo!... Harambašo!... Molim te, hodi ovamo da vidiš samo... O, ljudi božji, ako ovo nije muški — ja ne znam šta je!... Molim te, harambašo, dođi da vidiš!...
Molim te, harambašo, dođi da vidiš!... Ako nisi znao da se i puškom može zaklati, a ti hodi!... Dođite da vidite! I harambaša i hajduci priđoše.
— Ta, majkoviću, odreh gušu vičući te!... — A... nešto ne čuješ!... Ostarelo se! — veli Sima, a krije oči... — Hodi, svrati malo! — Bogami, nemam kad... — Dugo je do smrti — pokuša veseli Aleksa da se našali. — Al̓... eto...
PAUK Napolju tužno jauče vetar kroz ogolele grane i kiša sipi... A pomrčina kao u paklu. Po takoj noći ni hajduk ne hodi; niko koga nevolja ne goni neće maći ispod svoga krova; i sami pas traži kakvo bilo sklonište, pa tu ćuti i ne pušta
— Ja sam došla... Ja nemam kud!... Hoćete li me primiti? — Još pitaš?... Hodi!... Pa ti si mi prvi stvor koji mi prag prekorači!... Ti si mi blagoslov božji!... Tebe je sami bog poslao!... Hodi!...
Hodi!... Pa ti si mi prvi stvor koji mi prag prekorači!... Ti si mi blagoslov božji!... Tebe je sami bog poslao!... Hodi!... Hodi, prvo moje dobrojutro!
Dučić, Jovan - PESME
Polja su pusta; vrh ledina njinih Silazi veče dosadno i mrazno. Kao bolesnica hodi bleda reka, Skelet vrbaka nadneo se na nju. Čuje se jecaj i potmula jeka — To vetri plaču visoko u granju.
Kraj i početak — je li to sve jedno? Ko pečate ti čuva nepovredno, Ko tvojim strašnim granicama hodi? Jesmo li kao u iskonske sate Nalik na tvoje obličje i danas?
U duboko veče, kad ugasnu staze, Duša mrtvog dana, sumorna, još hodi, I šumi: kô tamne, iskidane fraze Muzike u vetru, u granju, po vodi.
Nek se samo jedan s raskršća široka Vrati sa krvavom rukavicom: hodi! Moj neprijatelju s dva velika oka, Svi su puti prazni i mrak je na vodi. Da te vidim, strašni!
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Trivko izvadio jagnje, pa viče: „Hodi, vruće!”, a pijani Joza igra u jednoj barici. — A što je, more vaš dućan zatvoren?
— Izvešćemo našu decu na put — kaže mati. — Pa me neće mrtvoga kleti... Otkad ih nisam video! — Hodi da ih vidiš! — reče mati, pa ga kao neko dete povede za ruku. Ali ja u tri koraka već u sobi.
— Ej ti, more! E, ovo je baš preko jego! Gledaj ti, molim te: malo ne pokvarih koporan! Čuješ ti, bre, hodi ovamo! Obriši ovo! Odnekud iz mračnog ugla dovuče se jedno prljavo stvorenje. — A šta je ovo ovako masno?
Ja... O, brate, ja ne znam što je se to tako zadocnila! Da li je to još kadgod bilo? Je li ti? Ej, momče! Hodi ovamo! Ono prljavo stvorenje pomoli se opet. — Je li se lađa još kad ovako zdravo zadocnila?
— Hajd da te odvedem u vajat da te, bolan, đed ne vidi takoga! Hodi da spavaš! Ne boj se — isprosićemo mi tebi devojku... baš ako ćeš i Anoku! — Hoću ja, bogami!
Ništa lakše nego starca rasplakati. Nemu grunuše suze. Oberučke je dohvati za glavu i poljubi: — Hodi ovamo! Ona uđe za njim u sobu. — Sedi tu! Ona sede na klupicu, đeda na krevet. — dede malo komi taj grah!
— Šta ću? — reče kum Ninko. — Probudih se ranije, pa kad ne mogoh zaspati, a ja viknuh dijete da hvata — Hodi u kuću! — reče pop. — Mara još spava, a Ikonija nam može ispeći kavu.
Afrika
— Do ove godine, Do ovog dana, možda, Do ovog časa. — Me, Me, čuješ li, ja te zovem? Moja je reč: Hodi! — Do ovog časa htela sam u tvoju kolibu; Sada me pusti da mirno idem u svoju; Moja je koliba u zemlji.
Teodosije - ŽITIJA
“ I svršivši molitvu reče raslabljenome: — U ime Gospoda Isusa Hrista, čedo, tebi govorim, ustani i hodi sa svakom snagom!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Ostarivši, oronuvši sasvim na ovoj vojni, beše se navikao da hodi nemaran i rasejan, kao polubudan, po tuđini. Tek jutro, kada se probudio na skeli osečkoj, da opremi puk za pregled u
Matavulj, Simo - USKOK
i kad stadoše, Krcun ispali malu pušku i viknu: — Blago meni danas i dovjeka, e po anđelu prorekoh čudo jedno! Hodi, Janko, hodi, brate, da se pocjelivamo!
Hodi, Janko, hodi, brate, da se pocjelivamo! I zagrli uskoka, koji dirnut, u mraku se poljubi s neviđenim, nepoznatim čovjekom!
Pošto Kićun krišom donese i dade knezu jabuku, on započe, utanjivši glasinu: — Hodi mali grdove, hodi k đedu da se pomirimo! Na, viđi što će ti đed dati, ako mu lijepo sjedneš na koljeno i ako ga celiš!
Pošto Kićun krišom donese i dade knezu jabuku, on započe, utanjivši glasinu: — Hodi mali grdove, hodi k đedu da se pomirimo! Na, viđi što će ti đed dati, ako mu lijepo sjedneš na koljeno i ako ga celiš!
Kako si? Jesi li se obikao u manastiru? — Hvala bogu, zdrav sam i dobro mi je. — A što stojiš? Hodi na jednu kaficu, znaš, na moju kaficu? Nije bilo druge. Janko uđe i sjede.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
DEVOJKA: Zato je on sa mnom onoliko igrao na balu. MATI: I ja sam se čudila što toliko oko mene hodi, i traži da se sa mnom razgovara. On se zaljubio u tebe. TETKA: Bre, kako žali kad je čuo da si se prstenovala.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Radiš li? — oslovi je. Zatim skinu motiku s ramena, zabi je u zemlju, ostavi fenjer i sede na među. — Hodi ovamo, gazda Stojane. — Okrenu se on onome koji iđaše za njim. — Hodi, sedi malo. — Sad, sad! — ču se.
— Hodi ovamo, gazda Stojane. — Okrenu se on onome koji iđaše za njim. — Hodi, sedi malo. — Sad, sad! — ču se. I nesigurnim koracima, upadajući s jedne i s druge strane međe, ukaza se visoka,
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
TVOJ duh od mladosti; Temis s TOBOM na prestolu sedi, Iz TVOJI(H) usta Astreja besedi, Koja po zemlji davno s TOBOM hodi. A sad svoje plane proizvodi. O, VEK ZLATNI! O, slatka vremena! Kad je opšta ljubov užežena!
Kostić, Laza - PESME
je pred crna manastirska vrata, na crna vrata belom kuca rukom, iz bela grla, tankim zove gukom: „Hodite oci, oj, oče, hodi! otvori vrata jednoj siroti!
Ili se sama iz grudi mi diže? — Oh, hodi senko, hodi — bliže — bliže!” Za ruku je rukom grčevito stisnu, od bola bula i od jada vrisnu, obneznani se, pade mu
Ili se sama iz grudi mi diže? — Oh, hodi senko, hodi — bliže — bliže!” Za ruku je rukom grčevito stisnu, od bola bula i od jada vrisnu, obneznani se, pade mu na grudi; u
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kad carević sve to vidi, on se većma začudi, pa se trgne malo natrag, a ovaj čoek progovori: — Hodi unutra kod mene, zaklinjem te bogom živijem!
u jednu varoš, kako uđe gleda tamo amo, dok najedanput poviče jedna đevojka s čardaka: — E, careviću, odjaš' konja pa hodi u avliju!
dođe u drugu veliku varoš i idući kroz varoš poviče opet jedna đevojka sa čardaka: — E ti, careviću, odjaši konja pa hodi u avliju!
za dugo po svijetu dođe u treću varoš, kako uđe u varoš, al' eto ti đevojke pa poviče sa čardaka: — Odjaši konja pa hodi u avliju!
— Brate, sad će doći ljutit zmaj ognjeviti, sve vatra iz njega sipa, rada bih te zakloniti da te onom silom ne opali, hodi sakrij se. A Stojša joj odgovori: — Sestro moja, kaži ti meni šta je njegov obrok?
— Brate, sad će doći ljutit zmaj ognjeviti, sve vatra iz njega sipa, rada bih te zakloniti da te onom silom ne opali, hodi sakrij se. A Stojša joj odgovori: — Sestro moja, kaži ti meni šta je njegov obrok?
Meni drugo ne treba ništa. — Pa pođe da ide. Onda ga car vrati natrag govoreći mu: — Stani! Hodi ovamo, kad baš to hoćeš. Zini. Čoban zine, a zmijinji mu car pljune u usta, pa mu reče: — Sada ti pljuni meni u usta.
“ Kad to čovek čuje, on ustane iz sanduka, pa uzme batinu i dozove ženu u sobu: — Hodi, ženo, da ti kažem! — Pa sve batinom po njoj: — Eto, to je, ženo! Eto, to je, ženo!
Onda mu reče onaj čovek u zelenim haljinama: — Ja sam majstor, hodi k meni pa uči zanat kad ti tako srce ište. Dete jedva dočeka i pođe s njim.
Ono nije moje, hodi da vidiš. Gospodar dođe, i kad vidi kakvo je bog čudo učinio, onda mu reče: — Nije fajde, moj sinko!
Kome bog tome i svi sveti; hodi ovamo, evo tvoga blaga. Pa mu da sve što je god doneo na galiji, i da mu kćer svoju te se oženi njome.
u potok da se napije vode, pa ga uhvati hajduk, a on onda dozvavši svoga druga, koji je bio ostao na putu, kaže mu: — Hodi, uhvatio sam hajduka! Drug mu odgovori: — Kad si ga uhvatio, a ti ga povedi amo.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
(Viče): Soko, o Soko! 5. SOFIJA, PREĐAŠNjI. SOFIJA: Evo me, Makso, šta me zoveš? MAKSIM: Hodi, slatka ženo moja, evo ti ključ od sanduka s novcima, evo ti kuća; raspolaži, uređuj kako znaš, kuvaj, peci, drži
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Večeri svake on tako hodi i nebom kolo zvjezdano vodi. Baki se smješka lukavo lice, pa na put krenu tiho ko sjena, unuka prati nazorice
“ KUĆA POD PEČURKOM U šumu tajna stazica vodi pod svodom lišća u sjeni vije. Ko li to stazom po noći hodi? U šumi gustoj ko li se krije?
tami, ide po gluvoj rudarskoj jami, pijukom kuca i lampom škilji, pažljivim okom u rude pilji, znakove daje, lagano hodi, podzemnom blagu rudare vodi.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
trči, radi, Od pesama polje vri — U zahlađu dole, usred guste senke, Poređane vise rumene evenke, Pa te čisto mame: Hodi amo, hodi! Ta ovako grožđe samo ovde rodi! A već svaka od njih rumeni se pusta, Da ti sama voda udari na usta.
pesama polje vri — U zahlađu dole, usred guste senke, Poređane vise rumene evenke, Pa te čisto mame: Hodi amo, hodi! Ta ovako grožđe samo ovde rodi! A već svaka od njih rumeni se pusta, Da ti sama voda udari na usta.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
I vaskrsavamo prozirni, kao što je rečeno, da bi se video Onaj iza nas, koji hodi dok hodimo i sedi dok ležimo, i nudi nas obiljem vode sa svog dlana. Jesi li nevidljivom sličan?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— E, sveca joj njenoga! — komandir mahnu glavom i zapali cigaretu u pola ručka. — Uto viknu ona „kapela“: „Mile, hodi ovamo“ — te onaj amza iziđe. — Je li, sunce ti tvoje, pa zar tako?!... Zar s konja na magarca!...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Stoj... Hodi kod bate... Ljubica poznade ćatin glas, pa planu svojom odvažnom, plahovitom srdžbom. — Ha, pijanice jedna, ti li si
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
jelu, Vitu jelu na kamenu, Pa ostavih lepu Lenu Da mi čuva vitu jelu, A ne prođe ni godinu Meni Lenka poručuje: “Hodi meni, moje drago, Jela ti se razgranala, Grane svoje razbacala, Hladovinu ostavila, Lenka ti je već odrasla: U
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
I ljudi, i okolina, i sve što vidiš u našem selu uverava te, da ovuda gotovo nikad ne hodi noga jabanska i da je ovo mesto samom prirodom odvojeno od ostalog sveta.
Pandurović, Sima - PESME
S ljubavlju svojom ona sama hodi; Vetar kroz polja ogolela dere; Debeo sneg se svuda širom stere, Al’ njoj nit’ studen nit’ samoća škodi.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ „Kakav uskok?“ upitaše brastvenici začuđeni. „Evo ga, mi ga i smetosmo s uma! Diži se, bratko, diži. Hodi, sjedi da piješ!“ reče Ivana ljubazno, povukavši ga za kabanicu. „Ta to je soldat!
„Ostavi taj poklič, dijete, za docnije“, reče ozbiljno Otaš. „No hodi da jedeš, ako ćeš, jer nam nije dangubiti!“ „A hoću li probuditi ovog lacmanina?“ „Ne kreći u nj!
Jan se ustavio na nekoliko koraka, držeći kapicu u ruci, a drugu ruku bješe turio u džep. „No, pa hodi bliže! Ne bojiš me se valjda?“ reče čovjek rasijano.
“ „A taj Kićun, poslao te k meni, što li?“ „Ne on, Gospodaru... Šta on zna, ne zna ni da putem hodi... Nego eto, kad već njegova ne može biti, a ja imam sina za ženidbu, te zgodna momka, kako bi bilo da za nj pođe?...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Po zveku se vrijeme pozna. — Propušteno leto dve zime vodi. — Vrijeme sve napravlja. — Dan za noćim’ hodi, a noć za danom hrli. — Dan za danom, a iza dana dan. — Ni šaka dana ni vreća godina. — Bolje je ikad nego nikad.
u potok da se napije vode, pa ga uhvati hajduk, a on onda, dozvavši svoga druga koji je bio ostao na putu, kaže mu: „Hodi, uhvatio sam hajduka“, drug mu odgovori: „Kad si ga uhvatio, a ti ga povedi amo“. Onda mu on kaže: „Ali neće da ide“.
(Grebeni) 71 — Dvije koze, jedan vrat, / i taj jedan prorezat? (Bisage) 72 — Dok se mati rodi, / sin po kući hodi? (Vatra i dim) 73 — Drvena kučka u potoku laje? (Pratljača za pranje rublja) 74 — Drvena mati, željezna djeca?
(Odjek) 232 — Od njega živiš, a niti ga jedeš niti ga piješ? (Vazduh) 233 — Otac u kolevci, a sin po kući hodi? (Oganj i dim) 234 — Otac je svih stvari: sve dočeka i preživi? (Vreme) 235 — Pade biser u selo, selo biser pokupi?
(Da više čuje a manje govori) 278 — Kad je budala pametna? (Kad ćuti) 279 — Kad slepac vidi, a hromi hodi? (Kad slepac hroma nosi) 280 — Kad čoveku nisu potrebna oba oka?
(Rakovi) 379 — Ko je uvek sam u svojoj kući? (Puž, spuž) 380 — Koji dovek natrag hodi, a zlo mu se ne dogodi? (Rak) 381 — Koji konj vidi napred kao i natrag?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Nego što ću činiti? Sakrij me đe!” A čoek odgovori: „Bogme Brko nije šala. Ali ne znam đe ću te sakriti; nego hodi ovđe u moju torbu u sjeme.” I tako ga uzme u torbu.
meni drugo ne treba ništa.” Pa pođe da ide. Onda ga car vrati natrag govoreći mu: „Stani! hodi ovamo, kad baš to hoćeš. Zini.” Čoban zine, a zmijinji mu car pljune u usta, pa mu reče: „Sada ti pljuni meni u usta.
” Kad to čovek čuje, on ustane iz sanduka, pa uzme batinu i dozove ženu u sobu: „Hodi ženo da ti kažem.” Pa sve batinom po njoj: „Eto to je, ženo! Eto to je, ženo!
reče: „Brate, sad će doći ljutit zmaj ognjeviti, sve vatra iz njega sipa, rada bih te zakloniti da te ona sila ne opali, hodi sakrij se.” A Stojša joj odgovori: „Sestro moja, kaži ti meni šta je njegov obrok.
„Brate, sad će doći ljutit zmaj ognjeviti, sve vatra iz njega sipa, rada bih te zakloniti da te onom silom ne opali, hodi sakrij se.” A Stojša joj odgovori: „Sestro moja, kaži ti meni šta je njegov obrok?
„Brate, sad će doći ljutit zmaj | ognjeviti, sve vatra iz njega sipa, rada bih te zakloniti, da te onom silom ne opali, hodi sakrij se.” A Stojša joj odgovori: „Sestro moja, kaži ti meni šta je njegov obrok.
” Onda mu reče onaj čovek u zelenim haljinama: „Ja sam majstor, hodi k meni pa uči zanat kad ti tako srce ište.” Dete jedva dočeka i pođe s njim.
Kad on to vidi, uplaši se pa otrči svome gospodaru i kaže mu: „Gospodaru, šta si ono ti meni dao? Ono nije moje, hodi da vidiš.” Gospodar dođe, i kad vidi kakvo je Bog čudo učinio, onda mu reče: „Nije fajde, moj sinko!
” Gospodar dođe, i kad vidi kakvo je Bog čudo učinio, onda mu reče: „Nije fajde, moj sinko! kome Bog tome i svi sveti; hodi ovamo evo tvoga blaga.” Pa mu da sve što je god doneo na galiji, i da mu kćer svoju te se oženi njome. 8.
„A đe je ta voda?” zapita opet vuk, a lisica mu reče: „Hodi, ja ću ti pokazati.” To bijaše oko ponoći o uštapu, i nebo bijaše vedro.
dođe u drugu veliku varoš i idući kroz varoš poviče opet jedna đevojka sa čardaka: „E ti, careviću, odjaši konja pa hodi u avliju.
tako za dugo po svijetu dođe u treću varoš, kako uđe u varoš, al' eto ti đevojke pa poviče sa čardaka: „Odjaši konja pa hodi u avliju.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Zašto, dakle, da slepo verujem? „Ja sam svet sveta“, govori Spasitelj, „ko za mnom hodi, neće se naći u tami”. Svaka pravda i istina svet ljubi i svet ište.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Oprosti senci što te prati I vetru što te u krug vodi. Zagledaj se u tanke vlati I reci nečem malom: hodi Šumno kao što ptice slete Sa plavog mira na suncokrete. O VRATI SE O vrati se u sobu Iz blata pod beli krov.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
- Ta uvek smo mi na njemu! Groblje j' zemlja kôm se hodi, Groblje j' voda kôm se brodi, Groblje, vrti i gradine; Groblje, brda i doline; Svaka j' stopa Grob do groba.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Posle nekoliko minuta promoli se jedna proseda muška glava na vratima i, razgledavši hajduka, zovnu ga: — Hodi der bliže, momče! Đurica ustade, uze pušku i dođe pred vrata.
— Bog s tobom, dijete, što da govorimo kroz prozor, kad je dao Bog te imamo gde sesti i razgovarati se. Hodi ovamo — reče starac i propusti ga na vrata.
pre nego što sjaha s konja, posla đaka da mu donese ključ od crkve, a on pusti dizgine konju, pa se obrte Pantovcu: — Hodi der, sinko, pridrži. Star sam, pa ne mogu sam... Radovan ga uslužno skide s konja, pa se odmah uputiše svi u crkvu.
Milisave, probudi sve žandarme i pandure. Neka se živo obuku i nek spreme konje. S oružjem... znaš. A ti, Stanka, hodi ovamo. Kapetan je uvede u jednu sobu, upali sveću na stolu, pa se ogrte nekom haljinom i sede na stolicu.
On pođe, nadviri se nad rakom, pa stade ... »Šta bih imao još?... da produžim još malo...« — Mitre, hodi da se oprostimo. Mitar priđe... opet ide i gleda nekako u stranu... Poljubi se sa njim, pa se ispravi.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Ove, videći Petra gde im se približuje, povikaše kao iz jednog grla: — Petre, hodi da lomimo čiode, pa koliko čioda danas slomijemo, toliko ćemo dana živeti.
prekrsti štakom, a devojke oživeše i počnu opet lomiti čiode, pa kad ga opaze, a one iz sveg grla poviču: — Petre, hodi da lomimo čiode, pa koliko god danas čioda slomijemo, toliko ćemo dana živeti.
Meni drugo ne treba ništa. — Pa pođe da ide. Onda ga car vrati natrag govoreći mu: — Stani! Hodi ovamo, kad baš to xoćeš. Zini. Čoban zine, a zmijinji mu car pljune u usta, pa mu reče: — Sada ti pljuni meni u usta.
Kad to čovek čuje, on ustane iz sanduka, pa uzme batinu i dozove ženu u sobu: — Hodi, ženo, da ti kažem! — pa sve batinom po njoj: — Eto to je, ženo! Eto to je, ženo!
Kada se baba dokopa prstena, peći će joj: — Hodi sjedi, dušo, za me na ovu kožu! Ona sjede, a baka šipkom puc po koži, i obje odletiše.
Kad carević sve to vidi, on se većma začudi, pa se trgne malo natrag, a ovaj čoek progovori: — Hodi unutra kod mene, zaklinjem te bogom živijem.
Kako uđe, gleda tamo-amo, dok najedanput poviče jedna đevojka s čardaka: — E, careviću, odjaš̓ konja pa hodi u avliju.
dođe u drugu veliku varoš i idući kroz varoš, poviče opet jedna đevojka sa čardaka: — E ti, careviću, odjaši konja pa hodi u avliju.
Kako uđe u varoš, al̓ eto ti đevojke pa poviče sa čardaka: — Odjaši konja pa hodi u avliju. Carević svrati konja pa upravo u avliju, kad tamo, al̓ evo ti njegove sestre najmlađe, ruke šire pa se u lica
— Ama hodi jedi i ti sa mnom, bo̓ ne bio! — Ne brini se ti, gospodaru, sa mnom, neću ja gladan ostati, jedi ti. Pošto vezirović
Onda mu reče onaj čovek u zelenim haljinama: — Ja sam majstor, hodi k meni pa uči zanat kad ti tako srce ište. Dete jedva dočeka i pođe s njim.
— A đe je ta voda? — zapita opet vuk, a lisica mu reče: — Hodi, ja ću ti pokazati. To bijaše oko ponoći o uštapu i nebo bijaše vedro.
Petković, Vladislav Dis - PESME
G. Hodi. Ostavi sve što je za nama. Neka naš susret pokrije minute, Velike misli po kojima ćute, Gde život ide k'o jesen granam
Razum ne zna gde je, a duh tako hodi, Posećuje vreme i predele trajne, Kolevku postanja koja sve nas rodi, Smrt, svetlost i život i večite tajne.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Pa najednom razgovori se: — Dođi sa mnom da ti topove pokažem, — veli joj, i tare se rukom po ustima. — Hodi, ne straši se! — i uhvati je za ruku, pa povede za sobom. — Gledaj, golemi ti su i kako zijevaju!
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ima li toga grofa, barona, Ima li toga vladike, prote? Na Krstov-dai se vodica sveti, Sveštenstvo rado Dunavu hodi, Nije mu teško, jerbo se seti, Kečigo, da si i ti u vodi.
Petrović, Rastko - AFRIKA
— Do ove godine, Do ovog dana, možda, Do ovog časa. — Me, Me, čuješ li, ja te zovem? Moja je reč: Hodi! — Do ovog časa htela sam u tvoju kolibu; Sada me pusti da mirno idem u svoju; Moja je koliba u zemlji.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Tamo su radili neki vojnici. — E-hej, slušaj... Hodi ovamo! Vojnik ostavi motiku, i onako u košulji i gologlav priđe. — Gde je kapetan Radoslav?
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Strele svoje na mene vrazi napregoše, oči moje i srce najpre izbodoše; pokraj mene tko hodi slobodno me strelja, škripe zubi na mene, — to je svima želja.
O družestvu ko sme slovo reći Todi? Na senku se srdi što pored nje hodi. Pre bi prstom tursku Srbiju potukao Nego što bi Todu na igru dovukao.
Hvali l mene tko, nevešta se čini, Uzmi drugi razgovor, drugo što započni; Kudi l' mene tko, i ti š njime hodi, — Tako ćeš zlu sumnju izvesti ot ljudi.
palata, Eno na sve strane kule ot zlata, Prama gradu ravni Šanac pri samoj vodi, Slavni Grad sa planinom, sa dolom hodi, Dunav deli pak most, brodove svodi. Ah, možeš li, dragi, što zaželiti Što te neće ovde razveseliti?
Jest, nađe se gdigdi koja poslena, Ali malo ima zato poštenja. Bezazlena sade, veli, kod kuće sedi, Sad po modi svaka hodi, s pendžera gledi, Ko god prođe, s' svakim slatko besedi.
Ovome se klanja, na onog gledi, A s ovim se ljubi, s onim besedi, Danju-noću po špaciri kuda ne hodi, Kompanije svakojake k sebi dovodi, Bezopasno ljubov s' svakim provodi.
Iglicama igra — tokorse plete, Tri milosnika oko nje lete; Trči, hodi, izviruje kud ko prolazi, Raspituje koji kojoj, kade dolazi, Sad želi, sad ljubi, a sad omrazi.
Bogoslov, jurista u tim i osedi, Nema kad, siromah, na nas da pogledi. Onome po nebu durma pamet hodi, Ovaj u procesu ceo život provodi. Dakle, koja polza, rade smo mi znati, Što ćemo se s ljudma takima venčati?
Gojko, Kako ti je mladostan mladoženja stari, Kako ljubov kipi i serdašce žari, Vala bi mi rekla: — ,Oprosti mi, starče! Hodi da te zagrlim, vukodlaki jarče!
Kad samvika neće, Ja ću pjeti što je milo, ljubve brati cv'jeća. Pavle Solarić MILOŠ I RADOVAN Hodi, sjedi, Radovane, da ti Miloš kaže Novi slučaj koga mnogi sve zaludu traže.
Vjeruj vjeri: Boli me Što te tuđom viđoh ja; Već mi hodi lijek daj, S mnom li u grob lijegaj. 1817. Sima Milutinović Sarajlija RAZVRAT Šta je slava i
Ti si jedan danas štit, hodi i obrani nas! Da, Samostvoritelju! Ti si poslušao suzno stvorenje, Dođe i porazi nam slobode ubicu!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Živeo knez sa kneginjom! PRVI SERDAR: I u sanu sam pušku spominjô... DRUGI SERDAR: Hajd’ sad, Turčine! Hodi, skotino! TREĆI SERDAR: Dođi, da čuješ jeku planina! ČETVRTI SERDAR: Da poznaš decu naših krajina!
Jakšić, Đura - PESME
?... Pored nje me, bujne, tvrda staza vodi. Ali kuda, kuda? — Kud sam orô hodi. Poviše oblaka, i od neba više, Jer, umesto neba, pust se kamen diže...
Nastasijević, Momčilo - PESME
Hudi svoj, gospo, na pesmu proćerdavam vek. BOŽJAK Prebol je. Kuži ova noć. Zemlja mi telo. Hodi on. Zalapi groza na stope Bogu gde ostale. Mnogo te, majko, bolelo rad ovo tiha prebola.
O, malo li je za muku tvoje utrobe. To božjak da ne rodim sina u ovoj grozi od iskoni, kad hodi on. Jer nema zore, na zenice li ne zaplavi, ni blaga poja ne, rodnu li ovu grozu ne prekužim.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
se da je mrak duh: »velike nogi ima, velike ručini na glave, nima obraza«; »tapa kô da bi sena, pak ga ni čut kad hodi«; »človeka samo zgrabi i nese ga ća«, ali ne »va tujo«, i ne čini mu zlo (ZNŽOJS, 39, 1957, 106).
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Naprotiv. Prvi bih klekao pred njim, poljubio bih mu stopala kojima hodi po zemlji, i nazvao bih ga najvećim čovekom jer je zarad svoje crkve i svoje vere založio svoj život.
Ilić, Vojislav J. - PESME
S rumenih usana njeni' Treptaše čarobni pripev: „Ja ljubim u samoći, Pastiru, hodi k meni.“ I pastir iđaše njojzi, zanesen mislima sretnim, Da večno ostane tamo. A mesec dvorogi svetli...
Ti, što čitaš retke ove, U viteško kolo hodi, Ljubav bratska tebe zove, Svome domu da te vodi: Da sloboda novih dana Iz bratskoga sine zbora Od Dunava i Balkana Do
Pa porez, pa prirez, pa različne trice, Da ti srce plače i crveni lice. Moj amice slatki! Hodi k meki amo, Sa tobom se danas ja razumem samo. U zagrljaj tebi s nestrpljenjem hitam, I danas i večno tebe ću da čitam.
Bog je čuo njinu viku, pa ne znajuć šta je tamo, On dozivlje svetog Petra: „Oče Petre, hodi amo, Neki tutanj čujem ozdo i paklenu neku graju, Kô da vrazi celog pakla na carstvo mi jurišaju.
Zar da bunim radost što im tako liči, I sa kojom štedro proleće se diči? 4. Eto tu je agent što zaljubljen hodi, Uglađen i spreman po poslednjoj modi, Odmereno, s pažnjom, čak i ruke miri, Da u svemu budu pravilni maniri, Sve je
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Njegova udovica počne da nariče: „Kud’ li hodi, kud’ li brodi a u bari se udavi!“ Porodično predanje govori da je ta moja prababa mesto reči bara upotrebila
Stanković, Borisav - TAŠANA
Do smrti, bez nade. Pa i ta smrt što već ne dođe! Oh! SAROŠ (prilazeći, seda do nje): Ne smrt, Tašana! Kakva smrt? Hodi! Priberi se. Odmori. (Hvata je za ruku.) TAŠANA (malaksala, gotovo klonula, trza ruku ali je ostavlja): Bolna sam.
MIRON (krsteći ga po licu, te mu ruku Paraputa ljubi; uzima ga za ruku i dovodi kraju sobe): Hodi. (Hoće da ga posadi na minderluk): Ne boj se. Sedi.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Hodi, mila, posluži se: artos, oinos, vino s medenim srcem, kako kaže naš Homer. — Hvala, ne mogu. Harisijades, koji prili
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ono se brinulo o suncu da li pravilno hodi; njega je mučilo što se zemlja drugače ne okreće, što su reke krive, što su mora duboka i što su gore visoke.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Toplica se smeje i veli: — E ne da mu se. A on htede malo oduške! — pa se obrati Kosti: — Druže, hodi ovamo! — Ama šta će ti, zar ne vidiš da je pijan! — ljuti se Dragiša. — Njihovi su pijani još više...
Stanković, Borisav - KOŠTANA
VASKA (ide ka suprotnim vratima vičući): Stano, hodi i ti ovamo. Hodi da igramo i da pevamo. OSTALE DEVOJKE (odlazeći igraju i pevaju): Šano dušo, Šano, otvori mi
VASKA (ide ka suprotnim vratima vičući): Stano, hodi i ti ovamo. Hodi da igramo i da pevamo. OSTALE DEVOJKE (odlazeći igraju i pevaju): Šano dušo, Šano, otvori mi vrata, Otvori mi,
Šantić, Aleksa - PESME
Noseći snoplje preko niske brvi Na drugu stranu potoka, u selo, Seljanka hodi, mlada, puna krvi; Lice joj mramor, mjesečina čelo. Gdje li je rasla ta ruža što gori?
Ja za njom ginem! Njoj me duša vodi! O, daj mi ruku, ja ću s tobom poći U goru, u tvoj zavičaj! O, hodi, S tobom ću biti i dane i noći! I tamo, gdje se vodopadi dime, Ljubiću tebe svojim srcem zdravim.
1911. JESENI MOJA... Jeseni moja, pozdravljam te!... Hodi, I pođi sa mnom preko rodnih strana, Po lijepijem mjestima me vodi, Gdje šume čežnje mojih davnih dana.
Već je na kraj staze. Sada brvno vodi Preko uske reke što krivuda lukom; Starica ne strepi, ona napred hodi, I slobodno hvata za doruke rukom.
u tihoj sreći sve trepti i sija I voda i kamen, džbun i vršak grana, Kao da se nebo bliže zemlji svija I sam gospod hodi preko mirnih strana.
POGREB Povija se žito. Mirno, u dnu sela, Uskom starom stazom, što na groblje vodi, Za ubogim odrom mala pratnja hodi — Preplanula lica i snuždena čela.
Rominjaj, roso!... Speri s duše, hodi, Prašinu s gradskih zidova što pade... Leptire, amo, moje srce vodi, U ljiljanima da utopi jade... 1910.
34 (Um zbori:) O, kada bih podnožica bio Kuda hodi moja draga ljupka! Tužio se ne bih, pa vek cio Da me gazi i nogama tupka.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
što je i kako je, već pišite: „Majka je na smrti, pak te zove da te blagosovi, da na tebe kletva ne ostane; nego brže hodi b'jelu dvoru, ne bi l' živu zastanuo majku!
Veli njima Miloš čobanine: „Zašto, braćo, ako boga znate! Bez nevolje jer gradit nevolju?“ Vele njemu do dva mila brata: „Hodi, brate, ima i nevolje“. U b'jela se lica izljubiše, Miloš majku u bijelu ruku.
njoj nema broda ni ćuprije, a oko nje borje i mramorje; već ti otruj vojvodu Momčila, il' ga otruj, ili mi ga izdaj, hodi k meni u primorje ravno, bijelome Skadru na Bojanu, uzeću te za vjernu ljubovcu, pa ćeš biti gospođa kraljica, presti
Ugleda ga tanana nevjesta; krotko hodi, dok do njega priđe, krotko hodi, tiho besjeđaše: „Što je tebe, dobri gospodaru, te ti roniš suze od obraza?
Ugleda ga tanana nevjesta; krotko hodi, dok do njega priđe, krotko hodi, tiho besjeđaše: „Što je tebe, dobri gospodaru, te ti roniš suze od obraza?
Dockan reče Ljutica Bogdane: „Hodi, Marko, da se pomirimo: pusti mene dvanaest vojvoda, da ti pustim Relju i Miloša“. To je Marko jedva dočekao, pusti
Tad navali ljuta Arapija, ode caru triest hiljad' vojske. Onda care Marku knjigu piše: „Brže hodi, moj posinko Marko! Propade mi triest hiljad' vojske!“ Ali Marko caru odgovara: „Kada brže, care poočime!
A Arapi juriš učiniše, ode caru šeset hiljad' vojske. Opet care Marku knjigu piše: „Hodi brže, moj posinko Marko! Propade mi šeset hiljad' vojske!“ Ali Marko caru odgovara: „Čekaj malo, care poočime!
piše sićana fermana, te ga šalje bijelu Prilipou, na koljeno Kraljeviću Marku: „Bogom sinko, Kraljeviću Marko, hodi mene bijelu Stambolu, pogubi mi crnog Arapina, da mi Arap ne vodi đevojku, daću tebe tri tovara blaga“.
Jošte li si, more, u životu? Hodi, joldaš, da lijemo vino, a prođi se kavge i đavola, džaba tebe porez od Soluna“. Al' govori bolani Dojčine: „Iziđ',
“ To Bogdanu vrlo mučno bilo, pak je Mitru tiho besjedio: „Jakšić-Mitre, moj mio brajne, hodi, brate, da kušamo ljube, da vidimo: il' je s moje ljube, il' je moje, il' je, brate, s tvoje“.
rani i oda zla brani; moja luba, al̓ je roda tuđa, ona me je često opadala mome bratu Maksimu vladici: „Despot Jovan hodi po Srijemu, te on ljubi mlade i đevojke“; al̓ ni njojzi žao ne učin̓te: podajte joj tri tovara blaga, nek se rani dok je
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Eto, sad mi to na glavu dođe, kako je pravo za me Solomon u pesmi ispojao i rekao: »Hodi od Livana nevesto, hodi k misli se za tamnjan i izmirnu što su ti na dar od istoka doneli volsvi, persijski cari...
Eto, sad mi to na glavu dođe, kako je pravo za me Solomon u pesmi ispojao i rekao: »Hodi od Livana nevesto, hodi k misli se za tamnjan i izmirnu što su ti na dar od istoka doneli volsvi, persijski cari...
Suncu je hod opredeljen, zna mu se put dokle hodi s okretom svojim; a ostalo što je god na zemlji, jedno nastaje, a drugoga nestaje; koje pak množi se i pribiva, a ovo
SE SMRT Kakono kad u lađi vozeći se dumendžija i vozari spavaju lađa samovoljno plava, — kud je vetar okreće, tuda i hodi, ama gdegod u kraj i sama se pribije ako i ševrda tamo ovamo po vodi, — također i mi.
Svud je ona ujedno šnjime. Gde god čovek obrne se, kud li hodi, u gori, u vodi, na pazaru, u jelu, u piću, — najviše na snu pred oči donosi ono što je činjeno, svaku havet privodi,
A i u galiji na moru, također svakad redom po tri sahata, po jedna svaka s promenom straža čuva, pazeći kud galija hodi, od nizija, kamenja i prudova, zahodna puta i morskih haramija, koga li druga nalepa.
A on po skazivanju psalomskom i po vetru gore hodi kano Bog. A gde bi ga voda na sebi nezdržala? A tko to zna, je li se sa stupanjem i doticao vode?
Eto ti, tim mahom, jači i veći vetar duhnu, uze ga more s talasom njihati vrlo gore, dole. Hodi ka nizbrdo i uzbrdo preko talasa.
A po zemlji, kud se god hodi i putuje se, — sve je to blizu, sve je to međ ljudma... Svud se nahodi hleba i vode a i vina i svakoga povrća, gdegod u
U svome domu sedi, na daleko ne hodi, po sokaci ne zuri, s momcima se ne smi šaliti ni smejati, il' se kome rugati, nego i od pogleda se čuva do ono dobi
boravljeći kojino zna i ima koju knjižicu, razčatavali je a ne uzalud sedili, ni po sokaci zurili i razgledali ko put hodi što li čini, ne ženskih nevaljalih beseda proiznosili. Znate da je to grehota!
(I jesmo na učiteljstvo ljudsko od samoga spasa Hrista naređeni.) Kupac eto i zaradi telesnoga mala pridobitka svuda hodi i brodi i nigde ne zgreva svoga srdca po zemlji, po vodi i u mnoge bede sotoga dopada.