Obradović, Dositej - BASNE
Ona je dobro znala da orao zecove i lisičiće rado jede. Ko joj reče s njim družiti se i u komšiluku stajati? No holo slavoljubije! Kolike je pametne obespametilo i ostrovidne oslepilo? Orla za prijatelja imati nije šala, to lepo zveči!
Pandurović, Sima - PESME
Pored ljudskih srca ti prolaziš holo, Bez strasti, i mirna, ne znajući išta O tome da često pati ko te vol’o, — Sem milosti tvoje da ne traži ništa.
Jer nekad su tuda, oborene glave, Prolazili stari silnici do mesta Gde minare holo u visine plave Dizaše mesec kojeg davno nesta.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Ti voliš, boriš se, ali jesen stupa. Moja jesen stupa; ide moja zima I pada na srce mlado, uvek holo, I na zvezdu moju, na sve što sam vol'o. Moja jesen stupa; ide moja zima.
Istina, ja znam da sve suve grane Proleće nekad grlilo je holo; Istina, ja znam i za one dane Kad sam se nad'o, osećao, vol'o U pomrčini, na dolini jada, Pod bledom zvezdom koje
veseli pošli iz svog stana, K'o da ih zove za granicom kolo: Njine su grudi pune svetlih rana, Na koje duša prnula im holo.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Uzdišem, ah, kaži ocu mom! I za najmanjim onim kamenom Što sam ga nekad — već nekad, da!... U palači mu holo gazila!... LEONARDO: Evo ti pisma — Čitaj, Svetlosti!