Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Kada žensko dete dođe u godine puberteta, nazivaju ga najčešće „devojčica“ ili „šiparica“ (Gruža, Boljevac, Homolje). Za odraslu devojčicu u ovom uzrastu kaže se još i „devojčurak“, „devojče“, „manjica“ (Hercegovina), „švigarica“ (pod
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
način što je svako uhvati desnom rukom, pa što ko u komadu dobije — to će mu se najbolje patiti (SEZ, 19, 1914, 177 id, Homolje). P.
Ignjata domaćica izruči polaženiku preko leđa sito ili rešeto semena u kome je i p. (SEZ, 19, 69, Homolje). Na četrdeset »mladenčića«, koje mese o Mladencima i namenjuju mrtvima, Vlasi »stavljaju kašiku pasulja« (GEM, 42, 1978,
i obilje (na to ukazuje i verovanje da će porodilja imati mleka ako »jede dosta crna luka i pasulja«, SEZ, 19, 100, Homolje).
, 219, Homolje). P. može i da spreči pojavu bolesti, i toga radi, u Srbiji i Crnoj Gori, mazali su volovima i kravama na Todorovu
o raznim svadbenim k. i SEZ, 16, 1910, 226 (Lužnica i Nišava); 19, 1914, 135, 139 idd, 158 id, 162, 167 id, 172 (Homolje); GEM, 38, 1975, 129—142 (okolina Bora); 42, 1978, 360—377 (okolina Zaječara); u Nišavi »sobornjak«, koji je glavni
npr. SEZ, 16, 1910, 257—264 (Lužnica i Nišava); 19, 1914, 360—369 (Homolje); 32, 1925, 5—20, 37, 39—43 (Levač i Temnić); 58, 1948, 321, 328 id (Gruža); 68, 1955, 100) id (Gornja Pčinja): 70,