Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
⁸ Žene bez dece u Homolju „paze kad nerast skoči na krmaču i zapeni ustima, pa hvataju od one pene u novoj drvenoj ložici, i njome zamese testo i
U Homolju kada mlada polazi na venčanje, treba da joj drugarice malo podignu suknju naviše da bi imala poroda. Svadbene igre često
²² Za plodnost se koristi I ritualno kupanje. U Homolju se nerotkinjama savetuje: „Neka rano ujutru zaite vode s bare ili reke, gde se napio žuti bik, metnu u nju kopitnjak, po
Nerotkinja, na primer u Homolju, nađe divlju trešnju, savije njenu granu pa se triput provuče ispod nje i sva tri puta kaže: „Kako ti nisi jalova u svoj
polasku na venčanje mlada, između ostalog, treba da stavi u nedra još i bosiljak i zdravac, pa će imati poroda, veruju u Homolju. Od voća najčešće se koriste jabuka i višnja.
“¹⁸ Pri porođaju, porodilja u Homolju se krsti i govori: „Otvori Bože!“, a babica ovim rečima doziva dete: „Ajd, izlazi, spremila ti baba tanku košuljicu,
U Homolju veruju da ako trudnica oseti dete u sredu, petak, subotu, nedelju, biće žensko, a ako u ponedeljak, utorak ili četvrtak,
⁵⁸ Posebno je za trudnicu opasan dodir sa bilo kojom vrstom oružja. U Homolju strogo paze da na noseću ženu slučajno neko ne zamahne „vretenom, kosom, srpom, nožem ili kakvim oruđem, jer će joj
⁶² Noseća žena ne sme da gazi mutnu vodu jer će dete, veruje se u Homolju, biti blesavo.⁶³ Takođe ne valja da ona dosipa vodu kada voda na ognju vri, jer će joj dete biti „sipljivo“.
U Podrinju, Šumadiji, Homolju, Crnoj Gori, Hercegovini, Vranju, đevđelijskoj kazi, Skopskoj Crnoj Gori, na Kosovu itd. veruje se da ne valja da
⁸⁶ Verovatno je i zato trudnici zabranjeno da ide na pogreb i da se prepusti tuzi. Ona, kažu u Homolju, ne treba da žali za pokojnikom, ma bilo to i njeno vlastito dete, „jer žaljenje sluti detetu što je u utrobi zlo, a njoj,
Košuljicu obično čuvaju u sanduku, a ako je ne sačuvaju, kaže se, „neće biti dobro“. U Homolju seljaci obično čuvaju košuljicu dok dete ne napuni godinu dana, a onda je puste niz potok ili reku.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
, a ostatak daju živini i stoci. Jedan deo k. domaćica baca kroz odžak — ,da nahrani mečku̓. Isti običaji su u Homolju, okolini Boljevca i Nišavi« — »ostatak kulta medveda — mečke koja predstavlja božanstvo plodnosti i materinstva«, od
i SEZ, 58, 1948, 203, Gruža; 86, 99, Vranje). Pored glavnog k. mese se i sporedni, dva ili više: u Homolju večernjača i poskur (SEZ, 19, 1914, 192), u Gruži pogača i »leturđija« (SEZ, 58, 203), u Perastu »onoliko koliko ima