Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Zastajući na onom mestu on se zamišljeno zagledao u onu gomilu što se vidno hrabrila poslednjom pariskom vešću i njome oživljena, u jednom drskom nastupu, stala podizati glavu, pa oseti kako ga ta gomila
kandila pred oltarom, sav taj utisak ponižene i osramoćene svetinje uli mu jednu odvratnost, koja ga je čudno hrabrila u onoj odluci.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Ne mogu korpe da nosim. Teške su — branim se ja. — Neka. Ti samo beri, a ja ću da nosim. Mogu ja — hrabrila me je milo, a već grcala od sreće što ću da se odobrovoljim, ne srdim više na nju. — Ne, ne! — Ustadoh.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
je čisto kao tešeći sebe, što i njoj biva sada teško, i gledajući Sofku kako plače, sama sebi govorila i samu sebe kao hrabrila: — Eh, sigurno mi je ovo prvina. Kao što joj zaista nije bila prvina, naročito sada, u poslednja vremena.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Nosio je u sebi neku prozračnu vedrinu koja ih je, sve, hrabrila. Onda je počelo. Odolevali su sedamnaest dana a borba je bila bezizgledna.
Crna Kneginja, kako su sad zvali Ljubicu, sama je samcata, u poslednjim okršajima, hrabrila pristalice Obrenovića koje su bežale na sve strane.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Zaredala bi po svim prostorijama u kući udjeljujući svakome po dvije-tri riječi kojima je hrabrila čeljad u njihovom bavljenju ili ih potvrđivala u stanju u kome su se zatekli. — Što radiš, Anka?
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Oblak koji ih je nosio rastapao se od vreline, ali Kapljica nije odustajala. — Još malo, još maličko! — hrabrila je svog nebeskog konjića. — Moj Cvet se rađa samo jednom u stoleću. Može li bez mene da se rodi?