Obradović, Dositej - BASNE
Sveta, velim i dokazaću: proroci, Hristos i apostoli svi su brade nosili. Sme li ko protiv Hrista i apostola što reći?” Ta ne sme, gospodine, pomagaj!
Nije li bolje i pametnije da, ako smo hristjani (kako se naričemo), da jedanput poslušamo Hrista Spasitelja, koji nam veli: „Mir moj dajem vami! Mir moj ostavljam vam!
Primječanije Oni se utvrždavaju i kako sebe tako i druge obmanjivaju krivo i nerazumno tolkujući Hrista Spasitelja reči, gdi veli da se valja odreći i ostaviti oca i mater, ženu i čada, dom i imjenije svoje, a nećedu već
" A sad, kad moji roditelji i srodnici veruju Hrista i Evangelije, zašto da ih se odričem? To se je gavorilo za ona vremena gonjenija kad su otac čado svoje i brat brata,
To se je gavorilo za ona vremena gonjenija kad su otac čado svoje i brat brata, Hrista radi, na smert predavali, a već toga, blagodarenije bogu, sad nejma.
Judeje: „Ili prosti i njima, ili izgladi i mene iz knjige života”; daje apostola Pavla, koji veli da bi hoteo od samoga Hrista otlučen biti kad bi črez to moglo biti da se Judeji spasu! Što prava ljubov neće reći! Što li neće podneti!
Da dobro rasudimo, toga pokora i sijaseta oni isti koji su Hrista raspeli niti su činili niti su za to znali! Pošten a k tomu učen čovek to ne može da trpi, no žali, tuži se i
A u vreme mira krov človečesku proliti i života ga lišiti, — takovi niti je kad verovao niti veruje Hrista, no samoga dijavola, kome s takovi deli služi.
Evo reči samoga Spasitelja Hrista: „T v o r j a j d j e l a d i j a v o lj a o t d i j a v o l a j e s t!” Koja polza rečma nazivati se
vražjih običaja i dela, i neka uvedu između sebe poredak, zakone i sud, ili barem neka ne lažu, nego neka se i slovom Hrista odreku, kojega prosvetu, nauku i pravdu niti slušaju niti poznaju.
Svašta i svakojako, kako su naumili da se pokažu mudriji i od samoga Hrista. Origena držaše trista godina za najvećega crkovnoga učitelja (kako i jest takovi), a posle trista godina prokleše ga
Ovo je zakon Hrista Spasitelja, koji ništa drugo nije, ni dlake ni manje ni više, nego večni zakon prosveštene i u svoje pravo soveršenstvo
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
A mi za njih nemamo baš ništa: ni dve ribe, ni pet hlebova, ni Hrista! Nema Hrista, ali ima vere, al ne vere u svece i Boga, nego vere u pumpe i testere, koje pokreće struja ili noga!
A mi za njih nemamo baš ništa: ni dve ribe, ni pet hlebova, ni Hrista! Nema Hrista, ali ima vere, al ne vere u svece i Boga, nego vere u pumpe i testere, koje pokreće struja ili noga! z.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Jedno mu samo neću dati! Neću mu dati da ode Turcima... Jer ako pođe, Hrista mi, ja ću ga ubiti!... Podne beše prevalilo kad se Lazar probudi. Spavao je čvrsto, da se ni okrenuo nije...
Dučić, Jovan - PESME
Poveli sto bdenja. — Gavril, sluga Hrista, Kaza, a zapisah, đak iz Hilendara, Ja, Jež mnogogrešni. U hiljadu trista...
A prvi put zvona zazvoniće trista, Kad iz Carigrada vrati se Car smeli, I teški mač spusti u podnožje Hrista. DUBROVNIK Sav u zlatu, titan, riđ i modra oka, Car sluša reč Kneza u Velikom veću.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
pet akova Plantago lanceolata — bokvica (latinski naziv) plaštanica — platno na kome je naslikano mrtvo telo Isusa Hrista pleta — stari austrijski srebrni novac; cvancik polani — preklane pompa — raskoš; bogato priređena svečanost ili
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Češlja i caricu, i Vijenu, i Božičku, i njega, i sve njih, a laže toliki narod koji je verovao u Hrista. Te njegove Bečlike uzdišu, suze plaču, šapuću zaljubljeno, tako da se ljubav čini, za njih, pitanje života, ili smrti.
je nacionu slala proklamacije, tolerancije, privilegije, kondoleancije, koja ih je zvala u rat protiv Nevernika, u ime Hrista, nije bila bolja. Bila je komandovana od ljudi koji su bili komedijanti, perike, kockari, lažovi, avanturiste, plaćenici.
Lažu nas i varaju! Treba mreti, kažu, za Hrista. Pričaju dželebdžije Malenice, u Temišvaru, da u Serviji našoj, sad, ni ptice ne pevaju.
Ako su tvrdoglave, onda ih za Hrista udaju. Dugi su hodnici, koji tamo vode, a puni štaka, slepaca i bolesnika, koji, tamo, na iscelenije čekaju.
bila je serbska milicija, koja je ratovala u turskim ratovima, uz Austriju, to jest, kako joj se govorilo, uz Hrista i hrišćanstvo. Ona, koja se bila rodila, bila je negdašnja armija Petra Velikog, koju je Petar Veliki bio stvorio.
XXIV RAJEVKA JE BILA PUNA BAGRENjA I ZUJANjA PČELA Pred Uskrs, na dan ulaska Gospodina Isusa Hrista u Jerusalim, 28. marta, po starom kalendaru, pomenute godine, mećave su se pretvorile u kiše.
Teodosije - ŽITIJA
i uzimanja neveste odrekli slatke večere i besmrtne hrane, pa su nedostojnima izabranoga zvanja i veselja nebeskog cara Hrista s pravom nazvani.
Jer ne znađahu da neće tražiti je lene, već izvor života, Hrista, da njime napoji ujelenjenu dušu svoju, raspaljenu ognjem od čežnje ljubavi njegove.
Ovi, dakle, u visokim gorama nastanjeni s jelenima, nebo kao crkvu, a Hrista u duši izobražena gledajući, kolibe tesne travom ukrašene imađahu, u kojima trpljahu, šumom drveća i ptičijim cvrkutom
Svimen, a nastojatelj manastira i bratija zadržaše me, da po meni pošalju hlebove starcima koji u pustinji poste i radi Hrista stradaju. Jer takav je otački običaj.
I da bi se uverili, govorahu k starcu: — Hrista radi, oče, reci nam, da li je ovaj mladić doista tvoj učenik, jer danas neko preslavno znamenje na njemu videsmo?
Ostavivši oca da caruje, i zemaljsku slavu n sve krasote prezrevši kao nepostojeće, siromaštvo Hrista radi i da živi zajedno s nama zavole, i evo, kako vidite, Bogom poslan obilazi pustinju i pocećyjyći teši one koji
radi i da živi zajedno s nama zavole, i evo, kako vidite, Bogom poslan obilazi pustinju i pocećyjyći teši one koji Hrista radi stradaju u gorama i propastima i u pećinama.
Odmah bi doveden prepodobni iz Vatopeda u svoj manastir zvani Hilandar, i crkvu u njemu posvetiše Vhodu Matere Hrista Boga u svetinju nad svetinjama.
pade dušom u skrb zbog ovoga, i po rečima brata požuri se, hoteći utešiti njegovu žalosnu dušu nepokolebljivom verom u Hrista, kao što on reče učenicima: „Sve što god molite verujući, biće vam“ Sa ovom verom se i on uzdaše da će mu Bog dati sve
“ I svršivši molitvu reče raslabljenome: — U ime Gospoda Isusa Hrista, čedo, tebi govorim, ustani i hodi sa svakom snagom!
Ali cve ovo čini reč gospoda mojega Isusa Hrista: „Ko veruje u mene, dela koja ja činim i on će učiniti, i veća od ovih će učiniti.
koja glasi: „German, vaseljenski patrijarh, arhiepiskop Konstantinova Grada, Novoga Rima, u ime Gospoda našega Isusa Hrista osvetih Savu za arhiepiskopa sve srpske zemlje, i dadoh mu od Boga vlast da u celoj oblasti crkvenoj posvećuje episkope
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Sveti Sava, koji im je blizak i koji je njihov predstavnik kod Boga i Hrista. Skoro svi Nemanjići su sveci, zatim car Lazar, carica Milica i mnogobrojni srpski arhiepiskopi.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Ležeći pod velikom i starom ikonom Hrista, dođe joj želja da ugasi žižak, ali, neočekivano, ona oseti strah od mraka što se spuštao.
svojim velikim očima; vide tavanicu nad glavom i zakrečenu, debelu gredu, u koju su bila duboko urezana četiri slova Hrista.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Počeci Neki autori su skloni da u delu Pančatantra, napisanom u VI veku pre Hrista, vide prvu dečju knjigu. Uputnije će, ipak, biti da njene prve tragove potražimo u knjizi 0rbis pictus humaniste
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Tek 1847. izišlo je u Beču celo delo Novi zavjet gospoda našega Isusa Hrista, »Vukovo Evangelije«, kako se oko 1850. godine govorilo. Prevod je izišao bez dozvole crkvenih vlasti.
U rukopisu mu je ostao prevod Ugledanja na Hrista. KNjIŽEVNO OBRAZOVANjE. — Matavulj je imao izvesnih osobina koje su ga stavljale iznad velike većine srpskih pisca njegova
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
David prorok u timpane svira Nek pop više u triod ne dira. | Pentikostar — knjiga prevesela, Poje Hrista spasitelja dela. Deca hlebac u jajca umaču I s jaganjci po travici skaču.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
DOKTOR: Jeste li bili u Vitlehemu? PUTNIK: Gde je to? DOKTOR: Isusa Hrista mesto rođenja. PUTNIK: Ja sam kazao da vi niste Srbin. Ta u Svetom pismu stoji Vitlejem, a ne Vitlehem.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
poslednji uspeh jedne od njih: u Dubrovniku su joj prošle nedelje veoma povoljno uvaljali raspeće staro dvesta godina pre Hrista! Originalna stvar! Na svom licu osećam iskosa mamin pogled.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Potomci Obilića ne dolaze u pozorište zbog umetnosti, nego zbog junaštva! I u crkvu ne dolaze da vide Hrista i Bogorodicu, nego da vide svoje svete kraljeve, i svete ratnike!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Nasred crkve, na Veliki petak, imali smo grob Hrista, u cveću, a čuvala ga je straža vojnika domaće regimente Temišvara, dvadeset i devete, sastavljene u 80% od Srba.
Pred ulaskom smo dugo gledali jednog prepuklog Hrista, čije je, gotički suho, telo, deleći dve lepe arhitektonske pruge, i ništa više, smetalo debelim vladikama, pa su ga
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Spasoje planu, pa viknu iz sveg glasa: — — Krao si, bre, sa ćivota svečeva, pa ti je to poštena zarada. I Hrista bi za novac prodao...
Kao munja jurnu on k palici, dokopa je u obe ruke, izdiže u vis i dreknu nekim neprirodnim, životinjskim glasom: — Za Hrista Boga i svetu Trojicu! I Spasoje beše dočepao motku i pošao napred.
— Ja sam za pravdu i zakon... za Hrista Boga i svetu Trojicu... ne dam svetinju!.. i on se kao divljak obaziraše oko sebe, lutajući pogledom po daleku vidokrugu.
za Hrista Boga i svetu Trojicu... ne dam svetinju!... Eto, to vi je! Pročitaše se svedodžbe jednog arhimandrita i nekoliko kaluđer
Posle godine dana dođe njegovo pismo kući mu. U njemu on poručuje svojoj deci samo jedno: »Čuvajte pravdu i zakon, Hrista Boga i svetu Trojicu i sve božje ugodnike«... To je bila njegova poslednja poruka.
Petra da se još triput odrekne Hrista. Tako to sve trajaše među ovom punonadežnom porodicom. Evo se svrši i dugi božićni post, pa već nastaše i praznici.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
imati, a ćir Đorđe se opet kleo svim na svetu, i pozivao na mnoge grčke stare istorije, i na one pre i na ove posle Hrista, da je baš tolike, ako ne i veće, brkove imao.
Rakić, Milan - PESME
O kad je tako, ti ovamo, mašto! Rečima finim kao vaza saska Pokazaću ti ja kako se laska! Dosta, za ljubav večitoga Hrista! Ne mogu više, dosadno mi sve je. Jedanput srce na laskanje prista No više neće.
Gledaj, sunce greje I krivudava reka pod njim blista Ko oreol na glavi starog Hrista. O gledaj polja i planine modre, Ko romeže se, ko iz sna se bude, Kad zrak sunčani kroz oblake prodre.
Bez roptanja, bez krvi i bez boja, Vreme je došlo i stradati treba. Preživi muke raspetoga Hrista Za sve u tebi što greši i strada, Za dužnost, kao Špartanaca trista, Uzvisi život veličinom jada!
NAPUŠTENA CRKVA Leži stara slika raspetoga Hrista. Mlaz mu krvi curi niz slomljena rebra; Oči mrtve, usne blede, samrt ista; Nad glavom oreol od kovana srebra.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Az, šed poklonjusja, Pred carem smirjusja, Tamo i az predsta, Gdje nam dete Hrista itd. (Spolja uđe Guba, obučen kao luda, ili pajac, ili đavo).
Sveti Sava - SABRANA DELA
Zbog toga pisah i potpisah ovo svoje rukopisanije 6707. (1199) godine od Hrista. † Od svih poslednji Sava grešni. HILANDARSKI TIPIK ISPISIVANjE I UKAZ ŽIVOTA U MANASTIRU PRESVETE BOGORODICE
i nebeski ljudi, isprva od predanja Svetoga Duha navikavši inokovati i blagodaću Božijom otuda prosvećeni bivši, i Hrista uselivši u prekrasne svoje duše, zbog čistog života svog, protiv đavola pobedu pokazaše, i njegovim mnogim iskušenjima
ovim trgovcima koji kupiše sebi predivnu ovu kupovinu, jer sva svoja imanja dadoše i kupiše jedini besceni biser Hrista. (Mt. 13, 45).
I krv Isusa Hrista, Sina njegovog, očišćava nas od svakog greha.“ (I Jn. 1, 3-7) „Po tome razumesmo ljubav što op dušu svoju za nas položi.
Ovo je zapovest njegova da veru imamo u Sina njegovog Isusa Hrista i da volimo jedan drugoga. Ko sačuva zapovesti njegove, u njemu prebiva, i ovaj u njemu.“ (І Jn.
6, 2) pokoravajte se jednomisleno svom starešini igumanu. A molim vas, braćo moja, imenom Gospoda našeg Isusa Hrista da držite ovo što vam je zapoveđeno, i da ne budu među vama raspre, nego da ste savršeni u toj misli i voli, (І Kor.
„Blagodat i mir Gospoda i Boga i Spasa našeg Isusa Hrista, i ljubav Boga i Oca, i zajednica Svetoga Duha neka bude svagda sa svima vama u vekove, amin.“ (ІІ Kor.
Nego, ti Bože i Gospode svega, i, o preopevana Mati Gospoda i Boga i Spasa našeg Isusa Hrista, neka bude ovo delatno i stvarno nama kao i onima posle nas do kraja ovoga sveta, časnim molitvama vašeg ugodnika,
tajna, nazvana, kako rekosmo, božastvena i prečasna liturgija prečasnoga tela i krvi Gospoda Boga Spasa našeg Isusa Hrista.
u njemu, pokrenut demonskim iskušenjem, da je kriv ne samo božastvenom telu i krvi Gospoda Boga i Spasa našega Isusa Hrista i Bogomateri Gospođi našoj Dobročiniteljki, nego i pod anatemom da bude, kao što reče božastveni apostol, i kletvu da
I postavljati ključare, ključeve uzevši i položivši pred Presvetu Bogorodicu ili pred Hrista. I pošto bude Trisveto, onaj ko se postavlja neka dolično i smerno učini tri metanija pred Svetom Bogorodicom i ključeve
Dobro znam i uzdam se u Hrista istinitoga Boga našeg i u njegovu Presvetu Mater Bogorodicu, zastupnicu našu i pobornicu, da ćete se nepovređeni uvek
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
“ „No, šta ja to vidim? Neke od gospođa kao da suze otiru! Tako mi Hrista vladike, to nije pravo da vi mene častite, a da ja vas činim plakati! Dajte, deco, piti!
| Tako mi Hrista spasitelja, sramota celog srpskog roda! Ljudi zdravi, čitavi, ni slepi, ni [h]romi, ni sakati, imajući prekrasne
Čitajući šta su neki radili koji su se Hrista radi budale činili (neka svak ovo dobro zabeleži: Hrista radi budala), dolazio bih u is|kušenije: a kako bi bilo kad
Čitajući šta su neki radili koji su se Hrista radi budale činili (neka svak ovo dobro zabeleži: Hrista radi budala), dolazio bih u is|kušenije: a kako bi bilo kad bi[h] se i ja budalom učinio, pa da ljudi ne znadu da sam
No, po svoj prilici, prevarili su se neki, naopako razumevajući apostola Pavla reči: „Mi jurodi Hrista radi.” A ko je gdi čitao da je blagočini i svetonaravni apostol nag po sokaku trčao, kako su oni činili koji su
Zašto da im se ne kaže da su ove stvari izmišljene na šest i sedam stotina godina posle spasitelja Hrista i apostola? Kaži, brate, po duši i po sovesti tvojej, [h]oće li što najmanje vreda blagočestiju i pravoslaviju biti
” Ovo je krotka i blaga Hrista spasitelja nauka! Ovo ja mudrujem! Zašto će, dakle, reći da sam jeretik? S moje | strane, evo šta ću im ja reći.
se đaku začnu rugati, koji zove u pomoć nekakve majore i minore, a tu reč nije ni za majore ni za kapetane, nego za Hrista, za Petra, papu i patrijar[h]e. To onoga tako ogorči da počne pretiti da će me činiti poslati vezana u Požegu.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
J. Dučić CXIII NAPUŠTENA CRKVA (iz pećske okoline) Leži stara slika raspetoga Hrista. Mlaz mu krvi curi niz slomljena rebra; Oči mrtve, usne blede, Samrt ista; Nad glavom oreol od kovanog srebra.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Ptolemajos napominje i upotrebljava u svom velikom astronomskom delu jedno posmatranje neba, izvršeno godine 280 pre Hrista od Aristarha u Aleksandriji i, pošto tom prilikom Ptolemajos govori i o školi Aristarhovoj, sigurno je da je te godine
Pri tome mi padne pogled na jednog čoveka koji seđaše onde na stolici, baš ispod razapetog Hrista. Ja se trgoh od iznenađenja, jer, kao što primetih na prvi pogled, taj čovek beše pravi pravcati Jevrejin.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
„I ti si, vele, bio sa onom krvopijom.“ „Jok“, branim se ja, i kao Petar Hrista, triput uzastopce odričem se moga saputnika Ilije Ilića. „Nikad ga nisam video, ničega zajedničkog sa njim nemam.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— Klekni! A kada večeras veliko zvono zazvoni, pohrlite jedan drugome u naručaj, izmirite se radi gospoda našeg Isusa Hrista! Narod mahom kleče. — Isuse moj, milosrđe! — razasu se golemom, toplom crkvom, skrušenim uzdasima orošenoj.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Tu pastiri... zar pastiri? Jest, pastiri duha čista, Dostojnici da im ruke Prime, nose, hrane Hrista. A kakva je ovo zvezda Nad jaslima što sad stade? Tri je cara tâ dovela Da s’ poklone „suncu pravde“.
Tare oči — a sve prazno... Tu prazninu pesnik pita: Gde je, gde je ona majka Što će svetu rodit’ Hrista? Gde su, gde su ti pastiri Dostojnici bogoprimstva? Gde su, gde su ti carevi Što tražahu „sunce pravde“?
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Junak bješe, dina mi!... Ja nožem zamahujem a on svoga Hrista priziva!... TREĆI TURČIN: Pa kakve pomoći i od vjere i od junaštva?...
Bojić, Milutin - PESME
I ništa neću od života ovog No milostivog nekog Hrista novog, Da isplačem se u njegove skute. XXVII Završila se jedna tiha drama, Vetar je cveće razneo poljanom, Šinula
Jakšić, Đura - PESME
nožem da presečem Od pomisli prvu misô: Da se klanjam nemoj slici, Koju ne znam niti čujem, I u njojzi, varalici, Hrista boga da poštujem!“ Tako reče smelim glasom Poučitelj nove vere, A glas mu je sa užasom Ispunio kaluđere.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Ili ju je Bog prokleo da nikad nema mira zato što je odala Hrista sotoni, ili Jevrejima (Milićević, Knež. Srb., 638). Upor. i GZM, 6, 371; i 19, 320.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Na prvoj bi trebalo da se prikaže taj izdajnički poljubac, na drugoj prizor hvatanja Hrista. A ne, kako je to Jakos uradio, obadva prizora koja se nikako nisu mogli dogoditi u isto vreme, strpati u jednu sliku.
Ovako je ispalo nerazumljivo. Jer, dok Kajafini plaćenici trgaju Hrista za haljine, Juda, njegov izdajnik, još uvek ga ljubi kao da se s njim oprašta, kao da ga toliko voli da ne može s njim da
No, ono što razlikuje Prohorovog Hrista od ostalih koje sam video, pre svega je telo. Parče tkanine prebačeno preko bedara sa fino izvedenim naborima kao da
Ogromna gužva potklobučuje tkaninu na bedrima. U redu je. Prohor nije hteo da svoga Hrista napravi sirotim petlićem sa majušnom žirkicom među nogama, ali je izgleda izgubio meru pa je preterao u suprotnom
Ako ću da budem pravedan, i sam bih se dvoumio da sam kojim slučajem rezbario raspeće. Ako bih se odlučio da stvorim Hrista kao snažnog čoveka, ne bih mu više dugih mišićavih butina mogao izdelati kakvu sićušnu patrljicu, jer bi to tek onda
Ponovo će u ovom grešnom ljudskom stadu, među ovim narodom koji je tanušnom pređom vezan za Hrista, a čvorugavom pavitinom za Peruna, zavladati zakoni šume i divljine. Hristova reč će utrnuti.
Ona strela koja bi procepila mantiju ranila bi u samo srce Božijeg sina, gospoda našeg Isusa Hrista, njegove apostole i mučenike koji su joj podarili dostojanstvo.
To su otpadnici od vere pravoslavne. Bogumili. Neznabošci. Oni koji veruju u sve drugo samo ne u Gospoda našeg Isusa Hrista. Oni koji ulaze u naše hramove na konjima, oholo i bahato, a ne ponizno i bogobojažljivo.
Ilić, Vojislav J. - PESME
caruje prava, Sin žalosnoga krpe na crnim ritama spava, I sanja sutrašnji praznik: kô lica anđelski čista Oko Isusa Hrista Mnoga se skupila deca.
Zora se zasija čista Kad kravar podiže glavu, kô Lazar na poziv Hrista, I rosa, što hladni vetrić s krila je zorinih trese, Tako ga svežinom prožma da kravar lako se strese.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Hvatam kazaljku sata sveta, pomeram je unatrag, i zaustavljam je na godini 323 pre Hrista. Sat škripi i reži, ali sluša. - Iznenađeni, gledamo oko sebe.
Bilo je to, ako se ne varam, u rano proleće 219 godine pre Hrista. U prostranom pristaništu Sirakuze, lepe varoši Sicilije, naseljene Grcima, stojala je ukotvljena egipatska ubojna
Te mene valja unapred odrediti. Prvi praktični podatak za izračunavanje tih mena našao je, još u petom veku pre Hrista, Grk Meton. On je opazio da se, posle punih 19 godina, Mesečeve mene ponavljaju u iste datume.
Kako da se ispomognu, to se oni ili nisu setili ili se nisu usudili. No, 238 godine pre Hrista, u devetoj godini vlade Ptolemeja Euergeta, egipatski kalendar je reformisan.
kameni natpis koji, na tri razna jezika, objavljuje ovu kalendarsku odredbu, i koji je datiran 7 marta 238 godine pre Hrista. Ta odredba zove se u nauci Kanopski Edikt, jer je izdana u Kanopusu, predgrađu Aleksandrije.
opisanim u mojim pređašnjim pismima, pomeriti datum postanka prvobitnog teksta rukopis ovog u drugo stoleće pre Hrista.
Ona je ležala na vrhuncu jednog brega i imala divne građevine. U ono doba to beše u početku drugog veka pre Hrista - vladao je onde gospodar jelinsko-pergamonske države Eumenes II.
Ljubopitljivo smo osluškivali sve razgovore vođene u toj prostoriji. Doznasmo - to beše pred kraj drugog stoleća pre Hrista - da je cela pergamonska kraljevina potpala pod rimsku državu, a Pergamon postao glavni grad njene provincije Azije.
„Sredinom prvog veka pre Hrista stiže i do nas vest da je velika aleksandriska biblioteka za vreme rata izgorela do temelja. Mi postasmo, sa naših 200.
“ Blagodat Gospoda našeg Isusa Hrista i ljubav Boga i oca i zajednica svetoga Duha sa svima vama. Amin.“ „Posle tih reči, dade Mitropolit svoj blagoslov
To tako ide sve do 9500 godine pre Hrista. Onda je dronthajmsko leto tako toplo kao što je danas 520 kilometara južnije, dakle u predelu Stavangera.
Prekoračiv spomenutu godinu, obrće se slika, leta bivaju opet hladnija. Godine 20400 pre Hrista, u Dronthajmu je leti tako hladno kao na polarnom krugu.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
da pročita još neke ateističke knjige, i kad se vratio, presreo je taštu s nekim potpuno besmislenim ispadom protiv Hrista.
Iz dana u dan je bilo novosti. Ludak je govorio i pisao čitave rasprave protiv Boga i Hrista. Ali je došlo i nešto retko ružno na bolesnikovo telo: strašan svrab u unutrašnjosti debelog creva.
— Agnice — reče jednoga petka Soka svojoj starijoj sestri — kaži mami da su u petak Hrista raspeli. — Agnica, koja je mađehu vrlo volela i u svemu se s njom slagala, naravno da ništa nije kazala, i petak je
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
i Gomoru rekao sam da su to dva sveta hrama u kojima je Isus sa uspehom propovedao svoj nauk: „Ljubi bližnjega svog“; za Hrista sam još rekao da je četrdeset dana proveo u kitovoj utrobi, pripremajući se za svoju božansku nauku; za deset zapovedi
Taj Zenon, kobajagi znameniti grčki filozof, bio je neki matematički ludak, koji je živeo nekoliko stotina godina pre Hrista.
Petrović, Rastko - PESME
i na kartu sveta Vama se čini, kad prilazite ženi da je ljubite, Da je ta karta ona krpa uzeta Sa ranjavog lica Isusa Hrista.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
čuvaj dobro to izlečenje, da pak ne otvori ti se ta krvotočiva iznutra rana, jer znaj to, da svakad ne mož' dobaviti Hrista krasti od njega svoje lekove sebi, niti je to u volji njemu miloj mnogoput ga podkradati!
sile krenuti se sa svoga im mesta i podići se hitnjom obilazeći im s velikom vikom po svoj zemlji, povlačeći ljude pred Hrista na sud. I mnogi tušteni, ujedno strahoviti koji će š njime doći hiljadom hiljada!
Da bih š njihovom snagom od Hrista reč primio, i ujedno bih danas skupa s angeli i pastirmi, klikteći popevao. UZALUDNI BEG OD LjUBAVI I kuda znam
VIRŠI NA VASKRESENIJE HRISTOVO Ne mogal držati grob vladiku groba, Vozvrati Hrista Adova utroba. [I3 STROFE] A Hristos vaskres život nam darujet I lučše ješte dati obeštujet, Hristos vaskres i ne umret
odonud izmakne i ne pogine u onaj par, eda bi u njega teke ostali oni novci, a on bi se kano opet lasno oprostio kod Hrista posle toga ako bi živ ostao. A kako vide da ne bi hvajde, i povedoše ga sa suda na smrt, — vrlo se raskaja.
što ujedno, pod jednom kapetanijom vojevahu, pak čuveni kako su hristjani i govorahu s rukom krsteći se s pomenom Hrista boga, od poganske si družine biše pohvatani te k đeneralu dovedeni na ispitavanje tko su, kakve li su vere i zakona
ka mator čovek progovori i svima onde oko njega što bijahu, to iskaza da se ne prepadaju jer prosi i moli Bogorodica Hrista Boga da to ne učini što kćaše. I taki pak dijete zamuče; više ne progovori Do vremena mu govorljiva.
Stovariše ribu u barke, gladni, umorni dođoše svi, te se skupiše pod bregom oko Hrista. Al' nađoše kod njega naloženu vatru, ribe pečene, gotove izdovolje dosta, također i hleba.
Rad toga i Hrista mnogo put su Samaraninom nazivali kroštono on neke one židovske zavičaje preziraše i odmetaše ih. Dođe Hristos do toga
Kade apostoli po smotrenju ne poznaše onde Hrista kroz ono čudo jer po vodi ide, i noćna rad nesvidela u prozorje nego većma prepadoše se, indi Hristos odazva se na
Vere radi svaki se čovek spasa, kogod pravo s čista mu srdca u Hrista veruje. I posle toga reče »evo ja sam«, ka to da rekne, gdegod isto s verovanjem u kojoj da bi nevolji tko snašao se,
Pronerazi se, budavši mu tako već na blizu spram Hrista, — ha, da se rukuju. Al' eto s verovanjem daleko odstojaše. Te dokle eto blaženi Petar bez usumnjivanja mu hodeći mu