Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
— Može biti? — Pa? Hristić se trže i pođe da ga uhvati za ruku, ali ga Jurišić odgurnu. — Zar ti Hristiću? Pa ti si primer bio, bolan. Je si li ti to zaista tu što stojiš preda mnom? Ja ne verujem. — Onda je drugo bilo.
su nova novcata žuta sedla i okovani kamuti, blještali kao da su istog časa izvađeni iz prepunih carskih magacina. Hristiću zavodniše oči i kad baterija iščeze putem on ponova uze spuštenu telefonsku slušalicu i prinese uvu.
U sred onoga užasa Hristiću sve beše jasno: crkva je bila meta. I kad nova četiri razorna zrna, sa zaglušujućom lomljavom prskoše u crkvenoj porti,
Boga im pešačkog, mislim ja, pa zašto će onda pešadija i konjica? Kaže meni komandant armije ovako: „Vidite li, Hristiću, ono tamo gumasto drvo?“ Vidim, kažem ja. I zaista vidim gumasto drvo.
grubo odgurnuo onda, kad je poštopoto i na silu htela da sazna u čemu je stvar oko koje se muči, ona je mračno ćutala. Hristiću se činilo da je na njenom licu čas po nekako cinički i osvetnički, igrao neki osmejak dok se on mučio, a u onoj
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Prema Hristiću, Dort-jol nije bio samo raskršće četiri glavna puta nego i prostor na kojem su se, u tursko doba, naročito krajem XVІІІ