Jakšić, Đura - PROZA
Žene su drktale od straha. Samo mladići stiskavahu pesnice, nestrpeljivo čekajući svršetak zlokobne besede. — Hristos, spasitelj ljudi, naroda i vekova, ove je strasne sedmice ispio gorku čašu da svojom krvlju u krv sviju naroda i sviju
Obradović, Dositej - BASNE
No niko nije tako pokazao dostojinstvo basne kako Hristos, Spasitelj naš, upodobljavajući nju carstviju nebesnomu, ibo pričta nije ništa drugo nego (aλληγorιa*1) inoznačaštaja i
Molim ih nek mi kažu kakvoga boga oni sebi predstavljaju od koga prose vraždu, nesojedinjenije i neslogu među ljude? Hristos spasitelj hristjanom zapoveda da prose od boga vseopšte soglasije i sojedinjenije u poznanju jedinoga preblagoga boga
Evo kakav je hristjanski bog koga Hristos propoveda. Napolje dakle između svih poštenih i pametnih naroda lukave lisice, koje sa čelovečeska sujeverna
Sveta, velim i dokazaću: proroci, Hristos i apostoli svi su brade nosili. Sme li ko protiv Hrista i apostola što reći?” Ta ne sme, gospodine, pomagaj!
i to! Braćo moja, lažima su kratke noge. Sve što nije pametno, ono je ludo; sve što nije od boga, ono je od vraga. Hristos, Spasitelj naš, nije mrzio ni na Judeje, ni na Samarjane, ni na Hananeje, ni na Rimljane; i kad se moli, ne moli se samo
veli da se valja odreći i ostaviti oca i mater, ženu i čada, dom i imjenije svoje, a nećedu već jednom da se osveste da Hristos pridodaje: „mene radi i Evangelija!
Ko god dakle veli da je Hristos za njega svoju krov prolio, a on se istine boji, na nju mrzi i goni ju, za privremenu korist licemerstvuje i laže, trbuh
neki dni opredeljeni za poći u crkvu i bogu se moliti, ovaj je lep običaj, ali ne valja iz njega zloupotrebljenije činiti. Hristos Spasitelj uči nas: „N e p r e s t a j n o m o l i t e s j a!
A za koga je ovo što Spasitelj Hristos veli: „G o r e v a m k o j i p r o ž d i r e t e d o m o v e u d o v i c a, i d u g a č k e m o l i t v e č i
Evo za ovakove su vešti svi apostoli i sam Hristos gonjeni i ubijeni bili, zašto (to što je najgore) po višoj časti nahode se među svima ljudma takovi koji od onih prevara
i u ništa obratiti se može, što i sami na parčeta režu i raznose po svetu i prodaju, to se vidi šta je, kako li je. Hristos dođe da nas izbavi svakoga poklonjenija i službe tvari i dela ruk čelovečeskih, a oni te okreni te obrni, pak opet
” Zašto i Hristos da je knjižnikom i farisejem ugoždavao, niti bi ga gonili ni na smert predali. Ovo su njegove iste reči: „T a k o p o d
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Niko me više neće ućutkati! Ako treba, vikaću i s vešala! Ako treba, govoriću i s koca! Hristos je samo sa dve ribe, sa dve, nahranio pet hiljada ljudi! Ali ni sa pet hiljada riba ne bi nahranio dva oslobodioca!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
i mi s vojvodom svi i sa svima ljubi se u obraze (kao dobra familija na Božić oko pune sofre): „Naša braća, naša braća! Hristos posred nas!” Vratimo se u logor.
Istina, da meni ne pristoji ovako misliti i govoriti, ali i Hristos Spasitelj sebe je dao na smrt, da spase sav rod čelovječeski. Tako je i Karađorđe radio.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Nema toga u našem svetom i slatkom pravoslavlju! Gospod naš, Isus Hristos, otkupio je, za nas, sve grehe, i grešnike na ovom svetu, kao sin Božiji, svojom smrću, na krstu.
Teodosije - ŽITIJA
i naučivši, verom i pravdom i pokajanjem ka Hristu privešćeš ljude svoje, i svetim mestima koja telom pohodi Gospod Isus Hristos poklonićeš se, gde se sva stradanja njegova za nas voljno dogodiše, koja ćeš na srcu svome napisati, i mnogima ćeš se
grehova, jeresi razaraše, crkve uzdizaše na zdanju i na temelju apostola i proroka, a da je krajeugaoni kamen sam Isus Hristos.
i odmah, odbacivši visinu blagorodstva i čast arhimandrita, bogopodobno kao što je moj Hristos našavši od razbojnika gresima ranjenoga doneo u gostionicu, i ovaj položivši toga raslabljenoga u mandiju, donese sa
Dođi k nama, bogoljubljeni, i prepodobnome svome ocu više od svih rođenih od njega, ne bi li Vladika Gospod naš Isus Hristos tvojim dolaskom milostivo prosvetlio lice svoje k nama i tvojim molitvama zapovedio prepodobnom ocu našem Simeonu da
od koje se bez semena, bez ljudske ruke, od njenih devičanskih spona kao od gore velike, po čudesnom Danilu, kamen Hristos otrže i sve idole besovske satre, javljanjem u snu podiže dušu njegovu od uninija, govoreći: — Imajući mene kao jemca
(Pouka) Jednorodni Sin i Slovo Božje, Gospod naš Isus Hristos, javljajući se učenicima posle svoga božastvenog vaskrsenja iz mrtvih p sa njima jedući, učaše ih o svemu.
A blagodat duha Svetoga i predanu im svetu zapovest osta vi Hristos, Sin Božji i Bog, i svetima koji će doći posle njih, i do sada je ne oduze.
Jer ulazeći na nebesa reče: „I evo ja sam s vama u sve dane do skončanja veka“. Apostoli u svoje vreme počinuše, a Hristos je sa svojim vernima do skončanja veka kao i sa apostolima.
Klanjamo se svetome drvetu, časnom krstu, i ovaj celivamo, jer se na nemu prikova gvozdenim klinovima Hristos, život sviju.
Zato se ne kolebajmo dvoumnim mislima u ovome. Pavlom velikim utvrdimo se i verujmo, govoreći: „Icyc Hristos juče i danas isti, i na vekove“. U starini i u sadašnjici, onima koji Boga ljube sve ide na dobro.
se, dođe i Do reke svetoga Jordana, i sa mnogim umi ljenjem blagodareći Hristu pokloni se na mestu gde se Vladika Hristos Bog, ne znajući greha, telom kpcti od sluge Jovana, hoteći omiti naše grehe, gde je viđen i Duh Sveti kako silazi na
stiže i na svetu goru Tavor, i u crkvi mesto sveto sa suzama vrelim i svesvete gore vrh obilazeći celivaše, gde Hristos preobrazivši se pokaza učenicima svojim božastva svojega slavu, malu zraku — koliko mogahu podneti, odakle i glas Očev
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
srpskog naroda u đevđelijskoj kazi prema kojem je sreda nekada bila srećan dan, ali otkako je na taj dan uhvaćen Isus Hristos, Bog sredu prokle, te ona od tada postade nesrećna.
Matavulj, Simo - USKOK
Bješe oko sedam. Njeko lagano otvori vrata i pomoli se glava Krcunova. Obojica se nasmijaše. — Dobro jutro, Janko! Hristos se rodi! — nazva veselo mladić i poljubi se s njim... — Reci: „Vaistinu rodi!“ — Vaistinu rodi!
I po tome se vidi da si kućić i čojković! Idi, Janko, sine, obiđi ih sve redom! Čim prijeđeš prag, lijepo nazovi: „Hristos se rodi!“ Poljubi se sa svakim i reci: „Mir božji!“ I preporučujem ti da ne braniš ženskima da ti ruku ljube.
Čučeš kako će ih rastjerati sad kad mi uđemo, jer ih ne trpi kad ko dođe! Zaista čim oni nazvaše: „Hristos se rodi!“ Markiša skoči i viknu: — Izlaste, đevojčine, brzo, rš!... Vaistinu rodi!
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Muškatirović je tu ideju razvio u celu jednu knjigu. On dokazuje Srbima da praznike nije izmislio Hristos i da ih ne pominje Sveto pismo, no da su se oni namnožili kao plod »nevježestva i sujeverija«, u doba kada se
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ulazim u sobu. Majka me tobož ne vidi. Nešto sprema po rafovima i uređuje šolje, zarfove i jabuke. — Hristos se rodi! ... Ona se okrene.
Iz kujne mirišu jela. Gosti dolaze. Dočekujem ih. Još s kujinskog praga viču: — Hristos se rodi! — I hoće majci da priđu ruci. A ona se, tobož, trza, ne daje, već ih upućuje u sobu k meni. Ulaze oni.
Ja joj, držeći čašu rakije na dlanu, onda prilazim ruci, i, nudeći u isto vreme svoj obraz, čestitam praznik: — Hristos se rodi, nano, i srećan dan! — Vaistinu i s tobom, čedo moje!
— Ej, domaćine! — viče č’a Jovan penjući se. — Tu smo, tu! odgovara mu mati, grcajući i trudeći se da se pribere. — Hristos se rodi, domaćice! Kamo, gde je domaćin?... — Tu je, tu je! — Pokazuje na mene i nudi, čak i Cigane propušta u sobu.
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
Obradović PISMO HARALAMPIJU PISMO HARALAMPIJU PISMO HARALAMPIJU Ljubezni Haralampije, Zdravstvuj! Hristos voskrese. Neću ja čekati da prođu dve godine za odgovoriti človeku ljubezniku i prijatelju, kakono ti neki običavaju.
On je ljubio svoj rod. Večna mu pamet.» V pročem, ti mi zdrav budi, ljubezni Horvaćanine. Pozdravi mi s «Hristos voskrese» gospodare Vojnoviće, Rizniće i Kurtoviće i proče Sarajlije i Mostarne. U Lajpcigu, na 1783. Aprila 13.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Počne da se kuca jajetom i da viče potpuno izbezumljeno: „Hristos voskrese!“ Ja i matori se povaljali od smeha. Bilo kako bilo, izmerimo pečenu kožu šivaćim metrom i podelimo je na tri
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
) Gde je platno, belilice? A Bistrice, tri Bistrice. S hrastov-krsta Hristos pao: u lipama zazvučao. Gde li čaješ, vedrilice? A Bistrice, tri Bistrice.
Zrelo sunce metohijsko po vascelom greje kraju. (Izgrejao Hristos s freske.) A kad zvona, kad udare, tad dudinje opadaju kao suze kaluđerske.
Tegotu svoju uvijam u rondel. Okrepi, Bože, makar dušin podbel... U doba posta Hristos je maslačak. Po cerov-gorju gdegde vrana, gačak.
- Smeran krvnik, gad, prepodobi se: osmeh mu je vres, u cvetu iris - a razbijen gral u Hristos-čaški, gde bokori jad. O, da je biti tren u krinu - ždral! V Hej, srce rudi!
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
NA PROSLAVU KOSOVSKE PETSTOGODIŠNjICE Kao Hristos na Golgoti, Kad ga Jude razapeše, Vekove je Srbin strad'o, Al' na krstu nije klon'o; Jer mu vera tvrda beše, Jer se
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Na ulasku u crkvu zapahnu nas miris tamjana i sagorelih sveća. A raspeti Hristos, sa bolno izdignutom glavom, upućuje molećive poglede i kao da veli: „Gospode, oprosti im, jer ne znaju šta rade“...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Što ti je žao našeg pokoljenja? Zar to nije vesela maskarada: danas je ukus car, a sutra barikada, Hristos, pa Neron, pa Lenjin. Ukus se menja, ukus se menja: samo su hulje sve isti.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Mileta Jakšić HRISTOS NA PUTU „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Mileta Jakšić HRISTOS NA PUTU Sadržaj BELE I CRVENE RUŽE 2 ANĐEO SMRTI 5 RAZBIJEN KRČAG 7 HRISTOS U KRČMI 10 MUŠICE 12 PRIČA O
KNjIŽEVNOSTI Mileta Jakšić HRISTOS NA PUTU Sadržaj BELE I CRVENE RUŽE 2 ANĐEO SMRTI 5 RAZBIJEN KRČAG 7 HRISTOS U KRČMI 10 MUŠICE 12 PRIČA O ĐAVOLU 15 KUKAVICA 17 SIROTINjSKA KRV 19 MUDRI SLUGA 23 NOĆ U PUSTINjI 25 JOVAN
U KRČMI 10 MUŠICE 12 PRIČA O ĐAVOLU 15 KUKAVICA 17 SIROTINjSKA KRV 19 MUDRI SLUGA 23 NOĆ U PUSTINjI 25 JOVAN PUSTINjAK 27 HRISTOS NA PUTU 29 MIRJAM 31 MAGDALENA 33 GOLGOTA 35 LEGENDA O GLUVONEMOJ 39 MARIJIN VEO 42 SIROČE 44 HRISTOS NA PUTU BELE I
PUSTINjAK 27 HRISTOS NA PUTU 29 MIRJAM 31 MAGDALENA 33 GOLGOTA 35 LEGENDA O GLUVONEMOJ 39 MARIJIN VEO 42 SIROČE 44 HRISTOS NA PUTU BELE I CRVENE RUŽE Lepa je i velika bila ona bašta u koju je Bog uveo prve ljude kad ih je stvorio.
A on im ispriča doživljaj svoj, kazujući im i objašnjavajući priču koju je čuo od onog starca u pustinji. HRISTOS U KRČMI U krčmi je puno dima od jeftina duvana, puno sramotnih reči i bezbožne psovke.
A kada žega dnevna minu I pade veo noći crne — Bubica s cveta prne — I kao bleda varnica sinu. HRISTOS NA PUTU Obilazeći gradove i sela Na rabotu je pošo svoga dela.
pogled, dugo odelo, Pogledom gustu tamu prožiže, Dršćućom rukom veo podiže Sa budućnosti sramne Golgote— „Hristos voskrese!“ — pun strahote Glas mu zaori... Golgota gori!...
Pod plavim nebom divotna dana Grmi i zvoni, Gmižu tisući i milioni— „Hristos voskrese!“ — vazduh koleba Do kraja mora, zemlje i neba... Al začas samo... i mrak se gusti Na zemlju spusti.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— — He-he, kako bi ti hteo mnogo da znaš. Blago vama, deco, dok malo znate!... Tako je i Hristos rek’o, da ćete vi svi u raj... a posle već, he-he... sve greh za grehom... pa duša ode đavolu. Ja.
— Šta to radiš, čiča? — zapita Peru posle obična pozdrava. — Eto, sinko, činim ono što je i Hristos govorio: vadim korov iz pšenice dok je još mlada, jer posle kad odraste, ništa ne pomaže.
— Hristos se rodi, Julo, čestiti sveti! — Vaistinu se rodi! Sedi, nano. Otkud se ti sad ukani čak ozgo iz Palilule ? — E pa šta
Rakić, Milan - PESME
Po okviru utisnuta srma čista, A okvir joj rez̓o umetnik iz Debra. Takav leži Hristos, sred pustoga hrama. I dok neosetno, svuda pada tama, I jato se noćnih ptica na plen sprema, Sam u pustoj crkvi, gde
svuda pada tama, I jato se noćnih ptica na plen sprema, Sam u pustoj crkvi, gde kruže vampiri, Očajan i strašan, Hristos ruke širi, Večno čekajući pastvu, koje nema... MINARE Strči minare iznad crnih kuća, Tanko i belo.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Onamo se pripovijeda da su mjesto dva anđela, Hristos i sveti Petar došli pred dvore Gavanove. Kad je sluga kazao da bi im dao jagnje, ali je u planini s ovcama, oni mu
Kojih časa? — Kojeg se preblagi Hristos rodio — i međ’ nana dohodio! Koliki je mlinac ovaj ’ljebac mlio, toliki u našeg domaćina sirac bio; kolika ga gonila
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ „Zlo i naopako“ odgovori seljanin. „Pričaju, gospodaru, naši stari da su čuli od svojijeh prađedova, kad je Hristos po zemlji hodao, da je hodio za njim sveti Petar i nosio vreću sitnoga pijeska, te gospod đe je htio da bude brdo, uzeo
Sveti Ignjatije jedan dan oraše, i o pasu mu višaše tikva iz koje prisrkivaše vodu kad ožedni. Prođe putem Hristos i vidi ga, pa ga zovne: „O Ignjatije!“ a on mu se odzove: „Što veljaše! ko me zove?“ Onda Hristos reče: „Pomaga ti Bog!
Prođe putem Hristos i vidi ga, pa ga zovne: „O Ignjatije!“ a on mu se odzove: „Što veljaše! ko me zove?“ Onda Hristos reče: „Pomaga ti Bog!“ „Dobra ti sreća,“ odgovori Ignjatije, a Hristos opet reče: „Oli mi dati malo vode da pijem?
ko me zove?“ Onda Hristos reče: „Pomaga ti Bog!“ „Dobra ti sreća,“ odgovori Ignjatije, a Hristos opet reče: „Oli mi dati malo vode da pijem?“ „Oću, čoče, a za što ne“ odgovori Ignjatije, „nego dođi ovamo.
“ „Oću, čoče, a za što ne“ odgovori Ignjatije, „nego dođi ovamo.“ A Hristos mu reče: „Došao bih, nego preko ove rijeke ne mogu pregaziti.
“ Kad k njemu dođe, uzme ga sv. Ignjatije na pleća. Kad budu nasred rijeke, reče Hristos Ignjatiju: „Ignjatije!“ A on se odzove: „Što veljaše?“ „Jesam li ti težak?
Kad budu nasred rijeke, reče Hristos Ignjatiju: „Ignjatije!“ A on se odzove: „Što veljaše?“ „Jesam li ti težak?“ zapita Hristos, a Ignjatije odgovori: „Bogme jesi, kao sva sila vasiljena.“ „Bogme si pogodio, i jesam baš sva sila vasiljena.
“ „Bogme si pogodio, i jesam baš sva sila vasiljena.“ reče mu Hristos, i nestade ga. | 22. BONIK I BOLEST. Razboli se jedan bogati no prosti čovjek tako da je u dvije tri godine dana
Sveti Sava - SABRANA DELA
I ovu zapovest imamo od njega, da koji voli Boga, da voli i brata svoga. I svaki koji veruje da je Isus Hristos Sin Božiji, od Boga je rođen. I svaki koji voli roditelja, voli i rođenog od njega.
Hteli bismo se mnogo pričešćivati božastvenim svetinjama, jer mnogo je pričešćivati se i života, kao što reče i sam Hristos: „Ko jede moje telo i pije moju krv, u meni boravi i ja u njemu“. (Jn.
4, 8) starajući se da ispunite koliko je moguće. Jer reče Gospod naš Isus Hristos: „Ovako zapovedam vama da volite jedan drugoga, kao što i ja vas zavoleh“; (Jn.
Ako od njih neko krade nešto, makar i malo, osudiće ga Gospod naš Isus Hristos i Prečista njegova mater, opšta Nastavnica, od koje su i ključeve primili, obećavši da će joj pošteno i svesrdno služiti.
Ne razumete li da svoju dušu polažete za mnoge, kao Vladika moj Hristos, da jasno bratiju vašu umirite? Radovati vam se, dakle, i igrati treba, jer biste jedva mogli više postići baveći se
„Mir vam“ govoreći, kao i Hristos svojim učenicima. (Lk. 24, 36) I pomislih: kada sa vama u manastiru provođah želevši sabrati vas ili poslužiti vam, i
srce njegovo kao dom njemu spremljen i sasud prečisti Duhu njegovom Svetom, pošto se nekim useljenjem u um njegov uselio Hristos i vodio ga.
na tamošnji život, gde li su, kako li su duše pravednih ili grešnih; kako li će se javiti veliki Bog i Spas naš Isus Hristos, prema onoj prosvećenoj reči: „Nebesa će sa hukom proći, vazdusi sažeženi razrušiće se, zemlja i što je na njoj i dela
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
da me ljudi za svoju prostotu osuždavaju, nego da me moja sovest obličava i osuždava kad bi[h] potajno i kradom jeo. Hristos i apostoli jeli su meso; zašto, dakle, episkopi da ne jedu? Ili se, zar, hoće da smo mi bolji od apostola?
Bog mi je dao oči telesne da s njima gledam i vidim, i duševne, razum, da. s njim sudim i rasuždavam. Hristos je došao i po sebi apostole po svetu razaslao, da svet od slepote izbave, a ne u slepotu da dovedu.
Bolje bi mnogo bilo da nisu nikad bili tako bogati s anatemama. Hristos nam zapoveda da mi nikoga ne proklinjemo, no i neprijatelje naše i one koji nas proklinju da blagoslivljamo.
U žitiju prepodobno|ga Pajsija stoji napisano da je Hristos sišao s neba i došao u pustinju da ga poseti. Prepodobni Pajsije opere Hristu noge.
Prepodobni Pajsije opere Hristu noge. Po mlogom razgovoru otide Hristos; voda s kojom su noge oprate ostane u leđenu. Eto ti odnekuda dođe učenik Pajsijev, traži vode da pije.
Mi se smejemo onima koji su negda magarcu, na kom je Hristos ja[h]ao, praznik praznovali; a sami se sebi ne smijemo verige praznujući.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Takav leži Hristos sred pustoga hrama. I dok, postepeno, svuda pada tama, I jato se noćnih tica na plen sprema, Sam u pustoj crkvi, gde
svuda pada tama, I jato se noćnih tica na plen sprema, Sam u pustoj crkvi, gde kruže vampiri, Očajan i strašan, Hristos ruke širi, Večno čekajući pastvu, koje nema... M.
belo, Zanesen pogled, dugo odelo; Pogledom gustu tamu prožiže, Dršćućom rukom veo podiže Sa budućnosti sramne Golgote „Hristos vaskrese!“ s puno strahote Glas mu zahori... Golgota gori!
Pod plavim nebom divotna dana Grmi i zvoni; Gmižu tisuće i milioni „Hristos vaskrse!“ vazduh koleba, Do kraja mora, zemlje, i neba... Al' za čas samo - i mrak se gusti Na zemlju spusti.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
I novozavetni ljiljan, simbolički prenosilac blage vesti da je Hristos začet, u isti mah je samo biljka izrasla iz zemljine utrobe, ali je reže žrtveni nož.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
PESMA 143 BORA U CRNOJ GORI 145 UDOVICA, SIROTICA, NEZNALICA 148 UDELA SIROMAŠNE UDOVICE 151 RODIO SE HRISTOS!
153 HRISTOS NA MORU 155 BOGATAŠ I UBOGI LAZAR 157 DOBAR MEĐU ZLIMA 159 MALO PROSJAČE 162 PRIMORKINjA 165 OBRAZ 168 DEMOSTENOVA SMRT
A Hristos je to video. Onda Hristos ’vako reče Farisej’ma baš u lice: „Svi su vaši dari mali Prema darku udovice. Šta je va
A Hristos je to video. Onda Hristos ’vako reče Farisej’ma baš u lice: „Svi su vaši dari mali Prema darku udovice. Šta je vaše zlato, što ga Hvalisava
Viš’, ovaki darak samo, ’Vaki darak raj otvara.“ »Neven« 1881. RODIO SE HRISTOS! Rodio se Hristos, ali ne za mame Koji ’no se plaše i od svoje senke, Kojima se vije po svakome vetru Kukavičje
Viš’, ovaki darak samo, ’Vaki darak raj otvara.“ »Neven« 1881. RODIO SE HRISTOS! Rodio se Hristos, ali ne za mame Koji ’no se plaše i od svoje senke, Kojima se vije po svakome vetru Kukavičje pero vrh sramne
Rodio se Hristos, ali ne za rđe Kojima se spava, kad je doba rada, Što od srca svoga, od Boga im dana, Nadri-filosofski pravi
Rodio se Hristos, ali ne za slepce Što su sami sebi oči iskopali, Ne bi li im drugi, okati i besni, Iz milosti puke mrvu hleba dali.
Rodio se Hristos! Rodio se, jeste, Ali ne za one koji se prodaju; Kad je narod srećan, s njime sreću dele, A kad narod strada, tad’
Rodio se Hristos, ali ne za one Što nemaju vere u Božiju pravdu, Koji se klanjaju strašilu svakome Kao nekom divu, nekom nesavladu.
Rodio se Hristos, koji će da kuša Je l’ nam vera tvrda, p’ onda da spasava. Rodio se Hristos, koj’ se raspet’ daje Ali ne ustupa,
Rodio se Hristos, koji će da kuša Je l’ nam vera tvrda, p’ onda da spasava. Rodio se Hristos, koj’ se raspet’ daje Ali ne ustupa, nit’ se ponižava.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Vasiona hramom se sazdava, — Hristos siđe s ikone prestolne, Iz putira, gde su opšti boli, Pričešćuje pojedince bolne.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
SLOBODE OTVORENA 2 SIVA STENA 28 CRNA REKA 37 „MALARIJA NAS SAKUPILA, MALARIJA RAZJURILA“ 53 „HRISTOS VASKRESE“ 74 NA LEĐIMA JEŽA 89 PODNAREDNIK TANASIJE 133 PTIČICE NEBESNE 141 FRONT I POZADINA 158 ARLETA 182 PREKO
Još jednom pogledali smo na Vodenu, i svaki je pošao put onih planina, odakle su dopirali potmuli pucnji topova... „HRISTOS VASKRESE“ Vratio sam se na položaj. Naša osmatračnica nalazi se na visini od hiljadu dve stotine metara.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
„Dijete, dijete, čuvaj se seljačkije' Đurđija, Hristos i' ubio! Đurđija je Đurđija! Udri Đurđiju, križ joj šokački!“ — prodere se i silno zadrma kosmatom, podbulom glavom
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Po drugoj legendi, b. je prvo ponikao na Golgoti, na mestu gde je Hristos razapet (Sofrić, 34). U pesmi »Bog nikom dužan ne ostaje« (Vuk, 2, 5) rastrgnuta je konjima nevina, lažno optužena
Na Božić ujutru uzme jedan mladić š. i ide oko kuće govoreći: »Dobro jutro, dome! Mir božji i Hristos se rodi!« (u Boki, SEZ, 20, 313). Na badnjidanskoj trpezi mora biti i š. (SEZ, 40, 82). I u agrarnom kultu javlja se š.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
„Lepa je“, rekao je ponovo, mnogo kasnije. Prohor Svi sumnjaju da ću izdržati. Ali kako Hristos reče svojim učenicima: „Zaista, kažem vam, ako budete imali vere koliko gorušičino zrno te reknete ovom brdu: „Pređi
Prohorov Hristos je bog. On se gotovo udobno smestio na krstu, udovi su mu puni snage, i čini se kako bi mogao, kad god zaželi, iščupati
Prohor dakle misli kako Hristos nije nikakva žrtva ljudske opačine i nezahvalnosti, nego je moćni, svemogući bog i čovek u isti mah, koji je dobrovoljno
Na sredini brade je jamica. Jagodice su široke, oči krupne, čelo visoko. Ariljski Hristos takođe je lep, ali je bucmast i ženolik. Da nije onoga orlovskog nosa, brade i brkova, ličio bi na devojku.
Čudno je to kako se Prohor usudio na takvu drskost da tako snažno naglasi da je i Hristos muškarac i to onaj od najobdarenijih. Ogromna gužva potklobučuje tkaninu na bedrima. U redu je.
Osamio sam se ne bih li čuo odgovor na jedno jedino pitanje: Kako čovek može voleti svoje bližnje? Kome li se to Hristos obratio? Ljudima?! Kojim ljudima?! Gde prebivaju ti ljudi?
Ilić, Vojislav J. - PESME
Il' bole reći: ja priznajem sve. Za vlade silnog Avgusta, u Rimu, Umire Hristos... Ah, nije on sam: Hiljade ginu na raspeću svome, Hiljade ljudi ždere žar i plam!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Idi da vidiš sina, kako Ciganke oblači i »beli svet« poji i hrani... Dolazi Arsa. ARSA (zdraveći se): O, hadžija, Hristos voskrese i srećan ti dan! TOMA (prekida ga gnevno): Eto ti tvoja Srbija!
— Ja ne žalim snagata, Žalim srmali jelek, Haj, haj, srmali jelek! STOJAN (Magdi): Dado, Hristos voskrese i srećan ti dan! Ali, da se ti ne ljutiš što ja ovako dolazim? MAGDA (grli ga): Čedo moje!
(Pruža mu čašu.) Okusi, gazdo! TOMA (krsti se, uzima čašu): Eh, Magdo! (Pije.) Nego hajd! Hajd, srećan ti dan i Hristos voskrese! MAGDA (ljubi ga radosno u ruke): Vaistinu voskrese! Oh, hvala, slatki gazdo!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Strepim od smeha mi nisam hajao što nam za smeh preti Hristos: Teško vam za vaš smeh, doposle vrlo ćete vi plakati i jecati za to!
mu se imena spominaše, nego imam unutra sebi opaka izmišljavanja, s kojimno sam se sprilikovao fariseom, što je za njih Hristos izrekao da su nalični obeljenomu groblju, a iznutra su napunjeni s mrtvim kostima s svakim smradom.
Zlatna hvala be v usteh tvojih Zlatouste, zlatih. Takožde i naših brenih ozlati, da ne budut brena! Obešta Hristos: Az dam vam usta komu kakova: tebi Zlatouste, ženih vas zlati istino dade zlatna usta.
VIRŠI NA VASKRESENIJE HRISTOVO Ne mogal držati grob vladiku groba, Vozvrati Hrista Adova utroba. [I3 STROFE] A Hristos vaskres život nam darujet I lučše ješte dati obeštujet, Hristos vaskres i ne umret k tomu, Na vsegda budet žiti v
[I3 STROFE] A Hristos vaskres život nam darujet I lučše ješte dati obeštujet, Hristos vaskres i ne umret k tomu, Na vsegda budet žiti v našem domu.
Blaga vnosit vsa v dom naš sa soboju, Đavol musit ustupiti sa zloboju. Tešite se s togo že Hristos va veki Carstvovati budet v nebe s čeloveki... V . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Sad već valjalo počiva Hristos, prvi sveštenik, Na krstu, s pruženim svojim U vis rukama. Večernji Bogu prinos donese. TKO?
LITOSTROTON, ILI GLAVA ADAMOVA Kazuje se za Adamovu glavu da je onde, na onom mestu, gdeno i Hristos — sviju nas glava — raspeo se je.
I tadar se je krstila s Hristovom krvlju i vodom kad je Hristos proboden bio i dva mlaza — krv i voda — isteče. A otkud ona glava onde dođe (samo gola kost!)?
Jerno sve to očekivaše Židove Hristos Bog u onoj tugi, gladu i muki, ne bi li se oni setili što su zlo uposlovali da se raskaju i veruju ga, moleći mu se
« E hristjani, znate li kome ovo Hristos prigovara tu zagonetku? Hrišćanom, svojim ljudma, ili nekim drugim poganom i tuđinom?
RIBOLOV POSLE SMRTI Idila Pri moru, na ribolovitvi, dođe Hristos pak nepoznano k apostolom. Zapita ih imadu li što u barci za jelo.