Obradović, Dositej - BASNE
Ne razdeljujte se i ne mrzite se između sebe za crkve grčku i latinsku. Cerkov je Hristova, a niti je grčka ni latinska; nego samo gordost i inat i zloba uvela su ova imena, razdelila i omrazila tolike poštene
Episkopi! Oci duhovni! Pastiri Hristova stada! Kaluđeri posnici i bogomoljci! — svi su tu žestoki surovi krvopije volci, koji pod izvjetom vere i zakona krov
poći odavde razumno i dobrodjeteljno s čistom sovjestiju i s uverenim upovanijem večnago života, evo sav heroizmus Hristova evangelija i zakona i visoko soveršenstvo, za koje je človek sposobnim sozdat.
„P o k a j t e s j a, p r i b l i ž i b o s j a c a r s t v i j e n e b e s n o j e”. Koje je ovo razve Hristova nauka, koja se sva sostoji u svetu razuma i dobrodjetelji?
Jezuiti u Rimu načine u svom manastiru statuu Hristovu, u koje glavu metnu sunđer, pa kad bi hoteli da Hristova statua učini čudo i da plače — vode u sunđer, pak suza koliko hoćeš!
Duše naroda prosveštene i dobrodjetelne, naravi neporočne i čiste: ovo je, bratijo moja, pravi nebesni Sion i Hristova nevjesta, po svidjetelstvu apostolovu: „V i j e s t e c e r k o v B o g a ž i v a!
Cerkov gonima i udručajema, bila grečeska ili latinska, može biti Hristova cerkov; a ona koja goni i udručava nipošto ne može biti, zašto je Hristos bog mira i ljubovi, a ne vražde ni gonjenija.
Čini mi se da je ovo najpametnije. Kad su Greci i Latini od Hristova apostola primili hristjanski zakon, onda nije bilo ni časnoga drveta, ni ikona, ni svetih telesa, ni moštiju, ni
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Oči joj behu širom otvorene, razrogačene, uprte u grede tavanice, u koje su bila urezana, nožem, slova, imena, Hristova. Njoj se činilo, u besvesti, da nju pritiska cela kuća, ceo krov, cela tavanica, a, pri kraju, ceo Kijev, cela zemlja.
Teodosije - ŽITIJA
nas voljno dogodiše, koja ćeš na srcu svome napisati, i mnogima ćeš se obrazac dobrodetelji javiti, i sva zakonopoloženja Hristova koja su na zdanju apostola u otačastvu ti ispunivši doći ćeš k nama, i tada ćeš se zbog mene, i zbog mnogih, još većih
Jer svima se sav nalažaše. Jer nikada ne oskudevaše u njega riznica Hristova, jer mu i zemlja otkrivaše svoja skrovišta, kao što ispričasmo.
Zbog nužnih manastirskih potreba otide otac u grad solunski. I ušavši u svetu crkvu svetoga strastonosca Hristova, velikomučenika Dimitrija, i sveti mirotočivi grob njegov ljubazno celivavši i svetim njegovim mirom pomazavši se, u svoj
Jer apostol Pavle kaže: „Svakom pojedincu od nas dade se blagodat po meri Dara: Hristova“. I mnogi od svetih posle apostola blagodaću Duha Svetoga propovedaše jevanđelje kao i apostoli, i icto tako čudesa,
Došavši u grad koji se zove Solun, pokloni se u crkvi svetoga Hristova mučenika Dimitrija, i sa toplom verom I ljubavlju celova njegov grob, u kome svete mošti njegove mirotočive leže.
i tako ušavši sa bratijom i sa igumanom Lavre Svetog Save u crkvu presvetloga Hristova Vaskrsenja dase pomoli, sa vrelim suzama, klanjajući se, celivaše životvorni i presveti grob Hrista Boga našega i svetu
Posle ovoga svršivši svetu i božastvenu službu u crkvi presvetloga Vaskrsenja i kod živonosnoga Hristova Groba, pomoli se za crkvu i za sebe i za careve i za sve narode Gospodnje tekovine, koje iskupi časnom svojom krvlju.
A sveti osveti i prosvetli prosvećenjem krštenja Hristova i kropljenjem svete vode cara i sve koji su tu bili. I tako za istom trpezom zajedno obedovavši sa carem i patrijarhom,
brzo od njega, govoreći: — Zbog zimske nevolje, vladiko sveti, ostani s nama kao u cvojem domu, pa čak i do Vaskrsenja Hristova, i posle toga po povoljnom vremenu otići ćeš svojoj kući.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
To je Putašasvіe kъ gradu Ierusalimu Iepoteя іeromonaha račaninskago vъ lъto otъ bыtia 7212, a otъ roždь. Hristova 1704. mъseca Iюliя 7 Taj rukopis našao je 1840. godine u Karlovcima ruski slavist O. M. Bođanski. Prvo je štampan 1841.
Sremac, Stevan - PROZA
kad ga je pozvao Jovan Maksić, nazvan »Vatra«, da mu bude polaženik prvoga dana svetloga praznika roždestva Hristova. A evo kako je to bilo.
Osvanu i davno željeni blagdan roždestva Hristova. Prošlo je i jutrenje i služba, i pobožan svet izlazi iz crkve. Škripi sneg ispod nogu pobožnih i gladnih hrišćana
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Hulitelje imena Hristova da krstimo vodom ali krvlju! Trijebimo gubu iz torine! Nek propoje pjesna od užasa, oltar prâvi na kamen krvavi!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Tako pomogao svakome tvome u svačemu!“ „Amin! — „Amin!“ Gubala te lijepa vjera Hristova, jevanđelje i pričest, ako si slagao.“ „Amin!“ „Sad pristupi i ti, pa cjelivaj!“ naredi Vladika. Momče to učini.
Sveti Sava - SABRANA DELA
ovaj brižljivi muž svu sveta ovog slavu i čast ni za što ne smatraše, i krasota života ovog kao dim mu izgledaše, a Hristova ljubav rastijaše u njemu i razgorevaše srce njegovo kao dom njemu spremljen i sasud prečisti Duhu njegovom Svetom, pošto se
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
” Ovu knjigu čitajući, premudri Sokrat, večna slava Atine i svega slavnoga grečeskoga roda i imena, | pre Hristova prišestvija mučenik je bio za blagočestije, praštajući i blagoslivljajući onog istoga koji mu je otrov dao.
koje se je pre nekoliko godina jednom carigradskom patrijarhu slučilo, koji je hoteo post Petrov i roždestva Hristova od sedam dana učiniti, kako su i ispočetka bili, kako se je narod protiv njega uzbuntovao i mal’ ga nije ubio.
Nose kojekakvo trnje, aki bi od Hristova venca bilo. Što ćeš više? Nose grudve crne zemlje, izdajući i zaklinjući se da su pomešane s krvlju toga i onoga mučenika.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Ja sam“, poče majka da se izvinjava, „nepromišljeno rekla što nije hrišćanski. Ali mi Hristova nauka dozvoljava i nalaže da svog sina volim, da se brinem za njegovo dobro i da ga načinim srećnim“.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
gospoda i predstavnici narodnih korporacija nađoše se uz obilato natrpanu sofru, nazdravljajući punim čašama u slavu Hristova hrama.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Jovan Rajić JOVAN AVAKUMOVIĆ PAŠHALIJA NOVAJA Hiljada sedam sto sedamdeset peto Hristova roždestva začinjajet leto, Koje vama, drage, sada privetstvuju I čto po njem sledujet zdje proročestvuju: Sirječ, da
Jakšić, Đura - JELISAVETA
KNEZ ĐURĐE: Da je pogazim, — Ali se carska nikad ne gazi! ŠULOVIĆ: Baš da je carska, Da je — bože oprosti — baš i Hristova, Kad kao strela jednom pojena Narodu celom grudi razdire, — Kô slabog crva bih je zgazio...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
U Prohorovom raspeću otkrio sam i mnogo čega drugog. Hristova glava je lepa, muževna. Ima malo povijen, orlovski nos (kao onaj u Arilju). Nema brade, lice mu je obrijano.
narodom koji je tanušnom pređom vezan za Hrista, a čvorugavom pavitinom za Peruna, zavladati zakoni šume i divljine. Hristova reč će utrnuti. Namnožiće se svakojako zlo, oholost će smeniti blagobojažljivost, a bes — krotkost.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Mesec padne oko ponoći između subote i nedelje, računajući po vremenu onog meridijana koji prolazi kroz kupolu hrama Hristova groba u Jerusalimu.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Mudre i lude devojke, iako sa dubokim smislom, samo su misao i dekoracija. Marta i Marija su pokorne sluškinje. Mati Hristova je velika mučenica i čista žrtva.” itd. Profesori pljeskaju. Trkunić skače. Direktor ga prekida.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Mi ostali premrli živi. Ima nas trideset i četvoro u razredu i, ako Hristova nauka ima slučajno trideset četiri osnovna načela, vidimo da ćemo izginuti svi kao prvi hrišćanski mučenici, bačeni u
Pričao nam je, na primer, kako je Mitridat VI, kralj pontijski, koji je vladao čitav vek pre Hristova rođenja, znao dvadeset i dva jezika, pa nam je pričao kako je on lično znao jednoga Crnogorca koji je mnogo lutao po
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
crven greh, a danas iznova si pak procvetala i povratila si se ka uvenut cvet ugledno, jer dotakla si se ispodmukla Hristova skuta straga, i svoje ti krvotečenje so tom prevarom zaustavila si sebi!
Budavši on pravi čovek, telesan i težak, ama nadiđe mu tegobu sila Hristova slova! A kade Petar ostavi Hristovo motrenje i okrenu glavu k vetru gledati, ta i more omalaksa pod njim držeći ga —
RASKOL CRKAVA Isprva, kako su se ujedno blagočastivo držale ove dve crkve, do leta Hristova roždenija 640-ga u miru je vilajet i vera bila. Druge jeretike jednako su progonili i proklinjali ih.
Ama od roka Hristova roždenija 1017-ga leta, za carstva grčkoga drugoga Justinijana, pri papi osamdeset četvrttom Sergiju Sirjaninu, kako
A kad dođe čas da sveštenik diže častno drevo krsta Hristova, svi se ljudi tiskaju unutra, malo i veliko, da gledaju krst.
Uze sam Hristov oni nerukopisati obraz i presvete Bogorodice rizu i krstove častne mnogi poneše one što su od samoga Hristova krsta životvornoga dreva.
zatvoraše, biše, globiše, dobro im izotimaše I do konca ogoluzniše hrišćane koji se ne ktiše turčiti ni častnoga krsta Hristova pod noge gaziti. Svu onu istočnu zemlju obilazeći im harajući i globeći, hrišćanom svuda golem zulum činjahu.
su prvi bogoznanci od Jakova deda im Bogom narečenoga Izrailja proimenovati, te se svi zovu Izrailji, tako i od Hristova imena verni prozvaše se Hristjani. Kako i svaki jezik imenuje se kroz prvopostaloga im deda podretlu i imenu.
Grozno preti ta kvim Hristova beseda kojino brane k sebi siroti, siromaši dohoditi. Zašto siromaško je carstvo nebesno a ne boljarsko.
Zašto siromaško je carstvo nebesno a ne boljarsko. Mogu se od Hristova hoda i vojaci poučavati štogod, vojvode i oficiri i svi vojištani koji god sablju pašu i vojuju, jerno i sam Hristos
svi nisu zašli s božija puta i poveli se za svetskim držanjem po svakoj naturi jednako, svi skupa uklonismo se nahero s Hristova jevangelskoga zakazivanja...