Obradović, Dositej - BASNE
pustinjika i monaha takovi s vremenom postati da prvi u narodu ištu da budu, a neki od njih da ćedu žive ljude za Hristovu (kako oni vele) veru peći i na parčeta seći?
Evo, braćo i narodi, u kakovo sramotno i plačevno sostojanije čistu Hristovu crkov dovedoše i nizrinuše varvarstvo, tamno nevježestvo i prokleto nepravedno srebroljubije. Episkopi! Oci duhovni!
Evo što je ovoj reči povod dalo. Jezuiti u Rimu načine u svom manastiru statuu Hristovu, u koje glavu metnu sunđer, pa kad bi hoteli da Hristova statua učini čudo i da plače — vode u sunđer, pak suza koliko
tada kad svi ostavimo predanija čelovečeska nastranu, iz kojih se ništa ne rađa nego kavga i mrzost, a primimo čistu Hristovu nauku, iz koje bi se rodio sveti mir i slatka sveopšta ljubov i svaka pravda i dobrodjetelj.
Teodosije - ŽITIJA
Vedro gledajući na ikonu Hristovu, izgledaše kao da dušu predlaže u ruke njegove. I gle, kao nekim dobromirisnim aromatima vazduh se ispuni tako da su se
i opipavši po njegovim prsima, i ova opet nađe topla i živa, i kako se veoma molio uslišan bi, i obradova se, i reč Hristovu govaraše sinovima njegovim koji su tu stojali i svemu narodu: — Ne plačite i ne galamite, kralj nije umro nego spava, i
jerusalimski Atanasije, poznat svetome još od njegova prvog dolaska, za dolazak njegov čuvši, brzo priteče u crkvu ka Hristovu grobu da ga vidi, i časni oci davši sebi ljubazno u Gospodu celovanje Boga hvaljahu.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Dete, piše Tešić, majka doji dve godine, a ako bi ga i dalje dojila, ono ne bi sisalo majčinu nego „Hristovu krv“, a od toga „ništa grđe nema“.²¹ U nekim krajevima dete se doji i po dve do ti godine.
Matavulj, Simo - USKOK
— Da se sa strahom pomolimo i poklonimo gospodu bogu i bogorodici, blagome Hristu, časnome krstu i sutrašnjem Hristovu rožanstvu! Bože pomozi! Bože pomozi! Bože milostivi, ti pomozi i utješi. Živa bogorodice, smiluj se, pomozi!
Radičević, Branko - PESME
se, Dugo prođe, riječi ne nađe, Ma najzade vako progovori: „Jao, Fato, hajde sa mnom, zlato, Primi vjeru tu Hristovu divnu, Budi meni vjerena ljubovca.
Kostić, Laza - PESME
Al' evo, bože, primi me bednu, primi me bednu, hudu nevrednu, Vodi me, dragi, Hristovu licu, pokrsti grešnu poturčenicu!
Ja ću sad tebe u bogu da tražim, blizinom tvojom grehe da blažim, oh, vodi me, vodi, Hristovu licu, pokrsti grešnu poturčenicu!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Stižê đecu roditeljska kletva! Staniša je obraz ocrnio, pohulio na vjeru Hristovu, na junačko pleme Crnojevo; obukâ se u vjeru krvničku i bracke je krvi ožednio. Grdne treske povrh Lješkopolja!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Car čujući to i videći prekolijepu đevojku obraduje se i obeća joj da će je vjenčati, samo ako se po zakonu Hristovu pokrsti, i ona mu se obeća da hoće.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Divna je glava onog đaura Što je na kocu volô poginut Nego promenit veru Hristovu. Tamo da vodiš ovu staricu. A kad se baka dobro uveri Da su je stare oči varale, A ti se vrati s njom...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
To nam pokazuje istorija svake nove spravedljivije društvene ideje. Hristovu propoved opšte slobode i ravnopravnosti među ljudima pre su razumeli prosti ribari i bludnice, no tadašnji učevni svet
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Od dramatične kosovske večere, načinjene koliko po uzoru na Hristovu večeru toliko i po ugledu na običajni ritual slavske svečanosti, u srpskom narodu posvećene porodičnom svecu
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
i bacili ga u nekakvo ekonomsko odeljenje, šaptao je stalno prazu: Quіntіle Vare, redde mіhі legіoneѕ, dok jedan vladika Hristovu reč „Ljubi bližnjega svoga!“ izgovarao je na latinskom jeziku ovako prevedenu: Proximuѕ ѕum egomet mіhі!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
PROROK I CAR DAVID ZA BOŽIJI STRAH Bojim se sa svojima vlasima zašto nisam kteo ujedno s onom bludnicom ženom na Hristovu priliku kome god svešteniku ili putniku, iz daleka gostu, oprati nogu ni vodom, a kamoli suzami svojim, i mešte svojih
I tko ih može više prikupiti, svratit li ih skupa u jedan čopor pak, i u svoj tor, u Hristovu crkvu sagnati ih? TRUS U CARIGRADU Dvadeset četvrtoga leta, za grčkih careva Lava i Savre, devetoga indikta, na 26.
III EPILOG NA ZEMLjI Besednik Prihvati s draga joj srdca od nebesnoga činonačelnika ugovor o Hristovu začnuću. Ode neviđeno od nje angel i posle toga kako ona hodi s Josifom počujte, kad vide je a trbuh joj raste, jer no