Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Sve je u hrišćanstvu bilo protivno njihovom očekivanju. Beda, laž, nepravde, velika prevara, a ne hrišćanstvo. Turci su im se sad činili gospoda, a Garsuli, pa i stari Engelshofen, ličili su im sad na fukaru.
Njih su austrijski đenerali zvali, da preću na hrišćansku stranu, da žive u hrišćanstvu – a gde je to hrišćanstvo? Nisu izigrani samo Isakoviči, svi su oni prešli na nesreću. Velika je to prevara.
Pričaće se, kako to nisu zaslužili, jer su služili verno caricu, godinama, i ginuli, i ranjavani, za carstvo. Za hrišćanstvo. A sad su dočekali da ih profozi, tu, šamaraju po obrazu i udaraju nogom u stražnjicu.
Koliko ih je bilo? Koliko je matera naših jaukalo i kukalo, pa je li ko čuo? Služili smo, verno, hrišćanstvo, austrijsko, neki Veneciju, drugi Tursku, pa se pročusmo, je li, i nagizdasmo.
Sa njom su bili nadirali do Beograda i nadali se povratku, pa su je omrzli tek kad su uvideli da ih lažu, a da to hrišćanstvo i taj bečki rat znače samo jednu veliku prevaru.
Kirasire, naročito, koji su im govorili da brane hrišćanstvo, a sad, da mogu ići, pa, ko hoće, i da se u Tursku vrate. Samo Đurđe, u toj svojoj mržnji, nije imao želju da ode, i
bila je serbska milicija, koja je ratovala u turskim ratovima, uz Austriju, to jest, kako joj se govorilo, uz Hrista i hrišćanstvo. Ona, koja se bila rodila, bila je negdašnja armija Petra Velikog, koju je Petar Veliki bio stvorio.
Tako je pisalo u carskim reskriptima. Njihovu smrt i vojevanje, uz Austriju, uz hrišćanstvo, nazivao je lepim primerom. Primerom, koji je, kaže, vredan za ugled, i koji se ne da dosta nahvaliti!
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
god., primer ove vrste, samo što se promena vere izvršila u protivnom smislu, sa islama na hrišćanstvo. Kad su Crnogorci osvojili Plav i Gusinje, preveli su mnoge muhamedance srpskoga jezika u pravoslavnu veru, između
predsednik prekoga suda, i u tome svojstvu čak kaznio smrću neke od svojih rođaka, koji su oklevali da odmah prime hrišćanstvo. Preobraćanje u novu veru uzelo je velike razmere.
Posle proterivanja Turaka muhamedanski Dinarci su retko ostajali u Zagori, ili su prelazili u hrišćanstvo (kao na primer u selu Otonu).
Na primer u Lukovu drimkolskom pevaju „kralske“ pesme o Kosovu i o „car-Lazaru“ i znaju da je sa njima hrišćanstvo potpalo pod Turke. Interesantno je da pevaju jednu pesmu o Visokom Stefanu, kako se nadmeće s Bajazitom u hvaljenju vera.
Ovo je bila neka vrsta podmlađivanja mongolskih uticaja. Godine 1048. je pečenješki han Kelen sa 20.000 vojnika primio hrišćanstvo i nastanio se u sred SlavoBugara, u okolini Silistrije (Drstara). Godine 1064.
Severna Bugarska je bila skoro pokumanjena, i sliv reke Marice su ispunili Kumani. Primivši hrišćanstvo Kumani i Pečenjezi su se polako poslovenjavali.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Koliko je današnja svest seljaka sinkretička, odnosno koliko se u njoj mešaju ne samo paganstvo i hrišćanstvo, već i arhaična svest sa modernim ateizmom i racionalizmom, lepo se vidi iz kazivanja jednog Stojana iz sela
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
ikonoborci ih čekaju iz zaseda, za ljude o kojima patrijarsi govore da su bogumili, a bogumili da su izneverili prvo hrišćanstvo; za čoveka koji se opire sili, pa dolazila od Skita ili od Huna, ili joj u zaleđini bilo carstvo, ili je vršila nad
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Hristos i da ih ne pominje Sveto pismo, no da su se oni namnožili kao plod »nevježestva i sujeverija«, u doba kada se hrišćanstvo stalo udaljavati od svoje prvobitne čistote.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Gadno opsovaše kad u njemu ne nađoše ničeg drugog do bednog peska. U TOLEDU Prelazom na hrišćanstvo odbačeni su divni plodovi grčke učenosti i pesništva da bi bili zamenjeni jednom jedinom knjigom: Svetim pismom.
Demokritova rečenica da iz ničega ne postaje ništa protivurečila je mojsijevačkoj istoriji postanka sveta, kako ju je hrišćanstvo prihvatilo u celini od reči do reči, a Demokritov princip kauzaliteta nezgodno je ograničavao božju svemoć.
Da bih te prve znake preokreta sagledao, preneću se u godinu 1182 i poći u Španiju. Tu se hrišćanstvo nalazilo u pobedonosnom nadiranju protiv Arabljana koji su već četiri i pol veka vladali većim delom Iberijskog
Mnogi su prešli u hrišćanstvo, ali su zadržali svoju arapsku nošnju, svoje stare običaje i svoj ponosni plemićki stav. Kad ih pogledam, čini mi se da
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Dabogme. Nivo ljudskoga duha peo se. I kad je hrišćanstvo objavilo jedinstvo božanstva, uništilo njegov nacionalni karakter, onaj razlog patriotizma poljuljan je i oslabljen.
Sve ogromne prepreke vere pale su. Oborilo ih je hrišćanstvo. Sva teška, nepravedna i nesnosna ograničenja prava ublažena su ili sasvim nestala.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
blag – koji inače znači isto što i mek i blag – pomera i aktivira onaj značenjski sadržaj koji je u ovu našu reč unelo hrišćanstvo, a jezik je to zauvek zapamtio: objava onog što nam s one druge strane dolazi kao stalno i večno u prolaznome.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Ostao je da čuva kuću, verujuću u obećanja i osvajačevo hrišćanstvo. Naročito se pouzdao u svojega pobratima Hadžića iz Crkoleza, koji ima u kući više od dvadeset pušaka, koji je njegovom
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ta jelka se širi u hrišćanskom svetu: Nju anđeli kruže u veselom letu; Celo se hrišćanstvo združuje pod njome — Primimo je i mi u srbinjske dome.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Tako po Stefanu, nemanja postaje "ravnoapostolni" vladar, koji uvodi hrišćanstvo u svoju državu. Ovaj tip vladara oblikovan je prema Konstantinu Velikom, a među Slovenima pripadaju mu moravski knez
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
godine Carigrad prestonicom istočnog rimskog carstva, nazvao ga novim Rimom i učinio hrišćanstvo državnom religijom, onda je smrću grčkih bogova izumrla i grčka nauka.
I Teonova lepa i učena ćerka Hipatija uze nas često u svoje nežne ruke. „U četvrtom veku, kada je hrišćanstvo zahvatalo sve više Aleksandriju izgubio se skoro svaki interes za dela grčke nauke da bi se, naposletku, obrnuo u
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Tvrdoglava, jaka, mudra, u sebe zatvorena, žilava, srebroljubiva, ona ti na dlaku pokazuje da ded nije ozbiljno primio hrišćanstvo, i da ona nije ozbiljno uzela svoga muža Srbina.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
u duši opsovao nešto tako nehrišćanski da to ne bi ni u kom slučaju moglo poslužiti kao moja izjava prilikom stupanja u hrišćanstvo.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Upravo, za njega se može reći ono što je Kocjubinski rekao Gorkome o Huculu: „Hrišćanstvo je on iskoristio samo za to da ulepša svoju neznabožačku veru“.