Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Želeli su da ostanu zajedno, kao što su došli, u zbeg Trifuna Isakoviča, u Hrtkovcima. Nesreća ih je u Temišvaru, tog proleća, stigla, neočekivano. A to proleće, godine 1752.
Ja odoh! Nemojte da me oplakujete, kao da mi debeli Đurđe sprema grobnicu u Hrtkovcima. Daleko je do Oseka. Stići ću ja još do Beča, i do Bestuševa.
U mislima, ma gde se oni nalazili, Isakoviči su provodili čas, dva, svaki dan, u Mahali, ili u Hrtkovcima. Deca su se tamo, po kućama, zvala, i krstila, imenom Isakoviča.
Momci su imali običaj, u Rumi, pa i Hrtkovcima, da se po mesečini skupe, i vodaju putem, i pevaju. Ti horovi, kroz mesečinu, i bagrenje, dovodili su gospožu Kumru do
Hrkao je, strigao, kao panj u Hrtkovcima, duvao, a probudio se ujutru, bunovan, tek kad je i Sunce granulo. A kad je otvorio oči, vide, i ču, kako mu se glasno
A ovde, sve je mračno, i smradno, i ne zna gde će spustiti, noćas, da odmori, umornu glavu. Kad bi se u Hrtkovcima probudio, i izišao pod zvezdano, jutarnje, nebo, njegovi belci dotrčali bi mu, a propinjali bi se, pred njim, kao neki
To je neka Ličanka, od onih što su sa popom Todorom bili u Hrtkovcima. Pavle se seti onda da je to bio neki Zekovič, što je pucao na indžilira u Mahali, a seti se i da mu je ženu video.
Bio se namrgodio. Njihovi kućeri, u Hrtkovcima, u Sremu, gledali su u šumu, nad njegovim ognjištem visio je bakreni kotao, a pendžeri u njegovoj kući, u Temišvaru,
Pre pet godina, kaže, presadio je bagremčiće, pred kućom, u Hrtkovcima, a sad ih je ostavio kao bagremčine, koje su dorasle svakom đermu. I njegove će sluge tako.
Čuo je pesmu, koja je sasvim ličila na one, koje je u svojim Hrtkovcima slušao. Kad ga Ukšumovič potapša po plećima, i ostavi, i kad je prišao, bliže, Varvara okrete glavu, i kriknu, radosno.
Njegov Srem, njegovi Panjevi i uzbrdica njegova u Hrtkovcima, koja se zvala Vučja Greda, pratili su ga, svojim slikama, u sećanju, mora biti, i u Rosiji.