Jakšić, Đura - PROZA
Voda je malo vruća a nije ni čudo: ta dvadeset je godina kako je u nedrima nosim!“ Ja prihvatih sudić i htedoh se iz njega napiti, ali kad sam se usnicama dotakla njegove tečnosti, ja se sva stresoh...
Na jednome mestu pređe nam put kornjača, ja se htedoh, i sam ne znam zašto, jednim šljunkom baciti za njome, ali moj drugar, koji se zvao Miladin, trže mi ruku.
Niko drugi, nego on... — Ko, Nikola, ko? — pitaše ga radoznalo gomila. — Ta onaj moj nesrećnik što mu ne htedoh dopustiti da se Sremčevom Jelicom oženi... Gle šta mi učini!...
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Sima spusti vreću na jedan kamen, pa sede i poče: — Udarih na školu, pa htedoh pući od smeha onoj vraškoj deci... E baš su đavoli!
— Ovo dana, kako ono zapovedi kmet — reći će Bura — kud se god makneš, sve ljudi grade roge... — Ja zbilja! I ja to htedoh reći — potvrdi Sima. — Zato su je đaci i udarili učiteljevu ćuranu...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Pa nije tamo popina kuća nego ovamo... Siromah Sima se ustumara. Videlo se na njemu da laže... — Najpre... ovaj... htedoh do Ljubinka... — Dobro, dobro! — reče Aleksa. — Vidim ja da sve beži od moga doma!... Idi, Simo, idi!...
Aleksa nije mogao reči progovoriti... Steglo ga nešto u grlu... — Eto, braćo! — zapeva Marinko. — Za praboga htedoh poginuti!... Zar što istinu govorim da poginem?... — Zlikovče! Zlikovče! — zagrme sa sviju strana na Aleksu.
— Ljudi... ovo je slota! — reče Latković. — Slota, bogami! — I ja htedoh skakati, ali... bolje da se ne brukam! — reče Latković, pa sede. — Zeko! — viknu Zavrzan. — Čujem.
Da si samo video Aleksu onoga dana kad sam detetu molitvu čitao!... Znaš li da se čak ja htedoh zaplakati, ja koji sam tvrd na suzi!... Nije to lako gledati matora čoveka kako plače. — Jeste!... Jeste!...
Ono se usproletalo uz popa, pa sad teže ti je sa njim razgovarati nego s popom!... Kako me samo pogleda kad ga htedoh zadržati!... Iz očiju sam mu čitao kao da hoće da mi rekne: a i ti si mi otišao Turcima!
— Molim te! — reče on. Turčin prevali očima na nj. Lazara podiđe neka jeza od toga pogleda. — Šta ćeš? — Ja-ja-htedoh... — ušeprtlji Lazar. — Šta? — Da te nešto zamolim. — Govori! — Da mi odobriš da nosim oružje. — Što će ti?
Nogić se spusti kraj drugova i zaspa kao zaklan. Zavrzan je brbljao: — Vala, Stanko... oprosti... htedoh reći: harambašo... volim ti ovo što nam ovi naši dođoše nego bog zna šta. I, čini mi se, najviše volim zbog Surepa!
Kruška!... — E?... A kako?... — Kako?... Ne pitaj!... Ja sam voleo Jelicu. Pa kad sam video da ona tebe voli — htedoh poludeti!... A onaj Marinko — kao da ga đavo baci preda me, poče mi govoriti koješta... pa lepo izgubih pamet!...
„Nikom, veli, i ne pada na pamet da udara na nas.” A posle, i zima ide... — Zato ti i htedoh reći! Kako bi bilo da se ovaj narod vrati svojim kućama? — Pa da vidiš, pobratime, dobro!...
Dučić, Jovan - PESME
Ali zaman muke: Na raskršću svakom uvek sam se sreo S kažiprstom kobnim nevidljive ruke. Htedoh u svom srcu da glas sebe čujem, A ja čuh u sluhu glas ko zna od kuda...
Htedoh u svom srcu da glas sebe čujem, A ja čuh u sluhu glas ko zna od kuda... Htedoh da se otmem, da snevam, da snujem: Društvo nevidljivih pratilo me svuda... Ja gde sam? zavapih. Moje delo gde je?
I suze kad dođu, rane zakrvave — Ja ni onda od tog ništa neću znati. SONATA Htedoh da mi ljubav ima lice sretno, Kao rečna nimfa, čije vlasi duge Veselo crvène; ali beše setno, I kose joj behu tamne,
lice sretno, Kao rečna nimfa, čije vlasi duge Veselo crvène; ali beše setno, I kose joj behu tamne, kô u Tuge. Htedoh da zapevam mlad ditiramb sreće, A ja najtužniju ispevah poemu; Počnem da se nadam, a osetim veće Neku slutnju davnu,
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Ono jest, tako je! — reče mama i priklopi kapak. Digoše se. — Šta?! — htedoh ja, uplašen, viknuti. — Šta, zar već? Zar zauvek? Zar je to mogućno!?
Ona srdito-tužno razvuče krajeve usana: — Na to neću ništa da odgovorim. Ja htedoh da okrenem sve u šalu. Počeh kroz usiljen smeh: — Molim, vi na to ne možete ništa da odgovorite.
Sav se ulepio flasterima po licu, bio čova na duelu. Pokraj toga bio je napit. Meni dođe gadniji nego ikad, htedoh da pljunem. Tumanov me još podbadaše, neprestano šapćući: Votъ gadostъ! Ja ne znam znaš li ti njihove duele.
Sirota Ana! Ja se uhvatih rukom za grudi i htedoh da očupam parče svoga mesa Pismo sestrino bacilo me je tamo odakle se Ana ne vidi.
Onda mi ujedanput iziđe moja mati i sestrino pismo, i onaj sasvim drugi život. Ja htedoh da vičem: šta da radim? Ne znajući ni sam šta da radim, izvadim mahramu i počnem brisati vlažan sto.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Svilokosić je erdeljski tanjir. Šta više, još ću ti i to kazati da kad me je moj Jefta zaprosio, ja ga ne htedoh, ne begenisah ga, a mati mi na to reče da ja hoću lep čist tanjir, no koji je prazan; nego bolje da biram onog koji me
Teodosije - ŽITIJA
i vaistinu dostojno od Boga proslavljeni, i raspitah se kod meštana i mnogih iz okoline za ono što iz života njegova htedoh doznati, i što slušanjem primiše od onih inoka koji prepodobnoga pogreboše i koji s njima bejahu, pa mi to o njemu
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Ponekad neku svoju tajnu. Ta nije ništa naročito. Reč je obično o tu ili tamo dignutom cveću ili jabukama. - Na! - Htedoh da joj pružim cigaretu, ali se setih da ona sem šortsa na sebi nema ništa u šta bi mogla da je stavi i pođoh ka izlazu.
Ono bi, verovatno, bilo mirno i da je zgrada nad nama počela da se ruši. Htedoh da progutam pljuvačku, ali grlo mi je bilo suvo.
Približio sam se Nedi i nasmešio se, ali se ona napravila da ne vidi taj osmeh. Kad htedoh da je uhvatim za ruku ona se nasmeja i reče: - Gle! Nisam imao snage da se ljutim, iako me je ona odbacivala tim „gle”.
Vodio je neku malu iz Ekonomske, i objašnjavao joj zakone aerodinamike klizeći šakom niz njezin struk. Htedoh da se javim, ali se setih gde smo i pođoh dalje. Kornjača u zavežljaju bila je teška kao sam đavo.
Otac je tu bio kratak: Melanija je našla ono što je tražila. Oni od pedeset nemaju prava na one od dvadeset i pet. Htedoh da ga podsetim na onu Stanikinu prijateljicu s nosem kao u pekinezera, toj zaista nije bilo više od dvadeset i pet, ali
Sada je mogao da počne i počeo je s onim kakav je on bio u mojim godinama. Htedoh da mu kažem da je, bio silan, ali se na vreme zaustavih, jer kod njega ako nagazite na neke stvari, pričaće vam do
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
I dok smo na raskrsnici čekali da nas propusti saobraćajac, ugledah i svoju prvu ljubav i htedoh nešto da joj doviknem; gledala je u mom pravcu, ali nije mogla da me vidi, jer su mi brisači brisali lice.
Zavukoh ruku u džep — pare su bile tu, znači, sve je u redu! Idućeg trenutka smo se prepoznali. Htedoh da ga zagrlim. ali momak pokaza krajnju evropsku uzdržanost i procedi samo jedno: »Kako si?« Rekoh da sam dobro.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Plavi zec, čudni zec, jedini na svetu! Ja ga htedoh vama dati da vas mije, da vam šije, da vam kroji, da vam broji, da vam plete,
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— I privukoh te silno da se tvoja glava nasloni na moju. Celim telom beše ti naslonjena na mene. Stisnuh te jače, htedoh da okrenem glavu, obrazi nam se protrše, ti oseti moj vreo dah i uzdrhta, klonu, ali se brzo trže i skoči. — Uh!
Košulja ti se na grudima beše otkopčala i zavrnula te se viđaše mali deo belih ti nedra. Htedoh duže da ostanem ali poče pucati suvo i trulo granje pod mojim nogama. — Stano! — Viknuh. Ti se trže i oslušnu.
— Ja te zovem, ja. Stani, kuda ćeš? Ti stade. — A što ti? — upita začuđeno. Pokajah se. Dođe mi teško i neugodno. Htedoh da se udaljim, ali nisam mogao. Ti spazi tu zabunu.
— Ako mogu... — odgovori ti zbunjeno. Ja planuh. — Onda ne dolazi! — I htedoh da se udaljim. — Ne, ne... doći ću. Hoću! I ošinuvši me sjajnim, srećnim pogledom otrča zanoseći se. Vratih se.
Sedoh. Drhtao sam kao prut. Odjednom čuh laki šušanj. Znao sam da si to ti. Htedoh da ustanem ali ne mogah. Stisnuh samo jače pesnice u travi i zaustavih dah. Šum bivaše jači.
Bile su to „gavranice“ i „drenovke“. Tu je bila zemlja uvek suha. Htedoh da prođem, kad — ona, Lenka! Zaobišla i stala tu. Čeka me.
— I opet, kao da nije ništa bilo, nastavi, zanese se, u ono nameštanje kose mu po čelu. Htedoh da ga poljubim, ali me stric zadrža: — Ne ljubi se sad! — šanu mi ostrag; — još nije očitan.
Kostić, Laza - PESME
LjUBAVNA GUJA Neiskazan još osta neiskazani jad, neiskazano dosta, što boli teke sad. I htedoh ti ga reći, al' reč mi zastade, s poljupcima se tvojim na usti' sastade.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
— Živimo onako, po seljački... Raskomoti se, curo... Proveo me je kroz desetak soba. Ovo je living-rum! Htedoh da ga upitam za living-špajz, ali se ugrizoh za jezik te tako preskočih to kobno pitanje. — Kampari? — Hvala najlepša.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
CVETAK Ja videh cvetak mali U travi zelenoj; I istrgnut' ga htedoh U želji plamenoj. Al' on se tužnim glasom Otpoče moliti: — Ah — brate, dobri brale! Nemo me lomiti.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
AGATON: Ti imaš da ćutiš! SARKA: Pa ćutaću, de, samo htedoh da ti kažem, što reče ti maločas, nismo mi došli u ovu kuću da plačkamo, nego da čuvamo. AGATON: Pa da čuvamo, dabome!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Pa tek najednom: — Rudni, teraj dešnjaka, životinjo jedna, šta dremaš! Ah, moram da ga škartiram... Ovaj, šta htedoh... a — ja! Jesi li zamislio?... Mladu, lepu, crnomanjastu od sedamnaest godina. Nja!
gledao u vrh Cera, odakle je pucala neka baterija, i svakog časa sam očekivao da nad nama počnu prskati šrapneli. Htedoh zapitati da li je ono tamo naša ili njihova baterija.
Kao zastrašeno stado nagrnuše u gomili, i ona masa udari na mene. Odupirao sam se očajno da ne padnem u vodu, htedoh da legnem, ali bi me izgazili, i tako me masa ponese. Vidim vodu...
Valjda znaju šta rade, tešio sam se. Osećao sam se malen pred ovim velikim i nepomičnim prilikama „mrtve“ straže. Htedoh da pozovem bateriju, ali ovde sam tek došao, pa je teško vršiti korekturu, neka gađaju sa starim elementima, tek
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Sad se ja htedoh zapanjiti od čuda, ali, da on ne bi primetio, priberem se i priđem, te mu i ja čestitam rečima: — Izvinite što nisam
Ja, znate, htedoh da legnem da malo prospavam... Šta bi' drugo?... Nemam posla, pa od duga vremena prosto ne znam šta ću.
On me pogleda tupo, bezizrazno, sleže ramenima i raširi ruke, kao da bi rekao: „Šta me se tiče!” Ostavim ga i htedoh prići drugom, ali me njegovo lice bez ikakva izraza odvrati od tog ludog, bezuspešnog pokušaja.
Jedared sam video na ulici otkinuto sjajno dugme od policijske uniforme, zagledah se u njegov čarobni sjaj, i taman htedoh proći, pun nekih slatkih misli, dok mi odjednom zadrhta sama ruka, pa pravo kapi; glava se sama prikloni zemlji, a usta
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
O, pesme moje, jadna siročadi! Deco mila mojih leta mladi'! Htedoh dugu da sa neba svučem, Dugom šarnom da sve vas obučem, Da nakitim sjajnijem zvezdama, Da obasjam sunčanim lučama...
još se kreću; Svak stisn'o žensku na grudi, Pa zajedno preleću S kraja na kraj, a nogom šaraju slova Sve nova i nova. Htedoh da zapitam gde sam, i što to rade? Al' čovek u crnom ruhu preda me stade: „Pardon!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Već htedoh pobeći glavom bez obzira, no pričekah još malko. Tada videh u čemu je stvar: tajanstvena prilika beše duga povorka belo
,,Onde življaše filozof Demokritos“. ,,Čuo sam za njega“. ,,Kod njega htedoh u školu“. ,,Pa što ne ode?“ ,,Pričaću ti.
Ne htedoh da se oslonim na takvu pretpostavku, no predočih samom sebi kako su se obe aleksandriske stranke, geocentričari i helio
„Moja teorija je samo municiona komora Laplaseve velike vojske“. Htedoh da mu odgovorim, ali me uspokojavajući pritisak njegove ruke i diskretni pogled bačen na Laplasa odvratiše od moje
No ne htedoh ih primiti“. „A kako se držao četvrti drug po struci Vašeg muža, grof Bertole?“ „Besprekorno! I njega bi, kao i moga
“ Htedoh da u tom pravcu pođem i dalje i reći: „krasna“, „divna“, „lepotica“ itd. stajale su već na mom nepromišljenom jeziku kad
a sunce, pri svome izlazu, izvanredno obasja Pik Tenerife, dok su njeni donji delovi bili obavijeni vunastim oblacima, htedoh da zacičim od radosti“. Njegove ostarele oči zasvetliše sa mladalačkim žarom.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I kad ja, tako uhvaćen, onaj isti spremljeni izraz, htedoh upraviti njoj, ona se najednom i na moj užas prekrsti sa odvratnošću. Ona beše videla sve.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Sve jedno, ne bi ni pošla za mene, ne bih je ni ja...« »Ala me izdade onda krvnički! Ja se samo malo obrecnuo, htedoh da joj pripretim, a ona op-trup, pa kod kapetana!... Vala joj je i priselo... jedva, kažu, ostade živa...
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Ah, avaj!... Meni otide kosa uvis i htedoh da vrisnem, kad za obližnjim stolom čuh kako moji drugovi Skakaljević i Zafirović, sakriveni gotovo, prigušeno jecaju.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
“ IZ KOSMIČKIH PESAMA Jana Nerude S brze reke htedoh donet jedan val. Val zahitih, al’ zaludu — Tihu vodu doneo sam doma U malenom sudu.
»Javor« 1885. ODZIV Kad te prvaš videh Posred društva živna, Htedoh te upitat’ Je l’ ti ime Divna? Sastajô se s tobom I za te razbirô, — A štogod sam čuo, Kâ da j’ golub birô.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Ali baš kad htedoh amo poći, stade da se diže dim od Katunske strane, baš na samoj našoj granici; izgleda kao, da je upaljena Špartaljeva
Ah! osam simetrično rastavljenih ppedmeta odsjajivali su metalnom svetlošću na prvim zrakama jutrenjega sunca... Ja htedoh da viknem ali se uzdržah.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Ja vas spazih, pa zadrhta’, — Htedoh pitat’, al’ se boja: „Je l’ to Mirko? Je l’ to Sava? Jug, Tijana, Smiljka moja?
Kome zbore ovi glasi? Ja pomislim sam u sebi; Duša danja, duša noći Zagrli me: Tebi, tebi! A ja što im reći htedoh, To slavujak pevnu prije: Od radosti ništa slađe; Od žalosti ništ’ svetije.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Jedan od mojih jeknu, i slomata se niz kamenje. Skočio je verovatno u besvesnom stanju. Taman htedoh da naredim ljudima da se tiho spuštaju, kad se diže jedan kaplar i razmahnu bombom u pravcu bugarskih rovova.
Ne daju utisak avanturista... Svi imaju blaga, inteligentna lica, primirena, gotovo ledena. Taman htedoh da ga zapitam za razloge koji su ga naveli da se javi u četu koja je unapred žrtvovana, kad se pojavi vojnik sa mojim
Sigurno su oficiri. Igrali su karata. A i šta bi drugo radili, kad su gotovo živi zakopani. Ne htedoh da im se javljam, već produžismo dalje. Naišli smo na glavni rov. Puške prislonjene uz vertikalni usek ispred puškarnice.
Hteo sam da zapitam Dragana zašto je pakovao stvari. Ali on je još uvek pisao, te ne htedoh da ga prekidam. Pitaću ga malo posle: Umor me je savladao i san mi se navlačio na oči...
“... Nabijem šlem i izletim. Kod topa ugledah jednog đeneralštabnog pukovnika, a pored njega jednu žensku. Htedoh da se preturim... Ženska!... — Otkuda ona? — pita veterinar. — Došla ženska da vidi.
— Bio je to neki veliki bioskop. Zaboravio sam mu ime. On je izvadio karte. Ulazeći u salu, ja htedoh da uđem u jednu praznu ložu. Ali on me povuče i zaviri u drugu. Tamo je već bio jedan par. U trećoj neka žena sa decom.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
KNEZ ĐURĐE (gladi se po čelu): Još nešto htedoh pitat, vojvodo... Ali dosta je — dosta, suviše, Pod tvojih glasa teškim teretom Slabačka mi se pleća slomiše...
Idi!... Da, al’ pričekaj! Upitati te htedoh još nešto — Serdare, starče, jesi l’ pozvao Još ove noći da se saberu? Vladika, hoće l’ nam i on doć?
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Izlazeći iz kola mal’ što ne padoh u naručje jednom čičeronu. Ja mu zahvalih na svesrdnom dočeku i htedoh poći dalje. Al’ ga se ne mogoh otarasiti dogod mu ne zapretih šamarom. Šta taj dripac sve ne uobražava!
Petu današnjeg dana. Htedoh ga ubediti da nisam kod kuće, no pogled na posetnicu zadrža me od toga. Na njoj sam pročitao otmeno žensko ime i
U meni se razvila ljubav za nauku i ambicija da joj služim. Htedoh da postanem naučnik. Dogovorih se sa mojim mlađim bratom Ljubišom, koji je imao više smisla za praktičan život i bio
savetovaše mi da kod svojih profesora zatražim temu za takvu disertaciju, ali ja, naviknut već na samostalan rad, ne htedoh to da učinim, nego preduzeh da bez tuđe pomoći pronađem sam neki naučni problem za rešenje i obradu.
Stanković, Borisav - TAŠANA
I već tebe traži. Viče: »baba«, »baba«. TAŠANA (zamišljeno): Što ga nisi doneo? JOVAN Htedoh, ali snaška ne dade. »Nemoj«, veli, »još je hladno, bojim se nazepšće, pošto je nešto slab.
Diže se, potrpa sve što nađe, sve krpe, sve kamenje, i zatura po pojasu i košulji, i ode. Htedoh za njim ali, bojim se, okrenuće se i nekim će me kamenom možda u glavu.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Nano, tebi je uvek do šale. — More Julice da vidiš, i nije; nego htedoh reći da je sreća što mali od oca nema baš ništa. I ne treba mu.
Neka, neka, plači, plačem i ja... Sve nam to nije trebalo. Šta ćeš, to je život... Sedi... Čuj, htedoh ti još reći da odeš na grob čoveku koji te i sad pomaže.... Ja sam samo njegov knjigovođa...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Pst! — učini kratko komandir. — Nazad! — i pođosmo natrag. Išli smo ćuteći. Htedoh zapitati komandira šta misli da preduzme, ali sam se plašio svog rođenog glasa.
Na ulazu me zapahnu miris kafe, a iz jedne bočne sobe čuo se veseo žagor. Htedoh da uđem, ali se preda mnom isprsi jedan stari Crnogorac. — Đe ćeš... Pričekajder da te prijavim.
— Jest, bogati, gledam ih onomad, kad navališe na ona „jajca“ što ih povadiše iz mora. Ja htedoh da povratim, gledajući ih samo — kaže potporučnik Živadin. More da ste ih videli kad su jeli školjke...
Šantić, Aleksa - PESME
'' Molila me tako nežno, Ja popustih reči blagoj; Ja se htedoh podignuti, Pa da pođem svojoj dragoj. Tad se rane otvoriše, A iz čela i iz grudi Pljusnu potok vrele krvi.