Jakšić, Đura - PROZA
sam bila kad mi ga crni popovi oteše, pa ga duboko u zemlju sahraniše; pa dok su oni pojali, ja sam gorko plakala. Htela sam mu pokrovom malo bolje ruke i noge pokriti, da u zemlji ne ozebe; oni mi ne dadoše.
„Mi ćemo sad da idemo u mađistrat; nego dodajder mi onu opakliju“. Tetka mu dodade opakliju i zaogrnu ga njome, htela mu je nešto i reći, ali on već uze svoj dugački štap i lagano, oslanjajući se na čiča-Marka, odoše oboje. „Kuda li će?
„Šta je to?“ pitah se sama... I jedva sam čekala da ga opet vidim... a, ovamo, kad nam dođe, ja bih htela da pobegnem nekuda, ali ne mogu: stojim i gledam onu vranu kosu što mu gustim pramenovima kruži belo kao sneg čelo;
Ponoć je... Ja vidim iz daleka jednu tavnu senku, posle čujem kako opaklija šušti. On je! I ja bih htela da uđem u kuću, ali ne mogu... Sva kao u groznici, a lice mi gori...
Ta to je čitav vek zaljubljenima!... „Pomakni se malo, Grlice!“ veli on, sedajući do mene na klupu. Ja bih htela dalje da idem, ali mi koleno kleca...
Mislila sam: kuda ću i šta. ću da počnem sad?... Iz Kikinde nisam mislila odlaziti. Htela sam da vidim šta će s Aleksom biti, šta li s čičaMarkom...
Hej, Palčika, teraj ovu prosjakinju odavde!“ Ja odoh kući... Htela sam plakati, ali već ne beše suza... A šta bi pomogle suze, baš da sam ih i potokom lila?
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Kao da ga sam đavo nanese — kud god pođem, jali će me sresti, jali stići... Sad, baš pred vama, htela sam ga motikom međ oba oka... Ja kopam, a on ti se odnekud privulao i nadneo nad plot, pa tek stade zanovetati koješta.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Devojko moja!... Pa se okrete i jurnu kao vihor... Hteo je sakriti suze koje ga gušiše... Ona i da je htela suze zaustaviti, nije mogla. One su lile potokom. Od njih jedva je nazirala njegovu belu košulju kako zamiče u lug...
Jelo!... Rano!... I stade se starica previjati nad njom. Jelica i da je htela nije mogla ništa reći od silnog jecanja.
Što si plačna? — Ne znam kuda ću! — Kako ne znaš?! — Otac me je isterao iz kuće. — Isterao?! Baš zato što nisi htela za Lazara, a? — Zato! Stanko skoči od radosti. — Znao sam to!... Ko?... Ama zar ona poći za Lazara?...
— Eto... — Jesi me poželela? Ona ga samo pogleda onim njenim velikim očima, kao da bi htela reći: što pitaš? — Ja sam se tebe uželeo kao dete majke!... Ona je muzla... Mlazevi mleka šibaju u muzlicu...
— Šta ti je?... — upita prišavši mu. A Stanku dođe da se zaplače... — Ti se ljutiš... A nemaš prava! Ja ti nisam htela ništa nažao učiniti!... Poćuta, pa kad ne dobi nikakva odgovora, ona opet reče: — Nemaš pravo!... Nemoj se ljutiti!...
Dučić, Jovan - PESME
Mirno su hodili pored njih dva suha dugačka hrta sa žutim očima. OGLEDALA Htela je da vidi svoju veliku lepotu, ali nije bilo ogledala na svetu.
Godine i zvezde su prolazile, a njegov duh bio je uvek zasenjen tom svetlošću zvezde koja nije htela da iziđe iz svoje tajne.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Budite uvereni da se varate — ja sam igrao kako sam najbolje znao. Ona se opet odobrovolji, ali nije htela više igrati dame. Ja okrenem dasku i odbrojim sebi i njoj po devet zrna. Ona pristade da igra mica.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
je roditelje zvala: papâ i mamâ, imala je svoju volju, i nju su svi morali da slušaju, pa je uvek bilo onako kako je ona htela.
kad je ona u pravu, i kad je ona gazdarica ispred svoje kuće, pa sve do pola sokaka, — to, boga mi, nikako nije htela, a nije ni tražiti. Mislila je i mislila kako bi im doskočila — i naposletku se dosetila, slavno dosetila.
« zapitaće možda koja radoznala čitateljka, koja bi — kad se već žrtvuje da ćuti i nakani da čita — htela odmah da sve u jednoj knjizi nađe. — A ko će ih znati; i ko im je, što kažu, svetlio! — odgovara pisac.
porodica mu zahtevala da ga oglase sva zvona i opoje oba popa: to su ga, istina, oglasila sva zvona, ali oba popa nisu htela da budu zajedno; jednoga je od njih obično uvek zamenjivao pop iz susedna sela.
Zato je i zavolela samoću. U samoći je kol’ko tol’ko utehe nalazila. U samoći je mogla misliti na koga je htela, to joj niko nije mogao zabraniti!
Tetka Makra je htela, kao stara žena, kraćim putem, između bašta kroz déru, — koja je u Bačkoj i Banatu odvajkada bila znak velikog
A tek Jula, kako je ona tek sretna i zadovoljna bila! U sreći toj svojoj htela je da svi budu srećni i zadovoljni, pa se pustila u razgovor sa Žužom, i milo joj je bilo kad joj je ova pohvalila
Stidela se svoga dotadanjeg strahovanja i htela je da se naplati za sav onaj pretrpljeni strah od poslednjih nekoliko dana, pa i ona, eto, dakle nije htela da zna ni za
strahovanja i htela je da se naplati za sav onaj pretrpljeni strah od poslednjih nekoliko dana, pa i ona, eto, dakle nije htela da zna ni za kakvo izmirenje, i ako je najlepše mišljenje imala o gospodinu vladici, čija je želja bila da se izmirenje
Vratila se strašno ljuta i bila je jednako tako ljuta da nije htela čak ni posle nedelju dana da ide s pogačarima u B., niti je htela da primi ikakvo pravdanje i izvinjavanje.
, niti je htela da primi ikakvo pravdanje i izvinjavanje. Oni su joj se sutradan izvinjavali, da u onom jurenju i utrkivanju, kao već u
Bila je vanredno raspoložena kurisaljem jednoga staroga štucera tamo unutri. Nije htela, a ni mogla da dâ odgovora na jedno njegovo pitanje vrlo delikatne prirode, pa je onako razdragana izašla u avliju sva
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Ali kako je taj gazda hteo da siluje, to preplašena od toga, kao sumanuta, pobegla iz varoši, i više nije htela da služi, već počela da prosi. Bila je suva, kao spečena a još mlada.
Ali ona od njih je bežala kao luda. Ni novac, ništa nije htela da primi. A izgledalo je, da je od svih zavolela nekog Ljubu, prosjaka, koji je večito ležao i spavao.
— Koje dobro, Nazo? — upitao je on. Ona ga pogledala, uplašila se i htela da pobegne ali se opet, zbunjeno, vratila. — Ete... — počela da muca. — Pa šta? — hrabrio je popa.
I zbog toga ljudi nikad ne mogu da naiđu na „raskovnik“, niti ga imaju. I zato i nisu tako bogati, srećni. A ona je htela da bude bogata. Da i ona, kao sve, prve, najbogatije devojke u njenom selu, pođe na sabor.
To je ona htela. Zato je pobegla iz sela gde je služila i došla u Kale da traži „raskovnik“. — — — — — — — — — — — — — — — — — — — A
A pred svetom je to značilo: da ona namerno nije htela da mu dâ da jede, te kako bi on, mučen glađu, što pre umro... I zato muž joj, brat mu, ma da je voleo tu svoju ženu,
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Ljuba je bio sa gospom vrlo dobro poznat. Ova je imala jednu sestru, Savku, koju je htela za Ljubu udati. Video je Ljuba na svetkovini u K., pa se u nju zaljubio.
Kaže da je mogao još devojkom uzeti. Ona je htela, ali bila je sirota, pa je on nije hteo. Posle se ona udala za bogata starca, a kad je taj umro, imanje je na udovicu
Prosioca bi imala na svaki prst sto, ali se ne udaje. Ne kažem da se gospođa Makra ne bi htela udati, ali sad bi ona izbirala.
Neće mlada golaća, koji bi je za blago uzeo; neće matora, ma da je bogat; neće čoveka bez jake titule. Ona bi htela kakva mlađa čaveka koji je lep a nije siromah; ili kakva mlada, većeg ranga činovnika; ili kakva penzioniranog
Nije je naterivala; znala je da to ništa ne pomaže, jer je Paulina razmažena. Ona je nije htela davati u inštitut, ali pokojni je tako hteo, pa sad što mu drago.
Pa onda, ta ne bi htela za tezgom stajati! — Ta već to je najmanje. Kad bi ti ona žena bila, morala bi; ja bi’ njoj već fantaziju isterao.
— Ta već to je najmanje. Kad bi ti ona žena bila, morala bi; ja bi’ njoj već fantaziju isterao. — A ako, opet, ne bi htela, a ona bi se razvenčala, pa bi propalo i moje i njeno. Neću — neću!
je čekala da se jedared uda, da bi ostala sama u kući; jer premda je Marta celu kuću vodila, opet je gospođa Evica htela da se zna da je ona svud na vrhu; a ovako, dok je Marta tu, svaki kaže da ona kuću vodi.
Nju su mnogi prosili, i bogoslovci, i kakvi notaroši iz okoline, pa nije htela poći. Vi ćete srećni s njom biti. — Molim vas, dosta mi je; ja ću je za vašu ljubav uzeti; al’ i to ispovedam da novci
nema dosta karamfilića, i da je to hotimice učinjeno, simidžija je podmićen, kako Mica i ne zna baklave praviti, pa je htela pred gostima da se Alkinom baklavom diči. To je bilo gospođi Mici dosta.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
strasnom nežnošću koja muti um, stezala mišicu svoga muža i prkosno tvrdila da će biti samo ono i onako kako ona bude htela. Kad se Jurišić rastao od njih uputi se pravo Ministarstvu Spoljnih Poslova.
Uvređena što je on grubo odgurnuo onda, kad je poštopoto i na silu htela da sazna u čemu je stvar oko koje se muči, ona je mračno ćutala.
Imala je mnogo poznanika i svi su joj se iskreno divili. I ako je po nekad ono i htela, da bi njemu ugodila, nije mogla.
Ali ona to ne bi trpela, raskinula bi ga odlučno. Još kao verenica uvidela je da se razilaze i htela da raskrsti, pa tako. Onda je nastao rat, odvojili se.
Ja sam bila u drugoj sobi i najpre sam zastala da se priberem. Htela sam najpre da zamislim tvoje pismo u svima njegovim pojedinostima: njegovu veličinu, njegovu boju, njegovu formu, pa me je
Imala sam osećanje da je ono tvoje pismo jedno živo biće s kojim bi ja htela da govorim, da se mazim, da se grlim, da sanjam i prema kome sam osećala neizmernu zahvalnost zato što mi je donelo
Onda sam brzo preletela očima preko celog pisma, jer sam htela odmah da saznam njegovu sadržinu. Kao i sva tvoja pisma ono je bilo iskreno, prosto i divno sastavljeno, u njemu je vrila
Ja moram pomišljati i na sebe. — Mili, o čemu to govoriš, ama šta ti to govoriš? smejala se Nataša za sve vreme i htela da ga zagrli. — Ne, ne vredi, ne vredi tako, brani se — vikao je Aleksije koga je njen smeh dražio do besnila.
Jer se nije htela napustiti ni jedna stopa zemlje i ako se i osećalo i znalo da se nad njom sa raznih strana nadvija ogromna i neodoljiva
Oprosti mi. Ja neznam šta govorim. Ali ja sam htela da, ti sve znaš o meni, da budeš u toku svih mojih misli i senzacije, svega što sam preživela, zato ti govorim.
I rekao bih: još moja duša luta s njima po planinama. Htela bi ona, s njima zajedno, duboko ispod nogu dole, da ostavi sav ovaj grozničavi krtičnjak što se u krpama nekih kužnih i
koje nestaje i čija je svirepa sudbina: da na krvavim svojim grudima, punim rana za princip otadžbine, prigrli, htela ne htela, onaj plemeniti princip kosmopolitizma. Jadnica.
Afrika
“ (Pošto je jarebica ptica-fetiš u ovim krajevima a mi je lovili, ona nas je htela ubiti.) Šofer izvodi; on vrlo Dobro zna da je krivica do njega, a da bi komedija bila što veća, on čak kao zaustavi
— Me, Me, čuješ li, ja te zovem? Moja je reč: Hodi! — Do ovog časa htela sam u tvoju kolibu; Sada me pusti da mirno idem u svoju; Moja je koliba u zemlji.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Za njim se orilo, kao zavijanje vukova: „Nećemo da budemo pavori!“ Kad su njegova kola htela da krenu, neki su se bili bacili na uzde, i hteli da svuku kočijaša sa kola, ali on im se ote i u njihovim rukama osta
Nije joj bila prijatna ni pomisao da ostari, i umre, među šizmaticima, u tuđini, ali nije htela da mužu protivreči, i – što braća nisu znala – da ma šta protiv Pavla kaže, ili učini.
bio došao u Temišvar, povodom nereda oko naseljavanja razvojačene, serbske milicije, koja je htela da se seli u Rosiju, otputovao je iz Temišvara.
Teškoće je imao samo sa jednom manjinom, među svojim razvojačenim seratlijama, u Mahali, koja nije htela ni da čuje da se seli u Rosiju, koja je nameravala da se odupre, i oružjem, Temišvaru, a selidbu Isakoviča smatrala za
Čestnjejši Pavel Isakovič govorio je Trifunu da mu je žena rođena jahačica, i da bi bila čuven konjokradica, kad bi htela. Uhvatila je, kaže, narav u konja.
Nego treba, snašo moja, da se jednom, ja i ti, porvemo, na ledini, pa da se pročuje Ruma!“ Đurđeva šala htela je da bude skaradna, ali njegova misao to nikad nije bila.
Isakovič se zaricao da se, sa tom ženom, neće upuštati, na tom putu, ni u kakvo ljubakanje, čak ni kad bi ona htela, ali je osećao i to, da se ne bi mogao uzdržati, ako bi ga ona zvala i mamila.
A ta Evdokija, upaljenica, ušla je kao đavo, i proleće, u njega, i htela da ga skrene s puta.“ Božič je imao iskričave, sive, oči, a sve je na njemu bilo sivo, čak i trikorn.
A da je htela da ima švalere, mogla ih je imati – viđene, lepe, ljude – sto. Kad je došao dan svadbe, ispunila je svoju želju.
Do sad su putovali tako lepo. Njihovo putovanje se međutim bliži sutra, ili preksutra, kraju. Htela je da mu kaže sve to, da zna, i, da ne misli da je sretna, i da je sve, što se sija, zlato.
Ona krije koliko može, svoju nesreću i sramotu, ali je htela da se izjada čoveku koji je tako časno, tako verno, tako beskrajno, voleo, svoju ženu.
Ona će ga čekati! Ležaće, dok joj ne dođe, kao mrtva! Toliko je htela da mu kaže, u hitosti. Dok je ona to mrmljala, Pavle se bio kao skamenio.
Teodosije - ŽITIJA
Šta je, dakle, mogla ta milostiva i velemudra i veoma krotka duša, koja nikada nikoga nije htela oskrbiti, i šta je htela učiniti kada vide brata samodršca i sve blagorodne gde padaju na zemlju pred njegovim nogama i
Šta je, dakle, mogla ta milostiva i velemudra i veoma krotka duša, koja nikada nikoga nije htela oskrbiti, i šta je htela učiniti kada vide brata samodršca i sve blagorodne gde padaju na zemlju pred njegovim nogama i one prepodobne koji su s
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Stalno su se protivili grčkom jeziku u službi božjoj. Kad se i njima htela da nametne bugarska egzarhija, njihovi su kaluđeri umeli održati potpunu slobodu prema novoj crkvi i sačuvati sve
U njega je, pričaju, skočila jedna devojka posle Kosovske bitke, jer nije htela da „gove Arapima“, koji su zemlju bili pritisli, već ovoj vodi.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
RINA (dolazi i upućuje se pravo njemu; staje pred njim, ali bez hrabrosti i onoga ponosa koji je ranije imala): Ja bih htela, Pavle, da se objasnim s tobom. PAVLE: Žalim, ali ja nemam za to dovoljno vremena; ja ovoga časa putujem. RINA: Kuda?
Kao takva, dakle: kao autentična udovica, ona se preudala za nekog konduktera. Dok je bila sama, mučila se pa htela žena da zbrine sebe.
ANTA: Da, da, to se razume. (Ode.) VII ANA, RINA RINA (zvoni). ANA: Molim! RINA (rasejano): Ovaj... šta sam ono htela, ne znam... zaboravila sam... Kad se setim, zvaću vas. ANA: Molim! (Ode.
) Izvinite, kucao sam dva puta. Ne želim da vas uznemiravam, svratio sam samo da vas umolim. Moja bi kćerka htela da pogleda po radnjama štofove za venčanu haljinu, jer, znate već, venčani dan se približava.
A ona to ne bi htela bez vas, ona tako veruje u vaš ukus da ne bi htela bez vas. RINA (nestrpljivo): Da, samo sada ne, danas ne; imam preča
A ona to ne bi htela bez vas, ona tako veruje u vaš ukus da ne bi htela bez vas. RINA (nestrpljivo): Da, samo sada ne, danas ne; imam preča posla, zajedničkih briga koje se tiču i vas.
AGNIJA: Zbogom! ANTA (ode). V SPASOJE, AGNIJA SPASOJE: Ama, šta radi to dete? Vukice! AGNIJA: Nemoj je zvati, htela bih da progovorim s tobom. SPASOJE: Šta imaš kog đavola da razgovaraš sa mnom, eto ti Vukice pa razgovaraj s njom.
SPASOJE: Šta imaš kog đavola da razgovaraš sa mnom, eto ti Vukice pa razgovaraj s njom. AGNIJA: Htela sam da te pitam, znaš, za to odlaganje venčanja. Znaš li ti da se to napolju vrlo rđavo tumači?
VUKICA: Oh! Da! (Razgleda buket.) Gle, kako je to lepo cveće! AGNIJA: Sama sam ga birala kod cvećara. Htela sam da liči na jedan buket koji je meni tako draga uspomena. VUKICA: Iz mladosti svakojako? AGNIJA: Da... da...
AGNIJA: Ah, da, sve, sve, sve! Boga mi, dete, ti ćeš biti retka mladica, tako lepo opremljena. I to sve sama; nisi htela ni mene da zoveš da ti pomognem. VUKICA: Nisam htela da vas uznemiravam.
I to sve sama; nisi htela ni mene da zoveš da ti pomognem. VUKICA: Nisam htela da vas uznemiravam. AGNIJA: Ali zašto, zašto, kad znaš da je spremanje svadbene opreme moja najmilija zabava?
AGNIJA: Dobro, dobro, nikad više! (Prilazi Vukici.) Pa nemoj, dušo, zaboraviti kad ti bude gotova ona drap haljina; htela bih da vidim kako izgleda. VUKICA: Ne, neću zaboraviti.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
„Kakvo parčence!” — rekoh sebi. „Šta li je htela di mi kaže?” — pomislih, a onda odmahnuh rukom: jedan od onih malih majmuna kojima Vesna puni kuću svako božije
Upitah Rašidu u šta su se opkladili. - U svašta nešto! - reče. - Više ništa nije htela da kaže, ali sam od Atamana, kasnije, saznao da su se kladili u poljubac.
Majka moga oca imala je nešto mađarske krvi u sebi; volela je čardaš i zgodne momke, a kad sve nije bilo kako je ona htela, tanjiri su se pretvarali u leteće.
To je bila jedna od njenih osobina protiv kojih se borila jer je htela da bude dobar aktivista, ali je mimo njene volju iz nje izletalo da ovaj ili onaj nije nikakav čovek.
Pitao sam se zašto je baš njega izabrala? Sa svojom zlatnom kosom, ona je mogla da izabere koga god je htela. Nekim ostatkom iskrenosti shvatih da bih mrzeo bilo koga da je izabrala. To je bilo tako i to nisam mogao da izmenim.
Zašto bi tebe tražno? Ti mu nisi ništa! po golim listovima nogu i ramenima videle su joj se modrice, ali ona nije htela da priča šta se desilo kad se vratila kući. - To su porodične stvari! - rekla je kratko. - Ti nemaš ništa s tim!
- Čaponji vas je prijavio. Sedite! - pozvala nas je rukom unutra, ali kad je Rašida htela da sedne na jednu od stolica, trgla se i muklim grlenim glasom upitala: - Zar ne vidite, drago dete?
Rašida nije htela da uđe, objašnjavajući da je bosa i da ne vidi gde bismo ostavili Gretu. To, ipak, nije bio pravi razlog, bar nije što
Listovi su neko vreme plovili, pa počeli da tonu. Tako su se, konačno, udavili i fudbaler i muzičarka koja nije htela da umre, i ono dvoje sa „ah” i „oh”, i mnogi koji nisu hteli da uđu u okvir „Sakatih ptica”, ili, ako su i ulazili,
- govorio sam Greti, okrenuvši je na stomak, ali ona nije htela da izvuče svoju ludu glavu ispod oklopa. Bila je to najtvrdoglavija kornjača koju biste uspeli da sretnete, tako mi
Drži! Greta! - izvukla je iz marame koju je vezivala oko vrata punu pregršt i bacila je na skelu, ali Greta nije htela ni da se pomeri. - Nije gladna! - rekao sam pružajući Rašidi ruku da se popne, ali ona je odbijala i da gleda u mene.
— Ti nemaš časnu reč. Kad bi se održao šampionat u laganju, bio bi prvi. Zašto si dirao Gretu? — Nije htela da sluša. Govorio sam joj o međuplanetarnim putovanjima. Na njih bi morali poneti nekog kao Greta.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
uzdizalo što, posle smrti Uglješine, gospođa Tatijana, još dosta mlada i ugledna udovica, za ljubav svoje dece, nije se htela udati, žrtvovala se za svoju decu.
Sofra bi je uzeo, da nije kći pošla za njega, tako mu se bila dopala; to je više puta pripovedao, i da Sofija nije htela poći, gospođa Tatijana bi sada bila gospođa Kirićka, a Sofija postala bi gospođa Miloradovićka.
— Mlad je još, valjda će se popraviti. — Da bog da, al’ teško. — Vi ste sami krivi. Ja sam ga htela na škole dati, a vi s njime u trgovinu, pa još kod kuće. — Hteo sam ga prelomiti i uputiti pred mojim očima.
Sa Perom ne mogu izići na kraj. Šta si se tako snuždila? Il’ bi ti za nju htela kakvog sabljaša, da ono što smo stekli proarči? — Činite kako najbolje znate. Razgovoru kraj.
I kad bi koja ukusno bila obučena, onda bi rekao o njoj „Kabіnettsstück”. Ako je koja poznata dama štogod htela kupovati, to je njega za savet pitala, i kad bi koja rekla da je njena haljina ili smesa boje po ukusu Šamikinom, to je
Kad dorasla, pala je u oči jednom mladom laćmanu, varoškom sinu, i htela za njega poći. Otac ne da. Laćman hoće da se svuče radi frajle Juce, ali otac neće za to da zna; a za laćmana ne dade
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Bila je kao nedirnuta, kao odsutna, kao smrznuta. Izgledalo je, kao da mu se nikad na ovom svetu neće dati. Htela je, prosto, da je uzme silom.
I zato što je htela da se spase iz tih večitih bara, ostrva, blatišta. Plačući na jastuku osećala je da svanjiva i da se pojedine stvari
No ako je sudbina htela da mu izmuči dušu, na ovom odlasku na vojnu, više nego ikad pre, slučaj je hteo da mu ponizi i telo, nekad osetljivo za
Pokaza mu se uzvišena i netaknuta. Mada je već imala odraslog sina, htela je da taj mladi divljak, iz tog čudnog naroda, pomisli da je ona kao devojka nevina i nedostižna. I uspela je.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Kao da je htela da mi kaže da samo mene voli, u njenom srnećem pogledu bilo je nečeg izvinjavajućeg. Uostalom, i ja sam se zabavljao sa
na predstavu od dvadeset i trideset i, moram da priznam, tu sam napravio veliku budalaštinu: ljubomorna Odri nije htela ni da me pogleda!
Već tada nam je bilo jasno da postoji neki kobni nesporazum između Evrope i nas. Evropa nas, naime, nije htela! Želeli smo da joj ponudimo svoju svežu krv i osećajnost provincijalaca, a ona je od nas primala samo folklor i
— Sirota starica! Ti je znaš? Helen i ja smo je zvali dođe u Pariz i živi sa nama, ali nije htela… Znam da nije htela. A znam i zašto. Nije mogla da se odvoji od groblja.
— Sirota starica! Ti je znaš? Helen i ja smo je zvali dođe u Pariz i živi sa nama, ali nije htela… Znam da nije htela. A znam i zašto. Nije mogla da se odvoji od groblja.
Pufko se zaljubljuje u onu koja gazi asfaltom, Bel Ami, kao i obično, u njen odsjaj. – Šta misliš, kada bi htela? A? – Kako te ne mrzi... — odgovara Bel Ami. – Svlačio bih je lagano i posmatrao pogledom šlogirane kobre...
Znala je da treba da umre i zato je neprekidno pušila. Zvala se Marija i htela ja da se što više napuši pre nego što ode. Imala je devedeset i dve godine. a nikako nije htela da umre.
Zvala se Marija i htela ja da se što više napuši pre nego što ode. Imala je devedeset i dve godine. a nikako nije htela da umre. Pošto nije mogla da pali sama cigarete, stavljali bi joj u usta već zapaljene.
Daviš se zadahom sarme i rečenicom da je »sarma trećeg dana najbolja!« Je li to ono što si htela? Šta je to s tobom, mala?
Sve vreme si ti vodila, a ja jedva uspevao da uhvatim korak! Htela si, u stvari, da naljutiš svog momka. Kasnije su me njegovi drugari prebili u garderobi i bacili među zimske kapute...
Svirala sam na klaviru. – Jao, opet stari Černi! – Rasterao si mi drugarice. Mogla sam da se udam za koga sam htela! I kako sam završila?
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
OTAC: Ajd, ostavi se toga razgovora. MATI: Da, ostavi se toga! Treba da usrećimo dete. OTAC: dakle, šta bi ti htela, da pokvarimo prsten? MATI: Dakako. OTAC: Jes čula, jedanput je bilo komendije u kući, više neće biti.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ŠERBULIĆ: Već mi se dosadilo bez posla biti. (Odlaze.) 4. ŽUTILOV I NANČIKA STUPE ŽUTILOV: No, šta si htela otoič kazati? NANČIKA: Ovu našu prose. ŽUTILOV: Milči?
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
teror bio je naročito jak za vreme carice Marije Terezije, koja je sva bila u rukama svojih jezuitskih ispovednika i htela da pravoslavne silom prevede u uniju. 1741.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
MAJKA PINTOROVIĆA: Hvala Alahu! Čuješ li, Alah te radosnim znakom opominje! Kad te je prosio Hasanaga, Ti si htela za kadiju! Alah zna kada je čemu vreme! HASANAGINICA: Htela za kadiju...
Kad te je prosio Hasanaga, Ti si htela za kadiju! Alah zna kada je čemu vreme! HASANAGINICA: Htela za kadiju... A ti računao, računao, pa izračunao Hasanagu! Protivila se, plakala, odbijala, molila, nije vredelo!
Kako to misliš: iskopo? Kako se to izražavaš? Kakav ti je to rečnik? Molim te, da se razumemo: em si i sama htela za kadiju, em je pravi kolenović i sojević! Sjajan čovek! On ne mora, ko neki, da viče da bi ga slušali!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I mati se tome činila nevešta, jer je bila uverena o nemogućnosti ma kakve veze, a opet nije htela da prekida ovaj naš život. Jedno, što vas je sažaljevala, a drugo, što si je ti služila i dvorila kao rođena kći.
Beše đipila. Zverala si, drhtala, nijala si se i kao htela gde da pobegneš. Posle se jedva pribra, postoja malo, i, uzdahnuvši silno, opet sede ukočeno uz zid.
bolesti; kako sama, noću, nije mogla da naiđe na vrata sobe; kako je lomila vatru u mangalu mesto u peći; kako je htela da padne u bunar ne mogući da se vrati u kuću; kako nije davala da me zovu bojeći se, da se ne „pometem“ od učenja;
Drveće, senke, šuštanje lišća, cvrčanje popaca, sve to klizi, bruji i obuzima dušu, a ona drhti i strepi. Htela bi da poleti, ali ne zna kuda? Da brojim zvezde? Da pevam?... Sa ulice se čuju glasi i bât koraka.
Ona je klecala. Htela je sve da pusti i padne. — Pusti me! — molila me. — Pusti, tako ti svega na svetu!... Oh, majčice moja!...
— I kao da bi pre ona moju ruku poljubila, tako mi teško pruža svoju i celiva me u čelo, oči, obrve i obraze... Još bi htela, no ja se trzam. Pružam joj naforu i pitam: da li je ko dolazio? Ali da znate kakvim je glasom pitam!
vatru, i to užurbano, kao od nekog straha, i navlaš luparući, udarajući, da se čuju odjeci, udarci, kao da bi time htela da smanji onaj nem, pust izgled male, čiste i visokim zidovima ograđene kuće.
Ali Anica ne samo komšikama, već nikome nije htela da kaže. Čak ni braći, koji su od besa hteli da je biju. A možda bi je i bili, da Anica nije izgledala tako
— Za Nedeljka hoću — jednako je govorila, umirivala braću. I to ne što je istinski za Nedeljka htela, volela ga, već da bi se braći, materi, kao umilila, te da se oni ne ljute na nju...
Da je ne pitaju, ne diraju. Da joj niko ne dolazi, nikoga da ne vidi, gleda. I dete nije htela da vidi. Kao da ga namrze. Majka je morala dete da skloni ispred nje, i tako u kujni s njim da spava.
I zato nije htela nikoga da vidi, niti da iziđe iz sobe. Jednako je ležala. Od teških misli ponekad se zanese, pa čitav dan ne zna za
straha skoči i gotovo izvan sebe, ne znajući šta radi, pojuri prozorima, rešetkama i počne da ih cima, drma, kao da bi htela da ih izvadi i pobegne. Majka joj dotrči. dete se probudi. Poče ono da cvili, obi grava oko nje. A ona ništa ne zna.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
SOFIJA: Šta znam; da je vaše naravi, volila bi. JEVREM: E, sa mnom se moglo komandirati, kako si htela. Zato sam docnije i mogo avansirati. No pod priklad, evo komandanta! 4.
MAGA: Nisam, eto, znala za slamu. SOFIJA: Samo treba istija kuvati. MAGA: Htela sam, eto, jošt juče kuvati, ali nisam mogla dospeti da dođem. Lepo sam, eto, složila jošt prekjučer u čaše.
): Sveta zemljo, šta ti sakrivenoga imaš, za koje niko ne mari! A kad bi htela govoriti, šta bi nam koješta mogla otkriti! Ti bi nam najbolje kazala, kako doktori leče, od čega je gdikoji muž umro.
Ama dobro i činite: bolje se ponemčite, kad i tako niste Srbi. LjUBA (Pijadi): Mani majku, boga ti! — Znaš šta sam ti htela kazati? PIJADA: Sta? LjUBA: Udajem se. PIJADA: E, vraga! Za koga? LjUBA: Za Milana. PIJADA: Ćestitam!
Lalić, Ivan V. - PISMO
Možda je bio vetar, možda kiša Zaostala u sećanju platana; Možda je htela smrt da me presliša, A možda je to samo bila Ana. (10.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
“ Dobro je to sastavio momak Pera, na časnu reč! Alal vera! Sve iz glave, sve slobodnoručno! U stvari, jedanput sam htela da kao napustim taj svet i pođem tako sa izvesnim deda Drljom Alasom njegovom apatinskom šikljom niz Dunav, prema Crnom
) — ali, šta sam ono htela da kažem? To je zbog toga, što vas na izvestan način volim, mislim, svi mi u razredu vas volimo, to jest onaj deo
Bakuta je primila olovku, ali je posle, kod kuće, nikako nije htela da otvori, tvrdeći da su za vreme rata Amerikanci tako bacali olovčice iz aviona, „pa kad je čovek otvori, a ona
Bakuta je primila olovku, ali je posle, kod kuće, nikako nije htela da otvori, tvrdeći da su za vreme rata Amerikanci tako bacali olovčice iz aviona, „pa kad je čovek otvori, a ona
Ali ja sam htela da zaželim nešto još mnogo lepše, samo više nije bilo ničega da se baci preko ramena osim bubuljičavog lingviste, koji
Zatim je pokazala prstom na svoju pudlicu i napravila pokret rukom, tipa „njam-njam“. Htela je da kaže da i pudlici nabace nešto za klopu. Mister Dži — otkud on u vagon Li?
Posle je taj stranac odmah naručio vodu „Tri srca“. Imala sam i za nju jedno jako zgodno objašnjenje, ali nisam htela da mu kvarim provod. Njemu ne dopada!
Istini za volju, mrlja me je strašno, ali strašno, podsećala na razliveno mastilo. Ali nisam htela da razočaram doktora Mandžuku. Makar i na svoju štetu! — Šta vidite? — ponovi.
Haug! Htela sam da kažem da ono standarac i demode volim te, potpuno naučno zastarelo i sve, ipak nekako najviše pali, čak i danas,
Eto, to sam htela da kažem doktoru Mandžuki, ali nisam mogla baš da se setim svih fazona istog časa, pa sam se posle toliko klopala da
Bog te mazo, samo ćute i dišu ili puštaju neku idiotsku ploču, ili procvrkuću: „Ovde Sunčica Krivošija! Htela bih da sa vama razgovaram o smislu života.. .“ Ili ovaj fazon!
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
Kako bi to moglo biti ludo što prve dame u Beču rade? Kamo sreće da se i mi tako uredimo! MARKO: A zar bi ti htela tako živiti? JELICA: Ja ne znam koja ne bi htela. Ah, tatice, po modi živiti, nobl živiti, to vam je Genuѕѕ.
Kamo sreće da se i mi tako uredimo! MARKO: A zar bi ti htela tako živiti? JELICA: Ja ne znam koja ne bi htela. Ah, tatice, po modi živiti, nobl živiti, to vam je Genuѕѕ.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Sreća je za vas da niste bili. — Bilo mi je žao ujaka i ujne, i htela sam doći, ali sam se strašno bojala da pređem tih nekoliko kilometara preko leda.
— Šta se čini sa zmijom? Ubiću je. — Ali kad ti kažem da je to veliki gušter i da je koristan. Pusti ga da ide. — Htela me je ujesti. — E strahovito si glup. Gušter hteo da ga ujede!
Neću čak ni govoriti. Samo dođite pa otidite. Dajem vam reč da neću ništa zlo pokušati. — Kad bih i htela nisam sigurna da bih mogla doći. Ako iko upita: gde ideš, ja ne bih mogla doći. I našto!
— Bila sam dosta mlađa od njega. Imala sam sedamnaest godina. Da su njegovi roditelji znali da bih ja htela, oni bi me sigurno zaprosili; ja sa svojim vezovima mogu dobro da zaradim; više no on ribolovom.
— Ne! — Došla sam da vam ovo ispričam. Htela sam baš vama, pošto... kada sam čula da ste... — Nemojte završiti. Setio sam se; i nije trebno da kažete i to.
— To je kao moja majka koja nije htela nigde da ide da joj se ne bi šta dogodilo, a onda je jedanput zaželela da ide na svečanost na Ostrvu, pa u čamcu umrla.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
kako da kažem, de... pomozite mi. TRIFUN: Voleo je da vrde. SARKA: Eh, eto to sam htela da kažem. Voleo je, bog da mu dušu prosti! TANASIJE: E, to jeste, to mu se mora priznati.
TETKA: Je l' nailazio, boga ti, advokat? DANICA: Jeste! TETKA: Pa jesi li mu pokazala račun? DANICA: Htela sam, boga mi, tetka, ali je to neki čudan čovek. Uvek razgovara o drugim stvarima.
GINA: Pa velim, za toliku žalost pravo je da uzmem kakvu sitnicu za spomen. SARKA: Pa kad si htela sitnicu, što ne uzede slanik, kad te je on i inače ražalostio, nego čitav servis?
SIMKA: Gle, otkud ti u našoj sobi? SARKA: Htela sam, znaš, da obrišem prašinu... ama, nije, kakvu prašinu, šta ja govorim? Nego, ne znam gde sam ostavila papuče.
SIMKA: A šta ima ona tu da se meša? GINA: Dočekala nas je kao da smo neprijatelji, a ne familija. Nije nam htela dozvoliti da se uselimo u kuću; veli: njoj je poverena kuća pa ona ima i da je čuva.
Oni me svi tako popreko i tako neprijateljski gledaju. Ovde, među njima, osećala bih se vrlo nelagodno. Htela bih da se iselimo, iako bi to tetki i meni donelo teške brige. ADVOKAT: Zar je naći stan tako teška briga?
A ova Gina se čak i zaplakala što vređam pokojnika. GINA: Pa liči, dabome da liči. Videla sam ja to odmah, al' nisam htela da govorim iz poštovanja prema pokojniku.
SIMKA: Iju, Sarka! SARKA: Jeste, jeste! Eto, nisam to htela nikad da vam govorim, ali kad sam ostala udovica od prvoga muža, nasrtao je na mene.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Da nisu prekopali grob! — sinu mi kroz glavu. Možda sad gazimo nad njegovim telom. Bila sam kao u groznici. Htela sam prstima da je rijem, ne bih li doprla do njega... Njegovo ime ne pročitasmo nigde.
Moja sestra, zanesena njenim pričanjem, posmatrala je uplašeno, a zubima obuhvatila prste, kao da bi htela da zaustavi krik. Pomerih se, i moje mamuze zvecnuše. One kao da se prenuše.
Ovam-te, onam-te, pa na krevet komandira Svete. „To nije istina. Treba da znaš, ja volim Batu i ja sam htela jutros da dođem, ali nisam znala put.“ — Ja, nije znala put! — veli ogorčeno komandir. — A malo smo puta šetali.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Bi joj vrlo neprijatno: ona je već opazila neke njegove značajne poglede i htela je odmah udaljiti ga sasvim od sebe, ali se setila očevih saveta: da je ćata velika sila u opštini i da treba uvek sa
I Ljubica oborila glavu, pa ne zna kako da udesi lice: htela bi da izgleda prijatna, a oseća da joj to u ovom trenutku ne ide od ruke.
— Imam da primim za dva meseca i još sam mislila da uzmem unapred i za ovaj, a oni ne dadu... Pa sam htela vas moliti da im vi kažete, vas će poslušati. — Znam, kazaše mi sad u sudnici...
Ljubica se nasmeši usiljeno, usne joj se ukočile, pa ne može ni da progovori ni da se nasmeje, a htela bi da kaže bar jednu reč, da zahvali.
Tek onako... samo propadoh... A sad bih tek htela živeti !... Onako kako sam nekad sanjala... O, života, života hoću !!«...
I najgore je što tu nema nikakve pomoći, on sam zna to... Ni sama ona ne može tu ništa pomoći, baš i kad bi htela. Šta može raditi, ako joj on postane sasvim odvratan!... Mora ga izbegavati...
— Ehe, golubice, mnogo on, grešnik, tobom raspolaže... Ne bio ja na njegovu mestu, videla bi ti... Nego šta bi ti htela, kad ne možeš ovako ? — Samo da nisam više ovde ... hoću da sam s tobom... jednako, doveka... — Ho, muke!...
— Jest, kad ti dođeš kao da ti je sve poklano, a neki put te nema po tri dana... — A šta bi htela: da se uhvatim za suknju, pa da ti ceo dan piljim u oči?... Ho-ho-ho!... Ala bi to bio muž, bre!..
Da li da ih ubije, da smrvi, da uništi sve ovo, što se još po malo u pomrčini belasa?... Sad zna šta je htela poneti, ali se čudi šta joj bi da to ne uzme, no pođe ovako praznih ruku...
— Gde si ti, more, dosad? zapita Vlajko, ne skidajući očiju sa nje. Ona podiže glavu i pogleda ga tako, kao da bi htela zaviriti mu u samu dušu. Ali se odjednom trže, namršti se, dođe joj odvratno i gnusno ovo lice...
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
BLAGOJE: Nisi videla ništa dalje od Zabučja, a htela bi o celom svetu da sudiš! GINA: Valjda sam i mogla nešto od tebe da vidim?
GINA: Napadam ove belosvetske kurve... SIMKA: A kurva ti je pred vratima? Jesi to htela da kažeš? GINA: To, s tobom i Sekulom... kako se desilo? SIMKA: To se nije desilo... to je procvetalo!
JELISAVETA: Zato smo mi obukli belu haljinu! SIMKA: Pušten je na osnovu sinoćnjeg priznanja gospodina Filipa... Htela je i Gina da pođe sa mnom, da se zahvali, ali mora da pere veliki veš! JELISAVETA: Nju će i sahraniti u onom koritu!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ona je odbila naređenje policije da ide iz Austrije i molila je za konfinaciju. Htela je da ostane tamo gde sam se i ja našao. Bila je konfinirana na Rijeci, do kraja rata.
To je bila jedna gospođica Vujić, sestra od tetke moje matere, koja je htela da se uda, pre mnogo godina, u Pančevu. Ali joj nisu dali za onog koga je ona htela.
Ali joj nisu dali za onog koga je ona htela. Ona se onda bila rešila, kao Ofelija, da se davi, ali se zatim predomislila i rešila da ide u manastir.
U Kruševcu, jedna mlada učiteljica, koja nije htela da tako pozdravi oficira, bila je batinana. Pomenuta mlada devojka iz Šapca videla je svoju razrušenu kuću u
Pokrivao se bundom koju je nosio iz Rusije. Dolazila mu je jedna mlada Ruskinja, koja nikako ni]e htela da ispuni njegove želje. Uvek je obećavala, ali u poslednjem trenutku uvek bi se prepala. Vriskala bi: „Bedna ja!
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
— — — — — — — — — — — — — — — — — To beše davno al od tada Misli se ona Božje tajne znade, Ljudma bi htela da ih preda: Usta joj često reči traže. Ali ne može ništ da kaže— Ne može — Bog joj ne da...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
spavaj, čedo moje... — šapuće ona zagušenim glasom, pritiskuje mu na lice svoje vrele obraze, kao da bi htela sakriti od očiju mu svoju slabost...
Neće zar ostati sasvim usamljena, bez topla pogleda! .... Ah, kad bi nekako tetica htela, pa da voli i nju i njega zajedno! ... Jadno dete! Sad bi joj i deoba tetine ljubavi dobro došla. »Neka voli i njega...
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
JEVREM: Pa neka dođe. PAVKA: Ama, htela sam baš da ti kažem: ne znam da li si ti namirisao zašto ona u poslednje vreme dolazi tako često k nama?
DANICA: Nije. Razgovarala sam sve vreme sa gospodinom Ivkovićem, pa ne bih ni mogla da čujem i da sam htela. JEVREM: S njim razgovarala? A šta on onako kaže... o čemu ste razgovarali? DANICA: O vrlo važnim stvarima.
SPIRA: Hajde, zbogom! PAVKA: Pa dođite! (Ispraća ih i vraća se.) VII PAVKA, JEVREM PAVKA: Nisam htela pred njima, ali ovi tvoji izbori dovde mi dođoše. JEVREM: A zašto, Pavka?
SPIRA: Ti reci jasno: nije više, jer je Jevrem sve prekinuo. SPIRINICA: Pa to sam i htela da kažem. SPIRA: Htela si, al' nisi kazala. DANICA: Čekajte, molim vas! Govorite jasno: s kim prekinuo? Šta prekinuo?
SPIRA: Ti reci jasno: nije više, jer je Jevrem sve prekinuo. SPIRINICA: Pa to sam i htela da kažem. SPIRA: Htela si, al' nisi kazala. DANICA: Čekajte, molim vas! Govorite jasno: s kim prekinuo? Šta prekinuo?
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Ali ona se zaljubila u nekog siromaška, nekog mladog kancelistu i zadala mu reč. A mati (razume se: maćija) nije htela ni da čuje za tu ljubav, nego je jednako terala da pođe za nepriliku, za nemilu diku; kinjila je i glađu i bojem, tako
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
” „Priroda je moja takva, vesela, A brdska mi čamotinja presela, I gađenjem ispunilo selo me: Ja bih htela Beogradu belome!
” „Levica ne ume, mada bi htela Pa se bezglavo katkad zaleti, U svemu bi da uzme svog udela Al nema ni sreće, ni pameti, Loša je gde je na glavno
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Ali kad se videlo šta u tome pogledu rade Engleska, Švedska i Amerika, francuska vlada nije htela u tome poslu izostati, i na traženje profesora MilnEdvarsa odlučila je da izašlje jednu ekspediciju.
Rakić, Milan - PESME
I duša moja nije htela znati Za tajnu grižu i osećaj stida, Ni da l̓ ćeš biti dobra kao mati, Ili si stara, večita Dalida.
kobni oganj duše ove, I silnu ljubav što ništi ko hala Sve druge misli, i nade, i snove; Pa ipak, da si samo katkad htela U zanosu, i sličnu mekoj svili, Da kažeš nežnu reč iz srca vrela — Mi bismo možda dugo srećni bili!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Onda i poludeo. Držali su ga i hranili vezanog, gore, na gornjem spratu. I kad god bi Sofka sa ostalom decom htela iz radoznalosti da ode gore i vidi ga, pa penjući se na stepenice počeli da vire kroz rešetke od ograde na doksatu,
Večito je sedela dole u sobi i to uvek leđima poduprta o zidove kupatila, kao da je i leti htela da ih greje i pari. Šiljasta nosa, šiljaste brade, ali za čudo visoka čela i krupnih, tako dubokih i tajanstvenih očiju,
I to on, njihov sluga, koga oni odnegovali i podigli na noge! Ono malo novaca, što joj počeo da broji, htela u lice da mu baci. Ali zar ona, Todora, pred njime da se pokaže!
Makar bila u najvećem poslu a Sofka htela da ode u komšiluk međ drugarice, ona bi, ostavljajući posao i brišući ruke o kecelju, dopraćala je do samog kapidžika i
Svakoga muškarca, mladića, gledala bi pravo u oči. Čak sama ulicom, i po komšiluku, kad god je htela, išla je. Ni noću ne bi strepila.
— Pa snaške — poče se on nećkati — to bi dobro bilo! Dobro bi bilo da ja to... Imam ja nešto vina, pa kad bi mene htela pustiti... — Baš dobro. Bolje ti nego tuđin — odahnu mati. — E dobro. Hvala ti! — nastavi brzo Tone.
Bojala se da se ko otuda iz onih otvora i rupa ne pojavi. Zato, pored svega što nije htela, što se ustezala, ipak pobeže gore. I tamo, u sobi, do prozora, na minderluku sede međ crvene i meke jastuke čupavce.
I tobož nije joj tako slatka i prijatna zbog zagorelosti od pića, već što nije htela za sve vreme, dok je bila tamo po groblju, da pije druge vode, iz drugih bunara, jer sve one ne valjaju, ne mogu ni da
Kosu nije htela sasvim da zaglađuje oko čela. Naročito iza uva ostavi je, da ima malo pramenova, te da bi oni svojom senkom kao
Valjda prvi put u životu što mu se ona, mati, isprečila, nije htela da pristane, rekla mu sve, a on, valjda naljućen, odmah otišao.
Zatim bi uzimala muža k sebi, jer nije htala da time, odbijajući muža, traži za sebe kao neku poštedu, pošto nije htela dopustiti da je neko više štedi i žali. Jer, kada se većovoliko preplatilo, onda bar neka bude potpuna patnja i muka!
Svi su pazili, sklanjali se i gledali da je samo njoj dobro. Mogla je da gotovi jela kakva je htela i koliko je htela. Svekrva joj, posle smrti Markove, sa kojim je bio spojen sav njen život i to onaj život tamo, Dok su
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Onda je stane pitati mati, stanu je pitati sestre i svi njezini: „Kako ti sa zmijom ostade trudna?” A ona se nije htela izdati, nego je sve govorila: „Tako mi je Bog dao te sam trudna ostala.
” On nije znao šta su oni učinili, a ni sestra mu nije htela više ništa kazati do samo to. Kad dođe zet kući, i on se šuri vrlo obraduje, pa mu reče: „Častićemo se i veseliti,
Njena kći naiđe na onu istu kolebu; al niti je htela vatre staknuti, ni spremiti. Kad u veče dođe ala onako isto s vetrom, zapita je: „Rajska dušo!
Ona kako vidi Ćelu, zagleda se u njega, ali nije htela za dugo nikome kazati. Kad mnogi prosci stanu dolaziti i prositi je, ona najposle kaže da ne će ni za koga nego za
Kad se to razglasi po svetu, stanu je prositi mnogi carevi i kraljevi, ali ona nije htela poći ni za jednoga, jer ni jedan nije mogao pogoditi njezinih belega.
“ 3. MOJ JE PREDNjAK. Bio jedan čovek pa imao ženu koja je htela svakad da je njena reč starija, a siromah muž morao joj davati za pravo.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Al moje radno mesto, oću da bude čisto i ispeglano A ne da se presecam svaki čas! IKONIJA: Da l bi još možda htela i nešto od damasta? GOSPAVA (besna, prišla je ulaznim vratima i otvorila ih): Odide da vidiš!
IKONIJA: Koja profisorka? CMILjA: Ona, što je uzima onaj profisor! IKONIJA: Šta je htela? CMILjA: Napo je neki manijak, zamisli! IKONIJA: Nju onoliku da napadne? CMILjA: Jedva je milicajci spasli!
Ni komore, ni menaže, ni furaža... MANOJLO: Ništa, nije važno, videćemo i vako. Kad bi bar kiša htela malo da stane! TANASKO: Vi barem imate to gumirano platno! MANOJLO: Bolje da smo pošli na Savamalu, uz Dunav.
Stanković, Borisav - JOVČA
Znaš, ti si je tako razmazio pa i od tebe duže spava. JOVČA Ako, ako. Je li čula da sam došao? MARIJA Nije. Nisam htela da je budim. JOVČA Ako, ako... Dobro, što je nisi budila. Neka spava, neka se odmara.
Što si čak tamo sela, u kraj? Jesi zdrava? Kako tvoji? ANĐA (podiže se, ponizno): Zdrava sam, zdrava. MITA Nije htela da dođe. Jedva je dovedoh. Neće. Veli: što ću i ja tamo?
Ubiću te i posle kazaću joj: »Čedo, ne ljuti se, ali ja ubih onu, tvoju majku. Jer ona tebe, čedo, tebe htela da sramoti, da za tebe kaže ono što ti, znam, uveren sam, ni u snu ne možeš«... (Tare čelo od znoja, straha, jeze.
Ćosić, Dobrica - KORENI
i Turci vladaju, samo njega nek ostave na miru. Šta. li je to Simka htela da mu kaže? Đorđe nije kod kuće. Zvono ječi, jauče, stravom uzbune plaši noć; veliko sivo oko neba nadnelo se nad
Ne, najpre bi ga okupala. Okupala bi ga... Sela je u korito, voda je pekla, ali nije htela da je rashladi, kvasila je grudi, lice, kosu i leđa, pitajući se: kako je sve to odjednom došlo posle toliko dana
„Kod nas, ako se ne grbači, ne može da se jede. Eno ti budaka“, još istog dana rekao joj je brat. Htela je da vrisne, zaplakala Je i pošla u polje. Celog dana ni zalogaja nije pojela, a noć je provela nadnesena nad bunarom.
Streha je lila otopljen sneg, oko njih su hladno brborile barice marta. Htela je da zaplače, ali je sve suze već bila potrošila. Smem li da se radujem?
Obrazi joj buknuše od stida. Ona, Simka Đorđeva... Tola da je opogani? Ni orah mu iz ruke ne bi uzela. Šta sam to htela? Dođe joj da zakuka iz sveg glasa. Trčala je od naviljka do plasta, nabadala naviljke stida, njega, i bacala ih na gomilu.
je prišla, uzela dna dukata, zagledala se u njih stisnutih usana, pa ih brzo ispustila kao što se žar iz ruke ispušta, htela da pođe, ali je polako legla na krevet i zažmurila od njegovog vlažnog dahtanja u lice.
Kroz njegovo izlomljeno dahtanje čula je Đorđeve pretnje „sve ću da zapalim“, htela da se sakrije u Tolino grlo i čupala mu kosu. Osećala je kako joj snaga u zemlju propada. „Hoću da me moliš!
Znala je krivo da izmeri, smela da zakine nadnicu. Htela je svojski da pomogne kad si u muci. Aja crnu vodu pijem otkad pamtim sebe.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
S rekama nema iznenađenja, nema briga. Ne rađaju se često budale kao ona što je htela da teče ispod zemlje. Majka svih reka osmehnu se tek rođenoj kćeri i podiže palicu ka zapadu, kad mala tvrdoglavica
— Ti onda teci na jug, a možeš i na sever! — strpljivo reče Velika rečna majka, ali tek rođena kći nije htela ni na sever, ni na jug, niti s planine u more. Sva svetla, sva prozračna odmahivala je glavom, ponavljajući: — Ne, i ne!
List tada odluči da priupita sunčanu zraku. Ali mala lutalica nije htela ni da zastane. Brže od lišća otkidali su se dani, list je treperio na vetru, smejao se i pevao: — Najzeleniji sam,
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
krajem XVІІІ veka, a i kasnije, čak i posle Prvog ustanka, u nekoliko navrata prodirala u grad i harala kako je htela.
Ali, pre no što bi prodrla i počela da hara, uvek je pravila istu grešku: prvo je htela da promakne, nevidljiva, preko palisada, što nikako nije mogla.
Izgledalo je da je stigao u pravi čas, jer su dva bećara taman htela da ubiju terziju i da mu orobe dućan. Mirko zaštiti svog nekadašnjeg gazdu, zabrani nasilje i plačku, ostavi Mehmedu
Dobrača je, spokojno, činio čuda od junaštva a samo ga je pobeda htela. Đavolja pobeda. Iz odlučujuće bitke na Ljubiću, kod Čačka, koja je, kako kažu istoričari, za uspeh drugog ustanka bila
Nije moralo da bude baš tako, mogla je da ga zadrži i za sebe. Ali u tome je i bila sva začkoljica: vije ga htela i za sebe, nego samo za sebe.
Crna svetlost kao da je htela da prodre i u čaršiju na savskoj padini gde se, posle ustanaka, po doskorašnjim pustim kosinama i močvarnim nizinama
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
- Ona moli: - „Pričaj mi što lepo!“ Gladeć' kosu sa čela joj vrela, Smišljam šta bi rado čuti htela. Što j' najlepše, rado bih joj niz'o: „Vidiš, dušo, proleće je blizo“ A njoj svanu: - „Proleće je blizo.
Ne smem ni ja da te čitam, Pesmo moja nečitana! Pored mene sveća drkće, K'o da b' pesmu čitat' htela; Ja je dadoh njenom plamu Hartija je izgorela.
kobni oganj duše ove, I silnu ljubav što ništi k'o hala Sve druge misli i nade i snove; Pa ipak - da si samo katkad htela U zanosu, i sličnu mekoj svili, Da kažeš nežnu reč iz srca vrela I mi bi možda dugo srećni bili!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Jedina ona htela je da zadivljava druge. Ta ambicija i želja opredelila je i gospođu Lavoazije na onu delatnost kojom je stvarno
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Žena je; to sam primetio, nekoliko puta otvorila usta kao da je htela nešto da kaže. Ali ja nisam siguran: da li je odista imala nameru da nešto progovori ili joj se zevalo.
Oba dana proveo sam kod. kuće; nikoga nisam hteo da vidim, ni s kim da govorim. Moja majka ništa nije htela da potvrdi, ali me muči ono što vidim na njenom licu. Ja sam rekao da ću stvar izviditi kad se vratim.
Jest, u ime Božje zaklinjemo se mi na vernost otadžbini ma kakva ona bila, ma šta ona htela, ma gde ona mislila da nas povede, za Pravedno ili za Nepravedno, za Istinito ili za Lažno.
Jer ovo veselo, bujno stvorenje, to je jedna čela, dragi moj. Jest jedna čela što bi svaki cvet htela da oproba. Eto baš sad zaustavila se na onom lepom kapetanu zabušantu, koji, po tebi, nije dostojan da primi toplomer
tako ... sad evo ovog časa sve sam zavolela i obuhvatila bih, obgrlila, utonula u sve, rastopila bih se sva u suncu; htela bih da poletim, da poletimo, da se rastopimo tako zajedno; je li da se rastopimo, da iščeznemo u svemu, da zagrlimo?...
Onda je zaćutala, zanemela, za gledala se pravo u njegove oči i htela, očekivala njegove brze isto tako uzbuđene odgovore.
I posle toga ukočeno zagleda u njegove užasnute zenice kao da bi htela ono nemoguće: da prodre i da sazna čak n najintimniju tajnu njegovih docnijih misli.
Mislim da ću ti u svemu popustiti: putovaćemo po onom tvom planu, ići ćemo kud god ti hoćeš, ostaćemo koliko ti budeš htela. E pa lepo posetićemo i tvoju staru učiteljicu Francuskinju.
A žena je ćutala, katkad samo podizala oči i gledala ga, kao da je htela da kaže: jaoj, ne muči me dalje, dosta, oh dosta, nije mi ni do čega.
Leđenski, ophrvanu jednim silnim i neobuzdanim nastupom neodređene čežnje za nekom promenom, za nečim novim što je htela i tražila svom snagom svoje krvi i mišića. Pa gospođa Leđenski oseti kako joj u duši opet ožive neka iskra nade.
oseti kako kroz njene žile prođe neka nežnost, duboko neko osećanje simpatije za tu nesrećnu Kaćenku, čiji bi život ona htela da proživi — ona, najžednija života žena na svetu — a umesto svog sitnog, ništavnog života; a posle radosno da umre,
A ja se isto tako mučim kao i vi; još gore, verujte. — Kako, no kako se vi mučite? Ja ne htela da se vi mučite. — Dakle evo kako, gospođice Tanja. Pre svega nemojte me pogrešno razumeti.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Majka mu, naprotiv, strelja očima i po deseti put pogleda pisara, kao da bi htela zagledati mu u dušu i videti šta misli ovoga trenutka.
Ovakva zadovoljstva nije on u svom veku doživeo. Ona, koja ga nije htela dosad pogledati, sad se razgovara sa njim i još kako: šali se. »Nišani me puškom, kao da sam ja malo dete, da se plašim.
Idući sa njim, samo izvuče svoju ruku iz njegove, jer joj to veoma smetaše, zabunjivaše je; a ona je htela da naročito sada bude prisebna. Znala je radi čega je on vodi, ali ne htede da misli unapred o tome.
Ona hoće samo da izvuče novaca... a ti si drugo... Mi, onako seljački... — Znam, ali kad ona ne bi htela novaca, no onako... kao ja?... — reče Stanka, a usne joj se skupiše i zaigraše od usiljenoga stezanja.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
On nije znao šta su oni učinili, a ni sestra mu nije htela više ništa kazati do samo to. Kad dođe zet kući, i on se šuri vrlo obraduje, pa mu reče: — Častićemo se i veseliti,
MOJ JE PREDNjAK Bio jedan čovek, pa imao ženu koja je htela svakad da je njena reč starija, a siromah muž morao joj davati za pravo.
Petković, Vladislav Dis - PESME
snove što ih nada plela, Gde ničeg ne nađe sem bol i sećanje da si pala, Tamo si ponova došla, jer si tu i mreti htela.
Otkad nisam bila ovde! Svetlo cveće već mraz dene! Ja sam jedva došla dovde. Tvoja cura naglo vene. Htela sam ti reći samo... Ah, al' suza guši, davi! Kako ti je, oče, tamo? Tvoju curu što ostavi?
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Odmah, sam obavestio majku da želim da se vratim u Idvor i da joj pomognem u obrađivanju zemlje. Ona za to nije htela ni da čuje i insistirala je da ostanem u Pragu, u kome sam imao prilike da vidim toliko lepih stvari i mnogo novoga
- Vi ste pogrešno shvatili moju majku, Mihajlo – rekla je ”Vila” - ona je htela samo da čuje Vaše mišljenje o ženskim poslovima, a vi sami znate da se od žena u Evropi traži da rade i one teške
rekao da sada ne bih gledao ovu rajsku scenu na obalama Delavera u ovo nedeljno popodne da nije bilo moje majke koja je htela da pođem u svet i saznam nove stvari koje nisam mogao videti i naučiti u mom rodnom mestu Moje reči ostavile su dubok
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Cveta zamre. Netremice gleda za njim. Pred očima časom joj sinu bolesni čovek, nejač, kuća i mirni komšiluk. Htela bi da zove, zapomaže, ali je glas izdade. Htela bi da parobrod zaustavi. Unutarnja neka sila podiže joj ruku.
Htela bi da zove, zapomaže, ali je glas izdade. Htela bi da parobrod zaustavi. Unutarnja neka sila podiže joj ruku. I ta ruka, za neko vreme, ostade ispružena u vazduhu.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Takozvana intelektualna poezija koju je tumačio, za njega je značila jedino poeziju koja nije ni htela ni mogla da izvan svoga vidokruga ostavi, kao nepostojeći, onaj temeljni rascep u prirodnome jeziku, u poeziji i
Takozvana intelektualna poezija koju je tumačio, za njega je značila jedino poeziju koja nije ni htela ni mogla da izvan svoga vidokruga ostavi, kao nepostojeći, onaj temeljni rascep u prirodnome jeziku, u poeziji i
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Ja sam svršila tri razreda osnovne škole i, da sam htela, mogla sam još da svršim. Da ja nisam bila takva, ne bi mene tvoj otac uzeo, on je bio već činovnik kad me je uzeo.
Kažite vi meni, Anka, kako vi onako stojite prema muškarcima? ANKA: Bože moj, otkud ja znam kako stojim! ŽIVKA: Htela sam da vas pitam, da li na vas onako lako natrče muški?
ŽIVKA: Baš vam hvala! Izvolite sedite! Ja sam vas uznemirila... NINKOVIĆ: Velika čast za mene! ŽIVKA: Htela sam da vas zamolim za jednu uslugu. NINKOVIĆ: Na mene možete, gospođo sa pouzdanjem računati.
ŽIVKA: Pa, kazali su mi. NINKOVIĆ: Gospođa Draga, dok je bila ministarka, nije htela ni najobičniji korak da učini dok se sa mnom ne posavetuje.
Zar da igram bridž, pa da ostanem poštena? NINKOVIĆ: Zašto ne? ŽIVKA: Ama, nije bridž. Nisam to htela da kažem, nego mi se, pravo da vam kažem, uzmutilo u glavi pa već ne znam šta govorim!
ANKA ŽIVKA (ostaje zaprepašćena i gleda glupo čas na vrata na koja je Ninković otišao, a čas u publiku, kao da bi htela reći: „,Vidite li vi šta ovo mene snađe?”). ANKA (dolazi spolja. Ona je obukla drugu, lepšu halinu): Gospođa je sama?
Da, da, i on ga je okupio. (Pauza.) Nego, znate šta, drugo sam nešto htela da vas zamolim. Ovaj moj nesrećnik, onaj mali gimnazista Raka, bio je danas na igralištu, sa decom engleskog konzula.
Pa to sam htela da vas umolim, da odete vi do njega, u ime moje, i da mu kažete: neka ne uzme stvar ozbiljno, deca kô deca! (Pauza.
Eto ti! VASA (pošto je zapisao): A ti, Daco, imaš li ti štogod da zamoliš Živku? DACA: Pa ja to, za Hristinu. Htela bih da zamolim, Živka, da narediš da joj se prizna ispit i da se primi dete natrag u školu, jer ovako je ostalo na
Pa eto, to sam htela, Živka, da te molim da se ta presuda ispravi: da dobijem pravo na udaju. Eto, sama vidiš, ja ne tražim bogzna šta, a
(Ostavlja na stolicu pored ostalih.) DARA (pakujući): Šta se to mene tiče! ANKA: Htela sam samo da vam kažem, jer gospođa mi je naredila: koji god prodavac prođe, da kupim sve koliko god brojeva ima, ali
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
prikazuje kao da je nehotično i slučajno; svoju radoznalost pred njim zaodeva u nezainteresovanost; jedno ga pita, a htela bi da sazna nešto drugo; ne kaže šta želi, šta očekuje, ali se pojavljuje tačno na mestu i u času gde i kada on ta njena
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
»Starmali« 1881. PREDZIMSKA PESMA Vetar huji kroz visine, A i dole u niziku, Razbio mi pesmu što je Htela pevat’ politiku. Zima hita nemilice, Plaši ljude, goni tice, Po drveću palo inje — Sećajte se sirotinje!
„Gde si, ribo?“ — „Pa evo me!“ — „Samo kad si tu! Morô sam ti opet doći, al’ ne zameri; Moja baba, naspelo joj, htela b’ kućicu, Našu malu krovinjaru već je omrzla.“ „E pa leko, e pa lepo!
“ Starac veli: „Eto šta je, — muka, nevolja: Mojoj babi nije dosta slave boljarske, Ona b’ htela carsku krunu, — eto, to ti je.“ Ne čudi se riba tome, mirno govori: „Hoće krunu? — Nek’ joj bude! Viće carica.
Ti načini moju ženu tja i caricom, Al’ i tim se njene želje ne zajaziše. Sad bi htela da t i sama dođeš u njen dvor, Ti da dođeš da joj služiš, da joj robuješ; Čim zaželi štogod, da joj stvoriš, doneseš!
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
EVICA: Verujte, majko... FEMA: Pst! (Vrti glavom na nju.) Mama, mamichen... No, šta si htela kazati? San tunder, mamzel. San tunder. EVICA: Ja nisam ništa razumela što je ovaj gospodin govorio.
Miljković, Branko - PESME
Opora noći mrtva tela, mrtvo je srce al ostaju dubine. Noćas bi voda samu sebe htela da ispije do dna i da otpočine. Putuj dok još ima sveta i saznanja: bićeš lep od prašine, spoznaćeš prah i sjaj.
Petrović, Rastko - AFRIKA
“ (Pošto je jarebica ptica-fetiš u ovim krajevima a mi je lovili, ona nas je htela ubiti.) Šofer izvodi; on vrlo Dobro zna da je krivica do njega, a da bi komedija bila što veća, on čak kao zaustavi
— Me, Me, čuješ li, ja te zovem? Moja je reč: Hodi! — Do ovog časa htela sam u tvoju kolibu; Sada me pusti da mirno idem u svoju; Moja je koliba u zemlji.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
— Ona moli: „Pričaj mi što lepo!“ Gladeć’ kosu sa čela joj vrela, Smišljam šta bi rado čuti htela. Što j’ najlepše rado bih joj nizô: Vidiš, dušo, proleće je blizo. — A njoj svanu: „Proleće je blizo.
Pored mene sveća dršće, Kâ da b’ pesmu čitat’ htela, Ja je dadoh njenom plamu — Hartija je izgorela. Hartija je izgorela, Al’ ostaše slova bela, Pesma moja nečitana
Teci pesmo, potočiću Porušena nada, Izgubi se u pučini Opštih, večnih jada! LXIX Nešto si reći htela Kad više nisi mogla; Usta ti behu nema, — Al’ suza ti pomogla.
A sjajak u toj suzi, I taj razumem sad, — Tvojoj je srpskoj duši U deci bio nad. I ti si reći htela: „Kad Smiljku otme noć — — —“ Razumem, oh, razumem! — Al’, gde mi je ta moć?..
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Osetio sam kako joj je to neprijatno, i ona pruži nogu gledajući ga molećivo, kao da je htela reći: pritrpi se malo. Onako besposlenom pade mi na pamet: eto, isti ovaj moj prijatelj, pa naposletku i ja lično,
Ono zdravo oko zatrepta, i ona skupi usnice. Podsećala me je na životinu, koja se spremala da uhvati plen. Htela je nešto da kaže, uzdahnu i otvori usta, ali bes kao da je zagušio, stenjala je i grčevito lomila prste.
— Drugi put nećemo se izdvajati. Bićemo uvek sa njima. — Ona je zastala, Htela je nešto reći, ali ja sam je dohvatio pod ruku. — Hajdemo!
— Dobro, pristajem — prihvatio sam rado. — Sad smo došli na ono o čemu bih htela da razgovaram sa vama. Slušajte, Dragiša... Ona je devojka, nevina, čedna.
Primetio sam odmah da je na sebi imala drugu, mnogo lepšu halinu, kao da je namerno htela da izazove dopadanje. Sedeli smo jedno prema drugom. — Arleta, pogledajte me.
Ona se ljutila što joj nameću nekoga na koga ona i ne misli. Htela je da iziđe iz sobe, ali je „Šarl“ zadrža. Tada Odeta priđe meni, obuhvati obema rukama moju glavu i pogleda me pravo
Ne govorite mi o tome, ne govorite, molim vas. — Njeno lice se zgrčilo, ona je stisnula zube, kao da je htela da zaustavi unutrašnji krik, ali suze su joj potekle.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
) Ni većina naših pisaca ove epohe nije se htela — nije se smela a nije ni mogla — prikloniti novome zahtevu: oni su branili onaj drugi, književni jezik.
U po prve moje noći, Evo tvrdu reč ti dajem Da ć’ ostavit mladoženju I kud hoćeš s tobom poći, A neka bih i ne htela, Sad za onda vlast ti dajem Ne slušati izgovore I na želju ne paziti, Na suze se ne osvrtat, Više sile ne plašit
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Od krvi mi je masna desnica, Opoganila bi usta laskava. JELISAVETA: Ničim te nisam htela vređati... STANIŠA: Ha! ha! ha! Uvreda li je reći istinu?
Bojić, Milutin - PESME
To sazrela mladost nekog cilja traži: Htela bi iz duše, iz srca, iz grudi, Čak i bol bi htela: kad je bol razdraži, Da se troši, krši, i besni i ludi.
To sazrela mladost nekog cilja traži: Htela bi iz duše, iz srca, iz grudi, Čak i bol bi htela: kad je bol razdraži, Da se troši, krši, i besni i ludi. (1910) VRANE Gledao sam dugo kako lete vrane.
ruke uvele i žute, Koje mnoga usna kvasila je vrela U dane treptanja krvi i mišića, I nabrana usta još jednom bi htela Da okuse mladost razbludnih mladića, Da im srču oči, dok se čaše liju I udara zadah ložnice i pića; Htela bi da
bi htela Da okuse mladost razbludnih mladića, Da im srču oči, dok se čaše liju I udara zadah ložnice i pića; Htela bi da ruke još jednom se viju I stežu mermerne gole muške gnjati, Da u muškom nedru oči joj se skriju, Da peharom
Ti splet svojih želja nevinih i slabih, Uzdahe svih noći, svih leta i zima, Pesme svih sotona i svih serafima Htela si u jedan kip svih snova sliti.
XVI Pamtim zimsko jutro, kad si suznim okom Gledala u moje oči što te vole; Htela si da vidiš u dnu duše, dole, Da li spava ljubav ili vešta gluma. ...Gledaš dugo, dugo. Zora teče tokom.
Što mene za svog kumira je htela. I drhtao sam kraj raskoši što je Nudila svoje mirise i boje. I tad utekoh sav stidom obliven.
Ti si tako htela. Gledaćeš iz kuta, umorna i svela, Zavijena u greh i poročnu tamu, Ne oplakuj tada svoju bolnu dramu.
Svakidašnja priča... Ti si tako htela. Mada nijedan ti pogled neću dati, Ipak u meni će spomen zadrhtati, No moj gordi osmeh taj uzdrhtaj skriće.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
ANĐA: Šta ću, šta mogu, kad ga ona ne trpi, kaže: liči joj na petla. JEROTIJE: Rotkve njoj strugane! A šta bi ona htela! I ja sam ličio na petla kad sam tebe uzeo, pa šta ti fali?
I... nije to valjda... kako da kažem... MARICA: Jeste, jeste, svršeno je, ako si to htela da pitaš! Ako ne veruješ, evo da ti pročitam šta sam mu pisala. (Izvadi iz kecelje parče hartije.
MARICA: Kako god hoćeš, meni je svejedno! V JEROTIJE, PREĐAŠNjI ANĐA (čim se pojavi Jerotije na desnim vratima): Htela bih, Jerotije... JEROTIJE (značajno prst na usta): Pst! MARICA (odlučno): Slušajte, oče! JEROTIJE (kao gore): Pst!
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Ukočena, sa rukama u krilu i nabranim i uprtim očima u noć i mesečinu. Pokatkad kao da bi iz njenih očiju suza htela da kane, jer bi se videlo kako diže ruku očima, da valjda ubriše, stisne, vrati natrag tu suzu, ali bi se videlo i kako
Naročito baba. Kao da bi htela nešto da zagladi, ublaži, gotovo svakog dana odlazila je kod Jovankinih. Uvek, ma kakvo se jelo gotovilo, slala bi
I on bi neugodno dirnut ne zbog toga što nije htela da je on stariji, gospodar, već uopšte što nije hteo ni pred kim i ni za šta da crveni, kriv da je, obavezan.
Nije ona, ne dao bog. Ako je ma za šta pita, ona odgovara nekako umiljato, bolno: — Ako, Setke, ako... I čak nije htela više za sofru da seda. Navlaš je izbegavala, a naročito kad bi Mladen bio. Postave. Čekaju.
Ona je bila čisto luda, bez svesti. Išla je, obilazila je oko kuće, kao da bi htela da pobegne. Oko nje uplašeno optrčavao je brat mu i, preplašen, plačno je zvao da se osvesti, pribere.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Prema hrišćanskoj mitologiji, ono je posvećeno svetom Jovanu letnjem, ili Bogorodici. Kad je Bogorodica htela da okumi svetog Jovana, ona je uzela kitu i. c.
Nju je proklela Božja Majka, koja je htela da sluša pojanje svetoga Petra i Nikole, i svete Anđelije i Marije (ili: Magdalene i Jelene), pa je zaklela svako čedo,
po kojoj je kupina postala od prutova kojima je Isus šiban (Dähnhardt, 2, 201), ili rumunsku, po kojoj kupina nije htela da prokaže junaku Sisinu đavola sa ukradenim detetom (ib. 54). — U staro vreme niko nije okušao rod od k.
Prema jednoj skaski, Bogorodica, bežeći od Jevreja, molila je t. da je sakrije: đ nije htela, i zato je Bogorodica proklela da joj se lišće uvek leluja i bez vetra (ZNŽOJS, 7, 1902, 195 id).
za koga postoji bojazan da će se povampiriti, u njegov se grob bacaju tri kamena — očevidno zato da dušu, ako bi htela da iziđe, zadrže.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Jaruge su se isprečile, izukrštale. Vrzine i rastinje svakovrsno. Omorina je — slama mi volju. Htela bih, a ne mogu da se pomerim s mesta. Ne mogu da učinim ni taj prvi korak. Da li sam uzeta? Šta je sa mnom?
Ilić, Vojislav J. - PESME
Davno sam vaše napustio vale Za drugo cveće i druge obale. 4. Sudba je htela da se strašno šali, I oborila je gromove na mene; I moji dani, kao burni vali, Razbijahu se o granitske stene.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Pa da bi pokaz'o da glasa imade, Gaknu glasno, ali komad mesa pade. Lukava lisica, ta to je i htela, Meso je ščepala, pa odmah izela. Kad pojede meso, gavranu besedi: „Svašta imaš, al ne imaš pameti.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Zar sam ja htela da tako bude, da zet, pokojnik, rano umre, ati da ostaneš udovica, u crno da se zaviješ, da tolike godine iz kuće ne
MIRON (zagledajući je): Da, iz očiju ti se vidi kako bi to volela i htela da razumeš, a to mi je dosta. Ah, Tašana, da znaš kako je to strašno biti ne telom već dušom star.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Niti je u vreme njegove sahrane drvo bilo ovaj carski orah koji je sada; niti je velika grana baš njegovu grobu htela praviti prisenak; niti je u nesrećnom čovečuljku bilo ičega od zemljotresa.
Jaka sam, vredna sam, htela bih da nešto veliko dočepam, da se borim, da đavolu komad iz usta iskinem, kako već rekoh jutros i pred Todorom...
Priča se, pri povratku je skinula venac s glave i nosila ga u ruci; i Todor je mladu držao za rukav, jer više nije htela da se vodi ispod ruke. Otputovali su sutradan po venčanju.
— Gospa Nola premesti hladnu krpu na slepe oči. I s kanabeta u mojoj sobi najedared nema deset kruna... htela sam da platim vešerku. — Dosta, Julice! — Pa trenutak zatim: — To ne može biti! Traži, naći ćeš novac.
— Julica se vrati s novinama i s tri pisma u rukama. — Nisam htela da ti govorim dok si bila bolesna. Sva tri pisma su od matere moje.
Gospa Nola poče dremati. Bol zbilja oduminu. Htela je još nešto reći, nešto prijatno i lepo obećati Švabi, ali ju je savlađivao san, brzo, neodoljivošću onih divnih
I kako je sudbina htela da ona dođe u ravnicu i na veliko imanje... I onda ona nesreća na salašu; pa posle deca, i one nade, i možda i neki
— Mislili smo Todor i ja da će nam Julica biti kćer jedinica. Ali Julica ni u čemu nije htela ono što smo mi hteli... A i novaca je bilo više nego što za jedinicu treba.
„Nena”, to je detinjska reč, a ti si eto pravi pravcati čovek. To je i glavno, i to sam i ja htela, i da nisi to, bilo bi mi kao da sam badava živela i trudila se...
Obradovala sam se... šta ćeš, čovek se miri i navikava. Znaš li, i veruješ li, ponekad mi se čini da sam i ja htela da baš trgovac i špekulant bude, i da ono s doktorom, da je to samo tako, neko moje staro sećanje na tvoje detinjstvo,
Imanje mu se množilo valjda zato, što je Bogu mila bila njegova dobrota. Uze mene ovako grubu i ružnu, a da sam htela, držao bi me kao kraljicu... „Volim te, Nolo, ovaj, kao žito! da znadeš!” — tek mi rekne.
— grca Nana, plače kao kiša i ona, a Paula joj uslužno dodaje čiste maramice. Julica je htela da ostane da spava sa sestrom, ali Nana ne dozvoli. Raskinuše se najzad, nasta tišina, gospa Nola uđe u svoju sobu.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
) »Ja bi baš rado u mesec išla da vidim kako se ti muževi s mnogim ženama slažu.« Gospoža je htela kazati kako se žene s mnogim muževma slažu. No ja sam zaboravio na predmet moje povesti, sirječ na magarca Muamedovog.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ali ona se najednom trže, skoči i pokaza mi na čizme. Onda odrečno mahnu rukom, kao da je htela reći, kako sa čizmama ne mogu na čist krevet. Jest, bato, ali čizme treba skinuti!...
Petrović, Rastko - PESME
Evo je skače čas na jednu nogu, čas na dve, Toliko je vesela. Htela je već da prođe, da nađe ubavog mladića, Da ga poljubi na usta, kada ševar ugleda.
Kada bi večito htela biti gola preda mnom, I koračati s rukama spojenim niz struk, Pred poljanom, tako rumena kao da se obavija snom, Ni
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
U isto ovo doba, na istom mestu — čekaće je kroz sto godina. Neka putuje, zar nije to sama htela? Putovala je Kapljica, putovala, ko zna koliko je putovala!
Preko brda i glečera, preko pustinja i kamenara posrtala je Zlatokosa, moleći mladića da stane i sasluša je: — Htela sam tvoju ljubav da iskušam! — vikala je za mladićem, ali on je bio slep za njenu lepotu, nem za njene molbe.
— Vidim! — obori glavu orlušina. — Ili je sreća, ili je tvoja veština tako htela! Na čast ti! Mene još niko nije prevario.
Ali, samo što do njega stiže, a metlica mu se otrže iz ruke, i polete ka ženi koja je htela da počisti bolničko dvorište. Uzalud je za njom jurio, uzalud psovao.
Šantić, Aleksa - PESME
Krila mu bukte kô barjaci vatre, A koban podsmeh na licu mu titra; Nebu se kesi i ta neman hitra Kô da bi htela sve zvezde da satre. Već iznad mene minu i prohuja, Kô razuzdana široka oluja — Pomami njeni kad je s mora gone.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ako je bila dorasla za udaju, nije mogla da pođe tamo kud bi htela, nego kud bi bila vonja njenih roditelja i braće, koji su skoro uvek bili rukovođeni nekom korišću.
Podvalom dovedena u položaj da bude žrtva jednog svirepog običaja, da bude živa uzidana da bi se grad održao, ona bi htela da utiče na život i posle svoje smrti, da mrtvim dojkama hrani i mrtvim očima gleda svog nejakog sina.
Ironija sudbine je htela da za nekoliko desetina merica žita izgubi glavu čovek koji je, kao malo ko u njegovo vreme, zadao jada Turcima“.
kavzi, ona je znala da je „krvca iz zemlje provrela“, ona je osećala da je „zeman došô“ kad „valja vojevati“, ona je htela „svaki svoje da pokaje stare“.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Bela glava, bre, brate!“, ipak je on redovno i rado dolazio tamo. I nesreća je tako htela da se ovih dana tamo nađe i da sevdališe i sluša kako mu seljanke pevaju pesmu koju je na čifluku rado slušao, pesmu:
kako se za taj čudan i mnogima neobjašnjiv i zagonetan događaj zainteresovala i zauzela i sama mesna štampa, i kako je htela i pokušala da stvar načisto izvede. Drugim rečima, tu je izneta jedna jalova misija g. Ratomira, direktora novina.
Sutradan je tetka Taska htela da vidi efekat koji je proizvela ona jučerašnja šetnja kroz onoliki svet i ulice, i zato je i sama zaredila po mnogim
Jasno je kao dan bilo da je Jordanovica ciljala na Manu, da je drugim rečima htela reći: Kako ste drobili, tako i kusajte. Ona sumnja na Mana.
Iznese sve šta je i kako je bilo. Plačnim glasom pričaše joj Zona da je ona, istina, kriva, jer ga je volela i htela za njega, pa tetke pokvariše, ali da ipak nije zaslužila da tako prođe, i da je Mane još krivlji, jer je on izneo na