Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Životinja se razigrava novu travu pasući; svašto se nabolje prelaže i ponavlja se hubavo. GODIŠNjA DOBA Zima je ljuta — ko li suproć mraza može ga obstajati?
Nisu tako hubavo tekle česme gradinske, kako su bistre išle iz očiju suze njene, ne tako krasne biše razlikih ptica pesme, kako što su
Nađe pri moru prilično široko mesto, hubavo, na prozoru svim stranama. Gradić oni zvaše se Vizantija, od grčkoga nekoga kralja Vizanta, spraljen izdavna.
Eto ti, jednom dobi videše Persi gde jedna vrla gospođa kroz kapiju gradsku izađe u njihov tabor s mnogima hubavo odenuti fracimerki i s mladi ičoglani carevi.
A tadar Jakšićevo koleno vladaše sas Fruškom Gorom, al' njemu oni svasti bijahu. Pronađe on jedno hubavo i na očiju lepo, svidno mu se mesto prozvano se Krušev do.
Također i vi mlade neveste, počitujte ovu božiju nevestu presvetu Bogorodicu, u svome se poštenju bez zazora hubavo vladajte, poslušne i pokorne u svom domu starijem budite, ne preko ogovorne i jezične.
Eto, jednomu isto tebi to zasad iskazujem, nego tome pokrivenomu čudnomu poslu hubavo posluži, jerno izarad svoga mi milosrdija sažalio sam se na taj čovečaski rod...
od mnogo vremena jaočući vikasmo, ukaži nam svoj obraz i svoje slušanje izdaj svome ti glasu, jer no lice ti je hubavo, slatku besedu imaš, lepšu želju i bolje oklevanje...
Bogorodici s pohvaljivanjem ujedno, te angelske besede na diku joj i ja se prinudom zatičem progovarati ovo pozdravljenje hubavo k njojzi danas: Gavril Raduj se preradovana, hrame božiji oduševljeni, raduj se obradovana, nebu i zemlji ravno žilište,
pobegla bi napolje a ne smi — s vrata je zatečena, obstajati snebiva se gladeći pred sobom bestelesnoga ka vrlo hubavo momče mlado i cifrasto, i boji se hem se stidi govoriti š njime počitujući joj svoje devojačastvo ne besedeti s mladima
pokuće i posuđe, ogledno skupo i meko nošenje gizdavo, mnoga tafra, kuhari, sluge i sluškinje, turli, turli jedžeci, hubavo izborli vino, slatko jeto i piće, s govenjem služenje u volji, svako činjenje mnogih sa sviju strana mita i peđkeši,
A potom, za malo dobi čusmo i videsmo ih gde leže u grobovi. Sad na glasu, slavni, hubavo nakićeni, s mirizmom namazati, a počas žuti, bledi i mrtvi se skoro posmrdili, grozljivi da se ni prikučiti od zla