Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
s čordom na pašu izlaze, spraljajući diple i svirale, da uzalud sedeći u hladu pod listatim drvljem, zglašaju se s hubavom svirnjom. I ribari tanje ogledaju i čiste ih, Te mreže za lovljenje spraljaju.
I najpače provodadžiji valjalu se držati prostu i osvestnu; po svemu pravu i k svima sklonitu biti, razlikoprutastu s hubavom šarom po svakome prisvajanju u besedi.
I poželi za njom. Ama on je ne ostavi taku naruženu, nego je napre izleči i opra je i omi, te je učini mladom, hubavom devojkom, i odevenom nevestom, tako da se ništa ne poznaje na njoj a je li kad ona bila gruba i matora, nije li.