Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Take su, moliću lepo!“ Iz kola je, međutim, iskočio oficir, u putničkom ogrtaču, hungarskih oficira, na putu, i prišao Pavlu. Božič je bio srednjeg rasta, prsat, a na levu nogu je, jedva primetno, hramao.
Međutim, iz same priče Pavlove videlo se da je Božič, iako je bio uzeo šezdesetu, bio, još uvek, jedan od onih Srba, hungarskih konjanika, koji može da preigra, celu noć, skačući. Pavlu je, međutim, bio odvratan, od početka.
u pleću, ali još mlad, plave oči, orlovski nos, zlatni brci, zlatna kosa, nenapudrovana kika, odeven u putničku abu hungarskih oficira na putu, i husarske čakšire, čizme i plavu kurtku, na glavi nov trikorn, govori nemecki dobro, zamuckuje).
i Evropu, zato, što su se nadale, da će se tući sa Turcima i vratiti svoju Serviju, upotrebljene su, lukavo, za gašenje hungarskih pobuna. To je plaćeno sa oko sto hiljada mrtvih.
Višnjevski mu je pričao, sa blagim osmehom, očinski, kao sinu, da bi mogao da se oženi u Tokaju. U okolini ima toliko hungarskih barunica, koje šefu misije, u Tokaju, otvaraju svoja vrata, rado.
Sve je to, kaže, u okolnih hungarskih plemića nabavio. Kola su, osim toga, vukla, za Pavlom, i nekoliko burića čuvenog, tolčvanskog vina, ali ne
U toj varoši, stanovalo je i nekoliko hungarskih gospoža, udovica, koje su nekad u Hungariji imale dvorce, i spahiluke, a čiji su muževi bili đenerali u Rakocijevom