Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Sad su naumili da se odsele u Rosiju. Ko zna šta će izmisliti sutra.“ Engelshofen je, međutim, bio viknuo svog husara, koji mu je dremao pred vratima.
On je upotrebio mnogo goru reč. A bio je poznat u vojsci po svojim, opscenim, šalama. Hteo je i sada da izazove kod husara i kirasira, koji su pratili kola, što više smeha.
Među oficirima, u paviljonu, nastade, isto tako, nemir i videlo se kako Garsuli pozva k sebi jednog, mladog, husara, kome nešto reče na uho. Husar, zatim, strča sa drvenih stepenica, i odjuri, na konju.
jedva su ga umolili, ali je svoju siromašnu rođaku, koja je odrasla u njegovoj kući, dao odmah, čim su šizmatici u puk husara dovedeni. Nije pitao Pavla čak ni to, u kojoj će crkvi decu, iz tog braka, krstiti.
Pred stasitim oficirom, visoka rasta, utegnutim u plavu kurtku slavonskih husara, koji joj se sad, tu, pred njom, klanja, ona je bila uplašeno sagla glavu.
Odmah zatim ukazaše se fenjeri profoza, koji je bio došao sa kovačem i dva husara. Na viku profoza, Pavle je imao da ustane i prvo mu je bio skinut lokot na rukama.
Zatim je nastala ceremonija izvođenja zatvorenika. Pavle je imao da stane u potiljak profoza, između dva husara, sa isukanim sabljama, i da skoči u dvojne redove, na deono, a na komandu „marš, marš“, da prođe hodnikom, iako se
Savetovao bi mu da se hrišćanski ponaša, da bude miran i da se ne izlaže podsmehu husara. Pri najmanjem pokušaju bekstva, ubiće ga iz pištolja.
Ene našeg sretioca! Voze ga! Gle, pa ni to im nije dosta. Dadoše mu i dva pratioca, boktera, husara!“ U daljini, zaista, bila su se ukazala kola, koja su se približavala.
Voze ga u arište kao aramiju i rebelijaša, jer traži naša prava! Za nas nema suda. Nego arište i dva husara! Ubiće ga, pazi šta ti rekoh, u arištu Oseka!
Kola kirasirskog puka, velika, teška, crna, približila su se, međutim, a dva husara su – valjda da izvide – objahala Isakoviče, u karijeri. Petar je bio stao uz brata, da ga zadržava.
Kad noć večeras padne, tamna, prostreće se kao meki dušek, za kirasira, a za trkalište tih husara. Dok se samo dohvatim konja, trkaću se sa njima sve do Bačke. Sve u krug, da izlude po barama.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
se provlačio kroz voćnjake, i ugleda, pri ulazu u varoš, kod izgorelih stubova i zažarenih greda stražara, nekoliko husara, koji zavitlaše konje i odjuriše čim ga primetiše.