Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kao što su obarale ovnove, i volove, da ih rovaše, oborile su, začas, i husare, zajedno sa konjima. Tek tada je nastala prava ludorija.
E sad drži! Potpisao si!“ „Potpisao sam svoje dečice radi! Plašio me, da će me u pehotu premestiti!“ „Meni su, vidiš, husare dali, a niti mi se išlo, niti mi se ostaje, al’ što pisah neću poreknuti!
Ovaj lokot da kupiš, dugonjo, kad u Osek stignete. Plati što god traži! Platiću! Hoću da ga nosim u sirmijske husare i pokazujem, da pamtimo Serbelonijeve kirasire!
Zagledan u Mahalu, koja je bila na stotinak, dva, koraka, on je video, jasno, i onog Einnehmera, u plavom kaputu, i husare, kako rasteruju svet, oko Einnehmera i indžilira.
Na nebu je bila ostala samo poslednja kriška Meseca. Kirasir je bio razmestio svoje husare da spavaju na vratima. Tercini je bio veseo, te noći, i smejao se Isakoviču, iz glasa.
A ta je bila, da joj oficiri jašu oko kola, veselo. A ona je bila baš ta koja je te mlade, obesne, sirmijske husare podsticala da luduju.
Pavle, u svom snu, začudo, vide i kako pukoše dva pištolja – to jest dva bela oblačka, a ču odjek pucnja, i vide i husare, kako se vrte u gomili, koja je, ogorčeno, urlikala. Preneražen, Pavle je hteo da viče, ali beše zanemeo.
Pavle se onda prodera i reče: Onda, kad su njih sirmijske husare iz konjice u pehotu premestili. Kad je rat prošao! Neće oni u pehotu!
Pavle onda, prebledeo, povika da je njega Ševič, kad je kod njih bio, u husare upisao. Ali, više voli u Rosiji i u pehotu, da bare obilazi, nego da se vrati u Temišvar pardon prositi.
ni za trenutak, Pavle nije bio udvarač Varvare Stritceski, u Novom Sadu, nego je od prvog dana dolaska u sirmijske husare mislio da uzme njenu siromašnu, ali lepu, i privlačnu, rođaku.
O toj Mahalčanki dosta! Pavle, koji je Trifuna posmatrao, pogledom kojim je gledao svoje husare, kad padnu na preponi, ispriča onda da će i Trifun dobiti pašport iz Beča i da to u Komandi, u Temišvaru, već znaju.
A Višnjevski ih je, isteravši husare, razmeštao. Naredio je Pavlu da pijucne, prvo, jedno, pa drugo, pa treće, pa četvrto vino.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Svršivši gimnaziju, dve godine učio je prava u Pešti. Zbog sukoba sa profesorima ostavi školu, stupi u husare, i kao vojnik svrši prava u Kečkemetu. Pred revoluciju bio je advokat u Sentandreji. U 1848.