Obradović, Dositej - BASNE
Zapita ga Montezuma: „Idu li Španjoli u taj raj koga toliko hvališ?” Kaže onaj da idu. „Dakle, ja tamo neću” — otvešta nepravedno osuđeni.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Koji lopov? Kakve svinje? — Eno onaj tvoj pošteni Sima, što ga jednako hvališ!... Zatreše mi sav kukuruz. — E, e, zatreše?... — Zatreše, jakako!...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ama kao kremen... Pouzdan, siguran — svud ti se prometne kao šilo!... Bogami!... — Ne bogmi se!... Kad ti koga hvališ, on vredi! — reče Stanko. Pozvaše ih te zasedoše za sovru, koju tada skoro svaka kuća imađaše.
Teodosije - ŽITIJA
Kako ne zaključiš da je smrt od života tvojega prijatnija? Jer šta je taj tvoj život kojim se bez pameti hvališ: zar se nisi sam, grizući bilje u pustinji kao zver, glađu ubio?
Matavulj, Simo - USKOK
Milica reče: — Neka, strino, molim te! Što me toliko hvališ, kao da će mi Janko provodadžisati! — A ko zna! — reče popadija onijem izrazom nevina lukavstva, kakva u njenim
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Jesam li ja tebi za sprdnju? Šta znači ova kljusina? Čujem hvališ se kako sad sestru udaješ za boljeg! Taj konj, da li to znači da sam ja bio magarac?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
„Pogledaj, Žućo, vidim li dobro, ovde je neki upao džak? Pripremi zube, pa ga izvuci. Uvek se hvališ kako si jak.“ Priskoči Žuća, zubima škljocnu, ko da je đavo ušao u nj, povuče jednom, cimnu iz peta, izvuče stari
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
AGATON: On zna, dabome, al' eto, ne možeš ni reč da mu iščupaš. TRIFUN: Pa ti se, Agatone, uvek hvališ kako si vešt islednik; pa eto ti, pokaži tu.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Ti izdao prijed i poslijed, obrljao obraz pred svijetom, pohulio vjeru prađedovsku, zarobio sebe u tuđina! Što se hvališ gradom i gospodstvom — svi gradovi što su do nas turski, jesam li ih opsuo mramorjem, te nijesu za ljude gradovi no
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
A Crnogorcu svakome, milije je kad mu za stare njegove lijepo zboriš, milije mu je to po sto puta, no da njega hvališ. I gosti se odužiše serdaru, pominjući viteška djela njegovijeh, a njegova napose.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ Kad car vidi da se nema kud ni kamo, dozove najmlađega sina, pa mu reče: „Sinko! ja čujem da se ti hvališ da možeš jednim rupnjakom proje sto bravaca nahraniti.
Posle nekog vremena opet car dozove najmlađega svojeg sina, pa mu reče: „Ja čujem, gde se ti hvališ da možeš napojiti sto volova jednim kablom vode.
Posle nekoga vremena opet dozove car najmlađega sina, pa mu reče: „Ja čujem da se ti hvališ da možeš dovesti gvozdena čoveka.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
i kad on peva: Oj Alile, kladuško kopile, Što se, kurvo, po Kladuši hvališ Da si mojoj kuli dolazio, Na čardaku Anđu obljubio?
Što se hvališ, crn ti obraz bio, Kad Kotare nisi ni vidio, A kamoli kuli dolazio Moju vernu Anđu obljubio! — onda on peva tako
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
’Vala je Bogu!... — More, ti ne traži navodadžiju za ženidbu: vidiš kako umeš lepo da se hvališ. Ni baba Ruža ne bi umela bole nameštati. — Ja, vala, jok... što ?
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Karaš pijanice, sam se opijaš. Hudiš kurvaše, a i ti sotim birtluješ. Idola se groziš, a crkvu kradeš. Zakon hvališ, a prestupljivanjem zakona Boga bezčastiš...
Ukazuješ grožđe, a kamo mu čokot i loza? Pitaš posejanu pšenicu, a kamo daj i seme? Hvališ cveće, ukaži mi od njega koren i sršljiku. A što mi ukazuješ za cara praznu polatu bez potrebe što k njojzi iznutra valja?