Teodosije - ŽITIJA
A sveti došavši s radošću i videvši ono što mu ne beše nepoznato, odade hvalu sveblagom Bogu, i kao samoga oca zagrlivši sveti i mirotočeći grob celova ga i okropi ga izlivanjem mnogih suza i
A mitropolit, čuvši ovo, smatraše to za čudo, Bogu odade hvalu, i češće prizivajući svetoga ljubavlju se njegovom naslađivaše.
U nedoumici sam, Hriste moj, kako da ti odam hvalu, jer sam zemlja i pepeo, diveći se tvojoj milosti!“ I odmah uzevši svetitelja svojega sa prepodobnim crnoriscima, i sa
da živi u miru i ljubavi sa kraljem srpskim, i svi utvrdiše reč, zajedno sa kraljem dođoše ka svetome i klanjajući mu se i hvalu mu odajući govopaxu: — Pošto smo ruzumeli da si ti Božji čovek, budi nam prisni gost, a brat tvoj, kralj srpski, neka
svima blagorodnima svojim isporuči, i svi blagodarivši Boga primahu ga radosnom dušom, i odajući mu apostolima podobnu hvalu što se dobro trudio, govorahu: — Koliko su krasne noge onih koji dobro javljaju mir, kao onih koji dobro javljaju
Milost tvoja, Gospode, pomože mi, milosti tvoje, Gospode, na veke uspojaću i usta moja objaviće hvalu tvoju po sav dan spasenje tvoje“. I tako u umiljenju mnogom molitve Bogu mnogo upražnjavaše i ispovedaše se.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
OGLAS MRAVA Pred kišom, juče, pod svojim listom, sakri me cvetić plav. Zato mu javno odajem hvalu. Učtiv Trudbenik Mrav. STRŠLjENOV OGLAS Stršljen se javlja da megdan deli s bumbarom, hrabrim Burkom.
Rakić, Milan - PESME
Pokolenje svako, veliku il̓ malu, Spustilo je u nju milostinju koju, Ljubav ili mržnju, pogrdu il̓ hvalu, Osmeh ili otrov i žaoku svoju.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
pomisal u te vaše doletati strane: Vas vrliti nevidimo, i četu ostalu, Suštu ljupkost stiha moga, pjesan mojih hvalu; Da, dok bude pamet vaša u rodu serpskome, Konca nije nju pretećem ni pjeniju mome. Idem dalje!
Kod njegovog šuma svakom srce tuče, Mnogog, pa i mene, ludost za nos vuče Da, boginje krasna, prinesem ti hvalu Najbržim galopom na prvome balu.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Topovske čeljusti strašne na more zijaju grozno, Tu pravoverni klanja u jutro i veče pozno. On hvalu Proroku šalje za srećan svršetak dana, I ređa, sklopivši oči, stihove iz Korana A s plave pučine, eno, gde sunce umorno
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Primi moj pozdrav, časni dome, i srdačnu hvalu na gostoprimstvu koje si mi ukazao. II SOBA ZA RAD PRIPREME ZA NAMERAVANI LET KROZ PROŠLOST Beograd Počinjem da
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Tamo ćemo cveće brati, Ti nas Bože pogledaj. Mi ćemo ti hvalu dati, Hajdmo, hajdmo dok je maj, Hajdmo svi u gaj! Slavuj će nam popevati, Dok ne bude danu kraj, Mi ćemo se
Još da može kakav glas od sebe dati, Ne bi ptica bila, već anđ'o pernati.“ Bi milo gavranu takvu hvalu čuti, Al' da nema glasa – ta ga sumnja ljuti. Pa da bi pokaz'o da glasa imade, Gaknu glasno, ali komad mesa pade.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Vi ste dostojni sinovi vaših pradedova i dosad ste služili verno kralja i otadžbinu... Mi vam odajemo hvalu, a i buduća pokolenja biće vam zahvalna za sve žrtve... Junaci... Ne klonite duhom...
Šantić, Aleksa - PESME
što vijek svoj oblivaš znojem I kao titan zamahuješ krasnom, Tebe što živiš u svom trudu časnom— Ja slavim, evo, i hvalu ti pojem!
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Bojim se za moj jezik, kad nije sebe moj jezik poučavao tvojoj pravici, za ceo dan nije se bavio na tvoju hvalu; nego moj jezik je lažu spletao na ostalu mi braću.
Pak sećanjem se zgledni i na tvoje ti iz mladosti prve poslove, jesu li za koju poštenu hvalu dičnu pristali ... Sadanje, ako bi koliko dugo mnogo to zlopatenje bilo, hele opet, opet, kad god, ima mu kraj.
O svemu tome i mnome blagodari se Bog, kad ne mučim, nego ovo propovedam na božiju hvalu, — te tako ono njino pojanje, naše se zdeša! Š njihove prilike i ja pojati pred Bogom učeći nudim se.
su bili prigotovili za uzimanje grada, nagnaše Grci Tatare neka oni sami svoje sprave spale vatrom, pak o tome veliku hvalu i blagodarenje izdadoše presvetloj Bogorodici...
Ako se od malih grehova uščuvamo, to u velike grehove nikad nećemo upasti. Ludim za hvalu, mudrim za šegu... Bez mere ništa ne valja činiti. Iznemogne, ka brz ždrebac... Svaki se započetak svidi ljudma mučan.
A na tvoju veliku svagdar hvalu bit će ti to. Jerno iz tebe roždeni višnjega Boga sin će se nazvati. A eto ti, prečista, s držanjem na svojih ti ruku i
Gavril Opšta izbava od svih zlinja i očištenje svim vernim narodom ti ostaješ i biti ćeš. Toga rad i opet govorim ti za hvalu ove slične reči glasovito: »Raduj se obradovana, gospod s toboju!
dubine morske spuštaju se i za svoj život im ne hajući, da koji dole na dnu biser pronađu i izvade s ogledom, — rđavu hvalu zazorljivu i karimnu cifrajući nizašto ženske bratove i uši ...
A kratki u tom je život, s visine strmo padanje. Pak za koju je to diku, za koju li hvalu što uništo promiče? I nejma nikakva opornja ni stojišta, s vremenom što dođe pak skoro i prohuji kano s bregova mutna