Jakšić, Đura - PROZA
Srce je masna zemlja, pa što se u nju poseje, duboko hvata korena; simo vešto u dubinu zaronjen ašov i najmanju joj žilicu kida.
Obradović, Dositej - BASNE
A dok se ko vidi slabiji od svoga protivoborca, nek se s njime ne hvata za perčin. 56 Pešlovi i prepelica Neko imađaše dva petla, pak kupi i prepelicu pripitomljenu i pusti ju među
” Naravoučenije Dobro valja smatrati s kim se ko hvata, zašto u čemu ko nije kadar najpre sam sebi pomoći, neka se na tuđu pomoć vrlo ne oslanja.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
bih ti kako se spava NA SEČOREČKOM GROBLjU Kog žutica, kog srdobolja, ko od sekira, ko od sabalja, na isto se svima hvata: u travuljini - dva hvata.
SEČOREČKOM GROBLjU Kog žutica, kog srdobolja, ko od sekira, ko od sabalja, na isto se svima hvata: u travuljini - dva hvata. Kome krpa na zakrpu, kom pretilo na debelo, na isto se oboma hvata: pored crkve - dva hvata.
Kome krpa na zakrpu, kom pretilo na debelo, na isto se oboma hvata: pored crkve - dva hvata. Ko u postelji, ko na lađi, ko po kišici, ko preko polja, ko uz njivu za žetvu spremnu,
Kome krpa na zakrpu, kom pretilo na debelo, na isto se oboma hvata: pored crkve - dva hvata. Ko u postelji, ko na lađi, ko po kišici, ko preko polja, ko uz njivu za žetvu spremnu, svi odoše u onu zemlju.
Od roditelja me jeza hvata, od sinova bežim kroz iglene uši, pred sestrama se krijem u mišju rupu! Brat mi udarcem cokule prosipa supu, a o
nebeskog bleska ni iz čamca niko nam ruku ne pruža; tonu gradovi, planine, tonu crkve, za pramen magle davljenik se hvata. Nad barom što nam se popela do brade, od devet nebesa, osam se smračilo, a deveto se dimi.
A mi živi. Nije tu nešto u redu, šapće narod, to neko štiti sudije od greha! A i nas katkad hvata zebnja pred san: nismo besmrtni, neće to dugo ovako, doći će jednom i nama kraj, nećemo izdržati, i umrećemo od
ih nekoliko horizonata odjednom, točkovi kamenja, kameni točkovi vetra, cvet kremenom ukresan, klanac od koga hvata vrtoglavica, kroz glave im sevaju zlatne livade Argolide, međ nogama se otkriva zrno pšenice, ali junaka nema, ni
HODOČAŠĆE SVETOME SAVI 1. Evo u kakvom mraku ostaje svet kad se ugasi sveta vatra! Po hlebu hvata se buđ, hvata se led po putevima punim blata. U ovom mraku množe se omče i kuke, svinjska kuga i međ ljude se širi.
HODOČAŠĆE SVETOME SAVI 1. Evo u kakvom mraku ostaje svet kad se ugasi sveta vatra! Po hlebu hvata se buđ, hvata se led po putevima punim blata. U ovom mraku množe se omče i kuke, svinjska kuga i međ ljude se širi.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Bili prišao da vidi izbliže, ne bi li? Gotovo ga neka sumnja hvata. Hajde pa priđe. Kad tamo, a ono — gazda Raka čuči u trnjaku, pa stenje i ćuti, a roga mu strči za vratom!
Poznanik njegov ode u drugi kraj da hvata »damu za igru«. — Izvol'te ovamo! — ponudi advokat Mojsila, pokazav mu rukom u pobočnu sobu.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
zar je tu što čudno kad je to kao jedna kuća?!... Ali ne lezi đavole!... Moj ti se Stanko nešto prikrada... nešto hvata drva na se i osvrće se da ga... — Lažeš!... Lažeš, ulizico turska! — ciči Aleksa. — ....
Vidiš kako im zdravlje dija iz svakog pokreta. On se onda zagleda u vatru. Gledao je kako se na jednoj cerovoj žišci hvata puhor. Eto, želeo je da dođe međ hajduke, da ih vidi, da progovori reč s njima, a opet nije bio zadovoljan!
— To imaš pravo! — rekoše u glas i pop i kmet. — Pa eno vam hvata i Miloša Sevića. On sobom prosi Miloševu kćer za Lazara. I onda ne može bolje biti!
Ovde-onde viđaše se po neka sjajna zvezda kako dašće i napreže se da prosija, ali je oblak hvata kao pauk muvu... Pred zoru poče kiša, ona strašna sitna kiša što prodire kroz kožu do kostiju, od koje ti i sama duša
Dučić, Jovan - PESME
Čuje se jecaj i potmula jeka — To vetri plaču visoko u granju. I mraz se hvata nad trulim strnjikom; Mokre su staze i blatnjavi puti. Večernje ptice odilaze s krikom U mrtvu šumu.
Albatros je jedan kružio nad vodom, Zalutao amo ko zna s koga mora. I plamen dok hvata krvavijem svodom, I puši iz modrih maslinovih gora, Gordo, sa daleko raširenim krilom, Kružaše albatros...
MANASTIR Car zida manastir Svetih Arhangela, Na vodi Bistrici dug hiljadu hvata; Silni su mu stubi od albastra bela, Temelji od srebra, zidovi od zlata.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Nabavlja zelene šare u varoši pa ih sve masti, a ispod trapa, gdje hvata moždanik, podmetnuo dvije stare konjske ploče da se malo gigaju kola kao na „venderima” i da se popu „ne trucka zorli”.
Muka, istina, gdješto i popusti, ali noge zatječu sve jače, dohvatilo i gore snagu, i često je hvata nesvjestica. Sve više iznemaže, i jednu noć lijepo da zakovrne. Udariše nekaki bolovi u krsta i sve se u klupče savija.
— Šta ću? — reče kum Ninko. — Probudih se ranije, pa kad ne mogoh zaspati, a ja viknuh dijete da hvata — Hodi u kuću! — reče pop. — Mara još spava, a Ikonija nam može ispeći kavu.
Ja sam bio s Radojem Niklićem u lovu, i kad se vratismo, umiješasmo se i mi u narod. Već se hvata mrak. U daljini opazismo neka kola. Kmet pogleda na onu stranu, začkilji očima i trudi se da pozna ko je.
Pogled njen beše vlažan, hladan kao prva zimnja kiša koja se neprimetno hvata u led. A tamo iza očiju nešto bezgranično šuplje, gde izvesno nisam bio više ja.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
»Ne dam mu, bome; eno mu miševa, pa nek ih hvata!« rekla bi gđa Sida kad tranžira meso; samo kad je čistila ribu, onda bi mu bacala ono što izvadi iz ribe).
Ili udara u tamburu, ili prepisuje Pesmaricu, ili traži gliste pa ide da peca ribu (ujesen hvata štiglice), ili, naposletku, ode kod tetka Makre.
zeljov manje je lajao na bose paore, al’ kad vidi gospodina ili samo obuvena čoveka, a on se pomami i sve za štikle hvata zubima.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— Ženske pripravljaju večeru. — U početku sve jedan drugog hvata, napipavaju ko šta ima. Ljuba je sasvim zadovoljan, a i Peršunović zadovoljan je sa licem, samo rad je znati kako u
Zbog te njene krutosti često je gospođa Makra korila, ali to se frajle ne hvata. Ona zna da joj je pokojni muž gospođe Makre u testamentu osam hiljada ostavio, pa joj ni brige.
Afrika
Civilizacija se ne hvata njihovog duha kao što se voda ne hvata njinog ozetinjenog tela. Kraj samih bengaloa, oni su u svojim kolibama ostali isto
Civilizacija se ne hvata njihovog duha kao što se voda ne hvata njinog ozetinjenog tela. Kraj samih bengaloa, oni su u svojim kolibama ostali isto tako primitivni kao i buntovni Lobi
Samo što se N. okrene i pođe, kralj me hvata obema rukama za ruku i pokazuje na njega očima. Njegov pogled i pokreti glavom ima da znače: „Ne treba mu verovati
Mogu da ga slikam, mogu da ga slikam, ali da najpre dam jedan franak. Ja mu ga dobacujem u ruke, a on ga hvata, steže i ljubi. Aparat odapinje. u treću ćeliju samo provirujem.
Ne toliko mračna, koliko ja u uzbuđenju rđavo upravljam. Najzad ga nalazim; u aparatu vidim njegovu ruku kako hvata za tiganj; okidam, i skačem u stranu. Tiganj udara pravo u zid.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Nije prošlo mnogo vremena, a većina se poče da hvata u kolo i da igra. Izgledalo je kao da te ljude ne može da sneveseli ništa.
Je l’ za nas nema zakona? Ček, da to zapitam profoza!“ Njegova žena, na to, strča sa čardaka i poče da ga hvata pod ruku, preklinjući: „Đurđe! Dece ti! Ti da mi ćutiš! Znaš da si srditko!
Pošto su putnici bili, to jutro, rano probuđeni, počeo je da ih hvata neki prijatni dremež, i, kroz taj dremež, putovali su, dugo.
Oni putuju, a on nije dete da hvata leptire jednog letnjeg dana. Pavle se, docnije, sećao samo da je, tu, gde je bila, legla, bilo polje puno bulki, a iza
Kad je odlazio, činilo mu se da taj udar čuje, kroz ceo lazaret i vodu. Kroz sumračje, koje se napolju počelo da hvata, posle zalaska Sunca, na jednoj strani hodnika. A da tup udar nogu odjekuje, i napolju, u zemlju, u nebo, u Vijenu!
„Uzmi, lijo, kašiku meda!“ bila je rečenica sa kojom je devojče, najčešće, sklopilo oči, kad bi san počeo da je hvata. Bila su to bezbrižna vremena.
Nije on kriv što se čovek, u nesreći, hvata, kao davljenik, za famu, kao za slamku. Šterba je bio doneo Višnjevskom dug spisak oficira, koji su se bili upisali za
Čestnjejši Isakovič, koji je Kostjurina, i Kijev, sasvim drugače zamišljao, i kome je bilo mrsko da ga Ševič hvata za rukav i gura, u liniju, ni sam nije znao zašto, pomisli da je sve to, što se oko njega zbiva, kao da su dočekali
Tu mladu ženu je, pri toj pomisli, jeza prelazila. Ona je mnogo štošta, tada, i Varvari priznala, kao da se za slamku hvata.
brigadiru Vitkoviču, njihovom rođaku, da mirno gleda svu tu sramotu, Vitkovič mu, turobno, odgovori da je nemoćan da se hvata pojaske, sa Višnjevskim, koji se umilio Kostjurinu i može, jednog dana, i Kostjurina, zameniti.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
POD ZEMLjOM Mišić tame mišić mesa Na isto ti se hvata Pa šta ćemo sad Zvaćemo sve kosti svih vremena Popećemo se na sunce Šta ćemo onda Onda ćemo rasti čiste Rasti dalje
NA MESEČINI Šta je to sad Ko da se meso neko snežno meso Na meni hvata Ne znam šta je I kroz mene ko da teče srž Neka hladna srž Ne znam ni ja Ko da ponovo sve počinje Nekim strašnijim
Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE
Sa petlima splasne njihov zanos, i vampiri beže navrat-nanos. Samo onaj vezanih očiju nema pojma da hvata kočiju. On produži da se igra žmurke, hvata petle i mamurne ćurke.
Samo onaj vezanih očiju nema pojma da hvata kočiju. On produži da se igra žmurke, hvata petle i mamurne ćurke. Taj u stvari može i da krepa dok ulovi sledećeg akrepa.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Rašidada je bila nekih dva metra ispod površine; osetih kako me hvata za petu. - Ja sam morski pas, beži! - viknula je izronivši na površinu i počela da me ujeda gde stigne.
- Ljudi bi ih hvatali kao što se hvata jagnjad i ubrzo ne bi bilo ni jednog jedinog zeca, Vesna! - osećao sam kako njen stisak popušta, a onda je ona
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Čamča je izredan trgovac, nadmašio bi sve, no nema strpljenja; sad se hvata za jedno sad za drugo, pa je „bon vіvant”, lepo hoće da živi.
Peru jednako poučava, kara, ali se ništa ne hvata. Od Pere, veli, nikad neće biti dobar trgovac; on je konjušar, kartaš.
Badava sad tu Profit hvali svoj espap, ribu, slaninu, badava kleveta tone što igraju, na balove idu, ne hvata se. Devojke se tek otsmeju. Prođe „vizita”.
Čude se, pitaju se. Kako bi Šamika na tu misao došao, kako bolesna Juca?! Pa opet nije čudo. „Utopljenik se hvata za slamku”. Ta slamka je Juca Šamiki. Ako život nije sto godina, ne mora biti ni deset, može biti i jedan dan.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Mužu je rekla da ga smatra detetom, mada je Isakovič izgledao, u vojničkom odelu, nepomičan, kao cepanica od čitavog hvata.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
“²⁰ Devojke i svojim ponašanjem pokazuju da nisu više devojčice. Kod banatskih Hera, čim devojčica počne da se hvata u kolo, računa se u „šiparice“.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
tajnu nežnu kao sasa kad nepozvani pesmi na vrata odnekud spolja bane, a pesnik leži bespomoćan u zemlji dublje od dva hvata.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Nešto dalje nalazi se neka kutija. Inženjer u belom mantilu hvata me za ruku i namešta ispred kamere. Pogledam levo, kad tamo ja— sav u kockicama i prugama. Televizija!
Dok Helen, Lu, Megi, mala Helen, mala Lu, Megi i mali Tom nakupuju neke sitnice — svirale i papuče. Šetamo, a mene hvata strah za Beograd. On, nespretnjaković — ništa! Ni prstom da makne! Ni da se pokaže. Ama baš ništa!
« – Na kom to jeziku? – Na hebrejskom. Stjuardesa se okrenu kaluđerici: – Šta joj je? — upita. — Je li je to često hvata? – Nije joj dobro... – Zašto je ne odvedete u neku ... šta ja znam? – Vodili smo je svuda... — uzdahnu kaluđerica.
Uvek kada se događa prvi put. A Bel Amiju se to dešava prvi put. Devojka stavlja gramofonsku ploču. Bel Ami hvata kraj peškira i povlači ga naglo sebi.
Okrećući se poput vretena, devojka napušta svoj puteni oklop, kao što se ljušti banana pokazujući nagi plod. Bel Amija hvata strah koji suši grlo. Kao da je iznenada okružen svim noćima i svim jutrima u kojima je mislio samo na to. Sada ga ima.
Matavulj, Simo - USKOK
— A vladika? — pita Marko. — A šta može vladika!? Trči ne patiše po plemenima, hvata vjeru, kune, blagosilja, i tijem pomaže koliko može!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
lukavstvo pomoću koga se jedan doživljaj stvarnosti, u celini, uobličava na nižem, poetski takođe zanimljivom nivou, hvata se, dakle, tamo gde je lovina najneopreznija.
Humor je prirođen svakom golom zbivanju, a dečja pesma hvata baš tu, nezavisnu, iz sistema uzroka i posledica istrgnutu akciju, sugerišući proizvoljna, za dete prihvatljiva značenja.
izgrađivani oblici ponašanja, našli su u Ćopiću posmatrača koji oseća njihova prava značenja, i koji rečite pojedinosti hvata u njihovom najizražajnijem kontekstu To poznavanje jeste piščeva izvorna, najcelovitija i najdublja spoznaja; odavši se
da od tog, nervoznog preterivanja vajde nema: I da čudo ne gleda očima, ogorčeni strikan obično zdimi nekud na njivu, hvata se pluga, srpa il motike i sve napreskok, kao da mu se nekud žuri, raspali da obavlja mukotrpan i jednoličan
Rade Lopovski) Pipavog psihologiziranja niti beskrajnog raščlanjivanja tu nema; pesnik jednim pogledom sve prozire, sve hvata.
Seljak se prenu i zastade. Suton se hvata, još je pustije nego obično, a glog je tu, osamljen i tužan kao kakav čovjek.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Od 1809. on hvata veze sa Srbima i traži podatke i objašnjenja o pravom srpskom jeziku. Od 1811. on je u prepisci sa Lukijanom Mušickim i
ljubavna pesma čežnje, strasti i tuge, puna nostalgične poezije bosanskih sevdalinki, sa nečim opojnim i zanosnim što se hvata oko srca i duše.
Milićević, Vuk - Bespuće
u biljce, sa rupcem preko ušiju, sa bijelim vunenim rukavicama kao čarape, kako preko volje drži uzde po kojima se hvata snijeg i ne diže bič na konje. Gavre Đaković se sav uvukao u šubu, samo mu, pokatkad, proviri nos i oko da vidi gdje je.
I on ljutito, ne pazeći gdje ga hvata, ne mareći za stenjanje ni za odupiranje gospodina Paneka, više vukući nego noseći, uvede ga u drugu sobu, praćen Irenom
Sremac, Stevan - PROZA
Kako koja godina, i kako koji dan bliže Božiću, a mene redovno, svake godine, hvata sve veći strah od njega. Sedim tako, pa jedva čekam da prođu ti dani, kao da nisam — bože me prosti — hrišćanin!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
I ja bih tako znao. I da čudo ne gleda očima, ogorčeni strikan obično zdimi nekud na njivu, hvata se pluga, srpa ili motike i sve napreskok, kao da mu se nekud žuri, raspali da obavlja mukotrpan i jednoličan
Govorljivi Sakan-Džakan, intendant brigade, hvata se za glavu i glasno kuka: — Treba li ručak, daj Sakana, nema konaka, gdje si, Sakane, sad konja traže, drži Sakana.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Nemoj, Stojane! Hajde da se radi. — Ne, ne... — muca on. I ostrag, ispod pazuha, hvata je i stiska... Ona se otima, izvija, brani, ali tako malo, malaksalo, da mu se baš time još više podaje i privija uza
Čisto ne smete da dahnete. Ako se nakašljete, strah vas hvata, jer se samo vaš kašalj čuje i ništa drugo. Zagnjurite glavu u jorgan, udišete miris skoro oprana čaršava, slušate kako
Pada i greje, greje srce. Evo: Jesen došla. Magla pada. Slana se već s večera hvata. Sutra je sv. Arhanđel Mihailo, kome se ne kuva pšenica, jer je još živ. Slavi moj teča Jovan. Stara je to kuća.
Njega niti biraju, niti ga ko postavlja. Zna se šta je on — noćnik, koji obilazi varoš, hvata krijumčare, bije pijane sluge i simidžije, kad ih uhvati gde igraju „potapušku“ na novac.
I čim oseti kako joj se sinčić vraća, hvata je za ruku, ona odmah produžava put. U tom već počne prvi mrak. Njive počinju da se gube; varoške ulice da bivaju tešnje
Kostić, Laza - PESME
” Odoše oci kad su to čuli, a Varnava ode sumrtvoj buli. V Veče je došlo, suton se hvata, od zvezdica zlatnih zavesa pada, da ne bi napast nasrtljiva mraka prodrla u svetlo svetilište zraka; sklopljena su
Paklenim se bolom seća, paklena ga misô cepa, za belu je hvata ruku, žestina mu kivna, slepa. Za belu je hvata ruku Samsonova ruka leva, a desna se slepo strmi, da se maši vrata
Paklenim se bolom seća, paklena ga misô cepa, za belu je hvata ruku, žestina mu kivna, slepa. Za belu je hvata ruku Samsonova ruka leva, a desna se slepo strmi, da se maši vrata njena.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Eto lisice đe vodi strašnoga bumbašira: ogrnuo ćurak od kune, pa i krilate tice hvata oko puta. Utom se mačka ukrade međedu iz očiju, pa kroz travu dođe na gumno, i tražeći miša stane njuškati po slami.
Lalić, Ivan V. - PISMO
Opelo neko šapćem u podne puno srme Istopljene nad vodom. Tu gde na dnu školjke, kako reče pesnik, San umoran hvata, leži brat do brata, Leže zlatne senke, znakovi udesni jednog davnog, nikad dopevanog rata.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
sve od muke i nervoze, klopajući sve više i više, iz nesreće i dosade, jer vam je neka budala kazala da se muž hvata na klopijanović — đavola se hvata na to bućkalo!
sve više i više, iz nesreće i dosade, jer vam je neka budala kazala da se muž hvata na klopijanović — đavola se hvata na to bućkalo!
mašinu za pranje veša, pa mali auto, pa onda veći, pa mali stan, pa zatim još veći, pa stilski nameštaj u kome čoveka hvata lumbago od ukočenosti istog časa kada sedne na neku blesavu lažnu aldajč stolicu sa ravnim naslonom a onda, što je
baš njemu i njemu sličnim, spavaće sobe pretvorene u psihijatrijske laboratorije, gde se svako samoispituje, proverava i hvata partnera u potisnutom libidu, dok je mojoj bakuti, nekada, bilo dovoljno jedno izvezeno libade, pa da bude lepa i
Ko je šta, gde i koliko jeftino kupio? Trpezarija se puni starudijom. Dok ih slušam, hvata me neka tuga. Umalo da se ne rasplačem, na časnu reč!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
ČOKEŠINA Gde se slovo zatamnjuje, čedan reljef osvanjuje i prevrnut, živ od maski, ne hvata se fotografski. Čokešina prospe trinu u jalovu mesečinu i leteći povrh smilja značenja se ratosilja.
Ono Polje opet plamti: epitrahilj, božur zlatni. Za sveto se hvata drevo izgub-pleme Lazarevo. II Vest nevoljka - poziv carski: regimenta - puk husarski.
U šuplje gajde vetrina svira: cvati mi, cvati Roѕa canіna. Rascepom svesti cvili rakita. Selenu hvata ljuta groznica. Od teške zveke sjajna nakita pucaju vene, drhti lozica.
A među ruljom, među ljudima, čini mi naklon ruža Budima. Hvata se inje po rubu teksta, pa pršti, veje, dok ne obveje domove šumne, strofine streje, podriv-slikove i mračna mesta
Iz vode blesne nebesko ostrvce. II O rani sjaju neba što se hvata, održi milost dok se neboplava u vodi gleda s puklog nedohvata i spira rumen s Božijeg kristala; prosvetli očaj,
o rani sjaju neba što se hvata, za plavet tvoju nema poređenja, već čitav rečnik tek je trina trenja, od čije sile iluzija vlata i mreška površ
trenja, od čije sile iluzija vlata i mreška površ jezeru u gori a ono šumi: Videlo otvori, o rani sjaju neba što se hvata!
) Kaloper-dušom odišu mi čuvstva. V U svetoj tuzi hlape žuč i ocat, a plima hvata aloj, smirnu, miro: u susret Sinu krenuo je Otac da Dva se ritma sjedine u bilo, da dignu kamen Golub kad zatutnji,
S tkanine vedre kruni se štedro Njegova svetost - grumen suštine. (Grizu se, žderu sile mrkline.) Alatke hvata živost, lakoća. Prašniče zemni, radosno ratkaj: bašta je tvoja vinograd voća. Kratku, i krepku, molitvu satkaj.
- Zahvata tama jabuku rodnu s grane postanja: rakoli Zlo se, izvija lozu, hvata se hrasta, korenje žili; slavujno slavi metamorfozu zamisli Prve - račva se, sili.
- Petak se muti, Utorak grakće, klica gnjiline Subotu šarka, Sreda već žuti, kleca Četvrtak - zamor ga hvata. Prvome danku nikojeg brata, nikoje sestre. - Brukom, po lagi svetina gilja. Zamiru slike, senke i zvuci.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
— obori Pijetla ko zemljotres, za tili časak svršio borbu, Pijetlića smota u staru torbu. Mudrijaš hvata stazicu prijeku kroz mahovinu, prostirku meku, čuljeći uši, tiho pjevuši: „Pijetliću dragi s bataka dva, u dubok
“ Tako se Sunce pozdravi s drugom, u kola skoči, zavi se dugom, za goru krenu četiri hata, rumena magla za njim se hvata. I Mjesec pođe pomalo sneno, zvjezdama prvim u goste hita, lice mu, vidiš, neumiveno, al ko te za to na nebu pita.
Čuju se vrapci, javlja se dan, a Ćosu hvata duboki san. Zaspao Ćosa brašnjava lica, al gledaj čuda, ne lezi vraže: hiljade zvijeri, milion ptica u snu mu došle
U ćošku mreže pauci šire, iz crna lonca kašike vire. Marljiva Rada posla se hvata, pod njenom rukom sve će da blista, briše i radi četiri sata, postade kuća ko labud čista.
Bježim odmah u svijet bijeli.“ Skoči Sivko, pa na vrata, maglu hvata. Luta šumom, vjetar huči, a na panju nešto čuči, oči sjajne, pogled plah.
Ni jednome ne bi milo! Povikaše svi u mah: „Ko si, kazuj sad odmah, jer nas grdno hvata strah! trnci plaze, u pete nam srca slaze!
Strašna jeza gazde hvata, natiskoše svi na vrata kao da je pukȏ grom, potrčaše snagom svom, sve po šumi stoji lom.
Dreknu gazda, maglu hvata, u tom Žuća iza vrata, otisnu se kao bura, otkide mu pola tura.
I visibaba, krivoga vrata, kroz sneg se probi, sunca se hvata, a tu i tamo veselo sine zlaćano oko jagorčevine, padinom brega, skroman i snen, dukatom žutim osu se dren.
To ti je, bato, oklopnik velik, odozgo drvo, odozdo čelik.“ „Drvo i čelik!“ — medo se trže, hvata ga pusta strava. — „Valja mi maglu hvatati brže, bojim se — ode glava.
Krava, ko krava, sušta je proza, slova joj liče na stado koza, od njenih reči hvata me groza. Pre nego skočiš, ne viči hop, magarče dragi, gruhnȏ te top, ne njači tamo gde peva pop.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
A studeni lahor kroz doline mirne Preko pustih polja kad-i-kada pirne I s vihorom lakim seoca se hvata, Pa zasiplje snegom i strehe i vrata. A u selu jošte u prozorje milo Noć, vedra i hladna, ne podiže krilo.
Već je prošlo tavno veče i nema se ponoć hvata, Sedi oci, kaluđeri, otvor'te mi teška vrata. Svetlosti mi duša hoće, a odmora slabe noge, Klonulo je moje telo,
SVETI SAVA Nad atonskim hramom, još u davno vreme, Podiže se bura usred noći neme. I dok mračnim krilom za nebo se hvata, Neko živo lupnu u hrastova vrata. — Iguman se diže. Na ulasku samom Stajalo je momče, uvijeno tamom.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
i viseći vrti Semiramide sve je pred nogama katastrofalnog seljaka samo da s mirom ode a on se diže na kolena i hvata gusle i kazuje dve reči: kuka i motika i viče po susedstvu: buna i komšija se odmah buni zar i poslednjeg dana u
ne zna se šta će biti sa zveri šta će se dogoditi sa divljači stokom i živinom da l i njih hvata ovaj rok i ovaj sud čovečijeg sina koji je poslan da pregleda kartoteke da l će u računu koji podnese iskupitelj
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Onako visok, raskrečio Aleksandar noge, zabacio ruke na leđa, kapu nabio na desno oko i ljutito hvata zubima brk. — Sad i nikad više! — progovori strašnim glasom. — Jeste li razumeli? — Vođe odeljenja su ćutale.
— Ih, groš bi na leđima nosila. — Kako... slamku bi u ustima držala. A malo dalje druga grupa hvata vaške, pa ih baca u jedan fišek od hartije, koji najposle zapališe. — A bre, što ih potepaste? — dobacuje jedan.
Odgovaram odlučno da se ne bi i on nervirao... Teška me slutnja muči... Sjahujem, i odmičem žurno peške. Strah me hvata pri pomisli da sam slučajno pogrešio put.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
A Ljubica samo oseća kako joj nešto jako bije u temenu i u glavi vri, vri kao u kotlu... Ona se hvata mislima za pojedine reči Stojanove, ali u glavi opet vri, a srce se sve više steže od nekog nejasnog zloslutnog straha.
« I Gojko mrdnu brkom u stranu, osećajući da je p tu preterao, ali će ova misao najbolj da mu ublaži gnev. On se hvata nje još usrdnije. »Čuje on za tu promenu... već tamo, depeša... pa mu se odjednom odseku noge od straha...
Pa posle... more biće svega, samo ti reci da hoćeš... je li ?... Gojko se hvata za vrelu glavu; nešto mu mnogo u temenu kljuca, i sve više ga zanosi...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Onog što hvata za dugme. Tu dosadnu službu niko nije voleo. Međutim, koji je oficir na redu, saznavalo se pri večeri, kad nam donesu
Ljube Davidovića (Rajić), počeo je da viče da ne izgovaram dobro samoglasnik „r“, pa da on, beleške, ne može da dobro hvata. Veli, neka neko drugi čita. Branila me je samo jedna grupa devojaka.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Ali ne može ništ da kaže— Ne može — Bog joj ne da... I mene samog jeza hvata Kad vidim oči njene setne, Duboke, zagonetne.
Gospođa u crnini: Daću ti haljine, cipele moje ćerčice, daću ti njen krevet... bićeš kod mene... Siroče: (Hvata je za ruku.) Kod tebe? Gospođa u crnini: Jeste... Ostavimo grobove na miru. Mrtvi pripadaju Bogu, njima je dobro.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Izveštaj glasi: „U mom se okrugu pojavila jaka politička struja protivnika današnjoj vladi. Pokret svakog časa hvata sve više i više maha, tako da se ja bojim da ne dođe u pitanje opstanak današnje dinastije.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
za njim, zovu ga natrag, vele da je sve to samo šala, i da je lud kad ne zna za šalu, — ali on neće ni da čuje, nego hvata sokak. A to baš nisu trebali da rade! Samo badava da greše dušu. Nisu trebali nikako da ga diraju.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Kašljuca. Trepće. Pa da: kijavica! Prehladila se. Oseća se loše. Usnivam. A šta drugo i mogu! Odjednom: nešto me hvata za nogu. Ona, ko drugi! Čunak joj promrzô. Pod ćebe moje zavlači se, brzo.
KUPUŠNjACI KRAJ REKE Kad jesen, u brdima, Razvije barjak od dima, Pa po vasceli dan Drveta hvata san — Dođu mi, poput tajne I stare jeze neke, Iz daljine beskrajne Kupušnjaci kraj reke.
u svetu nekom boljem: Sve je lebdelo u vazduhu, u visini trećeg sprata; Beše čas samoće i tuge, i minut kad noć se hvata. Slika zatim utrnu; no ja sam dugo Mislio na nešto nejasno, drugačije, i drugo.
glavnoj ulici, u krotko veče, Možeš gledati kako sve teče: Dva milicajca, kao dva brata, Šetkaju, i noć se polako hvata. Đak sa knjigama, konj pred bičem, Lampa što svetli nikom i ničem.
MOJ NOS Moj nos jeste moj ponos Sa celom planetom odnos Održava, skuplja se, širi se I najdalje hvata mirise... Osetiće koru somuna Od Carigrada, i od Soluna, Zapršku od aleve paprike Sa drugog kraja Afrike; Suvu
— Bratoko moj, ko sum i gde sum? — Pita Staroplaninac, zagledan u Universum. A Paskal će: „Smrtni me hvata nemir, Kad se zagledam noću u Svemir...
Igrao je partiju preferansa Sa noćobdijama u Zvečanu.” „Slab mi je stomak, pa ne vari Ljudska izdajstva, tu hvata me užas pravi!
O čemu bi, u petnaestoj, čovek uopšte mogao pisati? O onome što ga uistinu muči ne usuđuje se, zbog stida; da se hvata u koštac sa društvenom stvarnošću ne ume, i ne sme. Ostaje mu utabana, ničija zemlja apstrakcija, i komunalnih problema.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Na plodištu se naročitim gustim mrežama hvata i sama ikra ili mlečac, ali to samo u velikim dubinama. Majušne larvice, odmah čim su izašle iz ikre, postupno i
Jegulja, u svome putovanju od mesta od kojih joj se gubi trag, u blizini Azorskih ostrva, hvata okeanske dubine, i silazeći postepeno i sve dublje ka morskome dnu, traži te morske rupe i u ovima se tada vrši njeno
Tako isto se hrani uginulim životinjama u moru i običan jastog, koji se tako i lovi što se u vrške, u kojima se on hvata, stave mamci od organskih otpadaka. Slično je i sa krevetama, koje se takođe love mamcem od natrulelih glava sardina.
ima u izobilju u morskim dubinama; ona tada ne ostavlja nikakva traga, pa ne bi bilo čudno ako se posle toga akta i ne hvata.
Rakić, Milan - PESME
Sad na razbojištu leži leš do leša. Plemići i sebri. Leži strašna smeša. Noć se hvata, Samo munja katkad blisne. Dok poslednje žrtve stari krvnik veša, Nepregledna hrpa ranjenika kisne...
Ćuti mrka šuma borova u tami, I priroda cela ćuti. Noć se hvata. Nečujno proleću zadocnela jata. A mi, kao dvoje siročadi, sami, U svežoj tišini prirode i noći Osećamo jasno, sa
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Zlo se trpi od straha gorega. Ko se topi hvata se za pjenu; nad glavom se nadodaju ruke! KNEZ RADE (brat vladičin) Što se mrči kada kovat nećeš?
Već troje pojalo pjevacah: sada puške najviše pucaju, a to brdo kâ šuplja tikvina, pa glasove hvata odsvakuda. Već za drugo i ne treba ništa, no ponavlja ono što đe čuje kao jedna prekomorska tica.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ali kao nikada do tada, odjednom poče osećati: kako je počine za srce da hvata neka neizmerno duboka, iz tamne daljine sa slutnjom taka teška tuga, jad i usplahirenost: čime će se sve ovo svršiti?
I to za koga je udaju? Koji je to? Šta je? Odakle je? I onda bol, tuga, plač, jad, sve veći i veći, poče da je hvata, te poče osećati kako, onako ničke ležeći, čisto u nesvest pada. Po čitav sat gubi se, ništa ne zna za sebe.
sve po jedan manje i manje ostaje u njenoj ruci, dok ne ostane samo jedan, ona onda mora ponova celu njegovu šaku da hvata.
Vide kako iza nje svekrva, pošto se bila digla i zaprepašćena počela desnom rukom da se hvata za vrata od sobe, da bi se zadržala, videvši po licu seljakovom i njegovim očima da je istina šta govori, prevrnu se u
Pandurović, Sima - PESME
Gasi se sunce i zraci mu bléde; Spušta se tama; umiru sve dýge U kalu sveta, u haljini bede. Mrak! mrak se hvata dubok.
O dani jada, potucanja, blata, O moja mržnjo na očajnu stalnost, Na dane kad se paučina hvata! O odvratnosti spram sitneža ljudi, Sitneži rada, ništavosti svega, Života koji za komadom bludi!
Sad se spleće Sve to u ništa u minutu. Osećam da se neka kora Na srcu mome tvrdo hvata; Da se uvlači tromost spora, Tužna k’o dani kiše, blata; Da sam već danas miran i ja, Da meni dugi odmor prija,
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Kom kuća gori, taj bunu pravi. — Grm u nuždi bedem. — U nevolji je i miš junak. — Utopljenik i za guju hvata. — Kad čovek tone, i za vrelo se gvožđe hvata. — Kad gori krov nad glavom, ne misli se na svadbu. — Bijen se preti.
— U nevolji je i miš junak. — Utopljenik i za guju hvata. — Kad čovek tone, i za vrelo se gvožđe hvata. — Kad gori krov nad glavom, ne misli se na svadbu. — Bijen se preti.
— U velikim rijekama velike se ribe hvataju. — Velike ribe (reke) male proždiru. — Na malu se ribu velika hvata. — Za malo se vele izgubi. — Veće prekreće. O LEPOM I DRAGOM — Lijepo je svakomu milo. — Sve je novo lijepo.
— Igla ako i kroz zlato prođe, gola iziđe. — Čista se zlata rđa ne hvata (prima). — U čestita sve je čestito. — Trebaju četvore oči za dva prsta obraza. — Čistu obrazu malo vode treba.
— Psi zimi kuću grade, a leti u koprivama hladuju. — Pusti danas koku u jarak, sutra ti se i stota hvata. — Rastoči crvić i najzdraviju bačvu. — Ružnoj djevojci i ogledalo je krivo. — Savi prvo granu, pa uberi jabuku.
(Krajevi od dlake) 400 — Što na repu zublju nosi? (Svitac) 401 — Što se u vodi na noge hvata? (Pijavica) 4 402 — Gde se kosi seno? (Seno se ne kosi, nego trava) 403 — Zašto su stvoreni krompiri?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
eto lisice đe vodi strašnoga bumbašira: ogrnuo ćurak od kune, pa i krilate tice hvata oko puta.” U tom se mačka ukrade međedu iz očiju, pa kroz travu dođe na gumno, i tražeći miša stane šuškati po slami.
Sveti Sava - SABRANA DELA
(Mt. 25, 1) Čuvajte sebe, o ljubimci moji, jer se bojim i treptim i strah me hvata da neko od vas ne ostane van dveri kao i pet devojaka, i da strašan i grdan odgovor onaj ne čujemo: „Idite od mene, ne
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Ja bi to na školovanje u Padinjak, tucanje kamena, i druga vaspitna srestva! Nema kod mene labavo! On da mene tu hvata za revere! (Vraća se za svoj sto) SKITNICA: Kako samo trpite ovakve?
Stanković, Borisav - JOVČA
Cele noći će biti moja. Sve ću moći da joj kažem. Celu da je grlim, ljubim, oh, oh!... Da, ubiću je! (Hvata se za čelo): Oh, Bože, Bože! VASKIN GLAS Mladene, jesi spremio piće i jelo?
Izbezumljen): Ne to, bre!... (Gotovo besvesno): Lažeš ti! (Hvata se za tu mogućnost, kao poslednju nadu, ponavlja): Lažeš, lažeš! (Ščepa je za rame i trese): Kaži da lažeš. Inače...
Kaži, pa da te ubijem. Govori da to nije istina ili, oh, sve ću da pobijem! Govori brzo, brzo, jer evo već me duši (hvata se za prsi, vrat), steže, hvata... Govori, kaži da možda, možda... (Izmiče se, prestravljen.) MARIJA Ubij!
Govori brzo, brzo, jer evo već me duši (hvata se za prsi, vrat), steže, hvata... Govori, kaži da možda, možda... (Izmiče se, prestravljen.) MARIJA Ubij!
NAZA Evo, tu, između njih... i — ne davaš... prečiš... JOVČA (se hvata za glavu). NAZA I zato si grešan. Zato te san ne hvata. Sve, sve na to drvce misliš...
i — ne davaš... prečiš... JOVČA (se hvata za glavu). NAZA I zato si grešan. Zato te san ne hvata. Sve, sve na to drvce misliš... JOVČA (trza se iz zanosa, očajno, besno): Napolje! Lažeš! Sve lažeš! (Baca joj novaca.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
I gluv već za reč što lupa U sluh o teška vrata Proći ćeš kroz red klupa Do mesta gde se mrak hvata. Pust kao stablo bez soka Zastaćeš začuđen tako Sa svetom i pticom van oka.
Ćosić, Dobrica - KORENI
po kojoj vetar, obradovan snegom, lako i vešto skače s grane na granu, pa se dugim rukama bez zglobova i kostiju hvata za čuperke drveća i ljulja, gibak, uvek mlad i najbrži. Petnaest godina je prošlo, sada, sada će da vrisne puška.
Za mene nikad nije naredio da se upregnu sanke. A da su mi raspolutili glavu na putu? Odozdo, oštrim mlazom hvata očevu bradu. Samo njene dve malo ukoso upravljene raklje. On... U kući tiranin, a preko plota mazan i sladak. Samo dokle?
— Morate obojica da me čujete! — Vukašin oseća da padanje dugo traje, pa viknu kao da se hvata za granu. Možda su ga isterali iz službe? obradova se Aćim.
Ruke se lome, mlataraju i jure sopstvene senke po ogaravljenom zidu. Klečeći pored postelje, Tola, uplašen i zanemeo, hvata joj ruke, svaljuje je na ležaj, pritiska joj čelo, sve dok se ne smiri, pa se okreće ognjištu i čarka slabu, sirotinjsku
Đorđe bacaka noge kao dete kad počinje da hoda, žuri da što pre iziđe u mrak pola, a Raka apsandžija ga hvata za levo rame i šapuće mu, iza leđa, u uvo: Sve sam čuo. Ako mi do subote ne pošalješ pet dukata kako smo se dogovorili.
“ „Kako ne možeš? Za dve numere su veće nego što treba da budu za tvoje godine. O, ludi, čuda, nakaze!“ Hvata se za glavu, težak, rasut, jer je Adama video tada toliko visokog i ružnog da ludi prstom pokazuju na njega.
nedra su samo njena, topla i vlažna, a njemu je zima, brada mu podrhtava, tupo i gnjecavo sudaraju se vilice, prvi put on hvata dna bleda meseca što nikad nisu prestala da se grle, i jurnu rukom u dojke, da zgrne u sebe svu toplotu i nežnost kože
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Jedino što nije čula kako se stiže u Zemlju Vetrova, niti kako se hvata zlatna ptica! Car Peletin oduševljeno pljesnu rukama, i poče se spremati za put. Učini to isto carica s Knedlicama.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Jednolik, dug, i vlažan Jesenji dan se tmuri; Plače bez kraja, bolno plače Sumoran beskraj suri; U mrtvi suton što se hvata Jednači, jeca vesma - Po trulom lišću, preko blata Stara, bolna, i polagana, Ubogih, mutnih, šturih dana Jesenja kišna
Popa, Vasko - KORA
Gavrilovu Duž plodnih pločnika Gađenje skuplja Preživele osmehe Silovanih predmeta Na blagim padinama vetra Hvata Čiste letove Bez odlaska i povratka Ispod veđa godišnjih doba Kida Jedino lišće Verno granama
nam poljubac vreba 2 Evo to je to nepozvano Strano prisustvo evo ga Jeza je na pučini čaja u šolji Rđa što se hvata Na rubovima našega smeha Zmija sklupčana u dnu ogledala Da li ću moći da te sklonim Iz tvoga lica u moje Evo ga
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“ Opat sede na jednu klupu u arkadama i zamoli svog gosta da sedne pored njega. Onda poče da uzdiše i da se hvata za svoje levo koleno. „Evo vidiš sinovče, ovde me štreca“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Odstupajući, ispruženih ruku kao da hvata, žmureći, lagano je on duboko u celac, upadao. I savijen, poguren, kriveći se, stigao jedva na sredinu ulice, zasipan
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Čime uzvraćam sve ono što ti za mene činiš? I kakva je moja situacija? Jedan čovjek na izmaku, koji se hvata za skut nekog mlađeg, kuražnijeg, za život sposobnijeg, da ga izvlači iz plićaka kao remorker!
Ispalo bi kao da sam ja taj koji hvata familijarnost s drugima. A ni to ne volim. Ništa! Stavit ćy te na režim „gospodine”!
Pa tišina: zavalio se na onu bijelu klupu sa rešetkastim naslonom u hodniku. Pa opet koraci: osjetio da hvata drijemež, te se trgnuo. Gore dolje, gore dolje. Gledam Radivoja. Gledam mu onaj ožiljak u ošišanoj kosi nad čelom.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Glava ga žignu još jače, još užasnije, i on nekako mehanički, bez razmišljanja, onako isto kao što se udavljenik grčevito hvata za slabu šibljiku, dohvati svoj mali nožić iza pasa, istrže ga brzo i tako isto munjevitom brzinom sjuri ga onome
Krv mu pojuri življe po telu, a pred očima stade da se hvata ona prijatna i blaga izmaglica, što nastupa posle jakoga pića. Promeniše rakiju na vino.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Smrt i vreme pod pokrovom, Svud se hvata dremež sivi I meša se sa otrovom I zadahom sveg što živi; Sve je dublji jaz padanja Bez savesti i jadanja.
I da opet dođe k'o u doba stara, Da se narod listom za oružje hvata, Ispod trulog carstva da izvede brata, U mrtva ognjišta da unese žara, Da probudi zvona s umrlih zvonara!
bude pokojni — Pričao je stvari iz prvoga rata S rečitošću onom što mu vojska dala: Od njegovih reči strah ne zna da hvata, Isto tako ni laž, kleveta, ni hvala.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Osjetiše se sigurni između klanaca i krševa, u zemlji gdje oduvijek sudi njihov soj. A i suton već se hvata po potocima i docima; postepence neosetljivo diže se naviše, dok ne posuriše nad njima i najviši visovi i sve se
— 'Ajdemo! — ponovi stari i uhvati je za ruku. Vraćaju se istom putanjom, a u putu hvata ih mrak, i hvata se kiša. Antica se pogdjekad natrag obazre u noć; žene nose djecu joj u naručju, a jednom bješe i
— 'Ajdemo! — ponovi stari i uhvati je za ruku. Vraćaju se istom putanjom, a u putu hvata ih mrak, i hvata se kiša. Antica se pogdjekad natrag obazre u noć; žene nose djecu joj u naručju, a jednom bješe i mjesec pomolio, i
Već se suton hvata i svijet se s groblja razilazi. Žižica, Bukalo i Jale vraćaju se sa ostalima. Na raskršću pozove Žižica svoje društvo k
A ljudi se suču i mrmonje...Ispod kukuljica već se čuje pogdekoja pretnja. Stara zapazi to, pa hvata kćer, hoće da je istrgne iz Markovih ruku, ali on, kao da je opčinjen, razdražen, gleda u zemlju i jednako igra...
širokim pojasom, pred vodom pade ničice i, prilegom, halapljivo srknu nekoliko gucaja, pa se naglo okrete, te u strahu hvata pogled srpskom vojniku Milivoju, koji nad njim stoji s puškom o ramenu. —Čega se plašiš? —Ubićeš me! —Ne boj se...
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Mile tada u nekoliko magnovenja pogledom hvata kako s jedne strane Marika, „uzdržavajući se da se ne oda, brzo siđe niz stepenice, zamače iza kuće, stiskajući oči
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ruzmarine sluga deli, A ruzmarin ne miriše. Daj ti, Bože, dobru sreću! — Ali kolo ne hvata se. Sumorne su tvoje drýge, Ne čujemo slatke glase. Daj ti, Bože, dobru sreću!
Zato, braćo mila, ne kidajmo kola Što se danas hvata na grobu sokola. Zasadimo ovde sloge naše cveće, I vile nas srpske ostaviti neće: Na potoku dole umivaće lice, Na
— A to pesnik samo trenô: Snom otišô s ovog sveta — Probudi se, a pred njime Ova pesma, tek početa. Hvata sanak, sanak beži, U nedogled pred njim hita. Tare oči — a sve prazno...
odu ne znam završit’ bolje, Već onim što je isposnik jedan Sto puta kliknô u slavlje tvoje: „Blažena mreža koja te hvata! Blažena kujna u koju dođeš! Blažena šerpa u kojoj cvrčiš! Preblažen gortan kroz koji prođeš!“ »Starmali« 1885.
On mreže steže, žrtve mu se guše; Njemu se mili kad te nesvest hvata; Zalud ga pitaš: — „Ta imaš li duše?“ — „Šta će mi duša? Meni treba zlata!
zôr (tur.), žestina, vatrenost. izrjadno (crkv.-slov.), izvanredno, izvrsno, odlično. ica, sud koji hvata po oke. jerihonska truba, — na glas trube jevrejskoga naroda padoše tvrdinje Jerihona, prvoga grada hanaanskoga na
Miljković, Branko - PESME
To što te vidim je l moja il tvoja moć? Prozirna ogrado koju sjaj savlada, pusta providnosti koje me strah hvata, tvoj cvet je jedini zvezda iznad grada, tvoja uzaludnost od čistoga zlata! Svet nestaje polako, tužni svet.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Civilizacija se ne hvata njihovog duha kao što se voda ne hvata njinog ozetinjenog tela. Kraj samih bengaloa, oni su u svojim kolibama ostali isto
Civilizacija se ne hvata njihovog duha kao što se voda ne hvata njinog ozetinjenog tela. Kraj samih bengaloa, oni su u svojim kolibama ostali isto tako primitivni kao i buntovni Lobi
Samo što se N. okrene i pođe, kralj me hvata obema rukama za ruku i pokazuje na njega očima. Njegov pogled i pokreti glavom ima da znače: „Ne treba mu verovati
Mogu da ga slikam, mogu da ga slikam, ali da najpre dam jedan franak. Ja mu ga dobacujem u ruke, a on ga hvata, steže i ljubi. Aparat odapinje. u treću ćeliju samo provirujem.
Ne toliko mračna, koliko ja u uzbuđenju rđavo upravljam. Najzad ga nalazim; u aparatu vidim njegovu ruku kako hvata za tiganj; okidam, i skačem u stranu. Tiganj udara pravo u zid.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Seljak dirnuo vola na Terazijama i žandarm već ga hvata za jaku i vuče u policiju da ga kazne za zlostavljanje životinje; lončarski trgovac na Savi pakuje lonce, pa ne da šegrtu
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Sve ih veća svetlost hvata, I rajske ih zrake ljube; Nestaje im senke s lica S oblika se crte gube. Sve što dublje u njih gledim, Primajuć’ im
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Uzme se šaka zemlje pa se zatrpa, ili se ašovčetom izbaci. Na to smo već navikli. Onda nanovo legnem. San me hvata... Najednom se nada mnom stvori neka gužva. Otvorih oči. I tada ugledah kako u vazduhu lebdi vijugavo telo neke zmije.
Slušajući nečije izlaganje, gledao ga je pravo u oči, i nervozno izvijao vratom, kao da hvata nečije misli. Iako je nekada bio nacionalista, sada je postao ogorčen protivnik rata, koji će, govorio je, ma kako se
!... Nemogućno!... Sad je prošlo deset časova. Nalazio sam se tada u položaju davljenika koji se i za slamku hvata... Pa ja sam izgubio otadžbinu, porodicu... Otržu me sada od devojke koju volim i teraju me silom na bojište da poginem.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
” A, tako l’ je, male majstorice? Tud li šibate? Stari se ne hvata miš tom mišolovkom, deco! Dobro! Trčite kad imate i volju i noge. Mlade noge mogu mlada kud zovne pamet.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
ljubavi, Umilnog cvetka miris nebeski, Željnome čulu smrtnog čoveka Na meki krili sloge donosi — Još dublje koren hvata razdora. (Čuju se puške.) A gde uhvati — O, braćo, braćo!
Bojić, Milutin - PESME
Jer nas hvata jeza i severac svira Kroz nedra, gde čama na zgarište seda, Jer hramovi sveti našega svemira Ostali su iza urvina i
Opelo gordo držim u doba jeze noćne Nad ovom svetom vodom. Tu na dnu, gde školjke san umoran hvata I na mrtve alge tresetnica pada, Leži groblje hrabrih, leži brat do brata, Prometeji nade, apostoli jada.
Ja čitam pisma, no sumor me hvata, Jer prošlost vrh njih već ostavi traga, I tuga Bilog iz vijuga veje: Seća se danas strasne čežnje, gde je Sahranjen
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
On samo na krupno hvata. Njegova je struka politika i na njoj, bome, dobro zarađuje. Najviše zarađuje na dinastiji. Za njega je dinastija krava
ŽIKA: Uhvatila me promaja, a mene kad uhvati promaja, ne umem ništa da mislim. JEROTIJE: Ali tebe često hvata ta promaja, a to ne valja. Treba da se lečiš, trebalo bi da ideš u kakvu sumpornu banju.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
ostavlja čašu i leže, ne da spava, nego da leži, sluša kako noć tiha, za tolike mirna, zadovoljna, polako sve se više hvata, dolazi... A njega san ne hvata... VIII Puče puška. Ču se da je Leskovac pao, Grdelica osvojena.
A njega san ne hvata... VIII Puče puška. Ču se da je Leskovac pao, Grdelica osvojena. Počeše da grme topovi iza Pljačkovice i Krstilovice.
On ne odgovara. Miran. Samo, kao da ne može da izdrži nešto u sebi što ga guši, te se hvata za grlo i tare ga, i smejući im se odgovara: — Čekajte! Sad ćemo, sad.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
B. l. se baje oko bolesnog mesta (ŽSS, 329). Koga hvata groznica, ispeče pre sunca glavicu b. l., ode kakvoj vrbi, tresne je i rekne tri puta: »Ne tresem s tebe rosicu, nego
— Na g. drvo hvata se i đavo (v. pripovetku, BV, 3, 1888, 103 id, i moju napomenu u SEZ, 41, 1927, 519), koji se može i oterati g.
napredovao«, SEZ, 19, 60), na Miholjdan (ne hvata se k., »da ga ne razvlače« vrane i čavke po njivi, SEZ, 19, 306). Kad se k.
Od tisa beže đavoli, veštice, more, i druge utvare. Đavo se hvata pa glogovinu i tisovinu (BV, 3, 1888, 103; 8, 1893, 364; SEZ, 22, 1921, 170).
pregori, domaćin ga hvata u rukavicama i preliva vinom; grančica od b. upotrebljava se umesto vatralja dok ne dođe polaženik i za šaranje česnice
Ćipiko, Ivo - Pauci
Niko leži uz vatru, pod kabanicom. Nad njim stoji junac. Nešto je bolešljiv, žao ga Iliji, jer ga već hvata u plug, pa ga je priveo k vatri.
Petar ih ustavlja, a komšija Pavao, pijan, kome se već davno zamiču oči za Cvijetom, ljutit što ga Radivoj preteče, hvata je rukom, da je istrgne iz Radivojeva zagrljaja. — Ja ću te sobom povesti! Što će ti Radivoj? — i ne pušta je.
svetačnom odijelu, sa mitrom na glavi, — biskupova prilika čisto zadivi Radu, i prije no će biskup progovoriti, hvata ga jeza, kao da od nečega strahuje ...
Žena podmjetne sjedalicu da priđe k vatri. Sjede, gleda u vatru, i ćuti. Žene strepe, jeza ih hvata, znadu zašto je pošao u varoš, pa kad je mrzovoljan i oporo ćuti, slute na zlo; biće da je gospodar na nj još ljut!
Ivo uzme nizavicu iz starčeve ruke, pozdravi ga i pođe uzbrdicom. Hvata se mrak i iz uvala noć dolazi. Ivo ide polako, a svako nekoliko koračaja 'osvrće se na more.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Plašim se usamljenosti. Hvata me jeza od pomisli da ću ostati ovde sama u kamenjaru, među sprženim kovragom, zvečarkama koje gmižu okolo, dok im tela
“ Ništa više, samo to. Video sam da je nespokojan. Podsećao je na nekoga ko je tek izronio iz vode i halapljivo hvata ustima vazduh.
Ma kako se gicao i širio, džilitao i propinjao, on jednovremeno može zauzimati prostor od jednog hvata i ništa više, i uvek će se naći neki dovoljno odvratan ćošak u kojem taj probirljivi kicoš neće hteti da prebiva i gde
Oči su mu zakrvavljene, sila kipti iz njegovog napetog tela. On je tu. Sve oči su u njega uprte. Slatka drhtavica hvata tvoje podanike, te podatljive i kolebljive ljigavce. Ti isti ljudi su još juče pred tobom isto ovako podrhtavali.
veštine seo, zasukao rukave i stao da mesi glinu, ispalo je iz toga jedno straobalno čudovenije veliko čitava dva hvata.
Sneg je već dopirao do prsa, ali i Dadara je porastao u isto vreme na preko dva hvata, te prema njegovom rastu svi ti smetovi postadoše namah bezazleni — prpošni snežić, ništa više.
i grčevitog straha od smrti, lebde kao utvarna magla u ovoj dugačkoj odaji; zebnja, mučnina i nadražaj na povraćanje hvata svakoga ko ovde uđe. Na mladom Jeleninom licu uhvatile se već sitne borice oko očiju, poput paučine.
I sam njihov dolazak bio je već nagoveštaj. Stigli su gotovo istovremeno. Seli su blizu jedno drugom. Pola hvata rastojanja, ne više.
Ilić, Vojislav J. - PESME
O, ja razumem oganj, što grudi zagreva tvoje, I strah, koji te hvata. Ja znam šta budna snevaš u tihe, zvezdane noći, Kad s oka tvoga beži detinjski, vedri san, I čije ime s plašnjom
„Već je prošlo tavno veče, i nema se ponoć hvata, Sedi oci, kaluđeri, otvor'te mi teška vrata. Svetlosti mi duša hoće, a odmora slabe noge.
Suton se hvata... I nejasne seni U tankoj magli skrivaju se redom. A on je tiho pristupio meki, No tuga beše na licu mu bledom.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Njegova divlja vojska kulja kroz kapije toga grada. Jeza me hvata od nje, ali se stišava pri pomisli da je moj položaj na Alcioni izvan domašaja njenih topova.
Zamislite sada jednu lopatu, veliku kao kakva kraljevina, koja hvata odjedared dvadeset miliona ovakvih kugala. Stvorite sada u mislima jednog džina, toliko ogromnog i snažnog, da može tu
Ovaj kostur, viši no žirafin, ostatak je jedne džinovske ptice iz Nove Zelandije. Njeno jaje hvata zapreminu od 125 kokošijih; dovoljan ručak za najgladniju porodicu.
Njihovo međusobno otstojanje meri se milionima svetlosnih godina. Hvata nas vrtoglavica. Naše klupče leži odmotano, mi ne možemo i ne smemo dalje.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Mrak pada. Stvari, rafovi, oružje, sve se jače crni, ispoljava i tone s mrakom. TAŠANA (uplašena mrakom, samoćom, hvata se za čelo, viče): Sveće, Stano! (Pauza.) Stano! Stano! Ulazi Kata. TAŠANA (besno materi): Gde si, mori, mati?
(Odlazi.) MIRON (Tašani): Da nisi bolesna? TAŠANA Ne, dedo. Ali sedi, sedi, molim ti se! Oh! Ne znam ni ja. (Hvata se za čelo.) MIRON (prilazi joj uplašeno): Šta je, Tašana?
TAŠANA (navaljuje, sada već oslobođena): Ostani, ostani ti, dedo. (Prilazi Mironu i umiljavajući se hvata ga za rukav): Oh, hvala, hvala! Tebi, dedo, tebi hvala!
MIRON (potreseno): Tašana, zašto? TAŠANA (razmaženo, hvata ga za ruku): Ne smeš da mi odbiješ. Znaš koliko sam sinoć bila srećna i vesela, što sam se toga setila. Sad ću ja to.
(Odlazi.) TAŠANA (usplahirena, unezverena. Hvata se za glavu. Odjednom odbacuje ruke, sva prestrašena): Luda! Luda! Ja sam luda! (Viče): Stano! Stano! Ulazi Stana.
SAROŠ Dobro, idi natoči. Pa spremi sve, sad će i begovi. KAFEDžIJA Sag, sag, moljem. (Ode. Peva.) SAROŠ (hvata se za čelo): Šta učinih, šta učinih! Što se zaklah? Jedino mesto gde bih osetio da sam čovek, to bi bilo tamo.
I sada sve to izgubih, upropastih, svojom nogom zgazih. I to kako? Gadno. (Hvata se za čelo, pije): Pih, pih, pa bar da se potukoh sa slugama, da polomih, načinih kakav rusvaj pijan, nego, nego
Oh! SAROŠ (prilazeći, seda do nje): Ne smrt, Tašana! Kakva smrt? Hodi! Priberi se. Odmori. (Hvata je za ruku.) TAŠANA (malaksala, gotovo klonula, trza ruku ali je ostavlja): Bolna sam. Umorna.
MIRON (pokazujući na njenu sobu): Idi tamo! TAŠANA (vukući se odlazi). MIRON (sam): To? I još sa neverom! (Hvata se za glavu.) Pih! (U grčevitom smehu): Aha-ha!
I ne treba da misliš, da ne bi zbog toga došla sebi glave, poludela... Ulazi Arsenije. ARSENIJE (užurbano hvata Mirona, da ga vodi): Hajde, dedo! Bio sam kod namesnika. Kaže: nema ništa za tebe.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Borio se Milan sad već više protiv života nego protiv smrti. Sam se hvata za puls i šapće bolničaru, da otac ne primeti: — Još nije gotovo, još imam da se rvem, prokleta mladost.
tu ima licitacije, tu ima demonskog vezivanja i stezanja čvorova na jednoj ogromnoj lovačkoj mreži u koju se sve hvata. Tu ima, kako rekoh, sviranja i čitanja partiture brzo i nepogrešno.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— Eto, na primer, carinik, a, to čast i poštovanje. To je struka za moj račun. Pregleda tuđe stvari, hvata šverc i zadrži sve što se njemu dopada.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Gledao sam ga kako naslonjen na drvo, u stojećem stavu, spava. A noć odmiče i strah me hvata da nas ovako otvoreno ne zatekne zora. Oni pešaci koji su nosili municiju, izgubiše se u noći sa granatama...
Pomoć!... Pomoć!... Sunce je prižeglo a žeđ udavi. Od nespavanja i duševnih naprezanja nesvestica nas hvata. A Ostrovsko jezero pred našim očima. Bolje bi bilo da ga ne gledamo. Naše patnje su prevazišle Tantalove muke.
Onda hvata vezu sa komandantima pešačkih pukova i komandirima četa, od kojih je dobio izveštaj gde se sve Bugari povijaju i skriva
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Oblaci su zajedno s vetrom leteli na zapad. Jedan jedini, kad već sumrak poče da se hvata, krete ka pustinji, jedva im je uspelo da se zakače za njega.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Oh, kamo je sada, da mi ona, bistra, rosna, sveža kapne na ovo moje staro, staro već samrtno čelo... (Hvata se za čelo, grca.) De, kćeri!
Ili ćeš ti, ili ja... MITKA (podiže se, malo uplašeno): Šta? ARSA To! Dosta ja ćutah, trpeh. (Zagleda se u njega, hvata ga za mintan.) Zašto, bre, sada takav da si? Zašto raspasan, zašto žut, bled?... MITKA (zaglađujući se): Što mi je?
Iz sobe da ne iziđem, već samo da sedim, ćutim, trpim? (Izvan sebe.) Oh! A kad noć padne, mesečina dođe, san ne hvata, oko se raširi, snaga razigra... šta onda?...
Šta onda? (Odlučno): Oh, neću! Ubij me! Neću! Evo, ubij! STOJAN (odbija je rukom): A ne! (Posrće, hvata se za čelo.) Ih! A ja nju toliko voleo! i majku, oca, kuću bacio, samo nju gledao, na nju mislio!... A ona!
Tamo! MITKA (pokazujući više sebe, na nebo): Zar gore? Gore je visoko, a dole — tvrdo! KOŠTANA (hvata se za glavu): Oh!... MITKA (iz dna grudi): To je, Koštana! Pisano! Suđenice ti dosudile. (Pokazuje na kola, svatove.
Šantić, Aleksa - PESME
Sada brvno vodi Preko uske reke što krivuda lukom; Starica ne strepi, ona napred hodi, I slobodno hvata za doruke rukom.
! 1910. KOVAČ N mračna i pusta. Mraz hvata i bije. U čađavoj izbi kuje kovač stari; Na domaku ognja lice mu se žari, Niz kosmate prsi znoj potokom lije.
I dok se suton sve više hvata I tutnji grad I gori, iz modre dubine neba Izbija mjesec mlad: Kô kletva bona, Kô jauk miliona, Ja čujem kako, s
Lomi se vazduh, i huji, i ječi, Okean sinji valom oblak hvata. Na trošnom brodu zadnji mornar kleči, I tešku sudbu on vidi i shvata. I moli Oca...
A noć se ceri, i sve više, jače, Nebesa hvata kao crni pauk. 1906. PRED RASPEĆEM Hoću da živim životom čovjeka: Hoću da ljubim, da trpim i stradam, U svojoj
Korak mi težak postaje i strah me hvata Da ću ikada izlazak naći koji. Napokon dođem na zadnja vrata i stupam. Na izlaz vrata — o bože, ko tu stoji!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
sledeću primedbu: „Kažu da i sad iz onijeh prozora, gdje su sise bile izmoljene, teče nekaka mokrina, koja se niza zid hvata, kao kreč, i žene koje nemaju mlijeka, ili ih sise bole, nose ono te piju u vodi.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
Srbiji selo Slovac U Slovcu živi Vukola Najveći lovac Kad Vukola krene da lovi Povede i svoje kerove Ljuta panika hvata Velike i male zverove Sasvim opuste pećine I šuma osiromaši Jer Vukola samo puca A nikako da promaši Kad
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Tek zatvori oči i već se nađe u nepoznatoj sumračnoj pećini. Iza kamenita stuba viri lisica, kezi se. Dječaka hvata strah: evo je, sad će skočiti! Uto odnekle ispada Nikolica s kujom. Jovanče mu, sav srećan, đipa u susret i...
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Svakom se tako isto prigađa, kano u snu nešto da vidi, ili senku donekle motri, te je hvata rukom da je zaustavi i udrži. Nije li u tom ljudni lud? Niti je što tvrdo ni stojeće!
od svašto se boji i strepi, noću pričuva i drkće, vrata tvrdi, oružje na meti drži, na oprezu spava i opet ga strava hvata te se obzire i sve prislušuje i od svoga se pendžera boji.
[Ne može se] jesti, piti i u raju biti. Čemernu srdcu i med jed se u grlu pretvara. Nijedan hrt ne hvata zeca koji se silom u lov vodi, a ni sluga pravo služi koj se silom drži. Pravednoga sudiju ne osuđuj.
S Bogom mučno mi je pačati se, toga se spletanja vrlo bojim, te i pamet mi se zavrće; dor me nesvestica iz toga hvata. Reče mi: stigla te je čestita sreća; a rada sam videti je i saznati poboljma.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
srkao kafu, i tada je vrlo malo mislio; samo od vremena na vreme izdigne se na sidžadetu, pruži nos — kao hrt kad hvata trag — i uvlači miris od žuta dafinova cveta i šakama ga još više grabi i priteruje svome nosu.
pa tako i one; sve one vide i znaju: ko koga poglêda, ko koga gurne, ko se o koga očeše, ko se do koga najradije hvata, i sve te i takve stvari.
Kalina snažno i grčevito uhvatila rukom njegovu ruku, pa od vremena na vreme briše znojavu ruku jaglukom i brzo ga opet hvata i čvrsto drži, dok joj se opet ne isklizne ruka iz njegove; gleda kako se razgovaraju; čuje kako Kalini dršće glas, i