Obradović, Dositej - BASNE
ove godine od mene polučiš da za to ja i ti našemu milostivomu i blagodjetel|nomu Z o r i č u blagodariti imamo. Ibo ono što sam se ja nadao jošte posle tri ili četiri godine sopstvenim pristaranjem i iždivenijem učiniti, to isto u
No niko nije tako pokazao dostojinstvo basne kako Hristos, Spasitelj naš, upodobljavajući nju carstviju nebesnomu, ibo pričta nije ništa drugo nego (aλληγorιa*1) inoznačaštaja i inoskazajema nauka, a to je i sama basna.
No οnajlepše čemu nas ova basna uči, ovo jest: da se silni ne uzda u silu svoju, ibo „Eστίν Δίκης ορθαλμός, oς τa πάνθ΄ ορά”: „J e s t s u d b i n e o k o k o j e s v e v i d i”.
dobro što oni čine i kako zlopate, pak sve to uzima sebi za nauku i čuva se, a budala neće ništa od pametna da primi, ibo, pri pročej ludosti, ovo mu je najveća: da se sam sebi najpametniji čini i za sramotu drži od drugoga što naučiti.
A hoće li to biti? Hoće, bez sumnjenija. Ibo nepravda prevraštava prestole silnih! Onaj Večni i Premudri, koji je sve što vidimo stvorio i održava, on sve vidi, i
Može i to gdi biti, no ovde baš nije taj događaj, ibo lisici odrezati rep toliko čini koliko čoveku nos; jedno i drugo užasno boli. A natura je u tomu premudri učitelj.
A sebe sasvim zlosrećna vmenjavaše, ibo pri tolikom tovarenju i muci ni pleve do izobilija nema. Dođe vreme na vojsku poći.
Ovo nerazumno mnjenije navlastito ženskomu je polu štetno i pogibelno; ibo one po višoj časti u lepoti svu cenu svoju i dostojinstvo polažu.
Njima to ne može zaviditi, ibo sveto jestestvo to ne da. Mi, već stari, sami sebe ne možemo tako lasno poboljšati kako možemo našu decu.
tome postaraju i potrude da njihovi unuci i unuka unuci bolji, pametniji, sljedovatelno i bla|gopolučniji postanu i budu. Ibo istinito i pravo blagopolučije iz prosveštenija uma i dobrodjetelji rađa se i proishodi.
Ona ima neko srodstvo s šalom, ibo obično, šaleći se, ljudi ne govore ono što misle; no neki iz šale tako obiknu lagati da i bez svake šale lažu.
valja čuvati od svakoga i u šali i bez šale laganja i s zlim i lukavim namjerenijem govorenja, kako god od jeda i otrova. Ibo, ako se iz detinjstva tome nauče, za života se neće moći odučiti.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
da će oni nam dati vojsku, oružije i proče vojeve potrebe, i da će nas konečno osloboditi ispod iga tureckoga, ibo su naši preci u svakom slučaju prevrženi i verni bili dvoru austrijskomu, a osobito u ratu s Turcima Josifu cesaru
General posredstvom svojim pomeždu nas i Turok ničego ne uspjel, ibo Turki ne pristali na naši punkti kotori mi predložili.
, sutra ZAIRA, tur., hrana ZARAR, tur., šteta ZDJES, rus., ovde ZOVOMI, slon., zvani, nazvani ZOR, tur., sila IBO, slon., jer IZVESTAN, rus., poznat IZMET, tur.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
A pri tome, oni i onakovi za kakove ja pišem neće vsuje, čitajući ovo, tru|d sebi zadati, ibo moj vsegdašnji u opisanijam mojim konac, to jest polzu, gdigdi i uveseljenije čitatelja, neću ja ni ovde nimalo ispred
ne samo vami nego, kad bi moguće bilo, svim zemnago našega kruga sadašnjim i buduštim žiteljem soopštiti i pripodati. Ibo, zaktevajući vi od mene opisanije znamenitiji[h] moji[h] priključenija, črez to dajete mi povod da vam opišem i
njemu potčinjen biti, budući da je Sveti Spiridon patron Korfa, a ovi je bio mirski sveštenik, to jest episkop oženjen, ibo u njegovo vreme monasi jošt nisu bili sasvim preobladali.
nejma dobrote i vrednosti nad nji[h]ovom; no iz toga samoga uzroka, ako se na zlo upute, tu se valja zdravo na um uzeti; ibo velika hitrost, kad se na lukavstvo preobrati, veliko je zlo; ali zlu, pakosnu i lukavu pri Jeroteju nije bilo stanka
Tartana idriotska bila je srednje veličine, novoustrojena i zdrava, no odveć obremenjena, ibo osim običnoga tovara u veštma na[h]ođasmo se tu okolo 50 persona pasažira, od kojih polovina je bila žena i dece, koji
Ko ovo primi za velerečije, vesma se vara, ibo prijatnost koju toliko hvalim ne sostoji se u gotovljenju, nego u prirodnoj slasti ribe, zelja i zejtina.
poslati nekoga popa Điku u Primet i u druga nekolika mesta k nekim albaneskim agama radi opšti[h] svoji[h] dela, ibo Hormoviti imadu svoje dogovore i sojuze s mnogi poglavari i pašama u Epiru i u Albaniji.
verni drug da nipošto ne prelazim u Tursku zemlju pre nego se mir zaključi i dok ne vidim iste Hormovite u Korfu, ibo delfinski paša, črez kojega vladenije nadleži preći, složio se je s drugima.
Onakovom dobrodeteljnom mužu lasno je bilo venac pohvale sastaviti, ibo sav put života njegova bio je pokriven s cvećem blagonaravija i dobrodetelji.
Za nji[h]ove i nji[h]ovi[h] drugi[h] prijatelja tajne nimalo nisam mario znati i ovo nije mi ni dlake mučno bilo, ibo, spokojstvo srca i vnutrenju duha tišinu vesma želeći i ljubeći, na ljubopitstva, podozriteljstva i na intrige mrzio sam
Ali i[h] ja ne žalim za dve pričine. Prvo, što i do danas, spominjući ih, radujem se i | veselim. Ibo „Hoѕ eѕt, vіvere bіѕ, vіta poѕѕe prіore fruі.” To znači - „dvared živiti, kad ko može i prežnjim uslaždavati se životom.
vesma žalio na arhiepiskopa; no, na nekoliko meseci zatim poznao sam da je mnogo bolje učinio ne ispolnivši obeštanije, ibo budući naumio skoro prestaviti se, da nas je poslao bio tamo, bi se u velikoj zapletki našli ne imajući od koga
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
I otečestvo už, nenavidit, ibo v njem boljšoj tut mnje zavidit, žit v tom ne daja, vsjudu gonjaja opščoj Zoil, opščoj Zoil.
sedeći, Neki mi se razgovor na pendžeru čuje, I meni se učini da se nekto psuje, No razbrati ne mogoh kto i što veljaše, Ibo uho na uho drug drugu šaptaše. Ja vozvedoh oči posmotreti napolje, No, o teške tuge i velike nevolje!
Ja zabravih dveri, svoju sablju dočepav, Strepim sam u mraku, kod pendžera stav, Ibo preko dvora, ot vsjeh v domje odjeljen, Živih sam u domiću k'o u šumi jelen; Al' eto ti opet, ko iz grozne tuče, Sa
11): „Ninja. Často v Rosiji, kogda silni ne istovstvujet vjeter, domove zabljut sja, ibo u njih ješče i vo gradjeh drevenih domov jest, kakov bi toj v nem že az v Moskvje žih.