Jakšić, Đura - PROZA
ukaza Stana u svome belom zubunu, za kosom crven cvetak, a oko vrata onaj grčki dukat sjaji se prema suncu; a pored nje iđaše njena gadna mati, čas po čas zastajkujući, nešto joj kazivaše, na koje se ona običnom nemarljivošću smešila.
Obradović, Dositej - BASNE
Pređe dan hoda dalje i ostanovi se s druga tri odšelnika, no svake godine iđaše posetiti grob svoga ljubimoga Osmana na dan pogrebenija njegova.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
On se pruži po travi, pa slušaše kako konj gricka, i to ga uljuška. Zaspao je... A jedan čovek iđaše za stopama konjskim... Kad stiže i vide ga kako spava, on samo odmahnu glavom: — Teško tebi, moj Lazare!...
Pusti tele!... On pusti tele. Ona uze muzlicu i ponese u kuću, a on iđaše pored nje opijen i zanesen... Spusti se noć...
I krenuše se. Išli su žurno. Stanko iđaše oborene glave pored Zeke. Dan je bio lep. Sunce je prijatno grejalo. Žuto, uvelo lišće padaše kao paperak sa drveća.
Alal vam vera!... A čija si ti, snaho? — upita Jelicu, koja iđaše pod grdnim teretom jednog stuba kao delija. — Ja sam iz Aleksića kuće! — odgovori Jelica. — Da nisi Stankova?
— A šta smo mi? — pitaše on onako uzgred, pa, ne tražeći odgovora, iđaše dalje od jednog do drugog. Deva je sedeo mirno i pucao. Nijedan ribić na njemu nije zaigrao.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Jedan prosjak koji iđaše na kolenima pruži nama ruku, ona izvadi pet groša i spusti mu u nju. Pred kućom za koncert, iako je bilo već četvrt
Posle je Popesku seo za klavir i svirao Krönungsmarsch iz Prorhet-a28 Kad sam uveče došao kući, sretnem Maksa koji iđaše niz stepenice i za njim amalina koji mu je nosio stvari. Prošao je pored mene gledajući sebi u cipele.
Teodosije - ŽITIJA
tople hlebova i natovarivši mazge manastirske, i uzevši uz njih sluge kao saputnike, duboko u noć pođe na put, a sam iđaše bos pred njima, žaleći da nasiti one što po pustinji samotno žive, koji su postili po tri i pet dala, i nedelju dana, i
“ A ovaj hristoljubac ne hoteći se odvojiti od anđelskih srodnika, Božjih ugodnika, prepodobnih otaca i saposnika, ne iđaše, sudivši da je u takvim stvarima bolje ražalostiti brata nego Boga.
I tako setan ceo dan tugujući iđaše. Kada je došla noć i kada je legao da se odmori, gora mislena i sveta, gora Božija, gora zelena, gora natopljena
viđenja, nađe srce svoje utešeno neiskazanim veseljem, i mnogim suzama blagodari Boga; imajući prečisto uzdanje u njega, iđaše svojim putem radujući se.
I dovoljno davši blagoslov koji nošaše, primi od sviju molitvu i celiv u Gospodu, i od njih opet ispraćen do Jordana iđaše svojim putem radujući se.
veliku korist od njih, kao što i očekivaše, i sve dovoljno milostivo obdarivši, blagoslovom od njih i molitvama obogaćen, iđaše svojim putem radujyći ce.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Čekala ga je u jednoj maloj varošici, kud se znalo da će vojska proći. Iđaše joj u posetu, u toj neshvatljivo bliskoj tuđini, pomisliv više puta da se ukloni, zastajkujući i predosećajući i taj
Za ćerkom mu iđaše, po snu, najmiliji svetac njegov, kome su i on i brat Aranđel, hteli da podignu crkvu(nad očevim grobom, despot Stefan
Matavulj, Simo - USKOK
— Hajd, naprijed, u ime božje! — viknu knez i povorka se uputi istim redom, samo što uskok iđaše odmah iza popa. Svi jedva dođoše k sebi od čuda, Krcun potonji; ali kako se moralo hoditi kroz nevidjelicu i kako im
Ja sam pratio vladiku na Ćekliće, kad ono iđaše da se sastane s carem. Pa bio sam s carem Šćepanom i ovđe na Njegušima, u kući guvernadura Joka Stankova.
U dvorištu bjehu s obje strane čitavi bregovi, a sredinom iđaše prtina od kutnjega praga do dvorišnijeh vrata. Janko izide na ulicu i zastade okrenut brastvenijem kućama.
“ Vladika iđaše od jednoga zbora do drugoga, i stizaše uvijek na vrijeme, da ih utiša, da rasplete što se suviše splelo, da ih
Janko iđaše za vladikom; pošto tako obiđe sve gomilice njekoliko puta, otide da razgleda crkvu i manastir. Već u hodniku svratiše
Straža ih bješe ugledala mnogo dalje, jer gledaše s visa. Prednjak, pješak, visok čovjek, iđaše lagano, oprezno, a svi ostali za njim tako.
Milićević, Vuk - Bespuće
I oboje se osjećahu teško i neodlučno u času kad se moradoše rastajati. Kad je izgubi s očiju, on iđaše lagano, s oborenom glavom, s očima punim njezine slike, s ušima punim njezinog smijeha i riječi.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ujutru, u nedelju, bilo je venčanje. Kad dođe mladoženja sa svatovima, Todu izvedoše onako lepu, milu i uzdrhtanu. Ona iđaše polako, smerno i tužno. Odmah iza nje beše Dimitrija i ispravljaše joj bore na venčanoj, beloj haljini.
A ti beše uvek, od sviju komšijskih devojčica najbolje i najlepše obučena. Tvoja majka iđaše jednako u seljačkom odelu, ali tebe kićaše i gizdaše kao najbogatiju. Kakva li beše tada!
U šalvaricama, kratkom, tesnom mintanu sa širokim rukavima, opasana boščicom, u lakim papučicama i povezane glave, iđaše ti. A hod ti beše brz, lak. Kako da te ne pamtim kad dolažaše k nama? Prelaziš preko potoka a ručice si digla uvis.
— Hodi ovamo, gazda Stojane. — Okrenu se on onome koji iđaše za njim. — Hodi, sedi malo. — Sad, sad! — ču se. I nesigurnim koracima, upadajući s jedne i s druge strane međe, ukaza
Dani prolažahu. Stanoja sve više opadaše. A i stričeva se kuća raskući. Stanoja napusti stričevu kuću i iđaše od kuće do kuće po mahali. Radio je, cepao drva, klao, kopao grobove, i sve što god bi mu se naredilo.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
CARA NADMUDRILA Jedan siromah življaše u jednoj pećini i nemaše ništa do jednu šćer, koja bijaše mnogo mudra i iđaše svuda u prošnju, pa i oca svoga učaše kako će prositi i pametno govoriti.
Sad pođe baka, uzme u rukavicu osjevina i stane prosipati za sobom, vabeći jarca: — Jac jaco, jac jaco! Jarac iđaše za babom dokle tecijaše iz njezine rukavice osjevina, a kad nestade, on se onda vrati kući po svome običaju i stane ga
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Iziđoše oboje i prošavši kroz veliki prostran hodnik, uđoše u manju, svetlu, lepo okrečenu sobicu. Ljubica iđaše napred poskakujući, a kad otvori vrata od svoje učionice nasmeja se veselo i stade pevuckati neku pesmicu.
— Kod nje je nova škola, pa treba pregledati i zapisati sve što je potrebno da se nabavi. Gojko iđaše napred, namršten i uznemiren; obuzelo ga nekakvo neraspoloženje, čim je ugledao Bogosava.
Na vratnice uđe visok, plav, suvonjav mladić u kratku kaputiću i nakrivljenom mekom šeširu na glavi. Iđaše kicoški, nekako podigravajući u hodu, ispravljene glave a pognutih leđa unapred.
Otvori oči, ako hoćeš da poigramo uz mesojeđe. Gojku zasvetleše oči. On baci pogled na Ljubicu, koja iđaše napred putanjom, pa odgovori drugu šapućući: — Baš sam to juče i sam mislio... Gledaću, čim primim platu.
O, ta valjda i Bog gleda sa neba na sirotinju !...« Ona se strese od te maglovite zebnje, pogleda na Gojka, koji iđaše gledajući pred noge, duboko zanesen u misli, pa se i sama opet zanese mislima. »Čudnovata je, baš!...
Velja se spremi da ih isprati, a učiteljka mora ostati kod deteta, koje je danas nešto u vatri. Velja iđaše neobično veselo; obuzelo ga ono prijatno raspoloženje, koje nastupa posle duga uspešna rada, pa sad ne može dovoljno da
Ali se stade pribirati, jer napreže volju, te se sva predade poslu. Postajaše sve raspoloženija i rad iđaše sve bolje i življe.
Ali jedan pogled na ove mališane dovoljan je da raskravi zaleđeno srce i dušu da razveseli Škola se krenu. Napred iđaše Ljubica sa svojom decom, veselo gledajući pred sobom, a naposletku, završujući red, natmuren i pokunjen, stupaše Gojko.
I dečica treba da se odmore dobro, dug je put, a i vi. Pa da se upoznamo... Ko zna kad ćete nam opet doći. Gojko iđaše kao na šibu. Šta će on tamo, kad zna da neće umeti ni progovoriti. Istina, ovo su neki dobri ljudi, vidi se... ali tek..
— Zašto ?... Zar da propustite ovako zanimljiv prizor! odgovori pisar, pa je pusti napred, da ona prva uđe. Gojko iđaše po školi zamišljen, a đaci mu nešto pisahu.
Žena jurnu kroz vrata i stupajući na prstima, s podignutim rukama, iđaše kao mahnita... Ljubica, kako joj beše slobodna zaturena glava, ugleda je odmah i samo raširi oči...
Drugi dan Gojko taman iziđe iz Ljubičina razreda, a vratnice se otvoriše i na njima se pokaza, sva uvijena, Ljubica. Iđaše polako, pogurena i oborene glave, kao bolesnik, kome se još nije snaga povratila.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
odnese ga: Aja, uja, pusta lunja! Ne nosi mi vojna moga. 250. Viđeh čudo, a nagledah ga se, Đe iđaše patka potkovana, A bijela guska osedlana, Još na vuku kapa od samura, Na međedu zelena dolama, Na pijevcu kovčali
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Kako, razume se, nisam mogao stići na sve zborove, to se sa svojim poznanikom uputim tamo kuda iđaše on i njegova grupa. To su bili činovnici sudske i policijske struke.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
»Šta li to može biti?« — pitaše se on, »da se baš tih imena ne sećam?« — Istina, cele mu godine istorija »ne iđaše od ruke«, i ako su najslabiji mu drugovi iz nje imali trojke i četvorke, ali ipak je on, u koliko se seća, redovno
da se krene, pa, najzad, obrte Spasoju leđa i, polagano pazeći da ne izgazi pšenicu, iziđe iz njive i ode u selo. Iđaše pognute glave i nevesela lica. Najedared sinu mu u glavi: to je ono! Počinje se... Zato li on ne može da se moli Bogu...
— Mama... gde je mama? — viknu Bora i stade razgledati ugao gde bi se sklonio od oca, koji mu iđaše na susret. — Ne viči, dete moje, evo tate... ja ću tebe obući i umiti... — Neću, ne umeš ti kao mama... Mamo!
— — O Bože, učini čudo !... Moja mila dečica !... I on trčaše iz sve snage, a za njim iđaše sve bliže i bliže sa gruvanjem i treskom noćni voz. Odjeknu pisak kroz noćnu tamu i voz projuri napred.
Stanko je bio čovek druge mere. Visok, povijen sed i suh kao drvo. Iđaše vazda zamišljen, a kad s kim govori, lice mu se na mah razvedri, a usne se zavuku u topal starački osmejak.
Ali sad ne beše spleten. Iđaše žurno, pravo... isto kao i Kosa, kad potrči da uzme od tetice kakav lep poklon. Rukovaše se, pođoše jedno pored
okr. N-skog... Sad se začuše razni uzvici: neki žališe za ovim kapetanom, a neki se radovaše što odlazi — kako kome iđaše u račun. No Kaja i Jula?... Ta vi i sami znate, dragi čitaoci, šta su one osećale.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Gordo leži veliki vojvoda pod ključevma krvi blagorodne, kâ malopred što gordo iđaše, strašnom mišlju prsih nadutijeh, kroz divjačne tmuše azijatske, gutajuć ih vatrenim očima; kâ malopred što gordo iđaše
iđaše, strašnom mišlju prsih nadutijeh, kroz divjačne tmuše azijatske, gutajuć ih vatrenim očima; kâ malopred što gordo iđaše k svetom grobu besmrtnog života, prezirući ljudsko ništavilo i pletenje bezumne skupštine.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Gomila vlastele, sveštenika i drugijeh glavara iđaše put crnogorskijeh vrata; pred tom gospodom išlo je njekoliko ćesarskijeh vojnika, znak da je gospodu poruka vodila.
Krupni čovjek iđaše najpotonji, i kao neotice, mahaše čibukom — te je nagledilo kao da javi stoku pred sobom. Kad minuše most, on se
U taj mah uđoše u dvoranu tri čovjeka i jedna žena. Najprvi iđaše starac neki, debeo, obrivanijeh brkova; za njim pop latinski, noseći pod pazuhom gomilu knjiga; za ovijem momče neko,
Ajtemo sokolovi!“ reče serdar i prvi se diže. Serdar, pred svojim zvanicama i mnogijem ljudima iz svoga brastva, iđaše noseći punje i proskure. Po službi, pošto mu pop još opoja i okadi grob roditelja i sina Miluna, vrnu se doma.
“ „A što si znao, serdare?... Zar si slutio da će poginuti?“ zapita ga Milić, koji poodavno iđaše uza nj iako ga serdar ne opazi. „A što si ga puštao od sebe, vjere ti?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Jedan siromah življaše u jednoj pećini i nemaše ništa do jednu šćer, koja bijaše mnogo mudra i iđaše svuda u prošnju, pa i oca svoga učaše kako će prositi i pametno govoriti.
Sad pođe baka, uzme u rukavicu osjevina, i stane prosipati za sobom, vabeći jarda: „Jac, jaco, jac, jaco!“ Jarac iđaše za babom, dokle tecijaše iz njezine rukavice osjevina, a kad nestade, on se onda vrati kući po svome običaju i stane ga
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
u divnom gradu Frankfurtu zadržim se s re|čenim [I]talijancem (koji i sâm u Pariz iđaše), četiri dana, hodajući po gradu i naokolo. Manhajm u Palatinatu - i on nas zadrži dva dni u sebi.
Jedan mlad sveštenik, rimokatolik iz Irlandije, koji se je u Franciji učio, sad iđaše natrag u svoje otečestvo i put mu bijaše na London; s ovim pođem u društvo.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Ali pošto brzo raspremi kamare i krenu na jutrenju, obuze ga sumnja da koji od fratra nije doznao, ili Balegan, koji mu iđaše u susret. — A šta si to noćas radija, a? — zapita ga kuvar izdaleka. Bakonji se prekide dah i noge mu počeše klecati.
— Ono je ađunta — odgovori Mačak. — Kažu da je puno učen čovik, da umi latinski kâ i fra-Tetka. Za njima iđaše pisar, visok, mršav, neznatan mladić.
Seljaci klekoše. Mačak razape svileni šator nad Tetkom, koji iznese nješto uvijeno zlatotkanom krpom. Za njima iđaše Vrtirep, noseći kutijicu svetoga ulja.
Ele, u manastiru, i danju, i noću, sve iđaše sunovrat. Sluge su pak radile što ih bješe volja. Trtak i Boban, kad bi ugrabili, povazdan zapinjahu vrške i radi toga
Otada, svakoga dana poslije jutrenja, Bakonja iđaše na voz da dočekuje dužnike, pa bi ih dopratio k stricu, pa ispratio, a za to bi dobio „jabuku”.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
On koračaše sa svojom dugom palicom ispred sviju, za njim iđaše Hipokrates između oba senatora, za njima Antraks, vodeći svog magarca na ularu, levo i desno od magarca oba roba,
„Svaki početak je težak!“ „Tako je. No malo po malo, stekoh sva potrebna znanja i posao iđaše sve bolje i bolje. Vremenom dobih jasan pregled celokupne arapske literature i počeh razlikovati važno od sporednog“.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Srećno da Bog da! — reče pop, pa ga zatim uputi da uzme crkveni barjak. Đurica iđaše očima za Sretenom, dok ovaj ne priđe barjaku, pa onda obori glavu i poluglasno, kao za sebe, reče: — He, da je moj
A krstonoše svi, svaki drukčijim glasom i tonom, uzviknuše složno: — Gospodi, Gospodi, pomiluj nas! Napred iđaše krst i sa njim uporedo barjak, za njima medenica, pa onda crkvena i opštinska ikona uporedo, a posle toga sve po dvojica
Rasta je bio povisoka, a iđaše uvek pravo, zaturene glave, posmatrajući sve pred sobom kao sa neke orlovske visine. Oči mu behu crne kao ugalj, sjajne
Baba Mara zatvori se u kuću i stade kukati iz svega glasa, a Đurica, pognute glave, modra, skoro pocrnela lica, iđaše pred pandurima vezan, noseći na leđima svoje beščašće.
Neki seljak, koga on poznavaše po izgledu, sa zametnutom kosom na ramenu, iđaše sredinom puta, gledajući neodređeno pred sobom.
jednim muškim skokom preskoči rečicu; uze sudove s vodom i žurno iziđe na poljanu, gde se sukobi s jednim dečkom, koji iđaše na vodu. — Stako, čekaj, bolan, da napunim, pa ćemo zajedno. Jesi čula za Đuricu ? — Šta ? — odgovori ona i zastade.
Kad se naže sunce nisko nad zahodom, devojke pokupiše rubine i raziđoše se u selo raznim putovima. Stanka iđaše donekle sa Jelicom, pa se od potoka, što protiče ispod Radonjića kuća, odvoji i pođe sama.
« Pred podne Stanka zamače za šljivar ispod kuće pa otud ode pravo u zabran. Sad iđaše tamo bez ikakve bojazni i bez onoga pređašnjeg uzbuđenja: samo se potčinjavaše onoj neodoljivoj težnji, koja je tamo snažno
Neko ljuto, gorko osećanje usamljenosti zasede mu u duši, i on iđaše po njivama i šljivarima, koračajući nesvesno, zaboravljajući i na svoj položaj i na svaku opreznost...
Đurica iđaše neveseo, zamišljen, ne slušajući šta se oko njega govori i radi. Samo mu jedna misao beše svetla i mila: da je ona, za
— Mi smo, naši smo... — ubrza Jovo s odgovorom, videvši pruženu pušku. Za njim iđaše Pantovac i još jedan čovek, u kome posle Đurica poznade Vujova sinovca, mladića. — Šta je ? — zapita Đurica ustajući.
Neko novo, dosad uspavano osećanje u njemu probudi se i stade da ga grize, da žeže kao zubni bol... On iđaše uzverena pogleda, strašljivo upravljena u pomrčinu, otvorenih, osušenih i vrelih usana, onako kao što bolesnik u vrućici
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Sad pođe baka, uzme u rukavicu osjevina, i stane prosipati za sobom, vabeći jarca: — Jac jaco, jac jaco! Jarac iđaše za babom dokle tecijaše iz njezine rukavice osjevina, a kad nestade, on se onda vrati kući po svome običaju i stane ga
CARA NADMUDRILA Jedan siromah življaše u jednoj pećini i nemaše ništa do jednu šćer, koja bijaše mnogo mudra i iđaše svuda u prošnju, pa i oca svoga učaše kako će prositi i pametno govoriti.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Strelci uđoše u šumu, penjući ce uz kosu. Bataljon u četnim kolonama prileže u poljani i tu osta. Baterija iđaše napred.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Naglo u dušu tiskali mu se bolni osjećaji, no oni su neizvjesni kao neodređena, daleka čežnja. I on iđaše sve tako polagano za povorkom, a iz očiju mu sipao se blagosloveni, blagi oganj i povlačio se po teškoj neobrađenoj
Ilić, Vojislav J. - PESME
S rumenih usana njeni' Treptaše čarobni pripev: „Ja ljubim u samoći, Pastiru, hodi k meni.“ I pastir iđaše njojzi, zanesen mislima sretnim, Da večno ostane tamo. A mesec dvorogi svetli... Na obalama cvetnim Tišina vlada samo.
dana bela, Uzdišući Filomela Čeka da se javi s neba Kolesnica zračnog Feba; Gde pastir, okićen vencem, s pastirkom iđaše sretno U grad i polje cvetno; Istina božanska leži u drevnoj prošlosti tvojoj, Kad duh slobodan beše.
Priroda ožive čisto pod rukom umetnih Mavra, U vrt se pretvori varoš, obala i Algavra, Sa pesmom iđaše ratar kroz goru i polje cvetno, I sve što baga hvali, veselo beše i sretno. No Rahman ne beše srećan.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
LOVAC ULOVLjEN Neki mirski pop bijaše izišao od svoga sela, te iđaše u drugo selo. I na tom putu mu se zdesi te sukobi mnogu divljad: srne, košute, jelene, pak viknu k njima izglasa te im
Smotre ga i on, poglednu na njega i prođe. Osta čovek ležeći. Pak po mnogo toga dobi, podocnije već, jašući na konju, iđaše neki inoverac, Samarjanin.
A gde bi ga voda na sebi nezdržala? A tko to zna, je li se sa stupanjem i doticao vode? Zato po vodi k njima iđaše, da proznadu to učenici mu, do koga vala u svakoj tuzi, nevolji i u napasti izgledati i pomoći prositi sebi u kome