Obradović, Dositej - BASNE
u svojej avliji zidati i jedno veliko granato drevo, što mu je na putu, preseći, dakle nek ne gube vremena nego nek idu poizvešati se tu, za|što za taj posao nigde tako drevo neće naći.
” — „Uši?“ — reče medved, poćuti malo i promisli se. „Kad ne može inače biti, — reče — a ti'ajde, nek idu uši.” Stisne zube siromah i zaječi, ali pretrpi. Ode oni, nađe nekakve rogove, pak eto ti ga s svrdlom i sikirom.
Noć prolazi, dan se približava: ide Vidovdan, Vidiće se ko je v e r a, ko li je n e v e r a! Mi prolazimo, al' idu drugi posle nas. Ko ne mari za posledak, o onom ovde nije reč.
šta je pri njima dobro i pametno, šta li je zlo, ludo i smešno; kad tuđe poznamo, onda ćemo moći i o našima suditi kako idu: uprav, ili narebarke, ili sasvim nastraške; pak onda, što poznamo da je dobro, držaćemo, što li nađemo da nam nije na
i tada sebe mlogi zatiru, vidiš istom po čopor kaluđera, pak da hoćedu samo da jedu i piju kao i ostali ljudi, pak da idu svojim putem, neka bi!
Zašto onde gdi stvari uprav i kako valja idu, a ne naopako (štono reč) i nauznako, kome se god veliko što daje, neotložno mora se od njega što veliko i ožidavati,
Nipošto! Kad bi ljudi sve jednaki ostajali, nikada nijedan narod ne bi se poboljšao ni prosvetio. Razumni idu sve nabolje, a nerazumni ili ostaju kako su bili, ili (što je verojatnije) ako se ne poboljšavaju, a oni idu sve nagore.
Razumni idu sve nabolje, a nerazumni ili ostaju kako su bili, ili (što je verojatnije) ako se ne poboljšavaju, a oni idu sve nagore.
Ispočetka su svi prosti, pak ako se črez dobre običaje i zakone na dobro upute, idu i napreduju sve k to većem soveršenstvu i blagosostojaniju; ako li se upute na krivo i na zlo, a oni iz prostote dođu
pamtimo dobro našega starca; ne tri, no trista hiljada pandura da nam reku da jare nije jare nego nešto drugo, nek idu oni svojim putem, a mi jare nosimo doma, zašto jare ništa drugo ne može biti nego jare.
polezne knjige, lepa nauka i dobrodjeteljno vospitanije daje; zašto kad se ispočetka stvari na dobro upute, sve na bolje idu i napreduju.
Dođe franciškan da ga obrati u svoju veru, obeštavajući mu po smerti raj. Zapita ga Montezuma: „Idu li Španjoli u taj raj koga toliko hvališ?” Kaže onaj da idu. „Dakle, ja tamo neću” — otvešta nepravedno osuđeni.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Nit im ko kesom zvecka iz rova, nit ih ko vojnim sudom plaši: bez plate, pretnje i blagoslova, u rat, sa vojskom, idu vaši! U sve šavove, porube, rupe, sve do najdaljih položaja, gde maršali razviju trupe, Tu i vaši polože jaja!
A tek ćemo na Lijevče polje! ISTOČNICE Ko kaže da će sveci i junaci? Idu udovice junaka, idu majke svetaca, pekara, bojadžija - bežite s puta! - idu verenice i sestre mrtvih đaka i regruta!
A tek ćemo na Lijevče polje! ISTOČNICE Ko kaže da će sveci i junaci? Idu udovice junaka, idu majke svetaca, pekara, bojadžija - bežite s puta! - idu verenice i sestre mrtvih đaka i regruta!
Idu udovice junaka, idu majke svetaca, pekara, bojadžija - bežite s puta! - idu verenice i sestre mrtvih đaka i regruta!
- idu verenice i sestre mrtvih đaka i regruta! Idu pred kasarne i zatvore, idu na stratišta, bojišta, gubilišta, idu, od ceđa izjedenih ruku, s torbom na leđima, s
- idu verenice i sestre mrtvih đaka i regruta! Idu pred kasarne i zatvore, idu na stratišta, bojišta, gubilišta, idu, od ceđa izjedenih ruku, s torbom na leđima, s kolevkom na kuku!
- idu verenice i sestre mrtvih đaka i regruta! Idu pred kasarne i zatvore, idu na stratišta, bojišta, gubilišta, idu, od ceđa izjedenih ruku, s torbom na leđima, s kolevkom na kuku!
Ko kaže da u svetlost? Idu u mrak, iz kog se i zver, prestravljena, vraća, idu kroz krv, kroz koju ne mogu muževi, idu kroz greh, kroz koji ne
Ko kaže da u svetlost? Idu u mrak, iz kog se i zver, prestravljena, vraća, idu kroz krv, kroz koju ne mogu muževi, idu kroz greh, kroz koji ne smeju braća!
Idu u mrak, iz kog se i zver, prestravljena, vraća, idu kroz krv, kroz koju ne mogu muževi, idu kroz greh, kroz koji ne smeju braća! Ne palite im peć ni petrolejku - njima je toplo i svetlo i bez vatre!
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Knezovi dođu mu i čestitaju, a on i̓ sovetuje da idu svaki u svoju nahiju i da narod dobro paze, i da ne dadu nikome ni najmanjeg zuluma da narodu čini, no da se njemu
i narod u crkvu povrvi, a mi po jedan stanemo na vratima, i ljude propuštamo redom, starije napred, a žene vraćamo da idu na druga, zapadna vrata u prepratu svoju.
Također doterali smo i̓ u red da sa velikim molčanijem idu na celivanje, najpre stari ljudi, a posle žene, potom devojke, i sve po dvoje pred ikonom u jedan red po dvaput se
I to mogu slobodno kazati da u našoj nuriji, — sva sela koja crkvi u Brankovinu idu — niko na kakav drugi sud nije išao niti je kavge bilo.
se vratio iz Karlovaca, odma je naredio kod svake crkve po jednoga glavnoga kmeta nad onim selima koja god onoj crkvi idu, a svakoj crkvi išlo je po 8 i po 10 sela, i tako ti kmetovi zvali su se sreskim kmetovima.
u avliji, ali to biva obično sutradan, kad veće vezir razreše porezu, pak im se učini mlogo, i kad svi čuju, i onda idu pred saraje i viču, i pomažu, do Boga se čuje, a paša im ponešto odobri i umanji.
Tako stojali su knezovi čitava dva sata, a on niti govori da sednu ni da idu, već jednako ćuti i puši, a knezovi takođe ćute i čepore nogama.
Vezir rekne: „Ostani ti ovde, Aleksa, a Birčanin i Grbović neka idu i neka vojsku u lađama dovedu.” Odu Birčanin i Grbović u Grabovac, uzmu vojsku, na Paležu sednu u lađe i noću dođu na
Kad se vezirov sin Derviš-beg poudalji, ove ti Beogradlije odu kod paše, uzmu izun da i oni idu njegovom sinu u vojsku, i on im poveruje. Oni se spreme i odu do Boleča, pak onda se povrate natrag.
Odu njegovi momci u Zeoke i nađu kneza Stanoja kod kuće, kažu mu da idu u Beograd, i da i̓ je aga poslao, i hoće onde da ručaju. Knez i̓ dočeka.
— Kad vidiše Turci, da nikako moj stric neće da ide u Valjevo, oni se spremiše da idu i rekoše: „E, Jakove, gotovi konak; eto ti sutra Fočića u gosti!
u Lešnici za koju i sami znadu, a naša prema njima, pak može biti da će se pobiti: „Zato dajte dva Turčina od vas, da idu i da kažu da smo se mi pomirili i da je Mus-aga izišao iz grada, no neka se vojska bosanska vrati, da se više kavge ne
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Taman beše okrenuo niz potok, kad eto ti Marice s Janom Srećkovom — idu s vode. Gazda Raka uze već da se smeši onako vragolasto, pa poče: — Nuto, nuto, poranile cure!
— Zar tako staro? — začudi se gospodin. — Ja šta misliš ti... — potvrdi Radan pa viknu na volove da idu, i sam pođe. — Stani, brale, molim te! — ustavi ga gospodin. — Šta ćeš? — Bi li ti to meni prodao?
Opet se javljaju glasovi da se ide. Opet nudi David »po jednu s nogu za srećna puta«. I tako spremajući se da idu napiše u zdravlje učitelj-Sime, pa u zdravlje i jednog i drugog Ive, pa u zdravlje pop-Pere, pa pop-Jerotije; pa opet s
Sad, bome, počeše popove komšije oni što češće idu popu da se nešto tuđe od učitelja i da zuckaju pogdekoju za njim. Pa i sam pop ne govori lepo o njemu kao pre Upita ga
Simica opet vozi na svojim »kočijama« putnike i drugu kiriju. Sve stvari idu svojim redom. Jedino što se desilo za to vreme neobično — onaj dugajlija praktikant, što je uzimao na protokol Simicu
Oni su uvratili po platu i da se jave kapetanu, pa da idu poslom nekim u Valjevo. — A 'oćete li na kolima? — upita kapetan. — Dakako...
Kad napisa pismo, odredi dva seljaka s kolima i jednog pandura da odmah idu u Beograd i da sanduk i pismo predaju na čelniku lično. Englezi su nekako nastrani ljudi.
Sunce već prevalilo, a još ništa nema. Gotovo hoćahu da se okane; ali smisliše da kopaju još malo, pa ako ne bude, da idu kući. Nisu udarili još dva-tri puta budakom, dok se ukazaše nekake daske. Svi se zgrnuše da vide. To je!
Neko je doba noći. Gosti se vesele pred kućom. Mesečina kao dan, leto, milina ljudma sedeti. Neki htedoše da idu. Purko ih ustavlja: — Sedite, ljudi!... Sedi, Mirko, Ćebo! Dela još po jednu! Sutra je nedelja. Ne čeka nas nikakad rad.
duhnu na sveću te je ugasi, pa ovako već svučen sede na krevet, zevnu žestoko i nastavi: — Škole nam u tom već odavno idu naruku; sve od reda liferuju činovnike — ljude zavisne od vlade... Aaa! — I gospodina ministra poče osvajati dremež.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Na glavama se crvene alevi fesovi, kao da u crkvu idu... Retko u koga da vidiš bradu: svaki je obrijan; retko ćeš koga videti s lulom, jer se tada slabo pušilo.
Dva momka a jedna devojka! Baš nije pravo!... Morao se tu neki vrag izleći!... Bilo u kolu, bilo da iz kola idu, Stanko, i Lazar su uz Jelicu. Ona ih gleda obojicu. Oba iz dobrih domova, oba dobri momci...
I misli mu leteše od stvarčice do stvarčice kao leptiri: lako darnu stvarku, pa idu dalje... Bio je prema svemu ravnodušan. Čuje cvrčka, pa pomisli samo: cvrčak cvrči... Nešto kucka nad njim „A...
— A što? — Đavo ih znao. Zovnu lepo lude na veru, pa kad im ovi dođu, oni ih poseku. — Pa što im idu? — Kneževi su, brate. Zove ga, Misli čovek, kakvim poslom, i ode. A kad tamo... — Čuvajte svoje glave! — reče Nogić.
— Ali, sedi, popo! Sedi, Jovo!... — vikao je Ivan, jer se i pop i kmet behu digli da idu. — Šta ćemo ti?... Mi smo svršili razgovor za koji si nas pozvao! — reče kmet. — Nisam ja zato zvao!...
— Ne boj se! To je moj drug, pobratim!... — Beži!... — šapnu Zeka. — Neki ljudi idu ovamo!... I dok se Jelica osvrte, njih dvojica već behu zasela iza dva grma.
Na drumu se pojavi čovek. — Deva! — povikaše. — Gde je harambaša? — upita on. Stanko izide na drum. — Idu — reče Deva. — Lazar ih vodi. Stanku zaigra srce. On viknu: — Pazi!... A Devi reče: — Skloni se ovamo. — Ne brini!
— Nema ih još? — pita Aleksa. — Čini mi se, idu... I zaista, na kapiji se pojaviše: Surep, Zavrzan, Jovan i Jovica. — Dobro veče! — povikaše. — Bog dobro dao!
Ta još nam je bog prijatelj!... A Stojan?... A Sima?... Zar oni neće doći?... — Doći će, ne brini! Ja mislim da idu u stopu za nama!... — Javio sam i Luki, i Jakovu, i Voždu!... Ovo je strašna sila!...
Najedared se sve uskomeša. Sve povrve ka sredini šanca, gde behu vojvode... Zeka odjuri tamo. A glas prohuja. — Idu Turci!... Raspored je bio već gotov. Prvi niz zauzeše Čupićevi ljudi. Valjevci i Rudničani stadoše pozadi, kao potpora.
— Hvala, vojvodo! — Hvala!... Hvala!... — zaori se oko njega. U taj mah zatutnji zemlja. Sa sviju strana povikaše: — Idu Turci!... Čupić ode niza šanac sokoliti ljude. Jakov i Miloš činiše to isto.
Jurnu da pobegne od nje... I skoči u Savu!... Kad je izbio na vodu, čuo je kako zemlja tutnji. — To Turci idu! — pomisli. Pa zapliva... 17. DIVOVI Zeka se vrati u šanac. Tamo ga dočekaše veselo.
Dučić, Jovan - PESME
Kada cvet uvene, nova zvezda blisne. No pogled umrlih ljubavi kud gleda? Moru idu reke, zemlji gore lisne, A ljubav ćutanju s usnama od leda.
Sve za suncem kao narodi što sele, Idu deca putem kud su prošli stari, S nevidljivom zvezdom u oku što žari, S njinom strašnom reči navrh usne vrele.
Zastave vihore mrakom, kao kletve; Daleki putnici idu drug za drugom U polja gde nekad car vođaše plugom, I naše carice pevahu uz žetve.
I unuci idu kud su išli dedi, Na kamenu istom oštrili su mače; I strašnu legiju, i od gneva jače, Vodi sjaj daleke carske
VARDAR I usta prorokâ i mišca junakâ, Napiše se snagom tvoje svete kapi. Sad kroz naša srca idu krupni slapi Tvojih svetlih struja i ognjenih zraka.
Samo buktinjama zbori se kroz tmine; U zrcalu mača budućnost se slika; Preko palih idu puti veličine; Slava, to je strašno sunce mučenika.
(„Amerikanski Srbobran“, 30. decembra 1942) BOSNA I ovi te, Svetla, idu da prodadu: Svi te vođi vode od trga do trga! Samo na pazaru tvoju cenu znadu, Tvoju snagu mere po teretu kvrga...
A osvetnik je žrtvu pratio! Za mučenikom idu heroji! Put nevinih je Bog pozlatio: Samo se groblje mrtvih prebroji... 1943. („Amerikanski Srbobran“, 13.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Nikud podbogom ne idu, pa i na slavu slabo kom da idu. A i nama su žene slabo dolazile, već samo ljudi, i to gotovo sve samo one „lole” i
Nikud podbogom ne idu, pa i na slavu slabo kom da idu. A i nama su žene slabo dolazile, već samo ljudi, i to gotovo sve samo one „lole” i „pusta'ije”, kao što ih je moja
Moja mati i sestra blede kao krpe, oči im vlažne, lice kao od voska, krše prste, idu na prstima i ništa ne govore, samo što šapuću neke pobožne reči.
Ko je još video da žensko čeljade ide u školu? — E, idite u varoš, gospodar- i gazda-Stanoje, pa ćete vidjeti. Tamo idu sva djeca, i muška i ženska, i tako je sad vrijeme došlo da će i po selima početi, pa je gri'ota da dijete zadocni.
se više ne kaju seljaci što su je dali u školu, a pop, kad je pogleda, uzdiže oči k nebu, i kad god je ko hvali a njemu idu suze kao malom djetetu. Sasvim već ostario, obnevidio i postao zaboravan.
Zasjeli stariji ljudi i pop, pa razgovaraju o ovom i o onom, a mladež se igra i veseli. A drumom za naše selo idu jedna kola, i u njima jedan gospodin čovjek. Čudan malo na pogled. Na glavi mu širok slamni šešir s crvenom trakom.
Pop je uhvati objema rukama za glavu, pa je ljubi u čelo, a nama idu suze. Pozdravlja se ona s nama — kakva je, jedva da je poznaš! A kad kome od nas momaka pruži ruku, a on sav pocrveni.
Toga dana činila je sve što sam je molio. Pevala mi je pesme koje inače za boga neće da peva, jer idu do g, a njoj je glas čist samo do eіѕ. Pa ipak nije je glas nigde izneverio. Uveče je pozovem u šetnju.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
spasao od batina, a on mu onda iz blagodarnosti opravio sahat; a nosili ga čak i u Temišvar nekoliko puta paori kad idu na žitnu pijacu; a i kod kuće su ga svi doterivali, — pa ipak ništa!
Ljudi se kreću dostojanstveno napred: nijedan nema lulu u ustima, nego sa štapovima u rukama idu i razgovaraju se, a žene i ćerke za njima.
koleri; o velikim ratovima i topovskim kuglama kolike su u staro doba velike bile, a kolike su sad; o mesečarima kako idu uz visoku dvokatnicu k’o po patosu, pa tom prilikom spomenuli i o Gliši, koji je bio dvanaest godina u soldatima
To je ostavljeno za ukućane, a ponekad i za vertepaše koji zimi od Svetog Nikole pa do Bogojavljenja idu svaku noć po kućama, i koji se — uzgred budi rečeno — umeju već i sami ponuditi.
Tamo su razgledali tužbu i uzeli je u postupak. I sad moraju obojica da predstanu nadležnome sudu. Da idu odmah, jer u subotu se mora bar jedan vratiti, da bude tu radi crkve.
sahata, i već počeše sretati najpre kola, a posle i pešake, neke Švabe u drvenim klompama, sa rukama ispod pazuva, pa idu jedan za drugim u redu ko guske. Blizu je i Čenej. Još malo, eto ih na vašarištu.
Tu mu govu. Uvek ga ujutru pitaju šta on najradije jede, pa mu kuvaju. Šaca i Jula idu povazdan jedno za drugim kao mačići.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
I zaista, na taj dan, njihovi, živi, dolaze im. Iznose im jela, pića i razdaju. Na taj dan, ma da muški ne idu na groblje, i čaršija je zatvorena. Od žena ne može da se prođe.
Od žena ne može da se prođe. Iz sviju maala, kapija i čaršije, stiču se i idu drumom što vodi groblju. Stare, poštapajući se, u praznična odela, sa svećama, zajedno sa obudovljenim snahama i kćerima
Stare, poštapajući se, u praznična odela, sa svećama, zajedno sa obudovljenim snahama i kćerima idu napred, a iza njih nose sluge spremljena jela, piće. I to toliko, kao da će na groblju da godinuju. Cela kuća se iznosi.
A neki, i to čuveniji, stariji prosjaci, imaju naročite svoje grobove obično kakve čuvene porodice kod koje oni uvek idu tamo i stalno, uvek kao gosti, za trpezom sedaju, jedu, piju.
Bila je sitna, mala... Nikad nije smela sama da ostane, a još manje napolju sama da zanoći. Pričinjalo joj se: kako uvek idu za njom Turci da je grabe, kako ih čuje, vidi...
A svi su mu davali. Naročito Turci koje je on najviše grdio i psovao i terao ih da „idu, idu daleko“. Stanovao je, upravo bio čuvan u kući hadži-Tome. Prvog i najuglednijeg hadžije.
A svi su mu davali. Naročito Turci koje je on najviše grdio i psovao i terao ih da „idu, idu daleko“. Stanovao je, upravo bio čuvan u kući hadži-Tome. Prvog i najuglednijeg hadžije.
bilo, kada odjednom — bilo ludi Stevan, Marko, Copa i drugi — počeli u gomilama noću da se vuku, tumaraju i cele noći idu po turskim maalama derući se ludo, kreštavo, iz sveg glasa: — A, Turci! A, vuci! a, a! ...
Ali oni to nisu čuli, već bi isto onako produžavali da se vuku, idu, zamiču po drugim maalama, kućama, jednako derući se kroz noć. — A, Turci, a, a!...
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
III U selu H. mlada dućandžinica izgleda na dućanskim vratima. Na kraju sokaka jako je zaprašeno. Idu neka kola arnjevima pokrivena. Kočijaš besno tera.
— O, drago nam je; izvolite unutra. Sad idu unutra. Ljuba neće prvi da ulazi u sobu, učtiv je. — Ta izvolite! — Ta izvolite vi prvi! — Ta vi ste gost!
Bio je ujak Ljubin, a žene još nema. Gavra načini plan sa Ljubom da idu u selo J. Tamo je mlada udovica, jedva joj je dvaest godina, a prilična, ima sermije oko devet hiljada forinti.
Svi se dobro proveseliše, pa tek posle ponoći digoše se da idu spavati. Ljuba i čika-Gavra u jednoj su sobi spavali.
Belkić presluša ženu i kćer. Ovima se Ljuba svima dopada. Čika-Gavra i Ljuba se dogovore da odmah idu kući. Belkić ih kao iz etikecije zaustavlja, no oni nipošto neće da ostanu, već obriču da će doći još jedared.
— I meni se čini; samo ona njega da ne voli! Tako se razgovaraju dok ne zaspu. Sutradan idu muški šetati se. Ljuba ide sa Ružičićem da ga iskuša. Već su se prilično upoznali.
Čika-Gavra je dotle Jocu iskušavao. Dođu kući. Frajle spremaju ručak. Prispe i ručak. Posle ručka idu svi u šetnju u baštu. Ljuba se jednako vrze oko frajle Julke.
Znate, čika-Gavro, da idemo onako — kako kažu ono — kad velika gospoda kudgod idu pa neće da svet zna? — Još ni to ne znaš! Inkognito! — Da, inkognito!
Čarukdžiću fantazija uši vređa, pa kad je bio kraj, reče starijima da idu u drugu sobu. — Ta šta ćemo mi matori ovde?
Čekmedžijić i čika-Gavra već dolaze Čekmedžijić kaže čika-Gavri, ako ovde ništa ne bude, da odmah u Š. idu. Kucaju na vrata. Uđu.
Teraju u bircauz. Preoblače se. Čika-Gavra već je gotov. Maločas i Ljuba je opremljen. Ko ih god vidi, mora reći da idu da traže devojku — tako paradno izgledaju.
On s leve, a čika-Gavra s desne strane, idu upravo kući Gledićevoj. Na putu nešto se grudi stešnjavaju Čekmedžijiću, srce mu lupa, zbunjen je, ne zna ni sam šta mu
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
među njima, uputili se bajagi važno negde i Jurišić ih bodro prati i sleduje im, a oni vijugajući obiđu one što im idu u susret, očešu se o njih ili ne očešu, i tek se najedanput užurbano vrate natrag.
I svi ovi razgovori grozno su mi odvratni i ljude ove, što svaki čas idu na osustvo, obmanjuju se i govore kako je uzdržavanje škodljivo, ne mogu više da gledam.
A od Brusnice preko Rudnika pa do Beograda šuma nepregledna i staza jedna jedina kroz nju. idu oni kroz one göre i čas ka značej „pusti grlö“, čas pandur, te se ori ona šuma i razleže a tice begaju na sve strane i
Afrika
Ime mu je Arhanđel. Momci nas sa broda oslovljavaju italijanski. Razgovaramo sa njima. Dolaze iz Liverpula i idu za Buenos Ajres. Slučajno pitam jednoga iz koga je kraja. „Iz Spalata!“ odgovara on na italijanskom. — Jesi li Hrvat?
Već sam od posle podne toliko žedan da mi skoro suze idu na oči. Zbog srdobolje i groznice belcu je nemoguće piti vodu koja nije filtrovana; ostala su pića obično ljuta a od
Hrane se isključivo insektima koji idu na stoku. Odmah po podne pojavljuje se jedna košuta i ide pravo k nama na svojim vitkim nogama.
Moj je plan da napustim Sen Kalbra pa da se pridružim ovoj drugoj dvojici putnika koji idu u Man, kažu, međ prave ljudoždere na granici Liberije. Potrebno je da me ova druga dvojica prime kao svoga saputnika tj.
Mladići na ovom novom iskušenju provode po više godina, za koje vreme prelaze više stupnjeva. Unapređenja izgleda da idu naročitim redom i tek kad se pojedina mesta starešinstva uprazne.
Naši crnci leže kraj stvari koje su nosili, i po njima se vidi da nemaju nikako vole da idu dale; ne što bi bili umorni, no što im se već dosadilo.
Crnci su produžavali da svaki sat odriču da idu dalje, i moj im je prijatelj pretio; grdio ih, razdavao im novac od školjkica; molio ih i šamarao.
od slonovače ili kamena, i oni puštaju da im raste ona kratka četvrtasta bradica; i oni briju glatko lobanju; a kad ne idu savršeno goli obavijaju svoja bedra ukrštajući maramu kao što su je ukrštali i faraoni.
Akareli tiri mabadi mani fareju n'segamene Harera!“ IV Pokriveni svojom mađijom kao senkom, Izgledaju crni. Idu jedan za drugim kroz visoku goru Probijaju se kroz lijane. To je jedina veza sa beskrajnim granama Što žubore do neba.
Evropa, najezda pustolova koji traže avantura, pesnika koji idu za svojim snovima, istraživača, trgovaca koji idu za bogatstvom, vojnika za slavom i promašenih života koji bi da se
Evropa, najezda pustolova koji traže avantura, pesnika koji idu za svojim snovima, istraživača, trgovaca koji idu za bogatstvom, vojnika za slavom i promašenih života koji bi da se iskupe.
Ne! Crnci Banfore nisu ljudožderi, i od nezapamćenih vremeni nisu ljudožderi. Bobo takođe nisu ljudožderi iako idu goli. Oni su mirni, tihi, muzikalni i senzualni.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Sad, ako oćeš koga da poglediš, a ti tako gledaj da ti oči k nosu idu. S otim si dobila, prvo, žive oči; drugo, niko te ne zna jesi li zaljubljena ili nisi, zašto uvek zaljubljeno izdaju; a
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Rata više neće biti. Ta gomila više nije ni potrebna. Pa neka idu otkuda su i došli.“ „U svakom slučaju“, govorio je Garsuli, „u Vijeni je rešeno da se Rascijani nasele na teritoriju
Šta bi tek rekao Grk, pomisli, da zna da im je bilo dopušteno da idu i u Teatar, sa svojim ženama. „Pregledao sam“, govorio je Garsuli, „akta koja su ostala, od obersta Vuka, iliti
Freyherrn von Engelshofen erlassenes Resciript“ – pa kad im to pročita, oni ima, bez daljega, da idu kući, a biće u regularne polkove premešteni. Za trenutak, Garsuli je zastao i podigao naočali, da ih bolje vidi.
Ali je nemir rastao. Garsuli nije bio nevešt i primetio je da stvari ne idu kako je mislio. Bio se digao sa fotelje i preleteo je pogledom po gomili, kao da je hteo da je pogledom zaplaši.
Sedajući u svoja kola, on je nastavio da viče, tako da ga je svaki mogao čuti: „Oni misle da im još i platim što idu u Rosiju, e pa neće, od mene neće poneti para.
Videlo se da, na čelu polka, idu kola Engelshofenova, a iza njih maršuje polk, u najvećem redu. Nije prošlo više od nekoliko minuta, a čelo puka izbi
naređenja da se onih, vezanih, trideset okuju, da ceo puk ima da prenoći u kazamatima, pod ključem, a da svi oficiri idu kod profoza. Engelshofen je izgledao stariji, nego jutros, deset godina.
Ako ih je Pavle nagovorio da idu, treba ići! Varvara je, sa svojom jetrvom, sa kojom se dobro slagala, sedela, leđa u leđa, na klupi, u providnoj
Nisu bili krivi za bekstvo. Naređeno im je samo da, što pre, iz Temišvara, idu. Bili su dosadili i serbskoj majci, Engelshofenu. Među bratencima, posle toga, prvi je stradao Petar.
Ana je crvenela od stida, i zaplaka, kad to ču. Senator, sa svoje strane, priznade da bi on možda i pristao da oni idu, ali ne da mati Anina, gospoža Agripina Bogdanovič, koja im traži decu. Da decu vrate u babinu kuću!
Jurat i Petar Isakovič, sa ženama, počeše zatim da se spremaju, da idu iz Temišvara, a sedeli su, uveče, u traktiru, kao pokisle tice. Kao kad se čeka vest da je neko u porodici umro.
A zatim će biti u pričama porodičnim. Sa svoje čatrnje, Trifun je video, kod đerma, žene, koje idu po vodu i onog grofovskog Einnehmera, u plavom kaputu. Ševe su treperile u vazduhu, nad Mahalom.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
To je karakteristična crta govora u oblastima istočno od Iskra. Uz nju idu nestanak promene kod imenica i upotreba predloga.
Govorili su da idu da se mole studeničkim svecima da spasu Srbiju. Na putu su našli jednu devojku koja je sedela na kamenu i pitajući ih
Na putu su našli jednu devojku koja je sedela na kamenu i pitajući ih kuda idu, odgovorila im: „Idite u manastir, jer ste se na to rešili, ali tamo nećete naći svece: svi su otišli da spasu srpsku
Za vreme ustanka 1804. godine pobunjeni seljaci su formirali družine po krajevima iz kojih su bili. Često idu dva i dva zagrljeni. Kad se zaustave da obeduju uvek jedu zajedno.
ispresecan reljef, veliki fizički napor na koji su Starovlasi primorani da bi zadovoljili svakodnevne potrebe: kad god idu po vodu ili namirnice, da nadgledaju stoku itd. moraju se neprekidno peti i silaziti.
površi, bogate ispašama, etape su za mnogobrojne iseljenike iz crnogorskih Brda, koji posle dužeg ili kraćeg zadržavanja idu u Šumadiju. Uostalom Šumadincima ih približavaju njihovi običaji, predanja i njihova jaka nacionalna svest.
Natovare ih na ramena, pognu se, penju se krupnim koracima, sporo, i časovima idu bez odmora i ne zadržavajući se. Vratne su im žile vrlo jake i skoro kao kod govedi nabreknu pod prilivom krvi.
U nastupima lakoumne ljubaznosti i velikodušnosti često idu u popuštanju i odobravanju dalje nego što treba ići i daju najkrupnija obećanja iz zahvalnosti za najbeznačajnije poklone.
U nastupima lakoumne ljubaznosti i velikodušnosti često idu u popuštanju i odobravanju dalje nego što treba ići i daju najkrupnija obećanja iz zahvalnosti za najbeznačajnije poklone.
Poznati su u Bosni i Hercegovini „duševni Turci“, čija duševnost i dobrota idu do pravog samoodricanja i kod kojih je svekolike sebičnosti i ličnog interesa potpuno nestalo.
Ljudi ne žive od proizvoda okolnog zemljišta već na njemu samo stanuju. Žive i izdržavaju se od pečalbe: svi idu, počevši sa decom od 12 godina pa do ljudi od 50 do 60 godina, u zaradu, i to ne samo na jedno leto ili na kraće vreme,
Jedino se oni bave stočarstvom i svake godine slaze sa stokom u Solunsku ravnicu. Neki od njih idu i u pečalbu. Mijačke su žene sačuvale neke delove aromunske nošnje od kojih neki i danas imaju aromunska imena, kao
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Idite za tragom psećeg kneza Žuće, to je tamo negdje. Zaista, seljaci idu u mlin samo kad moraju, a pseći knez Žućo odlazi tamo svaki dan da pravi zasjedu mačku Toši.
čiči popila mozak, pa oglas nekog pijanice koji traži dane izgubljene u krčmi, pa onda opomena gostima krčme da ne idu na tanak led za nekim kockarom i najzad oglas jednog domaćina koji javlja da je u krčmi izgubio dobar glas i moli
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
i videh ih nanovo izgrađene, fabričke dimnjake kako se dižu kao stisnute ljudske pesnice u nebo, zatim šine kako idu još dalje, do Holandije i Danske, do Norveške i Švedske, u susret Eskimima i polarnoj plavoj svetlosti na drugom kraju
- A ako ne pronađemo? Hoćemo li i onda ići s tim ruksacima kao vojnici na maršu? - Ne. Ne kao vojnici. Vojnici idu zato što moraju. - To je svejedno: ići ćemo, a ja ne volim da vučem ni ruksak ni bilo šta.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— reče gospodar Sofra. Kad čuše komesar i lečnik, oslobode se, pak kao nepoznati idu u sobu. Nadaju se da će dobro biti primljeni. Kucnu, društvo ih lepo primi. Sad i ovi sednu.
ga da ne bude nevaljao: njega su, veli, zlo odgojili; pa onda svuče čizme i zamoli da ih ženi njegovoj predadu, da ne idu u štetu; i dao je opomenuti da decu od zla odvraća, da uzmu svi primer od njihovog oca; i, očitav još „očenaš”,
Krečar pokloni se i ode. Razgovaraju se donde. Pita ga grof kako mu idu poslovi, kako odavno nije bio u Poljskoj. Čamča mu na sve odgovara. Dođe i Krečar sa bocom.
— Dopustite, domіne spectabіlіs, u Mađarskoj ne zna svaki šljahtec latinski, ne ide svaki u latinsku školu: samo oni idu koji će biti popovi ili suci, — no ja ću već po mađarski tumatiči.
No sada treba Krečar da se malo oporavi. Bar osam dana. Kad je već toliko vremena propalo, neka idu i tih osam dana.
Gospodar Sofri dolaze prijatelji da mu čestitaju. Kada se sasvim oporavio, idu Čamči u kanapu, pa jednako ga o tom putu zapitkuju, pa muka mu je dok ispravi ono što je Čamča njemu na revanš dometnuo.
Profit pripoveda kako sadašnji mladići idu po birtijama, igraju karte, bekrišu, troše novce, ali on — Profit — ne ide nikud, ni na bal, ne zna ni igrati.
Badava sad tu Profit hvali svoj espap, ribu, slaninu, badava kleveta tone što igraju, na balove idu, ne hvata se. Devojke se tek otsmeju. Prođe „vizita”.
Konji su ga izdaleka poznali, pa jedan za drugim, u redu, kao kad lađu vuku, idu upravo u dućan. Prvi je već u dućanu, pa već jede iz džaka zob. Profit ga istera. Pera se smeje.
Profit ga istera. Pera se smeje. — Vidiš kako treba konje dresirati; tako idu kao iz škole. Lako je bilo mom ocu pokraj crni’ banaka obogatiti se; nek’ proba ovako.
Sravnjava Košicu sa Mlecima! Posle nekoliko dana, kada se ohrabri, on i taj Nemac idu da gledaju kako izgleda iznutra varoš. Ali ne zna kako će, više vode nego zemlje, pa sve se mora na čamcu voziti.
Pošaljite mi, molim vas, novaca, jedno dve hiljade, na pošti, i to u dukatima, jer ovde banke ne idu. Rad sam što da nakupujem. Kako dobijem novce, odmah ću se vratiti. Pozdravite sve.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Kroz pukotinu čamovine, međutim, primeti tanku svetlost što je prodirala i osvesti se sasvim. Bilo je vreme da idu.
Rekao im je: neka idu i neka se tuže Bogu. Što se pak tiče onog jednog slučaja silovanja, nije hteo da ga poveruje, pošto je takvih slučajeva
Inače, poverova se, najposle, u celom polku da ne idu na Turke, kao pre, te im se zemlja kojoj su išli, učini, zbilja, tajanstvena i neznana.
ga ovako šarenog i nadodoljenog vodi tamo‑amo, zajedno sa tom vojskom, kojoj je samo noge video, u oblaku prašine, kako idu, ukorak.
Zavideo je svojim oficirima koji su putovali bezbrižno, a još više svojim vojnicima koji nisu znali ni kud idu. Bio je poverovao plaču i leleku, pri polasku, i slutio da će mu ovo biti poslednji odlazak i da će u ovom ratu umreti.
Zaboraviv za trenutak i gde je i kud idu, zagledan u visoke zidove stena, nad kojima se sjalo nebo sasvim bistro i sasvim bledoplavo, Vuk Isakovič se beše
Ipak mu je bilo prijatno što ne beše sam, već što ga prate žene, koje je video kako lagano idu za njim, gazeći po travuljinama.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
⁴⁵ KRŠTENjE Deca koja umru nekrštena ne mogu „božjeg lica videti“, odnosno oni, po verovanju, idu u „Limbo“ (nekakvo „mračno mjesto“) ili postaju demoni, „drekavci“.
“⁶² Na krštenje dete nosi gotovo uvek babica (u srezu boljevačkom), a negde (u Homolju) do crkve idu zajedno babica i majka. Majka ga pred crkvom predaje babici, a ova kumu koji unosi dete u crkvu.
U Hercegovini dete nosi dojilja, a prati je kum. Kada idu na krštenje, valja da idu brzo, da bi i dete kada odraste bilo brzo.
U Hercegovini dete nosi dojilja, a prati je kum. Kada idu na krštenje, valja da idu brzo, da bi i dete kada odraste bilo brzo.⁶³ Hrišćanski obred uvođenja deteta u veru izvodi pop u crkvi.
Srbiji u proleće, na početku solarne godine (na Mladence, Blagovesti ili uoči Cveti), devojke i mladići rano izjutra idu na ranilo, kada igraju i pevaju uz zapaljenu vatru.
²¹ Kada domaćin, na primer, govori sinovima i drugim ukućanima, oni stoje i slušaju ćuteći. A kada idu ulicom, domaćin ide napred, a ukućani koji ga prate pozadi, na pristojnoj razdaljini.
“³⁷ Kada se voze kolima, žena sedi s leve strane i ne sme da kočijaši, a kada idu peške, muž ide napred a žena pozadi. Ako imaju jednog konja, muž jaše a žena ide peške čak i kad nosi malo dete.
Nizak socijalni položaj deteta vidi se i po njegovom oblačenju. Deca, posebno leti, idu gotovo gola. Mala deca su mnogo lošije, neuglednije obučena nego odrasli pripadnici patrijarhalne zajednice.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
ISMEVAČE 87 ZA ZAVIDNIKE 89 ZA PESME 91 ZA PEPELjUGU 93 O LOVU 94 ZA LOVIŠTA 96 ZA ZVERI OKLEVETANE 97 ZA BOGOVE 98 IDU CARSKIM DRUMOM 100 O BABUNSKOJ REČI 102 O JERESI 103 O PIJANICAMA 104 ZA ONE KOJI CARSKE DRUMOVE ORU 105 ZA VRLINE U
Za ljude koji su na smrt ljuti, koje vređa pomisao da bi mogli umreti, koji će u grob poći zabrinuti kao oni što idu u tuđinu gde ne znaju ni jezik, ni običaje, gde ne poznaju duše žive; za ljude koji pred smrću negoduju kao da ih ni
ruke, za one što uvek u prikrajak stanu, koje svaka mala stvar razdraga, s kojim se svaki radosno sretne, za one koji idu zamišljeni kao da nose kapljicu na dlanu, za one koji nisu slični meni i za one sa mnom istovetne.
starinske ljubavne pesme, za one koji se prohujalog drže, koji pišu kako se pisati ne sme, za ljude koji ne umeju da idu brže, koji zaostaju bar pola koraka, za one koji ne umiru na vreme, koji boluju od osvrta i rastanaka, za one koji ne
prvo sebarske pšenice spale, prema nepravdi zemaljskih bogova koja i iz vedra neba bane među nezaštićene i među male. IDU CARSKIM DRUMOM Idu carskim drumom ljudi kao iz pakla utekli, nepca im ljuta rana pali. Ko su oni, ko su oni?
IDU CARSKIM DRUMOM Idu carskim drumom ljudi kao iz pakla utekli, nepca im ljuta rana pali. Ko su oni, ko su oni? To su grešnici što su hrišćane
Ko su oni, ko su oni? To su grešnici što su hrišćane u drugu veru prodali. Idu carskim drumom bezuhi, ne raduje duše njine glas ptice što šumu srebri. Ko su oni, ko su oni?
Ko su oni, ko su oni? To su na zborovima pohvatani nepokorni sebri. Idu carskim drumom ljudi ožeženi, modrica puni. Ko su oni, ko su oni? To su jeretici i babuni.
Idu carskim drumom ljudi ožeženi, modrica puni. Ko su oni, ko su oni? To su jeretici i babuni. Idu carskim drumom ljudi rasporenih nozdrva, pogled im se gasi Ko su oni, ko su oni? To su od gospodara odbegli meropasi.
To su od gospodara odbegli meropasi. Idu carskim drumom bezruki do zemlje povijeni, ko da im je tisuću godina. Ko su oni, ko su oni?
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
U sobi sedi dečak a iz ušiju mu idu žice. One prolaze kroz tavan zatrpan starim stvarima, kroz napukle crepove obrasle mahovinom, a onda se penju u nebo.
Nisu više znali idu li pravo ili se, zavedeni kamenim lavirintom, vrte u krugu. A onda, kažu, profesor više nije mogao dalje; najpre mu se
Matavulj, Simo - USKOK
Crnogorske mazge, konji i pješaci najradije idu lijevom ivicom, gdje se pločani pervaz održao, ali to je kamivao, koji, što se većma penje to opasniji postaje, jer na
— Niko osim kneza. Pristav je imao posla oko peciva. Ja sam im ove godine polažajnik. Sutra idu ženske. Hajd sad umij se. Ja ću ti posuti! Eno vode pred vratima. Janko obučen i u dimlijama izađe i opra se.
Drugi je, da se oba protivnika miču po volji, da zaskaču, ili idu naprijed, ili natraške, kako god hoće! — Ja ću da zaskačem — veli Labud. — To je po crnogorski!
I potada se više ne meće. Tako stignu u svoje mjesto, gdje mladoženja čeka u crkvi. Iz crkve idu kući, pred kojom čekaju brastvenici i svojta i svekrva sa muškim djetetom u naručju; pred vratima je prostrta pustina,
Krstinja i Joke otidoše na pokajanje, a Milica sama osta pored Janka, običaj i inače ne bješe da djevojke idu. Jankova glava blijeda, pod zamršenom kosom, prema slaboj svjetlosti od ognjišta, viraše ispod pokrivača.
molim, Jošo, ljubavi ti, otidi do te crne kuće Serdareve, te prizovi njekoliko momčadi i reci im u ime moje neka odmah idu na puteve od Krsca, od Ćeklića, onamo od polja — već oni znaju svud gdje treba!
Svi počeše nagađati šta je s njim i već se momčad spremaše da idu da ga traže, kad on stiže i zbaci s ramena dugačko drvo. — Ne znam ni sâm kud sam se vrzao!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Dečja književnost nije istovetna sa književnom umetnošću u običnom smislu reči, iako u nju spada; u nju ne idu svi valjani književni tekstovi dostupni ili preporučljivi deci, o lošim da i ne govorimo; nije dovoljno da su tvorevine
— Danas, kao i pre dva veka, poreci sile i vlasti odbacuju Rusoove stavove, i u praksi idu suprotnim putem. Ne treba se čuditi što je delo, u onom trenutku, izazvalo buru negodovanja: cilj svake službene
Sve moralne i duhovne vrednosti nesumnjivo su određene, merila jasna, zna se kojim putem idu ispravni, kojim loši ljudi.
U životu uopšte i u dečjem posebno, ima stvari koje ne idu, koje stoje K'o što stoji Kržljaviću ljubi Cigara u zubi!
POSTSCRIPTUM Moje Pismo osnovcima, objavljeno pre mesec dana, izazvalo je žive reakcije kod pojedinih čitalaca, koje idu od oduševljenih pohvala do neprijatnih sumnjičenja u pogledu stvarnih autorovih namera.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
GAVRILOVIĆ: Molim, je l’ kod kuće gospodin Žutilov? ZELENIĆKA: Gledajte, kako ovi šančevi idu siksak. Ovde su namešteni topovi, ovde, i ovde. S ove je strane rit i blato.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Od tih ruskih učitelja nekoliko idu za učitelje u veća mesta srpska, a Kozačinski sa ostalima osnuje u Karlovcima »Latinsku školu«, neku vrstu
bilo dvadeset i osam Srba. Od doba Petra Velikoga Srbi iz sviju srpskih krajeva idu u ruske službe, naročito vojnu i crkvenu, i nije malo Srba koji su zauzimali visoka mesta u ruskoj vojsci i u ruskoj
Godine koje idu posle Bečkoga kongresa, od 1815. do revolucije od 1848, jesu godine odmaranja od dvadesetpetogodišnjih ratova između
Školovan u Ugarskoj, ubeđen da »prosti valja za učenima da idu«, pristalica stare škole, on piše pomešanim jezikom, polu srpskim polu crkvenoslovenskim, čineći često grube
tom početku svoga književnoga rada on stoji pod uticajem klasične poezije, naročito Ovidija, i ti prvi njegovi stihovi idu u psevdoklasičarsku poeziju kojoj je na čelu bio Lukijan Mušicki. Ali Vuk Karadžić privlači mladoga pisca. On 1825.
I ti njegovi refleksivni stihovi idu u najintelektualnije proizvode srpske književnosti. U Davorю pesnik malo govori o sebi.
Njegove besede, naročito iz 1848, imaju široke rečitosti, i idu u najbolje stvari srpskoga crkvenog besedništva. Neke od tih prigodnih beseda štampane su u zasebnim knjižicama.
slobodniju i napredniju misao, književni rad se jedva oseća, publika je zaplašena ili ravnodušna, i tih desetak godina idu u najneplodnije i najpraznije godine srpske književnosti.
Sremu, među ostalim i divne pesme koje je čuo od velikih narodnih pevača Tešana Podrugovića i Filipa Višnjića, i koje idu u najbolje proizvode srpske narodne poezije.
Kostića u Maksimu Crnojeviću], koji se tu srećno u drami upotrebio, daje mnogo živosti; nekoja mesta idu u najbolju ljubavnu liriku srpsku.
Ali i ove drame, kao i svi njegovi radovi, vrede obiljem poezije. Uopšte, Jakšićeve drame, iako idu u najbolje proizvode naše oskudne romantičarske drame, ipak zaostaju za njegovom lirskom poezijom.
I te njegove seoske pesme, na žalost malobrojne i gotovo slučajna pojava u njegovoj poeziji, idu u najbolje proizvode svoje vrste u srpskoj književnosti. EPSKI PESNIK.
Milićević, Vuk - Bespuće
šeširima, iskrivljenih krila, u prljavim, širokim, iskrpljenim pantalonama i teškim cipelama u kojima nisu znali da idu i koje su lupale.
Sremac, Stevan - PROZA
Sve se užurbalo da ga što bolje dočeka. Ustumarao se svet, a naročito domaćice naše. Idu po pijaci i zaredile po bakalnicama, pa kupuju sve što im za blage dane treba.
Tada bi mu obično padalo na pamet da ovo, nažalost, nisu Švajcarci, koji — kako pričaju — idu za volovima na oranju i čitaju novine. GLAVA DRUGA Maksim među decom, pred školom i izvan sela.
A on je, kao što je spomenuto već, živeo za prirodne nauke. Uz predavanje idu i eksperimenti, i on tek ne može u svojoj glavi pokazati gde je veliki a gde mali mozak!
Mi, deco, takve ljude nazivamo radenicima — mučenicima; a i jesu to. Ne pišu oni pesme i istorije kojekakve, niti idu u vojsku da ubijaju ljude, nego zapeo čóva pa radi koris’an i produktivan rad, radi pa mu sve puca grbina!
Radičević, Branko - PESME
beli, žensko je odelo, Al' ga, brate, tuđe nosi telo, Nema zlata po travi i cveću, Tuđe mome preko luke šeću, Mome idu krasne svekolike, Ali šta su prema njene slike? Zvezda jasna svaka tu je seka, Al' šta j' zvezda, kad se sunce čeka!?
Bože, Bože, do neba ti fala! Eto amo idu deca mala, Tek što majka od sise odbila, I pustila iz svojega krila, Pa već, brate, taki sokolići, Već se uči
Eno zađe sunce ogrejano, A vrću se čete neprestano Od gorice od one kaurske, Čete idu, a čete su turske, Što serašćer unapred poslao, Pa kakve ih nazad vidi jao: Polomljene, ognjem opaljene, Britkim
k vratim' poleteše, A vođe ih ustavljat ne smeše, — I sva vojska već ostavi grada — Jao Turci, zarašta i sada. Idu Srbi, ječi polje ravno — Ma tud proše drugi već odavno, E su čuli kako je u gradu, Čuli Srbi o turskome jadu, Pa
za dječicom svojom Kad ih na put krvavi opremi, Mila su joj, a hude je sreće, Pa se boji, vratit joj se neće. Idu Srbi, i sve veće znadu: Znadu Musta da na domu nije Sa kog su se na put opremili, Al' opeta nazad im se neće.
“ Pa je gleda i opet pogleda, I bi tako do zore ostao, Al' uletje jedna laka straža: „Na noge se, eto Turci idu, Jalakaju, česte puške meću.“ „To su svati“ — povika Fatima: „Bjež'mo, bjež'mo“ — i sve već je spremno.
— Ma što joj je te se ne odzivlje?“ Spava, misle, pa da je probude; Idu, bude, ma im muke lude: Srce njojzi u nedrima stalo — Ona ode za svojime dragim.
“ To reče ona u tužnoj radosti. Smiluj se, Bože, pa mi joj oprosti! Pa idu beli kâ i do sad dani, Ma u njeg' sad je češće ljudi strani; Za goru kada zađe sunce sjajno, Tad oni stignu, pa s njim
12. A momak je odnekuda De su ljudi kao vuci, Pod oružem idu svuda, Da i vidiš: kô ajduci; A nošnja im skoro taka Kao što je u Turaka. 13.
“ 86. Svud zajedno oni šeću Od veselja na veselje; Danci idu i proleću, A za njima i nedelje: Eto zime na izmaku, — Njina sreća ni za dlaku. 87.
Ma nikakve na njem' rane, Pa oko njeg' sluge traže, Idu, glede na sve strane; Nigde ništa da im kaže Za junačke teške muke, Od krvničke kakve ruke.
„Za njom, za njom!“ jezik muca, Ma srce im čudno kuca. Oni idu, ma što bliže, Većma im se kosa diže, Pod kožom im strava mili, Dela pomoz', Bože mili! Zaviriše: eto li je!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Pazider kako tutnji u džamiji. Zakleo bih se u sto vjera da je i onaj moj srećko tamo. Ne idu takve stvari bez njega. Graja iza Jovaševih leđa odjednom se naglo pojača. Učesta i pucnjava.
petljaju oko navijanja i kazaljki, cestom poviše njih, iz pravca Smedereva, već poduže promiče neka nepoznata jedinica. Idu ćutke, prilično uredno, pa nekom, dolje u jarku, pade na um da bi to lako mogli da budu i sami Nijemci, neka njihova
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Nikad mu ničeg dosta, nikad srećan. (Na scenu utrčava Suljo. Svi poskaču.) JUSUF: Idu li? SULjO: Idu. Biće ovde za manje od po sata. JUSUF: Vi znate šta vam je činiti. Pre svega pazite na red.
Nikad mu ničeg dosta, nikad srećan. (Na scenu utrčava Suljo. Svi poskaču.) JUSUF: Idu li? SULjO: Idu. Biće ovde za manje od po sata. JUSUF: Vi znate šta vam je činiti. Pre svega pazite na red. A ti javi kad naiđu.
SULjO: Kolko ja znam, ne bih reko da dolazi. MUSA: Pa ti lepo reče da svatovi idu, i da će stići za manje od pô sata! SULjO: Svatovi oće, ali neće mladoženja! AHMED: To sam se ja i pitao...
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Rodbina, komšije, poznanici, dolaze oni svakog dana i donose poklone, darove i pomažu. Muški idu pod vajate, hladnjake i tu piju i vesele se; a ženske u kuću kod Tode n popadije, te im pomažu da što pre i lepše
Niz polje idu, babo, sejmeni, Sejmensku pesmu, babo, pevaše, Hajdučku glavu, babo, nošaše! — Ha-ha-ha! ... — ču se besno groktanje i
Zagnjurio kosmato lice u ručerde, pa jeca. Suze mu idu niz ruku. Stric ga pogleda mrko. — Što plačeš? Ćut’! — oseče se na njega, a nama mahnu rukom da idemo spavati.
u anterijama, „količićima“ i zagasitim šamijama; za njima devojke u tesnim mintanima, šalvarama, cipelama „na kopče“. Idu one lako, plašljivo. Drže se ruka za ruku i koso okreću k zidu, da im „muškarci“ ne vide nabrekle grudi.
Jedno, da ima ko kuću da očisti i ručak zgotovi, dok majka i otac idu u svatove, a drugo da se i ona, Nuška, toga dana provede: da iz naše bašte preko zida gleda svadbu i oro što će se
Iz svih ulica izlaze i stiču se u nju. Naročito starci. Uvijeni u dugim, postavljenim kolijama i pogrbljeni, idu polako. Iz cipela im se pomaljaju noge u belim čarapama. Oko vrata bele im se ispletene jake, „koliri“.
Ulaze oni. Sedaju po minderluku s rukama na kolenima, gotovi da odmah skoče i idu. Pitaju me. Razgledaju po sobi, ma da znaju kako sve u njoj stoji. Nije im ovo prvina.
Kroz kapidžike a po avlijama počnu da promiču žene, zajapurene, noseći čaše, stolice. Ulicom po deset njih idu. Ovlaš zabacili kolije, cipele im dobro neobuvene, jer ih svakog časa skidaju, oči im se zakrvavile i ovlažile.
Glasovi drhtavi, slabi, uzalud se uzdižu, ne mogu, već tiho, jednostrano idu, gube se u samim njima, a tako čudno, čudno utiču! I kao da puče nešto. Poče pesma. devojke, žene...
Kotliče se ređa. Piju, glave im propadaju u kotliče, laktovi im se tresu, grlo puca, a suze im idu od siline. Č’a Mase uzeo čampare, krši se kao čoček, vije, peva i izvaljuje na skutove ženâ.
i drugih mahala, počeše ispred naše kapije, u gomilicama i u novo obučene i duboko zabrađene, da promiču žene i idu k njemu, da mu zapale sveću i cvećem ga okite, ali najviše šimširom. Ja nisam hteo da idem.
Majka mu, Marika, i druge žene iz rodbine uvile su sad glave u duboke, crne šamije, pa, sustale od plača, čas idu k njemu u sobu, čas izlaze u kujnu, švrljaju po dvorištu tobože nekim poslom, pa se odjednom trgnu, uplaše, sete šta je
Kostić, Laza - PESME
Za nosili' će ići rodbina njena sva: Lepota, mati njena, i Vera, sestrica. A kraj nje će da idu sve sitna siročad, skorašnjih poljubaca ljubavni porod mlad.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
stane ga svetovati i učiti: — Ima ovde jedno jezero, i pokraj jezera vrlo lepa paša, pa kako izjaviš ovce, one odmah idu onamo te se razvale oko jezera, ali koji god čoban tamo otide, onaj se više ne vraća natrag: zato, sinko, kažem ti, ne
Sutradan carev sin opravi se opet, i pođe s ovcama upravo k jezeru. A car pošlje za njim dva konjanika da idu kradom da vide šta on radi, te se oni popnu na jednu visoku planinu otkuda će dobro videti.
Onda carev sin zapovedi da svi izlaze jedan po jedan i da idu kud je kome drago, a on stane na vrata. Izlazeći tako jedan za drugim, eto ti i braće njegove; on se s njima zagrli i
Kad ona tri brata zmaja čuju da se Stojša udružio i zbratio sa zmajevskim carem, i da sad obadvojica idu na njih, oni se uplaše pa skupe silnu vojsku, te iziđu s vojskom preda njih, a ovi udare na celu vojsku, i sve razbiju i
Jednog dana dogovore se braća da idu u svijet, da traže radnje. Odmah se spremiše i pođoše. Tako idoše tri dana, dok se nađoše usred nekakve šume.
Odmah se spremiše i pođoše. Tako idoše tri dana, dok se nađoše usred nekakve šume. Ne znaju kuda idu. Onda reče Grbo najstarijem bratu: — Hajde, uzmi tri kamena, pa se ispenji na najvišu jelu i na kojoj strani vidiš
Ovi šest braća i sedma im sestra stoje na nebu i jesu Sedam Vlašića. Pa svake godine idu vetrovoj, mesečevoj i sunčevoj majci da joj za savet zahvale, i onda se na nebu ne vide.
Pošto se najedoše n napiše, carev sluga skupi maramu te svega nestade odjednom i oni se digoše da idu, putnik na magarcu a ovaj pješice. Putnik nikako da se načudi čudu, te ga upita: kakve mađije zna.
zdravlje, i putnik napuni tikvu vodom, da bi mu bilo usput, pa upita ovog na koju će stranu, i kad ovaj kaza, reče da idu bar u društvu. — Ma, ja htjedoh da se malo založim! — reče carev sluga.
mu oni počnu govoriti: — Zaboga, brate, kad tamo ideš, pitaj i za nas zašto nam se goveda ne dadu nego sve natraške idu. On im se obreče da će pitati Usuda, pak sutradan pođe dalje.
— U tome i u tome selu kad sam noćio u jednoj kući, tužio mi se domaćin kako mu se goveda ne dadu nego sve natraške idu; pa me molio da te pitam šta bi to bilo.
dođe blizu stolice onoga cara što mu je ženu uzeo, ostavi ljude u šumi kazavši im kad čuju truba da zatrubi, onda da idu na njezin glas njemu u pomoć noseći svaki pred sobom zelenu šumnatu granu, a on otide sam u carev dvor.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Dobiješ li pak prvu bitku, onda ostale lako idu. Dakle: neprijatelj se približuje, alarm! Plenkleri napred; infanterija, kavalerija, altilerija, sve u dviženije;
MAKSIM: Ali ubio te Gospod, tako da ti kažem; imaš li, more, pameti, da na bal ideš. SOFIJA: Bez pameti ljudi i ne idu na bal. MAKSIM: Šta si ti? Jesi li ti grofica ili baronica? Ne gledaš našu sirotinju.
Naredili su, da se izda nagrada, za koju se osvedoči, da je najbolja žena. Zato svuda idu komisije, da vide, kako je koja u kući, a osobito kako je obučena, jer, vele, iz aljina se najbolje poznaje žena.
DOKTOR: S nogama? ŠALjIVAC: Jest, da pokažem, kako vaši mostovi idu preko rjeke. DOKTOR: O podli i pakosni čauš! ŠALjIVAC: ...Koji doktorovim mislima i jeziku podražava.
STANIJA: Što je to „na bal“? LjUBA: Tako, skupe se i muški i ženski, pak igraju po celu noć. STANIJA: I devojke idu noću? To ne valja, kćerko. LjUBA: E, ne idu same, nego s materom, ili s rodom.
STANIJA: I devojke idu noću? To ne valja, kćerko. LjUBA: E, ne idu same, nego s materom, ili s rodom. STANIJA: Ja velim, bolje bi bilo da i one ostanu kod kuće pa da lepo spavaju.
LjUBA: I da se svakome poklanja do zemlje. STANIJA: Ka mlada nevesta. LjUBA: I da Cigani napred idu. STANIJA: Zato je svadba. LjUBA: To neće biti kod mene. STANIJA: Ajde, ajde! Pošokčite se.
PIJADA (smeje se): Ala bi bila velika sramota! STANIJA: Što, tebe to nije ništa? LjUBA: Majka, sad sve žene idu gologlave. STANIJA: A šamija? PIJADA: E, sta ce samija.
STANIJA: Pametna ka ti, da ide gologlava. Ajde, vi devojke povežite se, a žene nek idu gologlave. PIJADA: Pa ja nosim kapu, dok se ne odesljam. LjUBA I ja. STANIJA: I ta je kapa vaša nemačka šamija?
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
SULTANA (krivi se): Kako je tvoja volja, kako je tvoja volja! Misliš ja ne vidim kako ti reči idu. TRIFIĆ: Ti svašta naopako tolkuješ. SULTANA: Naopako? Lepo! Tako čovek ni sluškinji ne govori. Naopako?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Ne otkrivajte im sistem, neka se muče — ionako ćete sve posle platiti po hiljadu puta. Terajte ih da idu na rukama, da šene, da se tuku sa dripcima zbog vas, neka im propadaju kartoni za premijere jer vam se baš tada, kao,
Što je najgore, moja škola važi za otmenu i sve su to silni momci što baš idu u takvu školu, a ne u neku periferijsku. Kao da su oni zaslužni što su im se roditelji uspeli da ubace u sami centar?
U poslednje vreme nabacili su i nekakve kućice po planinama i okolo reka, pa u subotu, puni sebe, kažu „da idu na ranč“. A mačke? Na njih sam potpuno zaboravila! To treba da vidite, na časnu reč!
Svi kukaju kako nemaju love, te kako ćemo, te šta ćemo, a ovamo one šljašteće novogodišnje haljine sa hipercinima idu kao da se džabe dele. Otimačina!
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
razumeš li me? MITA: More, more, ti ćeš jošt i spisatelj postati! ALEKSA: Kad knjige pišu đaci, koji u školu idu, zašto ne bi i ja, koji sam davno školu ostavio? MITA: Ali slavenski treba i mene da naučiš.
JELICA: Ručaju, ali nobl, u tri saata, pak do pet. Potom ustanu s ručka, ausfaruju, u polak osam idu u teater, posle toga večeraju, ili, ako je bal, idu na bal. MARKO: Ako to nije ludo, onda ne znam šta je.
Potom ustanu s ručka, ausfaruju, u polak osam idu u teater, posle toga večeraju, ili, ako je bal, idu na bal. MARKO: Ako to nije ludo, onda ne znam šta je.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
— Bogazom tajnom idu hajduci za harambašom na dalek put, svaki je brkat, s puškom u ruci, vučijim ćurkom ogrnut.
Iziđe mjesec u ruhu žutom, zablista srmom predio vas. U društvu idu beskrajnim putom Mališan Žarko i vjerni pas. Uzalud Žuću na putu dugom iz trnja svakog mamile zeke.
“ „Nevolja nas ista združi, hajde sa mnom, korak pruži.“ Idu preko svijeta bijela, dođoše do jednog vrela, kad kraj vode čudan gost neku staru glođe kost.
“ „Nevolja nas ista združi, hajde s nama, korak pruži.“ Idu, idu, kad na grani, nešto čuči, more mani, ni u snu se to ne snilo: strag lepeza,
“ „Nevolja nas ista združi, hajde s nama, korak pruži.“ Idu, idu, kad na grani, nešto čuči, more mani, ni u snu se to ne snilo: strag lepeza,
Evo, tragovi idu, čitava zbrka, splet, poljanom, po snijegu prvom prošao čudan svijet. Ovuda — evo — vidiš, jutros, u osvit
Odjednom, za tragom zeca, gle, nove šape žure, izgleda — zeca jure. Skokovi idu ravno od prve seoske kuće, to je trag starog lovca i buvolovca — Žuće.
„Zašto sam gnezdo stavljala na nj?!“ Beskrajnom trakom putanje uske u gustu maglu krenule guske. I kako idu, od prve stope, nestaju brzo, prosto se tope. Začućen gazda progunđa nato: „Istopi magla gusaka jato!
Kako živite sa ženom dragom, kako vas zdravlje služi, idu li deca za vašim tragom, jesu li slična ruži? Kako je mama i deda stari, da li vam stomak uredno vari?
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Možda će sad zažaliti što gube zaradu. — Oni ne vole da idu pošto je tramontana. Dajte im pezetu za vino. — Našli ste nešto za Ostrvo, — kaže starac kad se približio.
— Izgleda mi s ljubavlju vođena. — O, moja snaja je silna žena, prava matrona. Kada ona reši, stvari idu uvek dobro i s ljubavlju. Ako želite da čitate popnite se gore gde postavljaju sto za večeru.
Toliko Pipo voli mezimicu. — Sjajne devojčice; crnooka i plava. — Savršene devojke. Idu već u školu. O, nemojte! — Zašto ne; za konfete. — Kako se kaže, Ivona?
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Svuda pustoš i dosada Caruje i vlada, Niti srce štogod želi, Nit' se čemu nada. Rasejano pogled bludi, Tromo idu časi. Iz daljine zvono gudi, Razležu se glasi — Odjekuju na daleko... Mora da je umro neko.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Drugi nek idu bogu na istinu, meni je moja rupčaga dobra, zemlja je ko runo i kosti u potaji pevanjem se plode. LOV Brata sam
knezove čestite pogubila na reci, ja znam ko dolazi i zašto, i znam da svakom sjaju i slavi takve senke za petama idu te govore: dosta si svetlost zemaljsku krvlju svojom i drobom hranio.
Tu kroz crni orah balkanske lobanje prolaze braća kao senke pod epitrahiljem i kosmopoliti, idu kroz pećine gde se batrga čovečija ribica, dodiruju iznutra slepoočne žile vrele kao konjske sapi i čuju desno šta
Mesečina. Odzivlju se vile u lesu, kažu Az, i glagole broje, svetlosni meandri idu preko granja i prate arhisatrape znanja kako seju znake za sanjiva plemena i nebom otvaraju izvore mleka.
u brdu, u sumrak, da prespavam na drugom mestu, kao oni što uzimaju za svoj podvig pešačenje, i čitavog života idu od jednog manastira do drugog, da nešto porade i pomognu, pa opet štap u ruke i krenu dalje, zatvarajući krug
Jovan Bogoslov je progutao knjigu da bi sasvim saznao njen sadržaj, i da ne bi govorio. Objava istine i njeno uništenje, idu zajedno. Zašto je tako? Treba umreti u istini. Jer umiranje je istina. Ko je taj što govori neistinom?
krila spuštaju se na periferijske terase niže od nasipa niže od kupatila vazduhoplovstvo se strašno sveti utvare idu pravo na mene iz inata skloništa uvek imaju slabu tačku kao i priviđenja što te more apokalipsa se leči lepotama
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
AGATON: Udesio, nego! Kô veli: neka moja familija, tako maskirana, ide četrdeset dana, kao ožalošćena porodica; neka idu za sandukom oborene glave; neka dolaze na sve parastose i neka mi pale sveće, a posle, kad se ja ohladim, nek se i oni
PROKA: E, vidiš, taj čika Rista imao je četiri sina: Spiru, Boška, Tasu i Miku. To su, vidiš, ove četiri grane što idu naniže. AGATON: Vidim! PROKA: A vidiš li ovu granu što visi od Mike naniže? AGATON: Vidim, pa šta?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
NAZDAR“ 184 NAŠA ZEMLjA JE SLOBODNA 189 POD KRSTOM 193 POZADINA SLAVI NAŠE USPEHE 194 SMRT, ŽIVOT... IDU NAIZMENIČNO 197 U ZATIŠJU 207 TOČAK 210 OTMICA 217 ZEMLjA JE UZAVRELA 224 NE, BOGA RADI!
A Bog je milostiv i dobar i uslišiće molitve njihove. Hoće... hoće... i oni idu za glasnim molitvama sveštenika, ponavljaju njegove reči i zavetuju se da će braniti krala, otadžbinu i ceo narod.
ima ih više, i već zamiču u šumu. Negde u daljini pripucaše puške, ali oni i dalje idu. Sigurno ih niko ne gađa. A pred nama levo i desno odjekuje topovska paljba. Podne je.
Oni treba svojim grudima da otkriju neprijatelja i da poginu sada, kroz koji minut. I opet idu sigurno i smelo... Izgubiše se iza vrha. — U strelce! — komandovali su komandiri četa.
Vozari su otpregli prednje i srednje konje. Ostavili su samo rudne da prevuku topove. Poslužiocima je naređeno da idu sa strane i umiruju konje u slučaju da se koji poplaši. — Prvi top marš!
Premoreni su već, pa odmiču za onim čelnim kao stado, i njihove misli ne idu dalje od skučenog pogleda u ovoj mračnoj noći. Najzad, sručismo se svi na jednu poljanu pokraj puta.
Neki od vojnika šunjaju se po praznim dvorištima. Čudnovato je njihovo spokojstvo, kao da idu na manevar neki. Malo dalje okupili se oko bunara i pune čuturice.
Ostavljaju čitavu ostalu imovinu i kreću u neizvesnost... idu kola naporedo sa topovima, ili se umeću u kolonu, što otežava naše kretanje.
Zastanak je bio malo duži. Noć hladna i puna rose. Poslužioci, koji idu stalno peške, sedaju sa strane puta. Opominjao sam ih da ne ležu na vlažnu zemlju, ali jedan odgovara: — Sve se bolesti
Pešaci idu sa strane puta, a sredinu ostrvili za nejač. To prepodne došao nam novi komandir, kapetan Lazar. Ljubazno se pozdravio
Ona dvojica su već prišli na tri kilometra. Ali sad idu obazrivije. Svaki čas staju i osmatraju. — Eno je i njihova pešadija! — reče komandir.
Jedan mu zadiže nogu. — Pazi, svlače mu čizme! — Znate, ima pešaka koji bosi idu! — dodade Trailo. Aleksandar me gurnu.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ako li ona pođe, moram se izdvojiti sa Veljom.« Kad siđe sunce blizu brega, gosti se digoše da idu. Velja se spremi da ih isprati, a učiteljka mora ostati kod deteta, koje je danas nešto u vatri.
— On će ti praviti druge pakosti, nema sumnje, nastavi Velja, izbegavajući odgovoriti na Gojkovo pitanje. Jakom idu tvoje muke i nevolje, a pomoći ti se ne može.
Toliko puta je sa zavišću gledala kad varoške učiteljice idu sa decom u crkvu, pa je tada u sebi pomišljala, da će i ona dočekati taj srećni dan, kad će ovako isto sa svojim đacima
Nisu imali ni svoje kuće. Prvo sećanje iz života joj jeste seoba. Kao da je juče bilo: smrklo se, a oni idu stranom, više seoskih kuća; majka nosi maloga brata, a nju vodi za ruku, otac nosi neke ponjave na leđima.
se, a oni idu stranom, više seoskih kuća; majka nosi maloga brata, a nju vodi za ruku, otac nosi neke ponjave na leđima. Idu tako, a paščad zalajaše. »Kao cigani !« reče otac i nasmeja se.
Deca idu bosa, iscepana, a on kupuje svojoj... i opet se prosu pljusak grdnje, dok se u tom nastupu ne upletoše njene ruke u kosu
Gojko i Ljubica se premišljahu da li da idu i oni na zbor. Oni su ispitani još velike nedelje, proveli su ceo dan kod Akse, koji je obećao dati im sinčića u
A na dušu pada sve veći teret, sve ljući bol... »Idu, idu stradanja, vidim ja... Ali zašto ne mogu da vidim sve unapred, da vidim kraj!...
A na dušu pada sve veći teret, sve ljući bol... »Idu, idu stradanja, vidim ja... Ali zašto ne mogu da vidim sve unapred, da vidim kraj!...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Konji su im besni Kao gorske vile: Kad po prahu idu, Praha ne dižedu; Kad po vodi gaze, Kopita ne kvase!“ 41. Vita, vita jelo Uzvij gore grane Da naši junaci Ne
70. Gorom idu Petrovi svatovi, Gorom idu, gora jektijaše; Poljem idu, polje zvečijaše; Selom idu, selo strah imaše Od ljepote
70. Gorom idu Petrovi svatovi, Gorom idu, gora jektijaše; Poljem idu, polje zvečijaše; Selom idu, selo strah imaše Od ljepote gospode svatova. 71.
70. Gorom idu Petrovi svatovi, Gorom idu, gora jektijaše; Poljem idu, polje zvečijaše; Selom idu, selo strah imaše Od ljepote gospode svatova. 71.
70. Gorom idu Petrovi svatovi, Gorom idu, gora jektijaše; Poljem idu, polje zvečijaše; Selom idu, selo strah imaše Od ljepote gospode svatova. 71.
Drumom idu tri delije, I među se vode zbore Koji b’ čemu najvolio; Najstariji govorio: “Ja b, paun’ma najvolio“.
će se po družini falit: “Draga mi je crne oči dala“, A da bih ga u pjesni pjevala, Pjesne jesu odalice puste, One idu iz usta u usta, Pak će čuti mojeg draga majka. 195.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
GINA: Nisam videla ja, nego Blagoje! Evo ih, dolaze dovde! A odavde se nastavljaju... i idu gore uz reku! DARA: Da Dropcu poveravaju da nekoga uhodi, ne verujem!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Tad sjajan, tužan, ceo grad, liči na moje lice. A da me vide svi u nebo idu, po ulici zvezda i srebra. Ja stojim raspet sam na zidu, a Mesec mi blago probada rebra.
U srcu čujem grižu miša, a pada hladna, sitna kiša. Gde si sad Ti? Beč. U revoluciji. 1818. Za studentesu, Idu Lotringer JUGOSLAVIJI Nijedna čaša što se pije, nijedna trobojka što se vije, naša nije.
Na palubi okreću čekrk i daju znake rukom drugoj barci. U lov idu barke sve dve i dve, a između sebe vuku mrežu po dnu mora. Čekrci škripe, dižemo sidro.
Rečima kojima se pretilo smrću bataljonima Banaćana. Pijem u slavu smeha Banaćana koji nisu hteli da idu u smrt. Još jednu čašu diviziji Banaćana.
Srbi bi čučali kraj svog zemljaka koji je umirao. Rumuni su plakali i praštali se, kao da na tuđ pogreb idu. Mađari su psovali i bolničare, i lekare, i božju majku.
Imao je dve vrlo lepe sestre, čuvene po lepoti, u Temišvaru, mnogo starije od nas. Kad bi se one presvlačile da idu u šetnju, gledao je kroz ključaonicu. Od ovih naših vršnjaka, samo je meni dozvolio da i ja gledam kroz ključaonicu.
Imamo mnogo dezertera, pa čak i oficira, koji idu u Beč sa papirima koji nisu u redu. Ma koliko da je to smešno, i mada su Austrija i Mađarska jedno, zabranjen je unos
Na Jelačićevom trgu ima mrtvih. Sem toga, sve su veze sa prošlošću prekinute. Ne dobijam više pisma od matere, ne idu tamo ni železnice. Ostajem sam u svom stanu, bez novaca, i rasprodajem stvari, da bih imao da platim hranu i kiriju.
Niko ne napušta zauzeto mesto i nikakva sila ne može da ih skine. Vozovi idu bez reda, a katkad se čuju i pucnji iz, prikrivene, puške.
Stižem, idućeg dana, i do Vršca, i do Alibunara, a odatle se javljam materi, preko telegrafa. Vozovi ne idu, a sneg pada.
Nastavlja ono što su pre, u početku futurizma, Trubeckoj i drugi počeli. Ali već oni koji idu za njim došli su do ornamenta.
Naprotiv, veliko je to da osećam da dišu oni koji za nama idu, i da će ih uvek biti, koji su gotovi da polože život, tako, na nekom ćošku.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Kad se tako lepo podele uloge, onda poslanici idu kući i spremaju se za sednicu. Neobično sam se iznenadio kad sam prvi put video poslanike kako uče svoje uloge.
— Juče sam ja video ovoga istog čoveka sa jednim dečkom. Uhvatili se za ruke i idu ulicom. Sinoć onaj dečko otišao nekud kroza selo, a ovaj sam ostao.
Ćute kao i vođa, i idu. Čak i onaj vatreni govornik maje očajno glavom. Težak je to put bio. Iz dana u dan se i od ovih poče broj smanjivati,
Lica još očajnija, a celim putem se, mesto razgovora, čuje kukanje i ječanje. Sad više behu nakaze nego ludi. Idu na štakama, obesili ruke o marame što su vezane oko vrata. Na glavi sila od prevoja, obloga, tiftika.
Izgubili su već i veru i nadanje i oni najodvažniji i najčvršći, ali idu ipak dale, to jest miču se na neki način sa teškim naporima uz kukanje i stenjanje od bola.
Nikakav predmet ne sme, niti može, privući njegovu pažnju. Tako idu i druga deca; puna ih ulica, ali jedno drugo i ne vide.
Dobra deca ne idu, ne trče, ne razgovaraju, ne penju se na drveće, ne jednu voće, ne piju hladnu vodu, ne izlaze u šumu, ne kupaju se, i
Tad sam video da i mi Srbi imamo dispozicije vrlo jake da jednog dana postanemo ovako srećan narod, a u tome nam idu na ruku i same prilike naše.
da bi se raspoznavao svaki naš građanin od ostalih, kmet je juče izdao naredbu da svi ovdašnji građani idu pred opštinski sud, gde će svakom udariti žig na čelo. Eto, zato se narod iskupio da se dogovorimo šta ćemo raditi.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Kola stadoše, rabadžija otvara vratnice, oko kojih su se načetila goveda: čekaju čobana, pa da idu na pašu. Matora Zekulja već ogladnela pa riče, a junac dvogodac gleda je i čudi se šta joj je.
Jedni, gotovo vojničkim koracima, idu poljanom, drugi se penju uza stenje, treći silaze u jarugu, oni preskaču preko klada, ovi se provlače kroz trnje, šiblje i
Jedan izađe na vrata, da vidi »idu li«. — Ima li koji dvojku rezultat? — zapita jedan. Svi ćute. — Dobro je, — produži on.
— Čiča zasedava, a taj ne daje dvojke iz istorije. Pera obrati pažnju na ove reči i primi ih k srcu. — Pst! Idu! Čiča! — viknu onaj s vrata i dotrča na svoje mesto. Ženske pobledeše.
a posle već, he-he... sve greh za grehom... pa duša ode đavolu. Ja. — A zar svi ljudi idu đavolu? — Neće svi, — sačuvaj nas Gospode stvoritelju, — al’ će ih, bogme, biti dosta tamo.
I za taj posao treba veštine... Može zvono odjedared da se zaljulja, pa mu oba udarca idu jedan za drugim. A može da se zadrži uže na prvom udarcu, i onda se odjek njegov prolomi iznenada i talasa se dugo po
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
ti tamo, u dnevnim vestima: da nije ko od bivših ministara išao u dvor, jer, znaš, čim bivši ministri počnu da idu u dvor, onda znaj da će biti krize! DANICA (razgleda dnevne vesti i čita naslove u sebi).
JEVREM: Pa sedi, de! JOVICA (seo, pa posle izvesne pauze): Vidiš, Jevreme, a znaš i sam, poslovi više ne idu. Razlabavilo se nešto pa ne ide. Okrpiš s jedne strane, a raspara se s druge... Ne ide, pa to ti je...
Nego kažem samo da znaš šta smo rešili. (Prilazi Pavki i govori joj poverljivo.) SPIRA (Jevremu): Kako, kako idu stvari? JEVREM: Ta... idu... samo košta! SPIRA: Pa košta, ali vredi. SPIRINICA: Hoćemo li? SPIRA: Hajde, zbogom!
(Prilazi Pavki i govori joj poverljivo.) SPIRA (Jevremu): Kako, kako idu stvari? JEVREM: Ta... idu... samo košta! SPIRA: Pa košta, ali vredi. SPIRINICA: Hoćemo li? SPIRA: Hajde, zbogom! PAVKA: Pa dođite!
SRETA: Ta onaj, de! JEVREM (uzbuđeno): Ama, šta meša on špiritus u politiku? Otkud to dvoje idu zajedno: špiritus i politika? SRETA: E, al' da vidiš kako sam ja njemu odgudio. JEVREM: Je l' dopis?
XX MLADEN, PREĐAŠNjI MLADEN (upadne i razdere se): Idu! JEVREM (prestravljen): Ko, brate? Govori ko? MLADEN: Eno ih ozgo, tek što nisu došli!
Dotrčao jedan kelner iz kafane pa kaže: „Poslao me gospodin Sekulić da kažem gazda-Jevremu da idu”. JEVREM (zbuni se još više): Dabome da idu, razume se da idu. Možda su već blizu, a ja još ne znam ni kako da počnem.
JEVREM (zbuni se još više): Dabome da idu, razume se da idu. Možda su već blizu, a ja još ne znam ni kako da počnem.
JEVREM (zbuni se još više): Dabome da idu, razume se da idu. Možda su već blizu, a ja još ne znam ni kako da počnem. (Uzmuva se, zbuni se, turi ruku u džep i nađe ono zvonce.
(Gleda na prozor.) Ne vidi se, a i da se vidi, šta imam od toga, kad nemam ni reči napisane, a oni idu i tek što nisu došli. (Nasloni se na sto.) „Braćo!” (Naslanjajući se, napipa opet zvonce pa ga ščepa i baci na pod.
zašto da stoji bambadava, a on može da napiše i drugi? (Osluškuje.) Kanda se čuje larma? More, ovi odistinski idu! O, brate, što me snađe napast ni kriva ni dužna! (Osluškuje na Ivkovićevim vratima.) Nije ovde, otišao je u agitaciju.
JEVREM (više sebi): A kafedžija sve to beleži! MLADEN (nastavlja): A njini uzeli drugu muziku pa idu kroz varoš i pred Jelisijevim dućanom upalili bure od katrana pa se iskupio svet i deca te preskaču vatru.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Ima jedno petnaest i više godina kako se ništa drugo i ne deklamuje nego »Luda« pa »Luda«, — a kod nas sve luđe idu stvari. Znam joj samo početak.
Kad je deklamacija svršena, ćata se pokloni i ćir Đorđe opomene goste da idu, a Zacu da očima znak da čini svoju dužnost. Zac je sklonio džezve, pogasio vatru i uzeo brezovu metlu.
On, dakle, opomene raspoloženo društvo da je vreme da se razilaze; trebaće sutra ranije na rad da idu. I gosti se počeše razilaziti.
Mučio se s njim oko imena ministara: Fonseke, Loboa, Bokarje i Barboze, i pošto vide da ta imena nikako ne idu u glavu Mići jer ovaj mesto Fonseke spomenu jedared čak i vusekle (a to mu je i sam Mića priznao, ali je obećao da će
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Mile hodom bolnika i nevoljnika: I pešaci idu brže od njih! Tako je to u životu, gospodo vatrogasci: U većini, ljudi su vrlo nezahvalni prasci.
Gledaj te krave, brižne, I volove, gorde i lenje, Dok silaze, svečano, Na pojilo, ko na krštenje; Idu, ni o čem ne misle, U sumrak topal i tih; A put je star i izlokan, Ugažen davno pre njih; U ovom ludom veku, U
i izlokan, Ugažen davno pre njih; U ovom ludom veku, U ovoj trci i stidu, Jedino goveda, predveče, Tačno znaju kud idu.
Skoro će proleće, I kraj mraznih noći; Blesnuće, ko tanjir, sunce iznad luga; U maju ćemo Ona i ja poći Tamo kud idu laste, U pravcu toplog juga.
Kroz dane, kao kroz snove, Kupušnjaci plove, plove; Lutaju, po rečnom slivu, Tonu, u magli i dimu, Idu, iz njive u njivu, Iz jeseni u zimu. Ćute, u vlažnoj tami. Vazda sami. Da l sami? Ne.
U avgustu, nebesa teško dišu Prepuna zvezda ko uzreo dud. Katkada — poneke od njih zbrišu, I idu nekud A ko zna kud... NOVEMBAR Novembar. Skraćen luk popodneva. Proviruje kroz plot bundeva.
Rat i mir, život i umetnost, Zapad i Istok: Jaz svuda jednako dubok i podjednako širok. Kroz Povest jedni idu Andante, drugi Presto Al na kraju će svi stići na isto mesto!
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Centralni deo plodišta je na jednakom odstojanju od Bermuda i Portorika. Brodovi, koji idu iz Evrope za Antile, prolaze pored te oblasti, pokašto i kroz nju samu.
Pri tome svome uzvodnom kretanju jeguljice idu napred sa neverovatnom istrajnošću, savlađujući prepone na koje pri tome nailaze, kao što su pregrade, vodopadi, jake
iz morske u slatku vodu mužjaci jegulje radije zadržavaju u donjem toku i na ušćima reka, dok buduće ženke u većem broju idu dalje uz vodu tražeći svoja prebivališta. Sa tim se tvrđenjem ne slažu svi prirodnjaci.
To je i razlog što ribe, koje imaju riblji mehur napunjen gasom, ne idu u velike dubine, pa se napon gasa u mehuru još može staviti u ravnotežu sa pritiskom vode u dubinskome sloju u kome se
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
MILIJA Otišli su na stanak Turcima da nekakvo roblje mijenjaju; ema sam im poslâ poklisara: tek se vrate, da ovamo idu, da hitaju da ne dangubimo, e ovome već trajanja nije. DOĐOŠE I OZRINIĆI. VUK TOMANOVIĆ Koje jade dangubite, ljudi?
VESELI IDU U CRKVU DA SE ZAKUNU SVI NAJEDNO DA SE KOLjU S DOMAĆIMA TURCIMA. ULAZE U CRKVU. VUK MIĐUNOVIĆ RAZMOTA ŠAL SA GLAVE, PA
IGUMAN STEFAN Od te pjesne, Bože me sahrani! Teža bi mi bila no plakanje; plakanje je pjesna sa suzama! Idu da spavaju. DIŽU SE PRED ZORU I IDU U CRKVU. SVRŠILA SE LETURĐIJA, IZLAZE. ĐAČE PRIČA IGUMNU STEFANU PRED CRKVOM.
Teža bi mi bila no plakanje; plakanje je pjesna sa suzama! Idu da spavaju. DIŽU SE PRED ZORU I IDU U CRKVU. SVRŠILA SE LETURĐIJA, IZLAZE. ĐAČE PRIČA IGUMNU STEFANU PRED CRKVOM. ĐAČE Slušaj, đedo, da ti nešto kažem.
SKIDA SE S KONjA VLADIKA, TE GRLI I CELIVA JUNAKE KOJI SU POČELI BOJ S TURCIMA; I TAKO IDU NIZ POLjE PJEVAJUĆI I PUŠKAMA VESELjE ČINEĆI.
Puču puške Lješanskom nahijom. Mislim, idu Turci u harače, pa na raju stravu udaraju. Kad boj čujem u Progonoviće¹, te ja potec' sa onom družinom.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Kao da mu iz samih očiju suze idu, usta počnu da se pokreću i vlaže se. Nikako ne može da je se nagleda, jednako kao u Sofkinim očima i ustima nalazeći
ide, koji, pošto odlazi | svojim kolima i konjima, ide kad hoće, tamo malo postoji, pogleda i vraća se natrag ranije. Idu dakle više šetnje radi, nego li, kao ostali, prost svet, samoga sabora ili odmora radi, pošto samo tada praznikom može
A zaista, više njihove ulice, kroz kapidžike, iz sporednih ulica, gde nema meteža, već se čuje kako idu žene, starke i sluge ka groblju. Neke prolazeći pored Magde zapitkuju je: — Hajde, Magdo! Ode li i snaška Todora?
A sada, kada im je to saopštio, mogu da idu kućama, da se spremaju, čiste stajaće | haljine i drugo, da bi bili gotovi kada ih pozove da dođu na svečanost.
Naročito ih je tu u dane, subotom, kada se znalo da ženske idu na kupanje. A sve moraju tu da naiđu. Znala je da će ih sada sigurno biti i više.
I zaista ne posrnu, pokaza se kako treba. Oko ponoći, kada Magda kao bez duše dotrča k njoj i javi: — Idu mladoženjini! — ona se odmah diže, i pođe sa Magdom.
I idući preko bašte čula je kako otud trčeći i jureći svi viču: | — Prijatelji idu! I ma da je bilo osvetljeno, ipak su svi nosili sveće i jurili kapiji, da još bolje osvetle ulaz.
Ispred njega momci na motkama nose fenjere, te se vidi kako oko njega idu njegovi, većinom sve seljaci. I svi se tiskaju oko njega.
A pored ove gužve i tišme ispred nje, dosađivala joj još i ona svatovska huka iza nje. Znala je da to za njom idu njeni: tetke, strine, a iza ovih njihni muževi, svi u dugim čohanim kolijama a plitkim cipelama, kratkih nogavica od
a u oblaku od svile i zlata svetluca, a opet ne može da se nasluša svirača, koji, kao poslednji, moraju oko njega da idu, moraju silno da sviraju i pevaju, da bi mogli čak i čočeci tamo ispred Sofke da ih čuju i po taktu da igraju.
on, koji je gazda, već toliko je u varoši, bar on treba da zna kakav je ovde red: da je već jednom vreme da mladenci idu u svoju sobu. I zato ona čim uđe čisto viknu: — Hajde!
u sobu mehansku, da se odmori, dok mi spremimo druge volove — jer na konjskim kolima nismo smeli da ga vozimo, konji idu brzo, i kola se truckaju... a ko je znao da hoće to da učini!
Pandurović, Sima - PESME
Opojan, težak miris se iz bilja Razliva, — slika otežale jave. Miriše vazduh dahom mrtva smilja. Oblaci idu preko moje glave. TIŠINA Visine blede ćute, Jesenji sumrak râni; Listovi sveli žute. Lepi, nesrećni dani.
Svaka nosi jedan dugi sanduk želja, Maštanja i nada, i cveća i snova, Umrlih časova tuge i veselja. I što dalje idu, senka biva njina Sve veća na svodu mramornom i zlatnom, I strahotno svaka ima uzrast džina, Što se mrko gubi za
Ali onih što idu odavde Puni strepnje i straha i muka Retko kad se misao dotakla: Da si izlaz iz životnog pakla, I uteha, i velika
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ Svaki se poče braniti od toga sažaljenja, navodeći kako i Crnogorke idu u drva na dva puškometa daljine, a kamoli neće oni, vojnici, da pregaze to malo nameta, da vide svoga Gospodara o
Gospodar pred nama na bijelu konju, kao ono onda. Samo što ljudi ne idu za njim u gomilama, no sve jedan za drugijem. Bože!
Iz jednoga smo mjesta. Zajedno smo učili i odrasli.“ „A onaj drugi?“ „Ne znam!“ „A đe idu!“ „Ne znam ni to... Dosta sad, molim te. Pustite me da malo otpočinem. Nek se i ti ljudi malo odmore!“ „Tako je, tako.
„Neće oni to čekati, ne!“ reče glasno Pejo, pa šapatom njoj: „Pusti, boga ti, nek idu. Lakše će Janku biti što prije odu. A nešto je veseo. Poznao sam odmah po njemu.
Fala da je Bogu, barem je junački poginuo!“ „E momci! dosta bi pričanja, no da se saranjuju mrtvi, a živi da idu doma!“ reče Mijajlo. Serdar se diže s nategom. „Molio bi ve, braćo, ako je moguće da se mrtvac sanese do na Njeguše.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
da ne bježe od nje nego da siđu dolje, jer je mir između sviju životinja, pa joj pijevac rekao: „Eto i naših pasa đe idu i nose glasove od mira!“ Misli da će mu snom proći — kao lisicu.
Kad kaluđer, poranivši po svom običaju u crkvu, vidi po porti upaljene svijeće đe idu, on se stane krstiti i govoriti: „Anatemate đavola i njegova imena!
ma nije ni slana 15 Pitali Drinjanci na sijelu kneza: — Ma, vala da je gospodaru bogu, što ovi carevi i kraljevi idu i piju? — Bogme sve bubrežna loja pečena i medovine, a zato su i krupni. 16 Pitali neslogu: — Đe si se rodila?
Kažu da macaruli noću idu u društvu, i svakome navrh glave gori mala svjećica, a oni plještu rukama i podvikuju. GROBNIK „Grobnik“ postaje u
KUČI-BABA I Kuči-babom straše majke djecu, da ne idu po mraku. Kuči-babu predstavljaju kao staru ženetinu, koja ima dvije vrećetine, pa neposlušnu djecu kupi i nekud u
Takovi đaci poslije zovu se grabancijaši, i idu sa đavolima i sa vilama, i vode oblake u vreme grmljave, oluje i tuče.
MAČVA Pripovijeda se da je knez Lazar pitao Miloša Obilića (kad je došao da idu na Kosovo): „Kamo ti, Milošu, Mačvani?“ — A on mu odgovorio: „Ostali, čestiti kneže, da krče i da siju šenicu“.
(Potom idu te posiplju njome uljanike, govoreći): — „Uročnici i uročnice niz ulicu; — nenavidnici i nenavidnice niz ulicu; — bjegunc
(Pismo — kad se napiše i pročita) 114 — Posijah crno sjeme po bijeloj njivi? (Pisanje rukom po hartiji) 115 — Putem idu sto kobila: jedna ploča spade, — ceo čopor stade?
Ulaci se poklone vojvodi, pa idu polako ka redu dece i kad se približe poklone se i počnu pevati istim glasom: Poslao nas naš vojvoda, Da nam date
MAŠKARE U Crnoj Gori, uz bijelu nedjelju, djeca se nagare i objese o sebi zvona i svakojako drukčije nagrde se, pa idu po selu od kuće do kuće, te ištu sira, masla, jaja itd.
Oni idu po varoši čitav onaj dan skačući, grleći babu i ljubeći nju i dijete, i tako zbijajući smijeh; za njima pristane sila djec
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ Zakopa se svinja u slamu a međed se pope na krušku. Lisica otide, te nađe mačku, pa je pozva u društvo, da idu na guvno, da vataju miše.
80. Od zemlje se diže, a ne može se dignuti. 81. Otac u kolijevci, a sin u svatovima. 82. Pet braće putem idu, a pet pod plastom stoje; koji putem idu, nijesu pokisli, a oni pod plastom pokisli. 83.
81. Otac u kolijevci, a sin u svatovima. 82. Pet braće putem idu, a pet pod plastom stoje; koji putem idu, nijesu pokisli, a oni pod plastom pokisli. 83. Pilipilj cara kopa pod lipov panj na Đurđev dan. 84.
Braća otrče brže bolje k ocu i kažu mu šta je bilo, i reku da bi oni radi svoju sestru potražiti. Otac im dopusti da idu da je traže, i da im svakome po konja i ostalo što treba za put, i tako oni otidu.
Kad ona tri brata zmaja čuju da se Stojša udružio i zbratio sa zmajevskim carem, i da sad obadvojica idu na njih, oni se uplaše pa skupe silnu vojsku, te iziđu s vojskom preda njih, a ovi udare na celu vojsku, i sve razbiju i
i stane ga svetovati i učiti: „Ima ovde jedno jezero, i pokraj jezera vrlo lepa paša, pa kako izjaviš ovce, one odmah idu onamo te se razvale oko jezera, ali kojigod čoban tamo otide, onaj se više | ne vraća natrag; za to, sinko, kažem ti,
Sutradan carev sin opravi se opet, i pođe s ovcama upravo k jezeru. A car pošlje za njim dva konjanika da idu kradom da vide šta on radi, te se oni popnu na jednu visoku planinu otkuda će dobro videti.
Onda carev sin zapovedi da svi izlaze jedan po jedan i da idu kud je kome drago, a on stane na vrata. Izlazeći tako jedan za drugim, eto ti i braće njegove; on se s njima zagrli i
mu oni počnu govoriti: „Za Boga, brate, kad tamo ideš, pitaj i za nas za što nam se goveda ne dadu nego sve natraške idu.” On im se obreče da će pitati Usuda, pak sutradan pođe dalje. Idući tako dođe na jednu vodu, pa počne vikati: „O vodo!
„U tome i u tome selu kad sam noćio u jednoj kući, tužio mi se domaćin kako mu se goveda ne dadu nego sve natraške idu; pa me molio da te pitam šta bi to bilo.
Kad bude ujutru oni se sirote ukradu, te napune džepove pepela, i kad ih otac zovne da idu s njim, oni pođu. Idući tako zadugo deca su prosipala za sobom pomalo pepela.
ih zapitaju šta rade onde, i imaju li još koga onde, a pošto im deca pripovede sve šta je i kako je, reku im Čivuti da idu s njima i da će im u njih dobro biti. Deca pristanu na to i pođu s | Čivutima, i Čivuti ih odvedu svojoj kući.
Sveti Sava - SABRANA DELA
Oni koji idu u svoje ćelije, treba da završe svu službu posle uobičajenih molitava i kolenopoklonjenja po višerečenom zakonu, to jest
Jer reče Lestvičnik: „Rane koje se otkrivaju, ne idu na lošije“. I zatim: „Duša koja razume ispovest, drži se nje kao uzdom da ne greši“.
GLAVA 31 O igumanovom poučavanju bratije da ne prave metež ustavši od trpeze, nego da pobožno idu u svoje ćelije Takođe da nadgleda iguman na pojanjima u crkvi i pri ulasku u trpezariju.
I skoro umrlom da pojete panihide. Da ne bude to, zapovedamo: ako bi neki od bratije hteli da idu i da poju za mrtve, neka to izvole, a drugi neka poju u paraklitiku propisanu panihidu.
A kada se ovaj postavlja, ovako da biva: da se okupe ekonom i eklisijarh sa najstarijom bratijom, i da idu samodržavnom gospodinu sve Srpske zemlje i molbu njemu uzašlju kako bi došao u manastir ovaj.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
na patos, podriguju, pljuckaju koske, brišu masne prste o tapacirung, čačkaju zube noktima, šibicama, pričaju gde idu, od čega boluju, čitaju naglas recepte, upute, nalaze, plaze jezik, mere temperaturu, pokazuju rezove od raznih
Stanković, Borisav - JOVČA
I zato, to sam grešan, priznajem, ako same nisu htele, mirom, mirno da idu, dobivale su onda manastir, i kvit. VLADIKA Bilo to, bilo, sad neće više.
Svira se svadbena pesma, kad prosioci, novi prijatelji, idu da prstenuju devojku. Urnebes, svirka, topot, podvriskivanje, tufeci sve bliže.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
i sujeverja; niti sam ja mogao inače mis|liti, predstavljajući sebi da ja čistosrdečno želim da se posvetim, a drugi idu te mi stoje na putu i ne dadu mi. Dečanca da sam mogao, bi[h] ga s obema rukama stisnuo za grkljan i zagušio bi[h] ga.
To su ti najveće [h]aramije sveta; neki od nji[h] imadu po četrdeset i po više kesa, pak sve idu te prose na namastir, a svoje novce (koje se ne srame zvati svoje) ne dadu u namastir, nego na interes, da im se plode.
Vidićete tu od osamdeset godina starce koji idu uz goru pod oružjem pevajući.” Raziđu se ovi po gradu za svoji posli.
Drugo, ko je u kolesi, ako će biti pra[ha] da se zaguši, on mora onim putem ići kud ostala kola idu, ako mu se i neće.
svuda po višoj časti lepe ponosite, pak kako i[h] čovek vidi da se gorde i čudesa o sebi misle, ne mari za nji[h] — nek idu svojim putem Al’ evo čuda ovde, gdi, rekao bi, da one niti mare, niti misle, niti znadu da su prekrasne, nego gledaju
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Kad izgovori deset krunica, izađe pred kuću, da vidi idu li, pa opet nastavi moljenje. Tako je trajalo do pred zoru, kad Barica začu konjski topot, te razbudi sina.
Svaki se šalio na svoj način, a Bakonja prikazivaše sve fratre kako idu, govore, njihove uzrečice i druge osobine. Bakonja je bio pravi glumac.
Strijeljahu jednu goru i uvatiše ticu srnadicu. Iz nje vade taloga, da namažu takole. Takoli riču, takoli buču, takoli idu šešarskijem putem i nalaze šešerskoje dijete. Dijete u... opanke kiselilo, prstom nabadalo, a zubma okruživalo...
) Zatijem vojvoda Bakonja opet pojaha dora od megdana, i krenu se pred svojima na divove. Idu, idu preko širine, sve tutnji pusto polje pod njima.
) Zatijem vojvoda Bakonja opet pojaha dora od megdana, i krenu se pred svojima na divove. Idu, idu preko širine, sve tutnji pusto polje pod njima.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
slika na ogromnom zidu Hladnog, skoro opustelog doma: Dva rošava stabla i put boje hroma Sa nekim kolima što nikud ne idu.
Potomke davnih ptica uz niski oblak brode. SIENA Još uvek sunce sija nad Toskanom I ove noge gle još svetom idu: Tabani već su procvetali ranom. Lik svoj senkom crtam i na drevnom zidu.
A onda: pokret ma kakav (prah u letu) Seti me kako stojim u tuđem svetu. KULA NA PESKU Nije li kasno (sati jutra idu) Dodati opet neku reč toj hrpi Reči, što leži odavno u krpi Korica, negde na rafu, u zidu?
A vraćaju se s mišlju da je svet arena. I idu sada opet gradu tom Na zapušten tvoj hum, u prazni dom. SEDIM NA TVOME GROBU Sedim na tvome grobu satima Ko živi
Ćosić, Dobrica - KORENI
— zastade. Seti se prizora s puta: ...Čovek nosi plehanu peć i veliki denjak stvari, a za njim idu dva mališana sa loncima u rukama i žena sa detetom u naručju. „Kuda ćete vi, čoveče, po ovakvom vremenu?
— Hoćeš li kući, gazda-Đorđe? — pita kafedžija. — Neću. — Prošla je vojska, konjanici. U ovo doba ne idu oni zabadava.
Đorđe, sigurno, spava kod tih varoških gadura. Gazda je, sve mu s e može. A što drugi iz Prerova ne idu? Neće nijedna s goljama i vašljivcima.
— Budalo blesava! Ludače! — viče. Svaljen među grede, gledao je odozdo, krotko kao malo tele. — Idu li? — upita. — Idu. A deca? Četiri sina imaš, ludače!
— Budalo blesava! Ludače! — viče. Svaljen među grede, gledao je odozdo, krotko kao malo tele. — Idu li? — upita. — Idu. A deca? Četiri sina imaš, ludače!
Kad dođe gospodin kapetan, svi će oni na mene da pruže prst: „Taj je prvi doneo slamu!“ Ježio se od straha. Idu, rekla je Simka. I ono drugo što je ona rekla. Uzeće decu i pobeći iz sela. U vrbak će da se skloni dok vojska ne ode.
Onda odjednom potrča i stiže Aćima: — Bole bi bilo da i tvoji sinovi sad idu s tobom — reče bez ljutnje u glasu. Aćim zastade, ali se ne okrenu.
— Idu li? — upita tiho. — Nek idu! — ošinu ga Aćim prezrivo i sažaljivo u isti mah, pa sede pored zdepaste kase koju je prošl
— Idu li? — upita tiho. — Nek idu! — ošinu ga Aćim prezrivo i sažaljivo u isti mah, pa sede pored zdepaste kase koju je prošle godine kupio u Beogradu i
— Možda nisu ni pošli u Prerovo. Skoro će podne. Nek idu ludi kući. Poslova uvek ima. A ako zatreba, lako ćemo ih skupiti. — Tebi se napunile gaće, idi kući!
— Mi ćemo da ih otreznimo. — Narod se boji pijane vojske. Mnogi hoće da idu kući. Aćim jurnu iz sudnice i viknu: — Ko je taj sa srcem kukavičkim i izdajničkim? — Galama umuče kao potopljena.
Čupajte plotove, udrite, udrite! Jauče: ne bežite!... Da hoće bar deca da zapamte vašu pouku. Ni ona neće umeti da idu na dve noge... Vojnici jure, hvataju seljake, psuju ih i mlate kundacima i pucaju u one koje ne mogu da stignu. ...
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
»Kuda li idu? Šta traže?« — pitala se, ali odgovora nije bilo. Iznad svega uzbuđivala su je razigrana dečja stopala, naročito ona
— suprotstavi se jedan od najstarijih članova Saveta, koji se mnogo čega u svom dugom životu naslušao. — To što zveri idu za njom, ne znači zlo!
— Gle, idu Plačko i Smejačko! — uzviknu jednoga jutra časovničar iz susedstva. Uzviknuo je to samo jednom, ali nadimak se sam od
Mučio ga je i Smejačko koji se na sve njegove žalopojke naglas smejao. — Pa, deca moraju da jedu. Moraju da idu u školu! — Zašto moraju? Miševi, ptice i puževi ne idu u školu, pa žive. Kad bismo bar bili puževi!
— Pa, deca moraju da jedu. Moraju da idu u školu! — Zašto moraju? Miševi, ptice i puževi ne idu u školu, pa žive. Kad bismo bar bili puževi! — uzviknu Plačko zatreperivši od svoje strašne želje. — A?
MALI VOZ Sve dečakove igračke smejale su se malom vozu. Kakvoga li šašavka, majko rođena! Tračnice mu idu od jednog kraja sobe do drugog, a on tvrdi da će, jednoga dana, izaći kroz prozor i prošetati se dolinama i gorama čak
Zar nije duhovit? Zar nije oštrouman? Mali voz postiđeno saže glavu. Njegove tračnice idu od jednog kraja sobe Do drugog, ali na svom putu prelaze preko mosta i kroz tunel.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
odnose, vezani nizami koračaju ispred Sime, između žandarma, u zelenilima bašta trepere desetine zenica, građani idu za Simom, na odstojanju, a nebo je sve od prozračnog, prostranog sjaja.
To je, obično, izgledalo ovako: na konjima a pod oružjem, Stojan i njegov protivnik idu u susret jedan drugom. Scena je, dakle, poznata.
Tako se prebogati Jovan Dobrača klanjao, uz osmeh, turskom muselimu bez crkavice a istovremeno plaćao svoje ljude da idu od nahije do nahije i hrabre narod, naročito po Rudniku.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
to su sunca, voždi sozvjezdijah: izbježaju iz mračnoga njedra po sveštenoj volji mirodavca; na nebesna četir' kraja idu da se krste u besmrtnu svjetlost, okrunjeni svjetlošću vječitom, na vječno se carovanje vrću.
hiljade mostovah u pravilne nad njom stali duge; svi redovi gordijeh fontanah, koji skaču u nebesna polja, od nje idu, u nju se povraću.
vjenčana slavom polkovoca uljegoše u guste polkove vraga neba, a nesreće oca; ka dv'je lađe krilah nadutijeh kada idu uskijem kanalom kroz pokrite snijegom ravnine, - tako oni kroz bijele mase. pogubljene vojske prolazahu.
Digoše se dva vjerni vojvode, na zefirna polećeše krila među svoje blažene polkove. Satanini zloumišljenici idu k njemu s opšteg dogovora: Alzzenk, Ilzhud i Alzavalg gordi, Obenizrem i Jaobaz zlobni, zlome caru tešku krunu daju,
Svi ledovi dva protivne pola te na dvije mase počivaju i, slomjeni naporom vjetrovah, te u sante idu i komate po prostoru nemirnijeh poljah ne prosiplju toliko strijelah ka dv'je vojske jedna protiv druge, ne kazuju
okov tegotnoga ropstva, mog zakona posljedovatelji vraćaju se u prvo blaženstvo; a zakona cara zločestoga u ad idu sl'jepi priverženci u mrakama vječnog ridanija.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“ „Svugde! - Knjige dolaze sada, kako se to kaže, u modu i postaju trgovačka roba. Mlađi ljudi žele da postanu učeni, idu u Pariz, Bolonju, Padovu ili Salerno da steknu onde doktorski šešir, ili posećuju manastirske škole i crkvene seminare.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
bili okovani, radili neke vojničke vežbe, puno i žalosne i komične scene, jer svi oni nisu bili vojnici, nisu znali da idu „u nogu“, da okreću glave „pozdrav nalevo i nadesno“ i lupaju nogom „na četiri kad im detektiv zvani „kralj lopova
Onda su ih terali da kleče i da se mole Bogu, da idu na kolenima i kupe đubre i peru prstima i pljuvačkom kaldrmu. I tako nekoliko njih da zajedno nose palidrvce na gomilu
da poranim, rano da izađem izvan varoši, gledam u plave daljine, gazim po rosi, slušam trubne zvuke i sretam čete što idu na vežbanje; a kad sunce odskoči da se vratim u probuđenu varoš. Smej se ti koliko ti drago!
kakve za ovu našu domovinu gajiš, kao drugi patrioti što su, i na domovinu svoju svu noć i dan misle i na sednice idu patriotske.“ „Kako veliš: na sednice idu patriotske“, gnjevi se na nju Jaćim, „a ja šta sam radio?
“ „Kako veliš: na sednice idu patriotske“, gnjevi se na nju Jaćim, „a ja šta sam radio? Dede, šta sam ja radio? Zar ja ništa za ovu domovinu nisam
oruđem na leđima i natovareni teškom opremom, vodeći jadne i iznemogle konje, gacahu po blatu, ne znajući ni sami kuda idu, jer sam ja izmicao napred.
Ovoliki broj ranjenika, koje sretamo usput, svedoči da ima mnogo i drugih, koji nisu mogli da idu ili koji su ostali na bojištu...
Drumom promiču ranjenici. Teže ranjene nose na nosilima. Neki svraćaju na previjalište, a neki se i ne osvrću. Idu, da su samo što dalje... Inače, ceo svet ćuti.
jer mu je blizinom konkurisao, a osim toga retko je koja kuća bez kočija i dobre zaprege, te oni Mačvani i na provod idu u Šabac, a tek neće na pazar. Ali se ovaj život i pod ovakvim prilikama sve manje sviđao Iliji Vasiću.
od koje smo sad polazili, počinjala je velika jedna uzbrdica, uz koju svi teraoci kola, da bi stoci olakšali, obično idu pešice.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Danas idu nature morte s porilukom i jeftinim zemljanim krčazima ili s ustajalim ribama na novinskom papiru. Nekad su bolesnici
A možda još i gori!... O, da, da!... Još mnogo gori! ... Znam ja dobro kako idu te stvari!... A ako želite znati, od toga da ne budem još gori mene je u stvari spaslo samo to što sam malko šumast.
Dobro! Kad je tako, a mi šutimo! LXVIII Bat odmjerenih koraka pred vratima. Idu, pa se vrate, pa opet idu, pa se opet vrate. Već me počinje nervirati. Bolničarka mi je objasnila: to žandar šetka.
Dobro! Kad je tako, a mi šutimo! LXVIII Bat odmjerenih koraka pred vratima. Idu, pa se vrate, pa opet idu, pa se opet vrate. Već me počinje nervirati. Bolničarka mi je objasnila: to žandar šetka. A-ha, razumio sam!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— E, sad u zdravlju! — reče Đurica, — moram da se žurim. Kaži onima tamo nek idu kud ko hoće. — I nestade ga u kukuruzu. — Šta si mu to govorio ? — zapitaše seljani kmeta, kad se vrati među njih.
— Pa šta veli on? — Ništa. Kaži — veli — onima tamo nek idu kud hoće, pa ga nestade, kao da ode u zemlju. Seljani se raziđoše brzo, da jave novost drugima što rade tu u potesu.
da i oni pođu za mladencima; pogledaše na đaka, ali ovaj se skamenio, pa samo treplje očima, a oni, videvši da mladenci idu, pođoše i sami za njima. »Šta ovo ja činim ?« — pomisli Đurica. »Venčanje... Prate me robijaši! ...
Šuštanje dolažaše ozgo, sa vrha strane i sa više mesta, iz čega oni zaključiše, da gore idu ljudi ili stoka — Da se beži sa kose: ovo je nešto opasno — reče Radovan.
— Šta imam da ti kazujem... ti znaš kakvo je moje društvo, a gde oni idu, tamo ima svačega. — Pa dobro, ali što ti kriješ od mene? — More, šta krijem!..
— A od onoga nema ništa? — Što pitaš ? — odgovori ona osmehnuvši se. — Znam da žene u tom stanju ne idu... — Nema. — Pa... gotovo i bolje! — Otpre si voleo. — The... tek onako... ne znam ni ja. Gasi sveću!
I ko da nađe utešnu reč ovoj pravednoj, strašnoj pogibiji! — Eto ih, idu! — Viknu neko. Svet se okrete, uskomeša...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
3atim ih uzme od njih, i kaže im da idu svi troje tamo na jedan breg, „pa kad ja mahnem rukom na vas, a vi onda potrčite, i koji prvi dođe do mene — taj će
Do nekoliko krenu kučka i mačka opet da idu, a on ti se lijepo uhvati štenetu za rep, pa za njima ponajlak pobaučke. Nijesu dugo išli, kad dođoše na čistinu.
Braća otrče brže-bolje k ocu i kažu mu šta je bilo, i reku da bi oni radi svoju sestru potražiti. Otac im dopusti da idu da je traže, i da im svakome po konja i ostalo što treba za put, i tako oni otidu.
stane ga svetovati i učiti: — Ima ovde jedno jezero, i pokraj jezera vrlo lepa paša, pa kako izjaviš ovce, one odmah idu onamo te se razvale oko jezera, ali koji god čoban tamo otide, onaj se više ne vraća natrag; zato, sinko, kažem ti, ne
Sutradan carev sin opravi se opet i pođe s ovcama upravo k jezeru. A car pošlje za njim dva konjanika da idu kradom da vide šta on radi, te se oni popnu na jednu visoku planinu otkuda će dobro videti.
Onda carev sin zapovedi da svi izlaze jedan po jedan i da idu kud je kome drago, a on stane na vrata. Izlazeći tako jedan za drugim, eto ti i braće njegove; on se s njima zagrli i
Kad su već cio dan putovali, sretu jednoga čoeka, a to je bio Oštar Dan. On ih upita kamo idu; oni mu kažu. A on reče malaru: — Ti, gospodine, hajde sad kući, a ja ću ići tražiti nepoznatu đevojku; pa ako je
Onda reče najstarija vila: — Mama, ovđe krst miriše. — Jest, kćeri, reče ona — carev sin i Oštar Dan idu tražiti jednoga kralja kćer, ali neće je naći; jer da znadu što ne znadu, lasno bi je našli.
Oštar Dan sve to zapiše. Pošto je svanulo, reče carev sin da idu. Ali Oštar Dan još ne da, nego reče da još ostanu. Uveče opet dođu vile, kao i prije.
Oštar Dan opet zapiše. Kad bude ujutru, opet veli carev sin da idu; ali Oštar Dan ne da, već kaže da će još jedan dan ostati, pa da će onda ići. Uveče opet dođu vile, kao i prije.
Tad reče najmlađa vila: — Mama, ovđe miriše krst. Mati joj odgovori: — Da, kćeri, carev sin i Oštar Dan idu tražiti kraljevu kćer; ali teško da je nađu, jer kad prijeđu divlju planinu i veliko more, onda će ih sresti gvozdena
Poslije večere reče carev sin da idu spavati; a Oštar Dan reče da će on sjediti. Istom što je carev sin zaspao, dođu vile opet, pa reče jedna između njih:
Petković, Vladislav Dis - PESME
GODINE 225 IDU 227 POSLE ALBANIJE 228 POGINULI DOM 230 MEĐU SVOJIMA 232 NEDOVRŠENE PESME 234 PESME UTOPLjENE DUŠE PROLOG TAMNICA T
Dok budućnost polagano pokrov skida, Nje nestaje i u prošlu prošlost pada. PESMA 1 U nehatu i nemaru dani idu i prolaze, I lagano sve se gubi, izumire i propada, I nikakvih nemam želja, da mi priđu, da dolaze; Po sumraku sanjarija
Videti neću zoru kada sviće, Molitvu, suze onih koji cvile, Ni vlagu, crve što po meni mile, U oblik idu čas dublje, čas pliće. Sve mi se čini da pre nego veo Na misli, snove i ideje siđe, U svesti ona javiće se tada.
Čobanin se tako smeši milo, bono! Šta li sanja i kog gleda sada u snu? Ovce pasu, mirno idu; lupka zvono; Sunce sija, zemlja pucka... voda pljusnu.
Vreme kobnog straha, nevidljivih raka, Avetinja kolo otadžbinu našlo. I dok idu sporo neizvesni dani, Napregnute pažnje svaki očekuje, Kako se privlači njemu gost nezvani, I kako ga zemlja mrtvog
Ja mislim dugo na podzemne staze, Koje sve idu protiv jednog grba, I na podlosti što uporno taze Jedinstvo svetlo i dolazak Srba.
Da se budućnost neće dugo kriti, Da moju zemlju predvode vojnici. Ja znam da sila prolazna će biti, Da idu dani i bolja vremena, Da će propasti ta otrovna neman Što davni narod i mnoga plemena, I da je doš'o, da je već tu
ću otud trag bezumlju znati; I gde je prošlost sa bezbrojno žrtvi, Čije je vreme, ko je Bogu mati, Našto je život i kud idu mrtvi.
I hladno sunce od nas već ode, Dođoše drugi, veseli zraci; I one mirne, sleđene vode Sad idu kao moćni junaci, I hladno sunce od nas već ode.
isti odnekada, I da će takav i ostati vazda: Da večno pati s unutrašnjeg rada, Da zalud traže onog ko ga sazda, I kome idu njihovi milioni.
Dva prastara orla svoja jata vode. I padaju glave, lepe i bez glasa, Po putu što vodi prestolu slobode. 1915. IDU Oči im vire iz grobnice straha. Bez duše. Crni k'o podignut grob. Usne prepukle od vrelog daha.
U vazduhu led. Nevinost srećna pred ponorom grca. Starost pocrne, čovek posta sed. A idu oni, poslanici pakla. Napred korača pobesneo pir. Tresu se kuće i padaju stakla. I noć se spušta, i vrisak, i mir.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
sekundi ova pozadina se prožme velikim brojem svetlucavih zelenih mrlja, raspoređenih u nekoliko slojeva koji polako idu prema meni.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Naglašavam samo da postoje izvesni psihološki razlozi koji idu u prilog mog mišljenja da, ponekad, useljenik može da vidi neke stvari koje izmiču očima domorodaca.
Mladom Lukaniću i njegovoj sestri bila je poznata Bičerova slava. Iako su bili dobri katolici, oni su pristali da idu sa mnom kada sam išao da slušam Bičera u Plimutskoj crkvi, gde sam prvi put u životu video tog velikog besednika.
Stari Lukanić mi je priznao da se može desiti, ukoliko nagovorim njegovu decu da idu sa mnom češće u Plimutsku crkvu, da oni napuste rimokatoličku veru svojih predaka.
Moja majka se pobrinula da moje misli idu drugim putem i uveravala me je da je srećnija sada kada me sprema za Kembridž nego nekada, pre jedanaest godina, kada
Moja majka se pobrinula da moje misli idu drugim putem i uveravala me je da je srećnija sada kada me sprema za Kembridž nego nekada, pre jedanaest godina, kada
Ako im se nisu sviđale njegove čuvene turske cigarete, nije se ustručavao da im kaže da idu u drugu prodavnicu. Ali, po njegovim rečima, posao mu je dobro išao jer ove nemačke aristokrate nikad nije vređalo kad
Naglašavam samo da postoje izvesni psihološki razlozi koji idu u prilog mog mišljenja da, ponekad, useljenik može da vidi neke stvari koje izmiču očima domorodca.
Neki idu tako daleko da veruju da će napori nacije da pruži uslove za široka naučna istraživanja i preterano pripremanje za nauku,
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Nemam više... Bog ti dao! —Ne dam biljeta bez novaca ni svecu! Biž'! Eto idu još dva gospodina, — i okrene se prema njima, ne slušajući Cvete.
otkud se Nikolin otac iselio, a kuda se oni sada žure, željni da se čim prvo dohvate golih krševa da spasu život. Idu neprekidno, malo govore; ne opočivaju, već hvataju priječice, samo da što prvo do granice dođu.
Ne poznaju stari zavičaj svojih pređa. Oni tek iz pričanja i junačkih pjesama poznaju zemlju u koju idu. Sjećaju se da su toliko puta gledali pravce onome kraju otkuda su se nazirali goli visovi kako strše u vedrinu neba,
Sada su im na dogledu: raspoznaju gole krševe gdje se orlovi tiće, ali oni ne idu tamo da hodočaste ni na kakvu slavu, već da zaklone glavu među one goleti.
A braća, kad im nije na oku, grđe predaju: u nepoznatom su svijetu; idu po noći po onim mračnim i tijesnim ulicama: može da ih negdje iz busije napadne i u trenu oka smlati ili ubije.
Zabrinuti i u strepnji što će se dogoditi, ostaviše rad. Radnici gledaju za njima, a oni između njih idu i već ništa ne razumevaju ćute i ne mogu nikako da se snađu.
Oko njih žamore zatresene grane, a s mora šum se razliježe. Idu mirno naprijed, nikoga ne sretaju, niti su kome na dogled.
iz daljine u odmacima, do njih dopire zveka motika kopača vinograda kad o krš udare, a dolje kod mora, neko kamen kreše. Idu uzbrdicom, a u putu sretaju morske borove—samce što odskaču od ostalih drveta svojim živim zelenilom, i što, i na
Starica popođe malo i oštro zvižnu nekoliko puta. Domalo iza borova pokažu se dvije koze, idu mirno i slobodno prama nama.
—Dobro, neka, ma odmah! — jave se neki iz naroda. —Neka gre Žižica i Bukalo! — predloži Jače. —Neka idu! — prihvati većina ih. U parohijalnoj kući paroh ponudi svoje pratioce da sjednu, a on se smjesti do prozora.
Žižica, Bukalo, Jale i ostali, sve postariji ljudi, idu odmah iza kipa i u vas glas pjevaju pjesmu svetoga Spiridiona.
I sada bez srdžbe i pakosti gleda ga pred sobom. Ali kad pogleda na ženu, na ustima mu je da joj rekne da idu, no ne može, usteže se, i — dalje pije. —Pij, Cvijeta! — veli joj i kršiom gleda je. —Pijmo oboje! — prihvati žena.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Eno idu kićeni svatovi, Nosiju ni sunce pod marame. Mesec dođe, a sunce ne dođe, Ostalo je dole u livade Da sabere travke
A jezičke promene, razume se, ne idu same, nego u uzajamnoj funkcionalnoj povezanosti s ostalim promenama u kulturi i posebno u književnosti.
Neki teoretičari idu tako daleko da u pomenutim poetičkim načelima otkrivaju čak i rani začetak avangardne književnosti iz prvih decenija
već izlizanu frazu „konj ide nogama“ – da bi je dezautomatizovali i obnovili senzaciju – zamenili ovim trima: „noge idu konjem“; „noge i konj idu“; „noge idu konj“37.
ide nogama“ – da bi je dezautomatizovali i obnovili senzaciju – zamenili ovim trima: „noge idu konjem“; „noge i konj idu“; „noge idu konj“37.
– da bi je dezautomatizovali i obnovili senzaciju – zamenili ovim trima: „noge idu konjem“; „noge i konj idu“; „noge idu konj“37. Prve dve razgrađuju semantiku (semantički su neispravne), treća gramatiku (gramatički je neispravna).
Napetost i dvostrukost (dvosmislenost), koje idu zajedno, postoje i u obrnutom slučaju, kad se s pravog prelazi na nepravi objekt, pa pesnik, umesto da prosto izvor
Završne strofe u prvoj pomenutoj pesmi, „Času obnove“, idu u sam vrh Petrovićevog pesništva. One su, poslednjom voljom pesnikovom, dobile mesto raskošnog kraja nedovršene poeme o
Ovde je on isprobavao različne rezove, između kojih neki idu i posred reči: (1) Nagnuta nad geografskom kartom (2) Srbije posle (3) Kosova Majka (4) Jugovića zatvara šakom
Put je naslućen i pokazan; na drugim je pesnicima, pa i tumačima poezije, da tim putem idu dalje i sigurnije. Dušan Matić je svakako slutio, a i znao, da svojom na izgled lakom i neobaveznom igrom u jeziku
Da li, recimo, jedna zamisliva čisto usmena kultura ima takva sredstva koja idu uz književne tekstove? Tada u polje naše pažnje ulaze prebacivači koje nalazimo na početku zabeleženih usmenih tekstova.
Izgleda da se tananiji tuđi doživljaji mogu razumeti kad im u susret idu naši sopstveni. • Imate običaj da ponekad u stručnim raspravama kažete: „To je jednostavno, to se lako može objasniti.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Ne bila ja koja sam ako još danas ti sama ne moliš! XIV VASA, ŽIVKA VASA (dolazi spolja): Živka, evo ih idu! ŽIVKA: Ko? VASA: Familija! DARA: Ja ću da se sklonim! (Ode.) VASA (otvara zadnja vrata): Uđite!
(Smeje se slatko.) A-ki-ka!... ANKA: Ima li još? Čitaj! RAKA (čita): „Ali, razume se, ni te prosidbe u Kini ne idu uvek tako glatko. Tako, na primer...
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Ali, u isti mah, nesporazumi koji ovde nastaju idu u najdublje; štaviše, ispod lakog sporazumevanja postepeno nam se otkriva vešto prikriven unutarnji nemir lika, izazvan
Od svih stanja u kojima se likovi nalaze valjda su najpotpunije nijansirana ona koja počinju čistom ljubavnom čežnjom i idu do grube telesne požude. Ali su i oblici osujećivanja, potiskivanja njihovog, takođe česti i raznoliki.
Možda i stoga udovice idu među zanimljivije Stankovićeve likove, s jakom, dramatičnom psihičkom napetošću. Ta napetost ili, konkretnije,
I već je tada rečeno da idu među najstrože komponovane srpske romane. To su mesto sve do danas sačuvale. Dnevnik o Čarnojeviću, međutim, ima ne
Očigledno, golubovi ovde ne idu u one karakteristične pojedinosti koje opisu uvećavaju verodostojnost i neposrednost; ili bar nisu samo to, nego služe
izomorfna je s raščlanjenošću kulture i raslojenošću društva, pa stoga, u romanu, sociokulturne karakteristike lika idu zajedno s govorom - prelomljene su u njegovome govoru. Valjalo bi sada barem dve stvari istaći.
U programskome delu teksta koji je kao objašnjenje štampan uz Sumatru Crnjanski tvrdi da on i njegovo pesničko pokolenje idu dalje od glasovitoga Dučićevog tropa (sinestezije) „šušte zvezde”.
je čak za dobar deo opisa u romanu Miloša Crnjanskog karakteristično da ono što se trenutno vidi i trenutno priviđa ne idu odvojeno, nego ili ujedno ili jedno pored drugog, susedstvom povezani.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Kad ono u zli čas. Nigde ni fesa ni Turske. Ljudi obrijanih brkova, idu po gradu pod šeširima ili gologlavi kao ludaci. A žene sasvim otvorene, gole do ramena i do iznad kolena.
Tada mu se skamenilo srce i smrzla duša. Može biti da njegove žene neće ovako tražiti da idu po mesečini na mobe čak u druga sela, ali će to sutra raditi njegove kćeri i njegove snahe, ako ih bude imao.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Zima zbira oko ognja živa, Gde nas guslar pesmama dariva. A u školu čilo idu đaci, Da s’ pokažu na zimi junaci. Zimi uči šta anđeli kažu: Da bogati sirotne pomažu.
— Jest, neruka pada tvrda Na ta gola, svetla brda; Mnoge idu muke žive Na te ljude, na te dive. Ma da s’ čini udes hudi, Al’ tu neko viši sudi; Ne šalje im meke dane Da ih
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Gledim, bože moj, gdikoje velike gospođe, grofice baronice, pak i ne paze šta su. Idu prosto obučene, sa svakim se razgovaraju, one se jošt prve klanjaju. Čisto se ja stidim.
Miljković, Branko - PESME
ću voleti drage, Dok plod posejan u paklu na nebu ne sazrije Ako namere dobre srce voću Podari, kakvom vatrom vođeni idu, Dok pčela stavlja žaoku u slatkoću Za smisao leta na iskusnom zidu.
se onda jave Čine paralelnim prošlost i budućnost i staraju se da ne bude više mrtve stvarnosti nego žive nestvarnosti Idu do smrti i natrag i čine vreme potrebnim Pomešaju dan i noć i začnu slatke plodove Pripremaju ljubav III Tu sve počinje
Krakov, Stanislav - KRILA
— To je dobro. Što se više gine, to je bolje. Brže stvari idu... Iza šatora se pojavilo znojavo lice pukovskoga ordonansa. — Pošta. Svi su poskakali.
za nove? Ako ih bude bilo. Oblaci se sklapaju sve više, a svugde u mraku kao da lebdi strepnja. Vojnici idu zbijeni i mračni. Odjednom zvečanje, tutnjava. Nešto se teško valja njima na susret.
Crna linija grebena je sve bliža. Već je skoro tu pred njima. Opet san vuče za otežale kapke. Tela idu jedna za drugima i klate se ravnomernim taktom. Ss... Ritam je presečen. Kolona se ustavila.
Oganj i dim se izmiču, prenose, idu unapred kao paklena zavesa pred njima. Pojedine prilike se pretvorile sad u redove tanke i duge. — Ulaze u žice...
Tragova nije bilo. Oficir je zastajao, ali je pratilac zamotan bašlikom tvrdio da dobrim putem idu. Na prevoju nagli talas vetra zgrabi čelični šlem sa Duškove glave i baci ga daleko u jarugu.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ime mu je Arhanđel. Momci nas sa broda oslovljavaju italijanski. Razgovaramo sa njima. Dolaze iz Liverpula i idu za Buenos Ajres. Slučajno pitam jednoga iz koga je kraja. „Iz Spalata!“ odgovara on na italijanskom. — Jesi li Hrvat?
Već sam od posle podne toliko žedan da mi skoro suze idu na oči. Zbog srdobolje i groznice belcu je nemoguće piti vodu koja nije filtrovana; ostala su pića obično ljuta a od
Hrane se isključivo insektima koji idu na stoku. Odmah po podne pojavljuje se jedna košuta i ide pravo k nama na svojim vitkim nogama.
Moj je plan da napustim Sen Kalbra pa da se pridružim ovoj drugoj dvojici putnika koji idu u Man, kažu, međ prave ljudoždere na granici Liberije. Potrebno je da me ova druga dvojica prime kao svoga saputnika tj.
Mladići na ovom novom iskušenju provode po više godina, za koje vreme prelaze više stupnjeva. Unapređenja izgleda da idu naročitim redom i tek kad se pojedina mesta starešinstva uprazne.
Naši crnci leže kraj stvari koje su nosili, i po njima se vidi da nemaju nikako vole da idu dale; ne što bi bili umorni, no što im se već dosadilo.
Crnci su produžavali da svaki sat odriču da idu dalje, i moj im je prijatelj pretio; grdio ih, razdavao im novac od školjkica; molio ih i šamarao.
od slonovače ili kamena, i oni puštaju da im raste ona kratka četvrtasta bradica; i oni briju glatko lobanju; a kad ne idu savršeno goli obavijaju svoja bedra ukrštajući maramu kao što su je ukrštali i faraoni.
Akareli tiri mabadi mani fareju n'segamene Harera!“ IV Pokriveni svojom mađijom kao senkom, Izgledaju crni. Idu jedan za drugim kroz visoku goru Probijaju se kroz lijane. To je jedina veza sa beskrajnim granama Što žubore do neba.
Evropa, najezda pustolova koji traže avantura, pesnika koji idu za svojim snovima, istraživača, trgovaca koji idu za bogatstvom, vojnika za slavom i promašenih života koji bi da se
Evropa, najezda pustolova koji traže avantura, pesnika koji idu za svojim snovima, istraživača, trgovaca koji idu za bogatstvom, vojnika za slavom i promašenih života koji bi da se iskupe.
Ne! Crnci Banfore nisu ljudožderi, i od nezapamćenih vremeni nisu ljudožderi. Bobo takođe nisu ljudožderi iako idu goli. Oni su mirni, tihi, muzikalni i senzualni.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
se tušti Kô bledo čelo kralja ljutitog Kome je zemlja mirna večito, Al’ podanici sve buntovnici Što s drekom željom idu prestolu, O nekakvome pravu sanjajuć, Čizmama gaze tkivo debelo, Isprepletano zlatnom osnovom Što se po dvora tremu
KOLEBAN (gleda kroz prozor): Još sa njim idu trojica. HASAN: To nije dosad činio! KOLEBAN: Nešto se danas drukče setio. HASAN: Muke će biti, Ćerim-efendi!
) Eno ih, pogledaj!... A lepo se na onome visu vide, mogao bi ih čovek brojati... GLAVAŠ (gleda kroz prozor): Ovamo idu!.. Eno, zastaše!... Kô da se dele u dve gomile?
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
mu reče: — Beć je skoro sasvim svanulo, mislim da bi trebalo već otpočeti napadaj; ja sam rekao zadnjim bataljonima da idu napred. — A ja idem da naredim prvima da se krenu.
Komarov odmah obode konja i okrete niz drum natrag Žitkovcu. Bataljone i baterije, što ih sretosmo na putu da idu Tešici, Komarov odmah zaustavi i naredi da okrenu front kosi otkuda su se spuštale crne kolone; baterije da zauzmu
god i puni topovi, i da je jednoj čitavoj grupi štabnih oficira glavna zadaća da se brinu da burad budu uvek puna i da idu za njima svud kud god se oni krenu. Prođe 8 časova, prođe 1/29, prođe i 9 a Turaka još nema da napadaju.
gomile vojnika, gde ca neoderanim svinjskim butom ili čitavom polovinom svinjčeta, nataknutom na pušku, ulaze u varoš i idu kasapnicama.
Kakav je to red misli, kakva je to filosofija u kojoj ovi sirotani crpe snagu da ovako mirno idu smrti u čeljust?! Zašto oni ginu? Kakva ideja njih kreće napred?
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Onda sunce vide šta je: Da to nije rosa bila. XLI Ona mila, a on vrstan; — Evo idu, kupe svate. Dođoše mi sa limunom, Da me njime starosvate. Ostav’te me, moji dragi, Nisu više za me svati!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Zato ćemo morati i nas dvojica da osmatramo. Preostale bombe prikupićemo i daćemo ih desetarima. A četvorica da idu odmah i nađu municiju, gde znaju. Da bih bio sigurniji, prođem kroz rov i saopštim to isto i vojnicima.
Moja se ranjena noga klatila, i kao da mi je neko zabadao noževe u slabine. Opominjao sam ih da lakše idu. Ali oni me nisu slušali, jer su kuršumi neprestano zvrcali oko nas. Bolovi su bili toliko užasni da sam se obeznanio.
Stigli smo na začelje bataljona. Rekli su nam da je naša četa na čelu. Ali to je ratni bataljon, a vojnici idu jedan za drugim. Trebalo je više od jednog kilometra proći kroz vatru pa da stignemo do naše čete.
— Živeli!... Živeli! — Zdravstvujte, braća! Raspoloženi su kao da idu na svadbu, a ne u smrt. Trube su treštale, potkovane cokule ujednačeno truparale. — Živeli braća Rusi!
Start će biti na šest stotina metara od varoši, pa da se trči do prvih varoških kuća. Krenuli smo na drum. Za nama idu kafedžija i posluga sa vinom, deca, narod, harmonikaš, oficiri koji su se zadesili u polju.
Zatim je odlepi i baci u vatru. Prstima otkloni ostatak papira i onda štrcnu između zuba, ispred sebe. — Eto idu! — reče jedan. Okrenuo sam se. Ona dvojica nosila su Gruju. Pritrčao sam. — Ništa, ništa, ne brinite — teši me Gruja.
Išli smo žurno. U rovu je Dragan izdavao naređenja za dalji rad. Druga četvorica trebalo je da idu. Ovi ostavljaju puške i iz jednoga sanduka uzimaju bombe.
Ali, izgleda mi, oni toga nisu bili svesni. Začudo, bili su pribrani, kao da ne idu u smrt. Možda su malo nestrpljivi i žele da se ubrza stanje iščekivanja. Kad već mora da bude, neka dođe što pre.
Za njom artiljerija. Onda se ređaju štabovi divizije, armije, Vrhovne komande. Najzad idu liferanti i zabušanti. Kada se zaključi mir, padne komanda: nalevo-krug!
Izišli su obojica. — Pazite na stepenice! — dobacuje Radoslav, pa se obrati veterinaru: — Ćuti, bogati, neka idu! Za vino ne govori. — Taman posla! — Njih dvojica ne znaju za meru. Imali bismo muke sa njima i sutra...
— Beži, molim te. Em nakaza, a uz to još i matora. Ali ova... — Evo idu! — reče mi Toma. Okrenuo sam se... Dve dame, u crnim pripijenim elegantnim kaputima...
Mislio sam o tome i vraćao se, kad ugledah da iz jedne radnje izlaze njih dvoje i idu meni u susret. Zastao sam odmah pred jednom trgovinom i posmatrao izlog. Ali ništa video nisam.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Veselo idu selu i gradu, i na kog valja neprijatelja. Bože, im podaj dobar čas i dan! XVIII vek
I v polunošči utroba ječi, il' zora staje, moj voplj traje, uvi mnje! Idu bez tebe kak' jelen, v sebe imeja celu smrtnuju strelu gluboko.
vrata jednom zatvori, Dokle treneš okom, drugom otvori, Zuje vrata, šarke škripe, pucaju brave, Ovaj gore, onaj dole idu kao mrave, Il' fabriku novu gdigod kad prave.
Čovek hoće da je angel, angel se zlo gordi, — Da pogibnu svi lukavi s' svojima oskordi! Da propadnu i da idu svi od nas bez traga Koji kćeri kad udaju motre samo blaga, Kojima se prava [njina] ni zašto priznata, Svojom ćudi kome
Valjda su ovog leta na Olimpu renovi ljuti Kad o ručku skoro Pluvije plače svak’ dan. Bečlije idu rado na sela u zelenu goru: Cela se kuća digne, gazde, i sluge, i mopsl.
Izmeđ gora od zapada Dva s’ putnika vide mlada. Oni putem idu skoro. Kad zgledaše dvorac beli, Protrnu im korak smeli — Oni idu — idu sporo...
Oni putem idu skoro. Kad zgledaše dvorac beli, Protrnu im korak smeli — Oni idu — idu sporo... „Radomire, dragi brate,” — Mlad Radivoj bratu zbori —, „Sad u kamen srce stvori, Nemoj brate, vile
Oni putem idu skoro. Kad zgledaše dvorac beli, Protrnu im korak smeli — Oni idu — idu sporo... „Radomire, dragi brate,” — Mlad Radivoj bratu zbori —, „Sad u kamen srce stvori, Nemoj brate, vile da te
najviše krivo tursko praviteljstvo što mi hajduka toliko imamo; da mnogi otide u hajduke za nevolju; da u nas u hajduke idu ponajviše najznatniji ljudi i da među njima ima dobrijeh i poštenijeh ljudi, koji tek u društvu malo pomalo stanu zlo
Jakšić, Đura - JELISAVETA
hajd’! (Gunđajući izlazi.) JELISAVETA: I ti si gospodar? A ovamo ti idu robovi Da ti namera prave putove Neverstva svoga oštrim noktima Kao krtice zlobno podriju.
BOŠKO: Prognao ga je nevjernik! RADOŠ: Pa Radoš zar ne bi smio onamo ist kuđe mu sinovi idu? BOGDAN: Zar bi on išao u Turke? RADOŠ: Bi l’ išô, deco! Ta išao je!...
— Boško i Bogdan, s njima Staniša?.... Ili upravo on je pred njima — Jer najpre idu munje, gromovi, Pa posle toga hučno dolazi S vihorom silnim strašna bujica... Jesi li čula? Šeset tisuća!...
Zar su oživeli? KATUNOVIĆ: Živeli! Moji su Katunci to — Za smrt su čuli svoga vojvode, Pa s gromom idu da ga sprovode, U grob. — STANIŠA: Napred! Za mnom! A sprovešću ih, Katunoviću, ja!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Knez se jope' ljutio na Slatku Dušu kad bi mirio i odvraćô težake da ne idu sudu za svaku sitnicu. — Nemojte, djeco, — govorio bi pokojni Mijo — za svašto odmah letiti sudu. Sud je sud!.
Ogrnuli nekakve stare, lisičinom postavljene ćurkove, ispriječili podugačke čibuke, pa idu i pomalo posrću, a đače pred njima nosi debelu, voštanu svijeću.
A gdje nauči ona toliku nauku? David: Đavo bi je znao, glavati gospodine! Druži se mlogo s kneževom ženom, i idu tamo žandarskoj kasarni, pa ja ne znam...
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Nek se i panduri konjanici malo razdrmaju, i inače ništa ne rade do što idu po selima te zbiraju jaja za činovnike. Pa onda, ti panduri zarađuju lepu paru i na švercu, pa je pravo da se i oni
(Svi prate pažljivo i idu za Milisavom gledajući u vrh štapa.) Ja ću sa Josom da primim levo krilo i udariću na Knez-Jevtin bunar, kraj Mila
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Ona nije besprekorna, naročito ne u jeziku. Pa ipak Disove pesme idu među najmuzikalnije na srpskom jeziku. Neobična inverzija slika, pomerena sintaksa i tamna značenja najavljivali su nove
Zbirke Pesme (1938) i Hana (1939) najbolji su deo njegove poezije. One idu i među bolje knjige međuratne poezije uopšte. Njima je bliska kasnija Višnja za zidom (1950).
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Ostavi mater, babu i celu rodbinu da nariču za ocem, oplakuju ga, idu mu na grob, a on, prestrašen i najviše uplašen babinim strahom da sada sve ne propadne, ne izgubi se, naročito za nj,
Već kada bi bilo vreme da se diže, počeli sa ulice da se čuju koraci komšija koji idu da otvore dućane, k njemu, u sobu počela bi tiho, ali svaki čas da ulazi mati.
A i oni, opet, ne idu kućama, već u rodbinu, kod nekih tetaka, strina, da tamo spavaju. I da ih posle matere im, tražeći ih, i našavši ih
Prolaznici prolaze. Dućandžije, komšije, koji ispavani, posle ručka idu u čaršiju, da tamo na ćepencima sede, nazivaju im boga. Sa Mladenom se zdrave kao sa drugom, ravnim sebi.
I sa strane, ispod pazuha, videlo se kako joj se prsa tresu i odozgo sa lica idu, lete niz prsa suze joj. Mladen je osećao da ona plačući, u tom jadu, plaču, čeka da joj on pristupi, uteši je, bar da
Čas idu kod nje, čas se ovamo vraćaju. Jedino baba ostaje mirna, pribrana, čineći se svemu nevešta i puštajući da joj snaha, mat
Njeni pravilni prozori, zidovi. Kako po ulici, iza kapije prolaze ljudi, idu bilo svojim kućama, bilo na sedenje, večeru, veselje. Iz čaršije opet žagor, kretanje. Iz koje kafane čuje se svirka.
Bogatiji spremali su se, opet, da beže, idu u Leskovac, Niš, gde je bila srpska vojska. I svi su trčali oko njega. Čekali da on kaže, odluči se pa da pođu, ali on,
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
(Danica, 7, 1866, 399). Stari Srbi i Srpkinje, kad idu u crkvu, i danas nose kitu b. (»stegla kao strina b.«, s. n. posl; v.
IX p. n.) ne treba brati grožđe, »jer će biti gorko« (ZNŽOJS, 10, 54). Berba g. je svečanost: u berbu žene idu u stajaćem ruhu, i sprema se žrtveni ručak (jagnje, SEZ, 14, 274). Ako se na Božić mete kuća, opadaće g.
(BV, b, 1891, 74). O Božiću ljudi se uzajamno daruju jabukama (Begović, 92). U Dubrovniku deca koja idu da čestitaju Novu godinu, nose j., pa tu zabadaju novce što ih dobiju (Budmani u RJA, 4, 388e).
Drugog i trećeg dana Duhova žene u okolini Đevđelije idu u polje i beru m. za bojenje (SEZ, 40, 72). Kad dete bere m., izići će mu bradavice gde god padne mleko iz nje (BV.
O p. pričaju se i neke etiološke skaske. Zašto se p. nosi u crkvu? P. zvala rženicu da idu u crkvu, a ona joj odgovorila da vidi crkvu i odande gde je, jer je velika: zato Bog prokune rženicu, a p.
toga meće deci u pelene (»jer na taj miris ne pristupa veštica«, Karadžić, 3, 1901, 187), i inače daje se deci, kad idu van kuće, da ne budu urečena (GZM, 6, 1894, 662).
S. je vilinsko cveće. Prema jednoj skaski iz Prilepa, svrake idu u neku pustu planinu, u koju ljudi nemaju pristupa, i tu, za vile, beru s.
, u vezi s k., i 424 id, 494). Pri okopavanju ima raznih vračanja i gatanja: kod Popovaca gleda se tada kako k. idu žile (»ako idu pravo dole, biće sušno leto, a ako idu ustranu, biće kišovito«, SEZ, 65, 1952, 262); »u Kniću kad se
, i 424 id, 494). Pri okopavanju ima raznih vračanja i gatanja: kod Popovaca gleda se tada kako k. idu žile (»ako idu pravo dole, biće sušno leto, a ako idu ustranu, biće kišovito«, SEZ, 65, 1952, 262); »u Kniću kad se okopa njiva sa k.
idu žile (»ako idu pravo dole, biće sušno leto, a ako idu ustranu, biće kišovito«, SEZ, 65, 1952, 262); »u Kniću kad se okopa njiva sa k.
Sijerak (ѕorghum). Kad se okopava s., gleda se kako mu idu žile: ako »idu pravcem dole, u dubinu, sluti da će ljeti biti suša, a ako se žile razvijaju ustranu, znači da će ljeto
Sijerak (ѕorghum). Kad se okopava s., gleda se kako mu idu žile: ako »idu pravcem dole, u dubinu, sluti da će ljeti biti suša, a ako se žile razvijaju ustranu, znači da će ljeto biti kišovito«
Ćipiko, Ivo - Pauci
Putem stižu ljude. Sigurno idu u varoš za istim poslom. Požure, kao da će sijena nestati. Vojkan ne može a da ne nabaci koju Iliji; veli mu: — Vidiš
Vojkan ne može a da ne nabaci koju Iliji; veli mu: — Vidiš kako ljudi ne mare za blagajnu: ovi svi idu trgovcu! Pa da, ono što je tebi uradio tvoj pop Vrane, uradio bi i drugome...
—Kud ćeš s curom? — pita, nakreman vinom. —Pusti ljude da mirno čaršijom idu! — odgovori jedan od Radivojevih drugova, a Radivoj ne reče ni riječi, već laktom gurne Petra ustranu.
—Poslaćemo ga svim općinama. Doći će i na vas. — Kakova sramota? — umiješa se u razgovor Ilijv odvjetnik. — Oni idu za svojim ciljem, a taj je očit: hoće da pomađare sve što nije mađarsko, pa da tako stvore jednu veliku mađarsku državu.
Zahvaljuje predgovornicima. Zna da izrečene zdravice u njegovu slavu ne idu njega kao čovjeka, nego kao sina zajedničke nam napaćene domovine, nad koju se nadvile crne oblačine da je uguše...
Raskući ih nekolicinu, a sada djeca mu nastavljaju i idu za njegovim stopama! ... Što ne osude gazda—Nikolu? Svi se oni obogatiše, a čime trgovahu?
Zasve što je šesta ura, sunce nikako da se spusti, k'o da neće nigda zaći. A njih dvoje idu zaprašenom cestom i ćute. Osušila im se usta, pa im se ne da govoriti.
Vanka u prodoru duva južina; jednoliki šum odande dolazi i prolazi povrh kuća, dalje u noć. Idu polako ćutke, pored mora, i zakrenu u uvalu u koju vodi široki put, jer se na njenome krajnome rtu, između čempresa i
— Ružna je noć. Vidiće nas ko. — Ne boj se, 'ajdemo! — i povuče je za sobom. Djevojka popusti, ćutke idu niza selo. Mrak ih krije, a malo ko ih sreta.
'Ajdemo! — šapće joj, i rukom je obuhvati oko pasa. Već se ne čuje ni zvuk harmonike, ni žamor čeljadi, a jednako idu naprijed. Dolje, kod mora, instinktivno nađoše zaklonicu od vjetra. Ustaviše se i prisloniše uz među.
* U ponedjeljak, dan sudbenih rasprava, hodio je ujutro stari Ante Rajić u varoš. S njim idu sin mu Joso, Cirilo i dva momčeta, oba sina čobana Stipe, da se svi, na poziv, prikažu sudu.
Pa se obrati Ivinu znancu sa sveučilišta: — Isplatite gonjače, pa neka idu kud hoće! Njegova presvijetlost odavde će pješke, ionako je ravno.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Nisam jecala. Opustila sam se, naslonila glavu na gredu i mirovala. Znala sam da suze idu po istom tragu, ali mi se činilo da mi je celo lice vlažno.
Kazaće kako ona drži sve monahe na Kuli i ne pušta ih da idu u manastir samo da bi što duže bila nasamo sa Dorotejem.
Dok je žurno odlazila u svoje odaje, pratio sam je pogledom. Trebalo je da ode onim sporim gordim korakom, kako idu gospodari; želela je, međutim, da otrči kao što to rade žene koje su sa bojišta tek primile vest o pogibiji.
Tako, idu orni divovski Dadara i njegov konj, prte moćnim nožurdama široku prtinu, a za njima odlučni konji i odlučni ljudi grabe put
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
j. poslao ih besplatno recenzentima, onda se ostala njegova deca razmile po širokom svetu i idu stranim ljudima da ih uče i zabavljaju. To se od njih traži - jadna siročadi!
On posmatraše te dve prave koje idu iz Aleksandrije i iz Sijene ka Suncu, i šetaše, u mislima, po njima gore-dole. Jedna misao, iznenadna kao munja, sinu
One idu korak po korak. Koliko sam puta posmatrao to pešačenje naučnika i proučavao ga. Video sam ih svakojakih: lakog i gracioz
Visine do kojih se penju Sunčeve protuberancije ogromne su; one idu u stotine hiljada kilometara. Sravnimo ih, šale radi, sa našim ženevskim vodoskokom čijoj smo se visini divili, i koju
Neki od ovih su dostojanstvena nebeska tela sa prečnicima koji idu u hiljade kilometara. U toj svojoj porodici vrši Saturn dužnost Sunca, zagrevajući njene članove svojim tamnim, ali
Stanković, Borisav - TAŠANA
SLUŠKINjA (žureći da ove budu spremne): Hajde, snaške. Služba se već odavno pustila, jer evo već i crkveni prosjaci idu po kućama. I kod nas već neki bio. TAŠANA (razdragano): Ako! Ako! I podajte svakome štogod. (Stani): Idi ti tamo.
Sve je to, koliko je Bog dao, zbrinuto, pa posle mene, ako hoće da rade, ne mora na tuđi prag da idu, tuđi hleb da jedu. I onda, zašto da ne zapevam?
SAROŠ (jetko): Da! Ne bih ni sada došao. (Ljubomorno): Ali vidim kako ceo svet dolazi. Sad baš čaršijom idu sa tvojom decom hadži Rista i otac ti, Mladen.
Na sredini tavanice visi oveća lampa. U kelneraju, gore, dve lojane sveće, kojima se gazda i momci služe kad idu u podrum da toče piće. Čuje se lupa na kafanskom ulazu.
Od Vaskinog napoličarskog rada, od njene njive, bašte, to su ovde pare. I pare u njeno ime, u njen i moj sevdah će da idu. Od sevdaha su one došle, u sevdah nek idu! Na, evo ti!
I pare u njeno ime, u njen i moj sevdah će da idu. Od sevdaha su one došle, u sevdah nek idu! Na, evo ti! NAZA (uzima novac i odnosi ga krišom kafedžiji, šapćući): I ovo plaćam za Saroša!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Pa onda uturi noge u cipele, ustade, i poče: „Pantalone, majstore, to je teška stvar. Eno, pogledajte one oficire što idu tako prekoputa. Pogledajte koračanje, pogledajte nogavice. Ali to odelo nije ovde rađeno. Evo kako ja mislim, majstore.
U većem broju su došli na sahranu samo posednici sa udaljenih imanja — Na prstima idu! — posmatra gospodin Joksim. Posle pogreba, odmah se vratili svojim kućama, i to na najboljim konjima.
Biva da od jednoličnosti i praznine palanačkog života stanu svi satovi po kućama; a za ono nekoliko džepnih, što idu, niko ne pita, jer se boje odgovora. Zar tek! Uf, nikada podne dočekati! nikada subotu dočekati!
Ne dam da ga Švaba osramoti i da i mene osramoti, razumete li!... Pogledajte ih kad zajedno idu. Luka, kao da ga kostima hranim: nije porastao ni pojačao od dvanaeste godine. Bled, sitan, mekće kad govori.
nije mi, k'o jednom gazdoviću, lako da to priznam, ali eto vidiš i čuješ što ti propovedam: sve sami siromasi idu u groblje!” Todor reče „siromasi , a ja velim p r o p a l i c e. Ju-he! dok su puni ambari; ju-he! i kad su prazni.
će možda svoj deo prokockati, možda će i Juličino i moje štrbnuti; ali dotrajaće nam valjda svima do groblja, a tamo idu siromašni ljudi... Smiluj se, Gospode, i meni...
Oko samih sebe se obavijaju! Idu dva ogranka jedno drugom u susret, omotaju se jedan oko drugog, usprave čvrsto, i odmah se za njih hvataju nove,
Ako je religija, na nož bi išli za nju; ako je nož, s nekim religioznim ritualom idu u strasti i nerede... Ja nisam video ni Španiju ni Palestinu, ali osećam da tima mojim drugovima zavičaj može biti
mirna kao bubica, pokaza se hrabra: otišla u Ameriku, ujaku, koji je bio drvarski trgovac u nekom gradiću u Kanadi. Idu godine. Kronika beleži samo neke kratke znake, više kalendar nego istoriju.
pa Brankov brat, očni lekar, a onda, naravno, nije više bilo nego korak daleko da i Branko stane u red palanačana koji idu specialisti u Beč. Diagnoza nije postavljena definitivno, ali je promena načina života naređena kao neophodna.
daleko, i, što je Janu uvek mnogo zanimalo, o moru, i mesecu, o plimi, o školjkama zatvorenim koje odjedared počnu da idu. Pa pripovedač zaćuti, pa se smrkne, a Jana onda zna da je vreme da ide, i ode; srećna što je bilo ono što je bilo.
— Zašto su ih onda zatvarali? — pita Soka. — Zato što su skitnice, nemaju kuće, idu u krčmu, opiju se, tuku se. Pa ih posle apse, pa proteraju, pa opet u aps, pa sele nekuda dalje, nemaju svoje društvo.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
On se, istina, u svom predsloviju izvinjava što je primetio da ponajviše ćaci, koji u školu idu da što nauče, knjige pišu i za narodne učitelje sebe izdaju, pak je mislio da on kao star čovek veće jošt pravo na to
« Ovo izrekavši, predstavi mu kako tisućama ljudi na njega idu da ga zarobe; so tim skine ruku, premda ne rado, s njega, u zabuni zaboravi kazati »ni o panj, ni o kladu«, nego »i o
Tu nađu lađu, koja ji baš čeka da u otečestvo njiovo idu; gdi zaista nađu roditelje pomirene i smeštene, i — venčadu se.
Phaedruѕ Suze, ljubezne moje čitateljke, dele se na suze koje od srca idu, i suze koje od srca ne idu. Prve su opšteg, a poslednje samo ženskog roda.
Phaedruѕ Suze, ljubezne moje čitateljke, dele se na suze koje od srca idu, i suze koje od srca ne idu. Prve su opšteg, a poslednje samo ženskog roda.
Prve su opšteg, a poslednje samo ženskog roda. Suze koje od srca idu opet se dele na suze koje iz lukavog srca izviru, i suze koje iz čistog srca idu.
Suze koje od srca idu opet se dele na suze koje iz lukavog srca izviru, i suze koje iz čistog srca idu. Dalje, na suze koje od žalosti proističu, i na suze koje u prezjelnoj radosti postanak svoj nalaze.
Zato ovi po pravilu retko i idu, no ponajviše sede i sedeći gledaju kako im glave sede. K ovim i ja prinadležim, želeći prvo čitateljma moje
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Profesori u tom pogledu idu tako daleko da su oni već pre Voroncova kadri bili pretvoriti petla u kokošku, i obratno, i onda nikako čudo nije što
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Čak i nečiji automobil, i jedan fijaker. Maršovali smo ceo dan... Drugoga dana krenuli smo zorom. Sa nama idu i pešaci. Uveče smo poseli položaje, ali oko deset časova stiglo je naređenje da hitno odstupamo.
Vojnici vuku volove, drugi ih bodu tesacima i uvijaju im repove, da brže idu. Vojnici izbezumljeni i usplahireni zveraju unazad, pa i ne gledaju ispred sebe...
Iznureni telom, izmučeni duševnim kolebanjima, lišeni tako volje, idu mrzovoljno, osluškujući neprestano šta se oko njih govori. Komore se uveliko osipaju.
— Strašno! — progovori neko. Ostali su ćutali. Svi su oni imali osećane potištenosti, kao da idu da prisustvuju pogubljenu nekog svoga najmilijeg. A tek vojnici!...
Ne zna se šta je gore. Niko ne sme konja da pojaše, jer se neprestano klizaju i padaju. Zato vojnici idu zaobilaznim putem, kroz šumu, prteći staze. Malo niže zastadosmo. Čekali smo dugo. Zatim se lagano pomerali.
Kupovali smo gde smo stigli, i napunismo bisage, da bismo podelili i onima koji idu za nama. — Ej, grdna vam majka, I vi ste mi neki junaci!... Pobjegoste iz zemlje — grdi nas jedna Crnogorka.
Glave su uvezali bašlikama ili maramama, preko ramena nabacali torbe, a puške prebacili poprečke preko leđa. idu pogureni sa svojom mišlju, Od kamena do kamena, preko prljavih potoka, pokraj ogolelih vr zina I crvotočnih ograda.
Lica su potamnela od umora i splasnula od gladi. Pesma je odavno zamrla, razgovori su prestali. Idu ljudi od mesta do mesta, namamljeni pričama o hlebu i toplom suncu Jadranskog mora.
Sem nekih arnautskih kolačića ničeg više. A i to nestade... Sa grada pripucaše baš tada topovi, kao znak da idu aeroplani, te se sklonismo brzo u hodnike kuća. Bombe iz aeroplana počeše da prašte po varoši.
A na dan mobilizacije, pre godinu i po dana, bilo nas je dvadeset i osam hiljada... Ljudi idu turobni i ćutljivi. Glave su im klonule od umora i svaki gleda preda se. A i o čemu bi razgovarali...
Čujemo zvuk nekog zvona... Sretosmo jednog pešadijskog potporučnika, koji nam reče da je dat znak da oficiri idu na večeru. On nam pokaza i izlaz.
Ah, onome se cedi voda iz otvorenih usta... Opomenuh decu da se ne okreću, već da gledaju kuda idu. Uskom stazom iziđosmo na uzvišicu i nađosmo se pred onom kućom. Beše tu jedan trećepozivac.
Petrović, Rastko - PESME
slobodnu volju, koja je ostvarena u čoveku, ne mora biti jedinstvena u prirodi: mogućnosti su njene bezgranične čak ako idu i po izvesnom zakonu.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
MAGDA (ljubi ga radosno u ruke): Vaistinu voskrese! Oh, hvala, slatki gazdo! KOŠTANA, SALČE i OSTALI (hoće da idu.) MITKA (zaustavlja ih): Stoj! Kude vi? KOŠTANA (pokazuje na Tomu): Ljutiće se... MITKA Ovamo, ti! Mene gledaj!
Ispred kolibe Koštanine kmet ciganski i Ahmet. Dotrči Kurta. KURTA (radosno): Idu, idu, svatovi! KMET (uplašen, utišavajući ga): Ćutite! (Kurti): Kurto, ti gore, na sokak i pazi! (Kurta odlazi.
Ispred kolibe Koštanine kmet ciganski i Ahmet. Dotrči Kurta. KURTA (radosno): Idu, idu, svatovi! KMET (uplašen, utišavajući ga): Ćutite! (Kurti): Kurto, ti gore, na sokak i pazi! (Kurta odlazi.
KMET (ostaje, i svaki čas viri. Čas gleda u Koštaninu kolibu, čas na drum, sa kojega se čuje svirka. Hrabreći se): Idu, idu svatovi! (Uplašeno, gledajući na Koštanina vrata.) Oh, kad će već da je odvedu? Umreh od straha da ne pobegne!
Čas gleda u Koštaninu kolibu, čas na drum, sa kojega se čuje svirka. Hrabreći se): Idu, idu svatovi! (Uplašeno, gledajući na Koštanina vrata.) Oh, kad će već da je odvedu? Umreh od straha da ne pobegne!
Šantić, Aleksa - PESME
Vrhovi se žare — Tiho veče šušti u grimizu svile; Oni kući idu, kao senke milê Putem, pokraj groblja, uz jablane stare. 1912. TEŽAK Zamahujem.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Jasne njene elemente (pričanje o raznim događajima itd.) sadrže, na primer, tužbalice i naročito ratničke pesme, koje idu među najranije ljudske tvorevine.
Ali uporedo s tim tendencijama uvek idu i tendencije samih narodnih masa, i one su najpretežniji, najvažniji deo usmene književnosti (uključujući tu i epiku).
(Za Dojčina istorija ne zna, ali događaji o kojima je reč idu svakako u doba posle osvojenja Soluna.) Sagradivši tvrđavu u Smederevu (u obliku trougla sa dvadeset i četiri kule),
Ban Derenčić i njegova sestra Doroteja iz pesme o boju na Krbavskom polju idu među najtragičnije ličnosti ovoga doba.
Drugi imaju veze sa sadržinom; takvi su: „Još zorica nije zabelila“, „Česte knjige idu za knjigama“; zatim oni koji počinju rečima: knjigu piše, vino pije, kad se ženi, konje jašu, slavu slavi, hrani majka,
Toke razbi, srce mu raseče. Turski konji noge iskidaše šetajući jutrom i večerom. U opšta mesta idu i opisi odela, oružja, opremanja konja, megdana, bojeva, lepote.
svaki od ovih načina duboko je opravdan: u prvom slučaju i u pitanjima i u odgovorima o tome da li je vreme da hajduci idu u šumu — sasvim prirodno — ističe se na kraju „janje za zaklanje“; u drugom slučaju stih „ne imao od srca poroda“
Digoše se sva tri mladoženje, svaki vodi iljadu svatova, pravo idu dvoru devojačkom: napred Marko, a za Markom Janko, a za Jankom Ustupčiću Pavle.
okovanu, Marko nosi zelenu dolamu, Marko pije uz ramazan vino, — još nagoni odže i adžije da i oni s njime piju vino. Idu Turci caru na parnicu: „Car-Suleman', i otac i majko!
Ak' nagonim odže i adžije, ne može mi ta obraz podneti da ja pijem, oni da gledaju, — nek ne idu meni u meanu. Ako l' nosim zelenu dolamu, mlad sam junak i dolikuje mi.
To je Marko poslušao majku: on uzima ralo i volove; al’ ne ore brda i doline, već on ore careve drumove. Otud idu Turci janjičari, oni nose tri tovara blaga, pa govore Kraljeviću Marku: „More, Marko, ne ori drumova!
38 SMRT VOJVODE PRIJEZDE Česte knjige idu za knjigama; od koga li, kome li dolaze? Od Memeda, od cara turskoga, a dolaze do Stalaća grada, do Prijezde, vojvode
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
iz onih jedinica koje su se borile protiv neprijatelja, oni su se sad probijali put svoga zavičaja riješeni da ne idu u ropstvo. — Svrati, junače, pričaj kako je bilo — zvali bi seljaci obradovani što vide naoružana borca.
Nikoletina ostavi motiku kojom je nešto u bašti kopao i brzo preskoči ogradu. — Gdje su? Kud idu? — Evo ih uz put. Idu tvojoj kući. Nikoletina se obazre lijevo-desno i povuče dječake u gustu šikaru poviše bašte.
Nikoletina ostavi motiku kojom je nešto u bašti kopao i brzo preskoči ogradu. — Gdje su? Kud idu? — Evo ih uz put. Idu tvojoj kući. Nikoletina se obazre lijevo-desno i povuče dječake u gustu šikaru poviše bašte. — Ovamo, brzo!
Pucnjava naglo prestade. Ustaše su, valjda, mislile da su ga pogodile, pa ili su produžile put ili... — Ili sad idu ovamo da vide koga su ulovili!
— Sve je to od jedne kugle: ovdje je ušla, a ovdje izišla. — Ustaše idu u tvoj zaselak, to sam pošao da ti kažem — tek se sad sjeti dječak, ali Nikoletina sasvim mirno odgovori: — Već sam
Da idu Stričevoj kući i da se propituju, to se za dana niko nije usuđivao, moglo bi se lako naletjeti na ustaše. Već pred sam
— Bježite, eto ustaša! Idu od raskršća! Ustaše opaziše bjegunce kad su uprav pretrčavali jednu uzvišicu pod Gajem i povikaše: — Stoj, stoj!
Pogađam kud se provlače ljudi kad idu u krađu drva, kuda dječaci kad pođu pljačkati voće, a kud će opet okrenuti neki stranac, koji voli da ne bude ni od
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Zato od ono dobine vrlo su svakad merkali na tu zvezdu kad će izaći i ukazati se da idu za vremena po skorije pokloniti se i predati se tome golemom silovitom caru, dokle on sam k njima nije s branju došao.
Zapitah u sukob mi jednoga čoveka, kuda idu hitnjom ti toliki ljudi. On mi kaza: »Idu, reče, u Jerusalim, hitaju da stignu u crkvu na prazdnik vazdviženija častnago
Zapitah u sukob mi jednoga čoveka, kuda idu hitnjom ti toliki ljudi. On mi kaza: »Idu, reče, u Jerusalim, hitaju da stignu u crkvu na prazdnik vazdviženija častnago i životvoreštago krsta što će skoro
putuje, ukazujući se galijašem koji što nose da ne imadu prohoditi Soluna sa hranom, zakazujući im tamo najbrže da idu. I tako u gladnu godinu predrža i prehrani Solunjane dovoljno. 6.
Na to on sverova mu te ih opravi lepo s peškeš, posla ih neka slobodno idu k caru Amiri Amuragoviću i da nadgledaju kćer mu svoju i sestru.
« I prestupi svoju zakletvu, te veru pod noge udari. Dozva barbira tobože da se obriju i tako da idu doma, a zapovedi barbiru preseći im očne žile te tako ih obojicu poslepi. Onda ih posla k otcu doma.
Zašto taki pred njega svakojake ljude puštam! Zato pak neke i natrag mi ih valja vraćati, nek idu otkud su došli; paziti od uhoda i od vatre; ko li ne bi kteo ustupiti, onoga špuškom u bok; ako li se ko počne inatiti
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
A čine se kao da ga i ne gledaju, nego gledaju pravo preda se i idu sitno, pravo i pažljivo, kao da prelaze preko kakvog brvna preko potoka.
u nedelju u svilenim fustanima u kolo, a u ponedeljak zavrgnu motike preko ramena, pevajući ,,Zelen zekir, drago moje“, idu u polje, u njivu ili u vinograd... Sve su to bile lepe prilike za Manču.
Ljuljaju se i pevaju „Čije pero na nišaljku, gajtane moj“! Oni iz kola idu pa ljuljaju druge ili se sami ljuljaju, a oni sa nišaljke idu u hvataju se u kolo.
Oni iz kola idu pa ljuljaju druge ili se sami ljuljaju, a oni sa nišaljke idu u hvataju se u kolo. Dođe malo posle i Zona sa drugaricom svojom, Genom Krivokapskom, onako isto kao što su pre
Svršila se i ova igra. Odmaraju se i igrači — neki idu „nišaljci“ da se ljuljaju. Razleže se pesma s nišaljke, razgovor na sve strane, samo se drugarice ućutale. — Vaske, mori!
bi onda seo i ne bi se digao dok mu se prvo njegov tatko ne digne; samo u kafani bi on prvo oca opominjao da se dignu i idu. S kokoškama je legao, s petlovima ustajao. Bio je štedljiv.
jedni, a njih je većina, idu pravo kući, — to su oni što svako veče sruče pazar u kesu i nose ga kući; pod jednim pazuhom nose kesu, a pod drugim
A drugi, koji takođe rano zatvaraju dućan, ali koji ne nose uveče pazar kući, ne idu pravo kući, nego svraćaju obično u kafanice.
Najranije se krenuše na rad baštovandžije i dunđeri, za njima zanatlije i trgovci idu i otvaraju dućane i iznose mangale i meću ih na ivice trotoara da se ćumur bolje razgori.
Prolaze đaci, i sitni i krupni, muški i ženski, osnovci i preparandisti. Osnovci idu sa knjigama i lepinjama pod miškom, i džaveljaju i galame, a preparandisti s knjigom pod miškom, britvicom o kuku i brigom
i lepinjama pod miškom, i džaveljaju i galame, a preparandisti s knjigom pod miškom, britvicom o kuku i brigom za vratom, idu u grupama, ali ne džaveljaju i ne galame, nego idu tiho i ćute i izgledaju zlovoljni i zabrinuti.
s knjigom pod miškom, britvicom o kuku i brigom za vratom, idu u grupama, ali ne džaveljaju i ne galame, nego idu tiho i ćute i izgledaju zlovoljni i zabrinuti.