Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Cvetom se kade od uroka, plača i strave (S. Trojanović, Vatra, 188). Na svetog Ignjata (20. XII) nahrani žena živinu u krugu od p. (»da bude sve u kupu u krugu«, SEZ, 19, 69).
K. se naročito rado upotrebljuje u vračanjima za plodnost stoke i živine. Živina se na Svetog Ignjata (21. XII) hrani u krugu od k. loze (SEZ, 19, 69). K.
H. grančice imaju takođe veliku ulogu u kultu. U južnoj Srbiji običaj je da na Svetoga Ignjata domaćin uđe sa h. grančicom u kuću, i čestita ukućanima Novu godinu; zatim tom grančicom čara vatru, i posle je zabode
vrši se na Uskrs (jako starinsko) pričešćivanje koprivom (SEZ, 32, 399). Sa š. grančicom vrača se, na Svetog Ignjata, i na Božić, za berićet, i posle toga zadene se ona za verige (SEZ, 14, 72; 89). »Gde š.
da bi na glavi rasla čvrsta »k̓o drenovina« (GZM, n. s., 26, 1971, 43). u Vranjskom Pomoravlju na Svetog Ignjata polaženik, uz blagoslove za plodnost, džara i raspiruje vatru d. grančicom (SEZ, 86, 1974, 104). U Gruži d.
pored kukuruza i žita (GEM, 28—29, 205, Resava); a na Sv. Ignjata domaćica izruči polaženiku preko leđa sito ili rešeto semena u kome je i p. (SEZ, 19, 69, Homolje).