Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Jer šta je to pobeda, i može li je danas biti? A mi pijemo u logorima za srećne rezultate, igramo besno, delimo ordenje, zavodimo jedan drugom žene, pretimo i pevamo u onom ludilu osuđenika pred vešalima, a te
Afrika
Smemo da igramo, smemo da ga pozdravimo, zdravo, zdravo! Igrajte, igrajte, dajte nam vatre!“ Poznato je da crni, u najviše slučajeva,
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
pri strižbi, izgovara sledeće reči: „Da je živo i srećno; da je srećna strižba, da je d’lgovečna; sad na strižbu da igramo a kroz nekoliko godina na svadbu, da Bog dâ!
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
II Traže se svi oni barovi u kojima smo učili da se opijamo i igramo engliš valcer, traži se Megi Friza, Desa Kesa, Lili Petobanka, koje su plesale igru sa sedam velova pod lažnim imenima
— izlete pred nas Bajčetić, ozbiljan čovek, političar.— Umalo mi ne razbiste šoferšajbnu! Šta to radite? – Igramo klisa... — odgovaramo. a sve očima tražimo izgubljeni klis.
Sremac, Stevan - PROZA
— ’Oćemo l’, fabriko? — pita ga Jova. — O, ja, da igramo. Ali nema kradiš žandarm? — uslovljava Kristijan — jer Jova je užasno voleo da zbuni Švabu pa da krade žandare.
— A, ti juče kradila mnogo! — smeje se Švaba. — Juče je juče, a danas je danas. Nego, u šta ćemo da igramo? Ako ti dobiješ, da uzmeš moju Kaju. — O, za mene dobra moja Kati; ona mene pravi knedle, meni ne treba tve žene.
Takvim komedijama pri kartanju zbuni ga Jova i Švaba redovno gubi na »džandaru«. — U šta igramo, Švabo? — pita ga Jova. — Sa jedna kafa! — veli Švaba.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
— Zima, zejo, odi da se igramo! — I lani je bila, teto, — odgovori zec. — Zar si ti lanjski? — zapita ga ona. — Jesam, vala, i preklanjski!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Mislim, to kolo... Izlazimo iz „merdže“ i hvatamo se za ruke, pa dok to prokleto kolo drnda i trešti, mi igramo „dvojac“.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Divlje sred plaveti igramo kolo, s večeri goli spavamo kraj premlaćenih kipova. Krišom nas pitaju pevači; ko je to bio na sahrani neba, ko
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
koji nije dozvoljavao odgovor kako su ovo samo pretpostavke, da i on sam zna da u ratu tako ne biva, da se mi sada ne igramo vojske i kako ja treba ozbiljnije da shvatim svoju dužnost. U stavu „mirio“ mrmljao sam bez prekida: — Razumem!...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
do pojasa, A deveru, vojno le! do kolena, S mladoženjom, vojno le! ravno rasla. 65. Mi igramo i pjevamo Oko skrinje nevjestine; Neve zove rabra svoga, Da joj skrinju srebrom pospe.
65. Mi igramo i pjevamo Oko skrinje nevjestine; Neve zove rabra svoga, Da joj skrinju srebrom pospe. Mi igramo i pjevamo Oko skrinje nevjestine; Neve zove baba svoga, Da joj skrinju srebrom pospe.
Mi igramo i pjevamo Oko skrinje nevjestine; Neve zove baba svoga, Da joj skrinju srebrom pospe. Mi igramo i pjevamo Oko skrinje nevjestine; Neve zove majku svoju, Da joj skrinju srebrom pospe.
Mi igramo i pjevamo Oko skrinje nevjestine; Neve zove majku svoju, Da joj skrinju srebrom pospe. Mi igramo i pjevamo Oko skrinje nevjestine; Neve zove braću svoju, Da joj skrinju srebrom pospu.
Mi igramo i pjevamo Oko skrinje nevjestine; Neve zove braću svoju, Da joj skrinju srebrom pospu. Mi igramo i pjevamo Oko skrinje nevjestine; Neve zove sestre svoje, Da joj skrinju srebrom pospu. 66.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Pravi glumac treba da ume da igra i klupu, i metlu, ako treba! JELISAVETA: I ne znam zašto igramo baš te Razbojnike! VASILIJE: Zato što je Šiler nemački pisac! Koga bi nam drugog dozvolili da igramo?
VASILIJE: Zato što je Šiler nemački pisac! Koga bi nam drugog dozvolili da igramo? I zato što naša publika, naš narod — sa svojim hajdučkim, ustaničkim i slobodarskim tradicijama, ovako nepokoran,
JELISAVETA: Ta dozvola se traži samo u Srbiji! VASILIJE: Pa šta? JELISAVETA: Mogli bismo da pređemo u Bosnu! Da igramo u Višegradu i Goraždu... VASILIJE: Teže je Srbinu danas u Bosni, nego guji u procepu!
JELISAVETA: Pa ne možemo se ubiti, ako nemamo! Daću joj neku od mojih haljina iz „Višnjika”. Ionako ne igramo ruske komade.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Bićemo ukopani do ponoći, čim se razdani moći ću da tučem bočnom vatrom. Igramo se, kao deca, rata. Prilazi nam zatim ispitna komisija, sa predsednikom generalom Snjarićem, na konju.
Iako ja stojim, pred njim, u stavu mirno, čini nam se kao da smo se vratili u detinjstvo i da se, vojnika, igramo. Podseća me kako sam ga jednom odalamio.
Zna se da je car Karlo cvrcnut, već ujutru. Mi, međutim, igramo vals, kao da smo na Marsu. Krajem oktobra cvrcnuti Karlo, uplašen od krvi, raspustio je austrijske zemlje, kao što se
Pošao sam mu u susret koliko sam mogao. Igramo se rata, kao deca, u miru. Kroz dogled, slučajno, primećujem prve patrole neprijatelja, a posle i više strelaca pa
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Pa da niste uz vladu, ne bih vas ja ni izabrao! Hoćete, valjda, da sad mi ministri igramo uloge opozicije? Idućih izbora nećete mi vi doći.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Kako ih se drugi bojat neće kad mogaše oblagati dužda! KNEZ JANKO A bješe li igre u Mletkama, kao ovo te se mi igramo? VOJVODA DRAŠKO Bješe igre, ali drugojače. U jednu se kuću sakupljahu pošto mrkni i pošto večeraj.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Brzo zabaci šamiju i siđe. Glasno, kao u inat nekome, ču se kako ona reče: — Hajde da igramo. — Mlada, mlada hoće da igra! — I sve se skleptaše oko nje, osobito strine joj, tetke.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Darvin se obrati unučićima. „Šta radite vrapčići moji?“ „Divno se igramo!“ - Ovo je arapska pustinja! „Ovo je pas Džuki!“ „Ja sam lopov Alija!“, graknuše dečica.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I kartali smo se mnogo i u velike sume, u lire i napoleone, i nove novcate novčanice, hladnokrvno, cinički, kao da igramo s tuđim parama, i kao da je ono slama a ne novac, po grupama, satima skrštenih nogu, na mekim svilenim šiljtetima jedne
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Pa zašto je onda potrebno da se igramo žmurke, da se skrivamo iza tih paravana, da pričamo tobože o drugima, da ljude gnjavimo pričom kako je dobrom Kimu
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Samo... ČEDA: Šta samo? VASA: Mi tu udaju ne računamo. ČEDA: Kako ne računate? VASA: Pa tako, brate. Igramo, recimo, ja i ti tablaneta, je li?
Petrović, Rastko - AFRIKA
Smemo da igramo, smemo da ga pozdravimo, zdravo, zdravo! Igrajte, igrajte, dajte nam vatre!“ Poznato je da crni, u najviše slučajeva,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
puškomitraljeza, oko sedam stotina šezdeset mitraljeza, pet stotina osamdeset topova i osamdeset i jedan aeroplan... Igramo na poslednju kartu: ili-ili! Sve je u napregnutom stanju iščekivanja, kao zapeta puška. Ceo se front utišao.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Slavna zabava! Bata Rajković, u drugoj sobi u apsu ja zbog bezobrazluka a ona zbog boga Zevsa — i kroz zid igramo trange-frange. Šta bacaš, šta nosiš, izbroj štihove, plaćaj, — sve kroz zid.
— Nismo mnogo pili, a nismo ni mnogo larmali. Pod ambarom na slami smo probali da igramo kolo, ali snage za kolo nije bilo. Miša bokter ne može od rakije, mladići ne mogu od vina.
Petrović, Rastko - PESME
LOVČEVO BDENjE Ja i osam evropskih dosada Posedasmo da igramo karata: Imena Dantona, Robespijera i Marata Spominjemo uz smeh.
Bolni, zgrčeni i hladni, ja i osam dosada I tri vođe revolucije, igramo se, kartamo. A na kartama da su slike ljubovca naših, o jada; I naših očeva i prijatelja, da l' znamo Il' samo nam se
Stanković, Borisav - KOŠTANA
VASKA (ide ka suprotnim vratima vičući): Stano, hodi i ti ovamo. Hodi da igramo i da pevamo. OSTALE DEVOJKE (odlazeći igraju i pevaju): Šano dušo, Šano, otvori mi vrata, Otvori mi, Šano, vrata,
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Dječak ogorčeno pljucne. — Phi, baš su mi i to neki kićeni sveci! Da oni mene nešto zamole, na primjer da se igramo „trule kobile“ili šta bilo drugo, ja bih odmah skočio. — Ma šta ti to gunđaš? — upita ga Jovanče, njegov drug iz klupe.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Za Rade komšijče, za naše seljanče! Jelke, tamničarke! Jelke, zulumćarke! Ela da igramo! Ela da trupamo! Prestade zamalo pesma, a igra traje i razvija se još lepše i još bujnije; čuješ kako zveckaju
Jelke tamničarke! Jelke zulumćarke!... Ela da igramo! Ela da trupamo! Opet umuknu pesma i pevanje, a igranje i dalje traje uz svirku Cigana.