Upotreba reči ili u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

lanci tupim svojim jekom bude bolom uspavanu svojtu onih što na megdanu bojnom, svetom strašću zaneti, vikahu: „Smrt ili sloboda!“ I gle, nesrećnici!

Katkada je po sedam-osam stotina kola zastalo da se u kakvome ritu ili šumi odmore. Izgledaše kao četa divljih Avara, s tom jednom razlikom što u našoj gomili ne beše nijednog ratnika.

Siromah otac! Ko zna o čemu je mislio, čega li se sećao? Da l’ mojih il’ svojih muka? Ili je, možda, sažaljevao celo koleno što se u trećoj desetini devetnaestoga veka izrodilo?... Ja ne znam, a on je ćutao.

Moja fantazija beše ionako mlada i živahna, i ja sam već predstavljao sebe da sam Rafaelo, Andželo, ili, najmanje, Koredžijo... Oh, tašte sujete!... Ali možda bih i bio veliki živopisac?... Ko zna?...

špaga cigaru i, ponudivši jednu meni, zapali svoju; a to nije bilo nešto obično, jer on sam vrlo retko je pušio, i to ili u najvećoj brizi ili bezbrizi, a, drugo, nije rado gledao da ja pušim.

jednu meni, zapali svoju; a to nije bilo nešto obično, jer on sam vrlo retko je pušio, i to ili u najvećoj brizi ili bezbrizi, a, drugo, nije rado gledao da ja pušim.

Ona me pogleda velikim crnim očima u kojima je treptala suza jedna; ko zna da l’ suza bola, kajanja ili tuge goleme? — Na mojoj duši, kao sinji kamen, leži teret prošlosti, a sadašnjost nemilostivom rukom srce mi cepa.

Dođe Božić ili Uskrs (majka ti beše još živa: vesela, mlada, a hitra kao veverica; otac tvoj mladić kakvoga samo Diškrećanka može

Haj, moja dobra Maro!“ A ona ga pogleda, al’ kao da ga nije ni poznala, jer ne pokazivaše nikakve znake radosti ili druge kakve uzbuđenosti. Sklopila je nanovo oči i ćutaše kao obično.

koga srodnici i prijatelji ostave u groblju, pa se posle svojim kućama raziđu da još za neki dan pripovedaju žalostive ili vesele priče o pokojnikovome životu. I ja sam, odista, tako osećala kao da sam u grobu.

Ode kao senka. Nikakav šum nisam čula od njegove opaklije ili od opanaka: pažljivo je koračio sve senkom, pomrčinom, samo da ga u našem sokaku ne uhvate.

crne tavnice sa svojim uzanim prozorima izdaleka se vide; lice im je belo, okrečeno, ali onaj koji je za njih slušao, ili u njima živeo, tome se srce ledi... Ja sam sva drhtala, misleći na moga Aleksu...

Obradović, Dositej - BASNE

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

Zašto da sam gdi nibud prebivati s t o b o m izabrao, to ne bi moglo biti razvje u samo jednom mestu, selu ili gradu, a spriopštava|jući ti ovu knjižicu, svudću s t o b o m biti i gdi god ona dospe i dođe, tu ću se s t o b o m

Ibo ono što sam se ja nadao jošte posle tri ili četiri godine sopstvenim pristaranjem i iždivenijem učiniti, to isto u vreme ove jedne godine svojom milošću i darom o

priobiknuti mlade umove da se i sami sobom malo pomalo razmršavaju, razjašnjavaju i rasprostranjavaju, u sve što čuju ili čitaju skroz da proniču, u svačem lažu od istine da raspoznavaju, i sverh svačesa pametno i zdravo da misle i sude!

krstovi od kojih se na mesečini vide seni, pak ko se je naučio iz mladosti plašiti, prolazeći tuda, vidi te seni, ili kakva psa da tuda protrči, ili mačka kom se u noći sijaju oči, ili koji istrunut krst gdi se sija i plamti: onda ti mu

vide seni, pak ko se je naučio iz mladosti plašiti, prolazeći tuda, vidi te seni, ili kakva psa da tuda protrči, ili mačka kom se u noći sijaju oči, ili koji istrunut krst gdi se sija i plamti: onda ti mu se užeže mečtanije i uzbuni

iz mladosti plašiti, prolazeći tuda, vidi te seni, ili kakva psa da tuda protrči, ili mačka kom se u noći sijaju oči, ili koji istrunut krst gdi se sija i plamti: onda ti mu se užeže mečtanije i uzbuni krov, užas napadne na njega, a jošt kad

Ko bi rad da nikad ništa ne izgubi, mučno će što dobiti. Velika je različnost s razumom ili bez razuma što izgubiti. Što drugi vredni i pametni čine, zašto ne bi i mi činili?

” Naravoučenije Ne valja lasno verovati što jedan čovek ili narod o sebi govori i piše, jer svak sebe opisuje kako lepše zna i može.

trudoljubno i dobrodjeteljno jednoga opštestva žitije: evo što sastavlja njegovu pravu hrabrost i junaštvo, i bez toga ili je u rabstvu ili će s vremenom biti.

dobrodjeteljno jednoga opštestva žitije: evo što sastavlja njegovu pravu hrabrost i junaštvo, i bez toga ili je u rabstvu ili će s vremenom biti. Bog i natura tako su odredili: kako čovek skotom, tako i razuman nerazumnim da vlada i upravlja.

Ko je | pre nekoliko vremena ikada čuo daje Bošnjak ili Arbanas ikada Turčin bio? Niti su pre bili, niti će do posletka biti.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

ZVEZDA PUTNICA 1. Da li te iko na kraju puta čeka? Je li ti nebo prazno bez čoveka? Ili si mračna što znaš da gore ima Jedno još mračnije sunce, iz koga bije zima? Ili znaš tamu jutra koje ne osvane?

Ili si mračna što znaš da gore ima Jedno još mračnije sunce, iz koga bije zima? Ili znaš tamu jutra koje ne osvane? I koliko pepela od jednog sunca ostane? 2. Je li tvoj sjaj tvoj govor?

Da li on možda ostale hrastove u nehrastove oblike i visine preko te mere i granice povuče? Ili ga ostali hrastovi izopšte, a neko ga iz tog gornjeg sveta hrastovim lenjirom po prstima tuče?

Sloboda će (truni!) da nagradi trud: šlem da ti napuni kao noćni sud. 8. Posle pedeset godina (cvetanja ili mrenja? godina teških čamotinja? uviranja il vrenja?

uviranja il vrenja?), kroz petrolejski sumrak i sjaj, po nevidljivoj crti, vraćamo se u rodni kraj, iz tuđine, sna ili smrti. Promenjen svet nas plašio, nov novih kraljeva red, al svak se brzo snašao: to beše isti svet.

I sve će ove otrove: jesen, zimu i zemlju, vrane i vrt, ko lek, pod kapkom da ponese U tuđinu, san ili smrt. MALE DRŽAVE Pada kiša na doboše Da zakažete svima vojvodama pod vašom komandom i svima ljudma popovima i

Ni onaj ko nas vodi ne zna hoće li odozgo da nam sine zora, ili požar u kome ćemo, grad za gradom, žito za žitom, izgoreti.

pod kojom hoćeš od ovih bukava kopaj, iskopaćeš: istrunulu čizmu, zarđalu cev, šunoglu, pređicu, tabakeru, ili ljudsku kost.

Al zna se da nema Ni jednog od ovih koje trava krije ko od ruke kuma, oca, sina, ili brata, poginuo nije. ZAPEVKA NA GROBU KAPETANA ŠULjAGIĆA Već smo zemnoj prepušteni sili, njenom sudu, njenom

MRKLA JESEN Ne može da se diše od mraka. Niko se ne nada ni šibici na istoku, a kamoli zvezdi ili zori. Samo domaćica, skupivši suknju međ kolena, kleči pred otvorenim šporetom, i, kao svitac koji se pali i gasi,

Pa bi sad hteo da budeš nešto veliko, konj, il nešto veće, Obrenovac, ili još veće, Beograd, a da l se ikad zamisliš, da l se upitaš, zašto Beograd sanja da postane miš?

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

tvoemu predstanutъ čelovѣcы, ne predpočtetsя carъ voinu, ne preimuщestvitъ vladыka raba, kійždo bo odъ svoihъ dѣlъ ili proslavitsя ili postыditsя.” „Otverzite mnѣ vrata pravdы, všedъ vъ, nя ispovѣmsя Gospodevi.

čelovѣcы, ne predpočtetsя carъ voinu, ne preimuщestvitъ vladыka raba, kійždo bo odъ svoihъ dѣlъ ili proslavitsя ili postыditsя.” „Otverzite mnѣ vrata pravdы, všedъ vъ, nя ispovѣmsя Gospodevi.

godine pa do danas svakojake promene bile su u Srbiji; nijedan taj događaj nije učinjen a da ja štogod ne znam, ili da nisam i sobom učastvovao.

Onda je ovaj kraj Srbije bio gotovo sasvim pust, ne znam, ili je to bilo zbog kakvog iselenija, ili su Turci narod rasterali, ilije kuga pomorila.

Onda je ovaj kraj Srbije bio gotovo sasvim pust, ne znam, ili je to bilo zbog kakvog iselenija, ili su Turci narod rasterali, ilije kuga pomorila. Iz ’Ercegovine, kao što i sada, neprestano su naseljavali ove krajeve.

’ A on mi sve od dana na dan odgovora: ,Pisao sam, pisaću’ ili: ,Vojska će skoro preći’ itd. Istina pored granice, od Zemuna do Mitrovice, vrlo je mnogo spremne vojske ležalo; ali

što se seje u baštama; na jednu košnicu po oku meda ili naplate pošto je med bio; na kazan 2 groša; najedio matoro krme 6 para — i koji je spa’ija blizu svoji’ sela, doteraju

Knezovi krili su glave, pa kad u vilajetu porežu sve danke, dolazilo je po 7 ili najviše po 8 groša na glavu. Posle toga postali su čitluci, i janičari zavladaju, koji su imali u Stambolu velikog

u ono vreme u Srbiji nigde ni glasa ni traga od škola nije bilo, no svaki đak, koji je želio što učiti, morao je popu ili u manastir ići.

i popa biti, za čim je onda svaki težio, jerbo u Srbiji nije onda bilo drugoga gospodstva, krome biti knez, pop ili kaluđer, a i pandur imao je neko malo odličije.

U to vreme tukao se ćesar sa Turcima, i sad ne znam, ili po zapovesti ćesara, ili zbog toga što su se Turci prikučili Valjevu, krene se sav narod k Savi.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

— Vala, ja ne znam ima li koga, ko bi se pohvalio: da mu gazda Raka nije što zakinuo, opanjkao ga, posmehnuo mu se, ili makar u čemu natrunio. Već omatorio i upola osedeo, pa opet neće da se okani čuda.

šoljice, šafoljić sa slatkim od ruže, u kom se vrlo često nađe po nekoliko muva, mravi svakad, a kašto i po neki iver ili čitav šipurak.

Kad se na volove ili krave udari da ne čine štetu, onda im se to obesi o vrat: duži kraj visi niz grudi a račve su za vratom, i tada se

U mehani već zasela ova četvorica pa igraju žandara, a pred svakim po polić rakije. Dolazi još selaka — po jedan ili po dvojica. Mehandžija trči tamo-amo, dodaje kavu, rakiju, vino, vatru. Pomoli se i učitelj, nazva: »dobar veče!

Išli su ljudi, kao na čudo te gledali... Posle, veli, nestade ih. Ili ih neko ukrade, ili ih onako nestade — ni sam nije znao... — A jesi li ih ti video? — upita Radan.

Išli su ljudi, kao na čudo te gledali... Posle, veli, nestade ih. Ili ih neko ukrade, ili ih onako nestade — ni sam nije znao... — A jesi li ih ti video? — upita Radan.

Biće dve godine kako je dobio čin kapetanski. Ja mislim da ste ga viđali ako ste bili koji put o Vaskrsu ili o Gospođinudne na saboru kod n-ske crkve. Sreska je kuća blizu; nema ni sahat hoda odatle.

U njega su poslepodne, osobito leti, prozori otvoreni, na stolu mora biti cveća; zimi kadi se izmirnom ili šećerom... milina ti ući.

Tu su ti čarape, peškiri, jabuke, tkanice, pa bogme, i po neko runo i ćilimi ili jagnje... A sad niko ni da se pošali. Nema, nema — braćo ništa; prošle su one stare godine kad je bilo berićeta...

A ne znaju oni, jadni, šta bi bilo od nas! Evo, došao bi lepo Nemac ili Ingliz te nas sve ovako kupio i odveo na more da lađe vučemo... Hoće republiku, komunu?!... Virgaz njima treba — virgaz!

Ali vi̓š, vi ovde nemate blizu dućana. Hej, hej, baš nezgodno! A mogli biste im kupiti po limun, ili po malko šećera lepa...

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

Zamori se pogled putnikov gledeći jedno isto: njivu, pašnjak, njivu, pašnjak, i ništa više. Ili uđe u selo. Tu vidi kućicu do kućice; uz kuću staje, iza staja bunar, iza bunara voće...

Tome ona otvara svoja nedra i daje svoju miloštu... A ko proživi u njoj, taj je lako ne ostavlja, ili, ako je baš mora ostaviti, nikad je ne zaboravlja.

Ozgo se pokrije krovinom ili korom od drveta. Takva kućica imala je samo jedno odeljenje, a to je: sve što krov pokriva.

Ne vidiš tu mladića: sve sami sedi perčini. Svaki se obukao u čisto rublje, na plećima sukneno gunjče bez rukava ili veliki gunj „resanik”. Na glavama se crvene alevi fesovi, kao da u crkvu idu...

Nikad kavge ni inata, nikad vike ni galame; a već o psovci da ne govorim. Za nju se u to doba nije ni znalo. Ili ako je ko baš bio veoma ljut, on je psovao „dušu”, „papriku”, „vrežu necpećnu”, „krv materinu” itd.

Ako je veselje, veselje je sviju njix: ako je žalost, i ona je opšta. Bili su svi uzovnici. Nije se pitalo je li bogat ili siromah, nero je li Crnobarac. Ta sloga njihna već beše prešla i u poslovicu.

Mogao je uzeti život čovečiji na dušu, pa - nikom ništa! Kome da se žališ? Što ti je subaša ili njegov pandur, to ti je i dahija. Sve što si tada mogao raditi, to je da digneš oči k nebu; ali bog ne žuri!...

A kad su polazili, bio je srećan ako je nekom begu ili agi pridržao uzengiju da na konja uzjaše... S punim ustima hvale, po odlasku njihnom, kupio je kokice duvana što su oni

— zašaputao je on. — Ja sam podstakao ugarke... biće vruća mesa!... Jedva jedanput!... Ili će on ubiti Stanka ili — ako to ne učini — Stanko će ubiti njega! To znam utvrdo!... Ovo je kavgadžija, a ono je delija.

— zašaputao je on. — Ja sam podstakao ugarke... biće vruća mesa!... Jedva jedanput!... Ili će on ubiti Stanka ili — ako to ne učini — Stanko će ubiti njega! To znam utvrdo!... Ovo je kavgadžija, a ono je delija. Udariće sila na silu!..

On diže glavu i vide pred sobom čoveka... Da je smotrio vuka ili medveda, lakše bi mu bilo... Prva misao beše mu: Stanko. Od te senke što mu se lagano približavala učini mu se Stanko.

Dučić, Jovan - PESME

suza zadnjeg jada, Jada što se nikad, nikad nismo sreli — U sunčana jutra tražeć jedno drugo Kraj zelenih reka; ili noć kad brodi, I dok mesečina nepomično, dugo, Leži hladna, bela, na zaspaloj vodi.

PESMA Izgubih u tom nemiru Drugove i sve galije. Koji je sat u svemiru? Dan ili ponoć, šta li je? Duboke li su putem tim, Gospode, tvoje provale!

Ako li nismo, kakva tuga za nas, Ako li jesmo, kakva beda za te. Moj duh čovekov otkud je i šta je? Tvoj deo ili protivnost od tebe — Jer treće nema! Kraj tvog ognja zebe, I mrkne kraj tvog svetila što sjaje.

POBOŽNA PESMA Na čemu zidam crkvu, na čem? Na steni, pesku ili blatu? Liči li strašni angel s mačem Sudiji mome ili bratu?

POBOŽNA PESMA Na čemu zidam crkvu, na čem? Na steni, pesku ili blatu? Liči li strašni angel s mačem Sudiji mome ili bratu? Na mostu među obalama, Zbunjen i krvav od svog lanca, Koga ću noćas sresti sama — Ubijcu ili dobrog stranca?

Na mostu među obalama, Zbunjen i krvav od svog lanca, Koga ću noćas sresti sama — Ubijcu ili dobrog stranca? Gospode, znam ti klicu čudnu u svem mom dobru i u kvaru, Jer ogledaš se meni u dnu — Kao nebesa u

NAPOR Kada me zamori ravnodušno, bedno Vreme, u časima bezbojnim i sivim, Rađa mi se želja: ja bih da doživim Ili sreću ili nesreću, svejedno. I ta tamna želja negde u dnu grudi Raste, kô poplava kakve mračne sene.

Kada me zamori ravnodušno, bedno Vreme, u časima bezbojnim i sivim, Rađa mi se želja: ja bih da doživim Ili sreću ili nesreću, svejedno. I ta tamna želja negde u dnu grudi Raste, kô poplava kakve mračne sene.

I svakoga jutra budna je pre mene; I često zagreje, i često zastudi. U duši zasvetli... koje je to doba: Zora ili veče? Plam što je zablisto; Šta je? Mislim ljubav, a ono je zloba!... A meni se čini tako jedno isto...

I u meni samom koliko je mene? Koliko?... Sve ćuti. Ah! to je užasno. LjUBAV Je li ovo ljubav, ili bolna jedna Potreba da ljubim? Ova želja plava, Je li želja srca moćnoga i čedna? Ili napor duše koja malaksava?

LjUBAV Je li ovo ljubav, ili bolna jedna Potreba da ljubim? Ova želja plava, Je li želja srca moćnoga i čedna? Ili napor duše koja malaksava? Je li ovo žena koju ljubim, zbilja?

SIMVOL Gledam tvoje krupne oči zaljubljene, Gde sja vatra — ko zna — grešna ili sveta. Svejedno ljubiš li drugog ili mene: Ti ljubiš nevino kao cvet što cveta.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

Ko, nego ti?“ Obično posle takvih pripovedaka ja sam njoj davao Kasiju caricu ili Dositijeve Basne, pa sam ipak išao u kafanu da se nađem sa Jocom doktorom.

— U sobi je bilo s obe strane — ne znam koliko — kreveta. dva ili tri bila su prazna, u drugima su ležali bolesnici.

Ućutasmo. Ali ja njega ipak poznajem! Ili ga, valjda, poznajem po onim mojim veličanstvenim molitvama kad mi je bilo dvanaest godina ili po onom pogledu kome

Ili ga, valjda, poznajem po onim mojim veličanstvenim molitvama kad mi je bilo dvanaest godina ili po onom pogledu kome nedostaje ceo svet; ili po ona dva crva u kamenu sa dna mora, ili po Šekspiru; ili...

po onim mojim veličanstvenim molitvama kad mi je bilo dvanaest godina ili po onom pogledu kome nedostaje ceo svet; ili po ona dva crva u kamenu sa dna mora, ili po Šekspiru; ili... tek ja njega poznajem!...

kad mi je bilo dvanaest godina ili po onom pogledu kome nedostaje ceo svet; ili po ona dva crva u kamenu sa dna mora, ili po Šekspiru; ili... tek ja njega poznajem!... Ali nije, zaboga, ne poznajem ga!

godina ili po onom pogledu kome nedostaje ceo svet; ili po ona dva crva u kamenu sa dna mora, ili po Šekspiru; ili... tek ja njega poznajem!... Ali nije, zaboga, ne poznajem ga!

diže ruke, ali mu tada kazaše ljudi da mu se to samo navlači belo na oko, i da to mogu beogradski lekari da skinu, ili, kao što babica još utešljivije i ubedljivije reče, da „apeliraju”. Đorđe, ili upravo njegova sestra, prodade sve.

Đorđe, ili upravo njegova sestra, prodade sve. Izvadiše neki stotinjak dukata i dođoše svi troje u Beograd. Lekari mu rekoše da se

da kad nešto silno mislim, kad mislim da će mi se nešto desiti, da ću se s nekim, na primer, sastati, nekoga sresti, ili tako što, da mi se to baš desi! Eto, na primer, sad s tobom! — Rotkve! U hiljadu puta nijedanput, pa — ništa!

pa, rekao bih, i ljut, i kao da je s mukom pratio moj govor, kao da se usiljavao da se otrgne od neke teške misli. Ili se to meni samo tako činilo? Da vidim: — More, šta ti je danas?

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

momaka na ženidbu i lepih devojaka na udaju, a rogljeva u selu dosta baš k’o praznika u godini, pa svakog praznika ili nedelje na drugom roglju igra kolo, pa se sve pozaljubljivalo jedno u drugo sve 40 ušiju.

Zato se i govorilo po selu, kad neko za nešto ne mari: »E, — vele — mari on za to k’o Sovra gajdaš za kišu«, ili: »Tiče ga se to mnogo k’o Sovra gajdaša suša!« — On ponese samo gajde, pa kad ga zapitaju: »Kuda, Sovro?

Čudim se, šta mi to sve fali!« Ili: »Gospodin-domine, — obrativ se Kipri notarošu, — molim vas lepo, malo od onih krofni iz onoga tanjira tamo, čini mi se

sve, ne htevši, valjada, kao dobar pastir ni tu da se izdvaja od svoje poverene mu pastve, nego sedi kao stanac kamen ili kula svetilja kraj mora, nepomičan na svom mestu, dok se sve oko njega ljulja kao talasi na uzburkanom moru.

A gospodin popa samo sedi. U dvadeset i četiri časa tek ako se jedared diže da vidi, veli, konje, ili kolut oko meseca, na kom su kraju štapci, ili kakvo će vreme sutra biti. A zatim opet sedne.

U dvadeset i četiri časa tek ako se jedared diže da vidi, veli, konje, ili kolut oko meseca, na kom su kraju štapci, ili kakvo će vreme sutra biti. A zatim opet sedne.

Malo koji dan da ne dođe gospodin-popi, jednome ili drugome, Arkadija crkvenjak, pa ne otpočne otprilike ovako: — Gospodine... mole vas da dođete...

Ide, pa malo peva on, malo crkvenjak, a malo đaci, tako naizmence. Dok crkvenjak ili đaci pevaju, gospodin popa misli u pameti, ili se razgovara o stanju i imanju usopščega, o testamentu i naslednicima, o

Dok crkvenjak ili đaci pevaju, gospodin popa misli u pameti, ili se razgovara o stanju i imanju usopščega, o testamentu i naslednicima, o procesu i fiškalima, i već o tako nečem što bi

Posle pogreba crkvenjak odnese odjejanije i trebnik, a popa ugasi i zamota sveću u dobivenu cicanu ili svilenu maramu. (Bilo ih je svakojakih, ali je gospodin popa najradije primao one svilene).

Od tih stvari posle gospoja popadija izabere što joj se dopadne, a ostalo dobije u »platu« kakva Žuža ili Erža (Mađarica naravno), pa se sve šareni od pantljika kad prođe sokakom, da ti je milina pogledati za njom.

Piju za pokoj duše. — He, moj Proko, moj Proko (ili kako već bude ime pokojniku) — uzdiše Gliša Sermijaš, pa pruži ispražnjenu čašu da mu se natoči, a ruka mu drhće.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

Danju bi, ako je lepo vreme, išli u reku, i tamo ispod vrba sedeli, ili se prali, čistili. Neki tamo su i spavali po rupama a neki od njih, naročito stariji, kao neko prvenstvo, spavali su

Cele nedelje bi tu tako oko klisarnice i groblja sedeo: da zvoni kad dolaze mrtvački sprovodi, ide s popom ili klisaricom po groblju i pomaže joj a samo bi subotom odlazio u varoš, išao po čaršiji i prosio.

I svakim danom je sve više i više pokrivala. Čas sušenim korenjem duvana, čas prućem, trnjem, crepovima ili zemljom... kako je gde našla i stigla. Bila je vredna. Svi su se prosjaci nje bojali. Naročito na groblju.

IV TAJA Od svih prosjaka on je bio najlepše obučen. Kao da je bio neki njihov starešina, ili vladika im. Naguntan: sa po nekoliko pari odela na sebi, u nekim širokim, čohanim čakširama, dolamama, opasan

A ostalo, što ne bi mogao da obuče, krio bi po uglovima te svoje kolibe ili zemljom zatrpavao bojeći se da mu ko ne uzme ili ukrade.

ostalo, što ne bi mogao da obuče, krio bi po uglovima te svoje kolibe ili zemljom zatrpavao bojeći se da mu ko ne uzme ili ukrade. Ali, ne samo što mu u to niko nije dirao, još manje krao, već su mu i svi davali. Čak i prosjaci.

Vejka ga je zvala „čičom“ i uvek noseći njegove torbe, išla za njim, da mu je na ruci, da umesto njega, kad Taja ili ne može, ili neće, mrzi 1 ulav — šenut, uzet ga da preko grobova ode do neke žene, ona umesto njega ode, otrči i uzme

ga je zvala „čičom“ i uvek noseći njegove torbe, išla za njim, da mu je na ruci, da umesto njega, kad Taja ili ne može, ili neće, mrzi 1 ulav — šenut, uzet ga da preko grobova ode do neke žene, ona umesto njega ode, otrči i uzme ono što im

I laže: kako se on razboleo, pa leži bolestan. A i ne jede... Već ako imaju da joj dadu rakije ili novaca te da ona kupi i odnese mu. A posle od toga se ona napije.

Sedeo je tamo, ili ispred svoje sobe u koju ga varošanka nije puštala ili u reku, iza groblja. I, da li od starosti, ili od gladovanja,

Sedeo je tamo, ili ispred svoje sobe u koju ga varošanka nije puštala ili u reku, iza groblja. I, da li od starosti, ili od gladovanja, zemljosa.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

Kao šegrt, kada je poslat bio kakvoj mušteriji po dug, donde se nije kući vratio dok nije sve ili bar nešto od duga svom gospodaru poneo.

Ovako prođoše Ljubi dve tri godine dana; ali prolazi i kredit i imanje. Sad si ga pretstavite kao mlada ili stara mladića od dvadeset i devet godina, jer kao takav sprema se za ženidbu. Dvadeset i devet godina!

al' kad bi manje bilo, svet bi mi se smejao, rekli bi mi da ja kao trgovac nisam u stanju da se ženim ni kao šnajder ili šuster. — Eto, boga vam, koliko ima velike gospode pa uzmu bez krajcare, iz ljubavi.

Tatijanina mati je rada kćer udati za kakvog učenog, ili pak trgovca. Ljubinog kuma otac tutor je te devojke. Ljuba se nije dugo mislio. Kola s arnjevima već su gotova.

— Znate, abentajer je to kad muško u žensko, ili žensko u muško zaljubljeno, pa onda muško izlaže se svakom maleru, samo što želi da postigne; tako isto i ženska za

Razgovara se sa po oka meri Ljubu. Ljuba to primećuje, pa još većma pazi da ne kucne kako flašom o čašu, ili da čašu ne prepuni, ili jelom čaršav ne omasti. Ljuba nema mane, samo još preko jedne probe mora proći.

Ljuba to primećuje, pa još većma pazi da ne kucne kako flašom o čašu, ili da čašu ne prepuni, ili jelom čaršav ne omasti. Ljuba nema mane, samo još preko jedne probe mora proći. Donese se pečenje — dugačak mator zec.

Donese se pečenje — dugačak mator zec. Ko će ga tranžirati? Kod gospodara Belkića nije bio običaj, ili da reknemo moda, da se pečenje u kujni tranžira, nego na stolu. On ponudi Ljubu da tranžira.

Oprosti se i ode. Kada Čekmedžijić kući dođe, počne razmišljati da li da dočeka proleće, ili još da pokuša, ma u post, degod sreću.

Ona bi htela kakva mlađa čaveka koji je lep a nije siromah; ili kakva mlada, većeg ranga činovnika; ili kakva penzioniranog kapetana, ali da nema više od trideset i pet godina.

Ona bi htela kakva mlađa čaveka koji je lep a nije siromah; ili kakva mlada, većeg ranga činovnika; ili kakva penzioniranog kapetana, ali da nema više od trideset i pet godina.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

tako sve one mučne unutrašnje zebnje i sveone mutne slutnje zataškavala je utučena gomila s takvim nezapamćenim brbljanjem ili svo brbljanje slušala s takvom pažnjom (jer je sve ono trebalo upamtiti radi prepričavanja) da je neka, naročita blesava,

Pa se posle spremio i otišao na ulicu, ali ne da se tamo što raspita ili sazna, nego prosto da vidi: ima li u atmosferi toga Beograda čega god što on ne očekuje i što ne odgovara njegovim

mora doći ja ne znam i da me čovek ubije ne mogu jasno da pojmim, i ne pojmim jasno da li je bolje da do njega dođe ili nije bolje.

Sve je to strašno zametno, a ovako... cak, u čelo ili srce, i sve je u redu i regulisano. Zaista sve je to čudno i smešno.

A oko njega u šljivaru, na polegloj i ugaženoj travi, ležalo je nekoliko mrtvih vojnika nosem pobodenim u zemlju ili poleđuške pa su sa raširenim rukama izgledali kao krstovi.

a ovde je čovek izložen pešačkom zrnu i niko onu pretpostavku nesme ni činiti, a kamo li pomišljati na kakvu optužbu ili istragu. A posle, kad se i to jednom svrši, otići kući, odmoriti se do mile volje?

I čak se ponekad ljute što se brže ne napreduje ili što se neko parče fronta upusti i objašnjavaju kako bi to sve trebalo raditi.

obično počinje da priča: „Kad sam ja pošao sa fronta situacija je bila ova: Ja sam držao ovu tačku“, (i ubode čiodu) ili: „ja sam obasipao vatrom ovaj prostor;“ ili „dobijem ja naređenje da izvidim teren H ispred pešadije, to je sa svim

sa fronta situacija je bila ova: Ja sam držao ovu tačku“, (i ubode čiodu) ili: „ja sam obasipao vatrom ovaj prostor;“ ili „dobijem ja naređenje da izvidim teren H ispred pešadije, to je sa svim severno, evo ovde, evo baš ovde, vidite li?

jastuk, pa čita nešto, razgovara sa ženom ili prima posete poznanika i prijatelja koji nisu imali prilike da ga odmah po dolasku vide i čestitaju mu junačku ranu.

Recimo čuješ ili dođe ovaka depeša preko opštine: kapetan druge klase Đorđe V. Hristić, vodnik pete baterije, toga diviziona, toga

mnogo volela, da je zbog nje patila, preturila toliko neprospavanih noći, čeznula i brinula za njom, ljubila strasno. Ili je sve to bila samo jedna glupa, nepojamna zabluda. Jer zaista, ceo onaj kratki život i prošao je kao u nekom bunilu.

Afrika

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

Ptice su se menjale, nailazili smo na ribe koje izleću iz mirnog, zelenog ili azurnog mora, a pokoji brod, koji je prolazio horizontom, bio je za nas — događaj!

Zatim razvijamo geografsku kartu i on mi objašnjava kako ću ići, gde ću šta videti, ili gde je kakvu bubu našao. Kad mu nešto sasvim smešno saopštim, kao da sam toga dana najzapadnije što sam ikada bio, on

Vračare i druge crne trgovkinje, kad prodaju kremen za puške ili talismane, najčešće prodaju ovo kamenje koje nalaze svuda po obalama i obalskim pećinama.

Što je zanimljivo, na ovoj džinovskoj zmiji, zbog anomalije ili slučajnog atavizma, vide se sa strane kao dva nokta ili kao ostaci nogu.

Što je zanimljivo, na ovoj džinovskoj zmiji, zbog anomalije ili slučajnog atavizma, vide se sa strane kao dva nokta ili kao ostaci nogu. Vrućina i pored belog odela i cipela platnenih. Glavobolja.

ovnujskih očiju I debelih usana, što one odgovaraju tačno gravurama koje sam nalazio kao dečak u starim putopisima ili romanima u kojima se govori kako je crnkinja postala dadilja kod guvernera, kako je u kući svi zavoleli, pa kad je došao

Poznata je jedinstvena upečatljivost crnačkog mozga, koji inače nije sposoban ni za kakav analitički ili deduktivni napor.

utabane zemlje i drvenih krovinjara, Bengaloi kao igračke, čas su majušni a čas ogromni, kada su u njima sedišta banki ili preduzeća.

je koliko je jednom crncu, kod koga ljubomora uopšte ne postoji u obliku u kome kod nas, čast da mu belac počasti ženu ili kćer svojom pažnjom.

Gledam taj skromni raskoš o kome je sanjao Bodler ili Dela Kroa. Ne čude se da ih nećemo. da mirišu „na voće“ i zato se parfimišu ambrom.

Mati ujutru šminka decu koja još puze; mladić budeći se za lov šminka svog druga ili brata. Lakim plavilom okružuju i produžuju oči, ljubičastim tonovima senče okruglinu obraza tako prozirno da se više

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

No ni po čuda! Položenije bo Srbalja zasada je takovo da, ako bi se koji — izuzimam imućne, ili one koji su u prizrjeniju načina života s druge strane obezbjeđeni — isključitelno na knjigopisanije otvažio, i zvanije

na rasuždenije malo, bolje reći nikakvo čislo komedija na našem jeziku, takovo djelo napisati, koje bi čitatelja ili gledatelja (jer je vreme, mislim, da se i kod nas teatri zavedu) na zevanje ne nateralo, no pače časove briga i domašnji

JUCA: Šta ja znam, zar je malo u kući? JANjA: Ne znaš, škilji, a što si gazdaricu? Što sam ti uzio, da čuvaš kuća, ili da glediš na penćer, na mlado oficir? O, siromah kir Janja, moraš da propadniš kroz nevaljalo svet!

MIŠIĆ: I za taj je slučaj sastarano. Ako se devojka, koja je trefer načinila, momku, ili momak devojki ne bi dopao, taki na ovaj slučaj dobiva devojka svoji pet hiljada fornata.

S otim si dobila, prvo, žive oči; drugo, niko te ne zna jesi li zaljubljena ili nisi, zašto uvek zaljubljeno izdaju; a treće, celoj personi osobito odlikuju.

Nikad da ne pomisliš u sebi: „E, sad sam falila!“ ili „Sad sam se osramotila!“ Kako ti to na pamet dođe, onda si prošla, nego tako govori kao da si ti gospođa, a oni oko

MIŠIĆ: No, čujem da u kući lepo živi. JUCA: O, manite ga, molim vas! Ako ima što sira ili putera, on donde čuva i jesti zabranjuje, dok se ne pokvari i ne usmrdi.

) POZORIJE 4. MIŠIĆ (stupi) MIŠIĆ: E, kir Janja, sad sam te uvatio! Sad ćemo viditi oće l’ se moja želja ispuniti ili ne. Prokleti Grk, kako je tvrd! Pre bi, čini mi se, dušu ispustiti volio, nego ijednu krajcaru izdati.

Pre bi, čini mi se, dušu ispustiti volio, nego ijednu krajcaru izdati. No dobar je moj genij. Ili ću ja dostići što želim, ili će se Janja drugojače okretati! POZORIJE 5.

No dobar je moj genij. Ili ću ja dostići što želim, ili će se Janja drugojače okretati! POZORIJE 5. BIVŠI, JANjA (naglo stupi, za njim) KATICA JANjA: Ej, nestrećnu Janja, ej

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

A posle opet nastaju beskrajne ravni. Kadikad se, na toj ravnici, ukaže po neko usamljeno drvo, bagrem, ili vrba, pa i neki konjanici koji brzo iščeznu.

A, sem toga, pa baš i da odu u Rosiju? Tim bolje, ostaće ovde prost i neuk narod, pa će biti lakše sa njima. Milom, ili silom, ja sam rešen – a to je i želja caričina – da uredim ovaj kraj kraljevstva.

U rupu, gde je bio kabao, imali su sad igrači da spuste svoje udove, a na ud da privežu konac, ili neku vrpcu. Te vrpce bi visile, pod tronošcem, koji bi se tada pokrio.

Želeo je da čuje, iz njihovih usta, da li je to, zaista, tačno da su se oni, svojeručno, upisali na taj spisak Ševičev, ili ih je neko drugi – možda rođaci njihovi – upisao.

A da li će oni, posle, slušati, ili će ih vešati, to nije bila njegova briga. To je bila briga Engelshofena. Garsuli je gledao da se sve to mirno svrši,

Kao što su unijati, meću njima, razumeli, kad se spominjao Hrist, ili strašni sud, ili večnost, pa su i sami ponavljali, za sveštenikom, „in saecula saeculorum“, ali nisu znali, sasvim

Kao što su unijati, meću njima, razumeli, kad se spominjao Hrist, ili strašni sud, ili večnost, pa su i sami ponavljali, za sveštenikom, „in saecula saeculorum“, ali nisu znali, sasvim sigurno, šta posle?

Oficiri, oko topova, bili su u nedoumici šta da rade, da li da stoje tu, u vratima, ili da iziđu na ledinu, sa topovima. Počeli su da komanduju svojim tobdžijama, da gase lunte i samo da ostanu kraj topova.

Mogla je da polegne po konju i da digne, u galopu, sa zemlje, bič, ili sablju. Strpala bi, međ noge, svoju crnu krinolinu, uzjahala, uhvativši se, smejući se, za grivu, pa bi projurila prva,

Pavlu se činilo da čak čuje, kao neku grmljavinu, u daljini, Trifunove vojnike. Ili da ih puste u daleku Rosiju, ili da se vrate u Turke. Ali neće u jobađe i neće u napoličare.

Pavlu se činilo da čak čuje, kao neku grmljavinu, u daljini, Trifunove vojnike. Ili da ih puste u daleku Rosiju, ili da se vrate u Turke. Ali neće u jobađe i neće u napoličare.

Teodosije - ŽITIJA

njegovih časnih učenika, njegovih saposnika i u tuđinovanju saputnika i na putovanju satrudnika što kao prebogatu riznicu ili nasledstvo otačasko stadu njegovu za sobom pismeno ostaviše.

A ovaj my ispriča sve po poretku pustinjačkom, kakav je zajednički život u manastirima, i zaseban dvojice ili trojice jednodušno, i samotan, usamljenički život onih koji žive isposnički u ćutanju, sve mu potanko ispriča.

Šta vam sad pade na pamet: da nam se narugate? Ili mislite da se mi uzalud potrudismo tražeći vazduha, a ne našeg gospodara? Sad će vam glave poleteti!

O, nalaska goreg od gubljenja! O, rizo, željenoga, željnima zapaljenje! Kako da te ponesemo? Kako da te poput koplja ili oštra mača predamo roditeljima i braći?

Pa ako se tebi dogodi štogod nenadano od opšteg neprijatelja ljudi ili od krvnika u pustinji, svi će nam prebacivati što smo se pokorili tvojoj volji.

služio bratiji u telesnim potrebama, a noću, po svu noć, mnogo je stojao na molitvi, da je izgledalo kao da nema tela ili ga ima od bronze, a živo. Ko da iskaže metanija i mnoge poklone kojima je umrtvljavao telo?

Nego, ili bejaše čarobnik ili je zaista bio čovek Božji, te ga Bog sačuva da mu ništa ne napakostismo. Otići ćemo, dakle, i videć

Nego, ili bejaše čarobnik ili je zaista bio čovek Božji, te ga Bog sačuva da mu ništa ne napakostismo. Otići ćemo, dakle, i videćemo da li je

ovi videše kako se starac sa ljubavlju za njih brine, srcima svojima umiliše se, pa mišljahu da će ih oganj sa neba pojesti ili da će ih zemlja žive progutati ako pomisle što lukavo prema njima.

Ali ne koristi nekoga više ljubiti Nego Boga, jer reče: ,Koji ljubi oca ili mater više nego mene, nije mene dostojan̒.

Spasli smo se, uzdajući se ne na luk ili mišicu, velim, nego verom u Oca i Sina i Svetoga Duha utvrđivani, i silom krsta ukrepljivani, neprijatelje naše obarasmo.

i tako se starac radovao u Gospodu, videći sina kao nekakva borca ili iskusna vojvodu, gde se za njega podvizava, i smatrajući sinovljevo za svoje, imađaše dobru nadu zbog ovoga.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

na raspored raznih civilizacija, na migracije, na etničku podelu, položaj i tip naselja, već isto tako neposredno ili posredno ona utiče i na psihičke osobine stanovništva.

Drugi vrlo tačno zapažaju, gotovo kao fotografska ploča, psihologiju narodne mase, ali ne procene njihovu komparativnu ili relativnu vrednost. Ovde sve zavisi od promatračevih osobina, naročito od solidnosti njegova duha.

su dali ljudi raznih generacija o nekoj narodnoj grupi mogu da budu vrlo raznoliki, jer su u pojedinim vremenima jedne ili druge osobine došle do intenzivnog izražaja.

Kod svakog prevlađuje više ili manje duh, strasti i predrasude njihova doba, tako daje gotovo nemogućno biti potpuno nepristrasan.

Prva je metoda psihičkih ili etnopsihičkihkih profila koji su unekoliko slični geološkim i geomorfološkim profilima.

da shvati i klasifikuje psihičke osobine stanovništva duž celog pređenog prostora, nego kad bi se ograničio na jednu ili dve oblasti.

Ako se pređu pindsko-dinarske i moravsko-vardarske oblasti u uzdužnom pravcu, tj. od severa na jug, i balkanska ili bugarska oblast u pravcu zapad—istok, neće dovoljno pasti u oči razlika među etničkim grupama i njihovim psihičkim

Ovo se naročito može posmatrati kod dinarskog stanovništva, koje je sa površi od 1000 ili 1500 m visine sišlo i naselilo se po ravnicama i jezerskim površima Šumadije sa visinom od 100 do 500 metara.

Iako su često posledica spoljašnjih uzroka, naročito geografske sredine, sve su to osobine više ili manje u vezi sa psihičkim osobinama stanovništva. Ali, od svih etnoloških činjenica najviše psihičkoga otkriva folklor.

Osim toga su u raznim vremenima iste etničke grupe pevale više ili manje. Postoje razlike u melodijama koje odaju naročitu osećajnost jednog stanovništva.

U svakoj etničkoj grupi ima individua različitih antropoloških osobina (dolihocefalan ili brahicefalan oblik lubanje, indeks glave, rast, kompleksija itd.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

“ PRVA GLAVA Tajanstvena kola, još tajanstveniji džak i vrlo tajanstveno micanje u džaku — Da li jedžak gospodin, svinja ili razbojnik? — Vožnja u pogibiju — Čok — tok, čok — to — rok!

Ko li je taj čiča koji razgovara s jednim običnim džakom? Da možda nije lud ili pijan? Hajde da ga čujemo. — Ehe-he, sad ti se smrklo, gospodine moj!

U slijedećem će, vjerovatno, biti previše ribe, a još dalje, vrag da ga nosi, neće mi se dopasti sjenke vrba ili tako nešto slično. Tako ću, najzad, stići i do kraja rijeke, a posao neće biti gotov.

Ljut je na nj zbog neke džigerice, pileće ili teleće, to se već davno zaboravilo kakva je bila, ali mržnja je ostala. Prve godine Žućo je pričao da je to bila pileća

U toku dalje pijanke čiča Trišo odjednom se prisjeti: — Ček, ček, pobratime, pa ja treba da bacim u vodu džak s mačkom ili, možda, džak treba da baci mene? Auf, sad sam baš zaboravio, ne znam ko koga treba da baci.

Čiča je samo uzdisao: — Da ga nisu ptice odnijele kad ga već nema ni u vodi ni na zemlji? Možda je negdje na drveću ili, naopako, sjedi u vazduhu!

— E, onda je u njemu posigurno nešto za jelo — objašnjava poljski miš. — Biće, valjda, neko žito ili, možda, čak i samo meso. — Oho-ho, dobro bi bilo da ga onda opljačkamo!

Molim te, brzo ovamo, pa primakni slaninu meni ili mene slanini. Miš prorok pope se na poprečnu gredu i zape iz sve snage da slaninu pomjeri do Toše, ali sve je bilo

— Budem li vam kadgod potreban, samo zalajte ili mijauknite pod ovom kruškom, odmah ću doći. Do viđenja, prijatelji, ali nikako više u džaku!

Šarov i mačak Tošo obično sjede udno Čičinih nogu ili šetaju oko vodenice i paze na neznane goste. Glas o njihovoj slozi i velikom prijateljstvu dopro je čak i do medvjeda

Kad već ne spavaš, red je da piješ ili da bar pričaš nešto smiješno. A mjesec se na to samo smješka, oblijeva srebrom čiča-Trišinu sijedu kosu i krčmarevu

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

hoda Prvo polako posle brže Pa sve brže i brže A onaj se igra svojom glavom Hitne je u vazduh I dočeka je na kažiprst Ili je uopšte ne dočeka Niko se ne odmara JURKE Jedni odgrizu drugima Ruku ili nogu ili bilo šta Stave to među

je u vazduh I dočeka je na kažiprst Ili je uopšte ne dočeka Niko se ne odmara JURKE Jedni odgrizu drugima Ruku ili nogu ili bilo šta Stave to među zube Potrče što brže mogu U zemlju to zakopaju Drugi se razjure na sve strane Njuše

u vazduh I dočeka je na kažiprst Ili je uopšte ne dočeka Niko se ne odmara JURKE Jedni odgrizu drugima Ruku ili nogu ili bilo šta Stave to među zube Potrče što brže mogu U zemlju to zakopaju Drugi se razjure na sve strane Njuše traže njuše

zemlju to zakopaju Drugi se razjure na sve strane Njuše traže njuše traže Svu zemlju raskopaju Nađu li srećni svoju ruku Ili nogu ili bilo šta Na njih je red da grizu Igra se nastavlja živo Sve dok ima ruku Sve dok ima nogu Sve dok ima bilo

zakopaju Drugi se razjure na sve strane Njuše traže njuše traže Svu zemlju raskopaju Nađu li srećni svoju ruku Ili nogu ili bilo šta Na njih je red da grizu Igra se nastavlja živo Sve dok ima ruku Sve dok ima nogu Sve dok ima bilo

da se pod kamenom makne I jedan i drugi se polome Da bar prst podignu Da bar jezikom coknu da bar ušima mrdnu Ili da bar trepnu Nijedan da se pod kamenom makne I jedan i drugi se polome I umore i od umora zaspe I tek u snu kosa im

trudan Da li će roditi kamen Da li zver da li munju Pitaj ga do mile volje Ne nadaj se odgovoru Nadaj se samo čvoruzi Ili drugom nosu ili trećem oku Ili ko zna čemu DVA BELUTKA Gledaju se tupo Gledaju se dva belutka Dve bonbone juče Na

roditi kamen Da li zver da li munju Pitaj ga do mile volje Ne nadaj se odgovoru Nadaj se samo čvoruzi Ili drugom nosu ili trećem oku Ili ko zna čemu DVA BELUTKA Gledaju se tupo Gledaju se dva belutka Dve bonbone juče Na jeziku

li zver da li munju Pitaj ga do mile volje Ne nadaj se odgovoru Nadaj se samo čvoruzi Ili drugom nosu ili trećem oku Ili ko zna čemu DVA BELUTKA Gledaju se tupo Gledaju se dva belutka Dve bonbone juče Na jeziku večnosti Dve kamene suze

Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

Mala ala, kada joj hrane fali, može da smaže celu državu Mali. U podne prosto hoće da prsne ili skrcka parče Male Krsne. Mala ala, u suknjici na faltu, za večeru pojede ostrvo Maltu.

KAD AŽDAJA NIJE U DOBROM STANjU Kad aždaja nije u dobrom stanju treba se odmah pobrinuti za nju, pa ili je poslati u Vrnjačku Banju, ili joj odseći glavu na panju.

U DOBROM STANjU Kad aždaja nije u dobrom stanju treba se odmah pobrinuti za nju, pa ili je poslati u Vrnjačku Banju, ili joj odseći glavu na panju. SEĆANjE NA ASPIDU KOSANU To aspida beše silna, ali nervno nestabilna.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

I AGENT (domišlja se): Možete li mi reći: jesu li samo izvesna i naročita pisma ukradena, ili je...? RINA (zbunjena): Bože moj... ja ne znam... za mene su sva podjednako važna: ima meću njima devojačkih, intimnih..

(Trpa mu u džep.) Pa idite, idite u „Rusku liru”, „Kazbek” ili... šta ja znam kako se sve zovu ti vaši lokali. Idite tamo, naći ćete svoje drugove, slušaćete balalajke i čućete

(Odlazi.) VII PAVLE, RINA PAVLE (vraća se i naviruje najpre na vrata gde je Rina, pa kao da je opazio nešto ili čuo pokret, odlazi brzo mestu gde je u početku čitao knjigu, seda i prividno se zadubljuje u knjigu).

NOVAKOVIĆ: Ja ili ko drugi, to ne menja stvar. Ja sam slučajno imao dovoljno vremena; imao sam možda i načina da joj ukažem pažnju...

PAVLE: Da! MARIJA: Na duži put? PAVLE (nervozno): Otkud ja to znam? MARIJA: Pitam zbog kofera, 'oću li onaj veći ili...? PAVLE: Nemojte ni jedan, ne treba mi! Neću ni jednu maramicu da iznesem iz ove kuće... Ne treba mi!

ANTA: Ta idite, molim vas, kome je u ovakvim prilikama do toga da bude bolestan. RINA (prestravljena): Ili... ne daj bože, mrtav možda? ANTA: Mrtav? Hm, mrtav! Dobro bi bilo, ali u tome i jeste stvar što nije mrtav.

(opet prilazi telefonu, ali ne markira još brojeve): Slušajte, nemojte mi dozvoliti da pravim uzbunu; ako je to šala ili ako ste prevideli... ANTA: Ali ko bi se time šalio! Mislite valjda meni je prijatno što sam ga video.

ANTA: Zašto ja? SPASOJE: Pa za krivokletstvo. ANTA: Ama, kako ti to meni: robija? I to odmeravaš kao kilu šljiva ili luka. Robija, taman posla! SPASOJE: I gubitak građanske časti.

I smrt se prolagala. (Vadi iz džepa.) Molim vas, je li ovo posmrtna lista ili nije? ANTA (zaviruje): Jesi li i ti potpisan na njoj? SPASOJE: Nije, nego ti!

SPASOJE: Ali kako? Odakle? Je li ustao iz groba!! Je li vaskrsao? Je li pobegao; s čega je pao: s drveta, s Meseca ili sa Marsa? NOVAKOVIĆ: Kažu da je doputovao. SPASOJE: Šta ima da doputuje od groblja dovde i kojim to vozom?

Raspitivao se kod Radića i o tome gde ja stanujem, veli posetiće me. ANTA: Vas? NOVAKOVIĆ: Mene, ili... moju ženu, možda. RINA (prestrašena): Mene? Zašto mene? ANTA: Pa vi ste mu ponajpreči. RINA: Ja?

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Šta ti je bilo potrebno da baciš tu knjigu? - Novak me je posmatrao kao što se posmatra žaba, kornjača ili već nešto slično, dok je razred otvarao ventile znojnim žlezdicama, a mene počelo da obuhvata osećanje dremljivosti.

Onaj se još znojio po temenu i po tome sam znao da se plaši. Od nekog ko iz čistog mira ili dosade zavitla knjigu nasred časa uvek je moguće očekivati i nešto gore.

Ponekad neku svoju tajnu. Ta nije ništa naročito. Reč je obično o tu ili tamo dignutom cveću ili jabukama. - Na! - Htedoh da joj pružim cigaretu, ali se setih da ona sem šortsa na sebi nema

Ponekad neku svoju tajnu. Ta nije ništa naročito. Reč je obično o tu ili tamo dignutom cveću ili jabukama. - Na! - Htedoh da joj pružim cigaretu, ali se setih da ona sem šortsa na sebi nema ništa u šta bi mogla da

Zatim sam je video kako nestaje iza ugla, odlazeći prema Tisi, dok su se mangupi pitali vuče li ona seterku ili seterka nju.

Šapnuh mu, takođe, i da bude laf, ali on to nije hteo da bude n tako smo sat ili dva gacali između poplavljenih vrba, sve dok Rašida nije primetila čamac zavezan za vodomer i uvukla se u njega.

Po tome kakvo je lice pravila pričajući, mogli biste pomisliti da su govorili o dinosaurusu, ili krilatoj žirafi. Ta profesorka bila je mirno, dremljivo stvorenje u već poodmaklim pedesetim.

Jedna svetla metalna lopta nasuprot drugoj i ti na jednoj od njih, ili između njih, mali kao mrav, a ipak jači od bilo čega. Obuhvatim šakom Rašidin dlan.

Sahranili su ga za pola sata, a oni koji su ga pratili razišli su se brzo kao da se nečega stide ili boje. Oko deset otac je prestao sa šamaranjem.

čim je ugledao prvu galvaniziranu žabu, prešao na književnost i sad taj nesrećni dan proklinje kad god prima platu ili donosi kući zadatke za ispravljanje. Mene ti zadaci izbacuju iz kože, iako teme nisu ništa naročito.

Niko nikome ne može da bude majka ako ga nije rodio, ili bar podigao od kile mesa. Postoje tu razlike, na primer, da se ovo što se desilo večeras desilo pred mojom majkom,

kao i svi direktori išao nešto kasnije na posao, očuh mi je prilazio s licem kao da je progutao nerasečen limun, žabu ili tako nešto. - Zar ne pomisliš ponekad i na nju?

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

Varoš U. lepa je varošica, kraj Dunava. Gospodar Sofronije Kirić, ili da reknemo gospodar Sofra, imao je kuću i trgovinu baš kod bajira, na najboljem mestu.

„Gospodar Sofra” — tako se zvao u poslen dan — svecem i nedeljom, u crkvi ili kakvoj crkvenoj sednici zvao se „gospodar Sofronije Kirić”, i tako se i potpisivao.

Šta je prema tome »Nürnberger Handlung« — ništa! Već izdaleka pred dućanom, o ćepenku i kapku, ili ispod njega, vide se stvari — espapi, metle, lopate, opanci, čarape, i šta još ne, da čovek izbrojati ne može.

Ni sam praotac Poje na svom brodu nije bio tako „sortiran”. Tek ako bi u Vidinu ili Pirotu takovo što video. Šteta što ne beše fotografije da se kod potomstva ovekoveči.

Gospođa Sofija, ili Soka Kirićka, više nije mlada, ima veliku decu, pa je još i sad lepa; kao mlada, morala je biti baš lepota.

Nije hteo dalje od svog izvora. Kalfe nije imao, držao je samo jednog šegrta, a kad je mnogo mušterija ili gostiju bilo, morali su svi pomagati, i sama služavka, a i sam je služio.

Gospodar Sofra jako je voleo Isaila Čamčića. Isail, ili Isa Čamčić, bio je osobita šaljivčina, a gospodar Sofra voleo je šalu, i rekao je i primao je, nije bio mrgoda.

stasa, suv, lice okruglo, nos „na nebo vopijušči“, usta uvek na smej gotova, oči sitne, zelene, lice uvek na ironiju ili šalu gotovo. Duhom pretežniji od gospodara Sofre. Dece nije imao; on sam sobom i ženom može živeti.

Gospodar Sofra rado se s njim družio i k njemu je odlazio kartati se „friše fire“ ili „marijaš“. Išli su skupa u subotu na večernje u crkvu, i obojica su pojali za dve pevnice.

Čamči u glavi vrze se neki plan. Dok je u kavani, misli se kako bi dobro bilo ovom ili onom robom špekulirati. Kada trguje i putuje, onda opet želi kući i planira kakvu će veliku gostionu I kavanu načiniti.

neće da pije vino, on donde nudi, dok ga ne prinudi, jer veli nema gore nego koji se izvlači, ti će biti tek pijanci, ili već jesu. III Gospodar Sofra ima petoro dece.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

koji su bili prokisli, na slami i žutom, suhom lišću, ljudi su bili opet polegali, pa su se dizali da čiste oružje, ili da dočekaju na nož, po komad bačene, raščerečene jagnjetine. Pevahu vičući.

Znajući dobro da ne mogu sobom poneti stvari od stakla, ili zlata, niti povesti kravu ili tele, oni su ipak videli bezbroj sjajnih stvari što su treperile u noći, krasne i

Znajući dobro da ne mogu sobom poneti stvari od stakla, ili zlata, niti povesti kravu ili tele, oni su ipak videli bezbroj sjajnih stvari što su treperile u noći, krasne i vanredne.

Mada su znali da ih ponegde čeka svega neka smežurana baba, venac luka, ular, ili kakva srebrna kopča na kaišu, bili su razdragano pošli u noć, da kradu.

Pognute glave, odupreše teške noge o zemlju i postaviše se, ćutke, jedan do drugoga. Kad, ispod oka, pogledaše desno ili levo, videše, kao na kraj sveta, dva reda ogromnih nogu, sve dve po dve, što nisu mogle da se pomaknu sa tla.

Satima je sedeo kod nje, igrajući se detetom, ili psima, ali gutajući očima nju. Ni za čas mu ne pade na pamet da bi mogao poželeti ženu svoga brata.

Sve češće se približavaše da udahne dah iz njenih čipaka pod grlom, ili da joj se nađe, kraj tolikih sluškinja, pri uspavljivanju deteta uveče, ili pri oblačenju, ujutru.

da udahne dah iz njenih čipaka pod grlom, ili da joj se nađe, kraj tolikih sluškinja, pri uspavljivanju deteta uveče, ili pri oblačenju, ujutru.

Njegov brat, odlazeći često pod Varadin, da vežba svoje ljude u iskopavanju aproša, šančeva za opsadu gradova, ili, na konju, čak u Mitrovicu, u kovačnicu oružja, nije primetio ništa.

Da joj se ovo desilo druge, ili treće godine, ona bi bila umrla od stida i srama, skočila svakako u tu žutu, razlivenu, ustajalu reku, što protiče pod

Bio se načinio nered među vojnicima. Jedan zec pretrča mu preko puta. – Uh, da se most ne sruši – pomisli, ili da mu prtljag možda ne ode u reku?

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

¹ Mnogo je, međutim, češće da gatara namerno izvede neku vrstu probe ili „testa“, kada joj rezultat ovog manipulisanja (određenim predmetima, postupcima i pojavama), simbolički protumačen,

“⁴ Nestrpljive devojke na razne načine odgonetaju kada će im doći suđenik, zapravo, najčešće, pitaju se hoće li se ili ne udati te godine.

je izgled njenog budućeg muža (momka), najčešće izvesnim raznovrsnim magijskim postupcima nastoji da ga prizove u san ili da mu lik ugleda u ogledalu.

Devojci koja čezne za udajom svakako nije svejedno ni to kakvog će društvenog statusa biti njen budući muž (siromašan ili bogat, udovac ili momak, star ili mlad, koje profesije itd.).

za udajom svakako nije svejedno ni to kakvog će društvenog statusa biti njen budući muž (siromašan ili bogat, udovac ili momak, star ili mlad, koje profesije itd.).

nije svejedno ni to kakvog će društvenog statusa biti njen budući muž (siromašan ili bogat, udovac ili momak, star ili mlad, koje profesije itd.).

). Udavača iz Skopske Crne Gore, da bi doznala da li će se udati za bogatog, srednje imućnog ili siromašnog momka, gata ovako: Ispod jastuka stavi tri pruta: neoljušten, šaren i oljušten (ogoljen), pa koji ujutru

¹³ A evo kako saznaje devojka iz okoline Sarajeva hoće li se udati za momka ili udovca: „Uoči Đurđevdana uzme devojka motovilo, pa njime dirne u ćumez, gdje kokoši leže.

Konkretni postupci koji simbolizuju željenu promenu, transformaciju (u subjektu ili objektu ljubavnih čini) jesu: kuvanje/pečenje, dodirivanje, jedenje i pijenje, drmanje, probadanje, obnošenje, a sredstva su:

jedenje i pijenje, drmanje, probadanje, obnošenje, a sredstva su: izvesne biljke koje se u toku rasta transformišu (konoplja) ili imaju jak, opijajući miris ili ukus (pelin, bosiljak, paprika), zatim predmeti koji se koriste za tkanje i predenje

obnošenje, a sredstva su: izvesne biljke koje se u toku rasta transformišu (konoplja) ili imaju jak, opijajući miris ili ukus (pelin, bosiljak, paprika), zatim predmeti koji se koriste za tkanje i predenje (vreteno, vratilo, motovilo,

bugarske žene kojima teško padaju ograničenja bračnog života uzimaju bakarne novčiće sa očiju mrtvaca, operu ih u vinu ili vodi i tečnost daju svojim muževima da popiju.

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

O CARSKOM SELU Kuda prođu car i carica ili konji carevi, tim putem sme proći sebar i vlastelin samo pošto se još jednom javi prolećni grom s neba, samo pošto još

O POKLISARU Poklisar koji hita caru iz zemlje tuđe, ili od cara svome gospodaru, da je neprikosnoven čim u oblasti carstva mi uđe, pa bio Vizantinac, Latin ili Sloven.

zemlje tuđe, ili od cara svome gospodaru, da je neprikosnoven čim u oblasti carstva mi uđe, pa bio Vizantinac, Latin ili Sloven.

se kao gostu ukazuju časti, da mu se s puta skloni trn i kamen, da se preda nj ne da razbojniku ni guji; pa pošto ruča ili povečera, drugome selu da se poklisar preda i uz put zaklanja kao plamen na oluji.

Pogaze li konji najezdni vlasteoska sena ili carska žita, da se pognaju u carske ergele. Pogaze li kudelju kudeljnice sirote, da im se zabije trnje u kopita, da im

O ODBEGLU ROBU Ako odbegli rob, bio od Srba, Grka ili Arbanasa, iz moćne Vizantije, ili bilo koga kraja, potraži utočište na dvoru cara, da rob takav u sva doba pod

O ODBEGLU ROBU Ako odbegli rob, bio od Srba, Grka ili Arbanasa, iz moćne Vizantije, ili bilo koga kraja, potraži utočište na dvoru cara, da rob takav u sva doba pod njegovim krovom nađe spasa; i najveći od

O VOJNIKU Kad vlastelin, ili bilo koji drugi, dođe s vojske kući, poruka mu od cara tri nedelje da se odmara, da ga dvore svi odreda u rodbini, da

Kad vlastelin, ili bilo koji drugi, dođe s vojske kući, poruka mu od cara, tri nedelje da se odmara, da se ne odziva i ako ga zovu da se

koji drugi, dođe s vojske kući, poruka mu od cara, tri nedelje da se odmara, da se ne odziva i ako ga zovu da se sudi, ili ako iguman po njega poruči; da ga vreme na vratnicama čeka, da ga čekaju i carski i crkveni ljudi, i poklisar što

spaze da su se oblaci slegli, da miruju Turci i Ugri, postanu robovi stvari kojima su u borbi protivnik bili, ili ih isposnički prenebregli.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

Traže se da dođu na ponoćni bal kod Nebojše kule, mrtvi ili živi, i zaigraju valcer »Na lepom plavom Dunavu« s vilenjacima, vešticama, duhovima i davnim davljenicima. Traže se.

Možda je u izlogu sajdžije? Možda je neko izgubio ili bacio u presahlu Terazijsku česmu? A možda je izgrickana, sa semenkama, na trotoaru ispred bioskopa »20. oktobar«?

Sedeli smo na njoj u parku, u proleće, kada je trava još vlažna. njom smo se gađali na velikim odmorima ili je držali nad glavom umesto kišobrana, dok smo još umeli da trčimo no kiši.

kako sam uoči Svetog Nikole, zaštitnika moreplovaca, stavljao pocepanu čizmu u prozor, i kako je sveti Nikola, verovali ili ne, čak i za vreme rata ostavljao razne stvari u tu čizmu.

okamenjeni medenjak preostao odnekud još od pre rata, »vodene« bojice iz, takođe predratne knjižare »Simon & Katan«, ili izlizani komplet »Mike Miša«, ali cenio sam napor svetog Nikole da se baš na svoj rođendan provuče kroz unakrsnu vatru

Na zakrpljenim bubnjevima pisalo je »Kongo jazz«, ili nešto slično — bile su nacrtane i dve palme iz neke obećane zemlje, kojoj smo se približavali, korak po korak, gazeći

Ponekad, oni se sreću i, gle, ponovo ih obmotava tuljenje onog jedinog saksofona u varoši: Geršvin ili Kol Porter — prepoznaju se po svom uspehu ili porazu iz tih godina, odmeravaju dokle su stigli, gde su dospeli i

gle, ponovo ih obmotava tuljenje onog jedinog saksofona u varoši: Geršvin ili Kol Porter — prepoznaju se po svom uspehu ili porazu iz tih godina, odmeravaju dokle su stigli, gde su dospeli i koliko znače drugima, ali dame ponovo biraju i ovaj

Detektor se slušao pomoću para slušalica, a njih smo krali iz »meseršmita« u Vojnom muzeju ili kupovali na crnoj berzi. Slušajući, čovek je neprestano strepeo za zvuk koji je stizao do njega.

To je mali sanjar čiji je pogled okrenut unutra. Ostali sede, leže ili čuče čekajući da i na njih dođe red da uživaju u slušanju.

Možda najlepše stvari već prolaze? Ili će neko zaključati daleku stanicu, pustiti dosadne vesti ili izveštaj o vodostanju, pa će minuti određeni za slušanje

Matavulj, Simo - USKOK

“ Ženske, razumije se, nagađahu da tu mora biti po srijedi ljubav ili je zaveo kakvu kneginju! Ele, tamo, ovamo, taj tajanstveni „princip“ postade prijedmet opće simpatije i prijedmet

Ženske i mladiće stojećke držahu za oglave krupnu stoku, ili čuvahu sitniju. Kad sunce granu, sve što bješe kršteno prekrsti se i prizva nebesku silu u pomoć, najviše riječima:

veliki kućić i čovjek učevan, te možeš gospodaru i trebati, ali, evo odmah ti kažem, ako hoćeš, ostani odmah sa mnom, ili, ako ti se ne bude stojalo na Cetinje, vrati se: moj dom biće i tvoj, i što imam, dijelićemo dovijeka!

se naže, poljubi bratanića i reče: — A, vaistinu, i da uči knjizi našega Dragića, da bude znaven, kao Savo Markov ili kao guvernadur! Još su muškarci malo jeli, pa mlađi odnesoše sudove i trpezu.

Sve ga posmatrahu ispitljivo, a učini mu se da mu je ona najmanje tuđa, da mu napominje nješto materinskog ili sestrinskog.

Ali to bi dugo bilo! I sad, bratikoviću si ga moj krasni i đetiću moj lijepi, za ove trideset i tri ili i četiri godine, otkad se ovaj vladika zavladičio, osim ovijeh pošljednjijeh godina, bio sam ti vazda u svemu.

Odjednom stari Mrgud Šutov zapita uskoka: — Je li, moj lijepi đetiću, ti si od dobre kuće? Janko, ili što bješe zamišljen, ili što ne razumjede, okrete se Krcunu. Ovaj odgovori: — Još od kakve!

Janko, ili što bješe zamišljen, ili što ne razumjede, okrete se Krcunu. Ovaj odgovori: — Još od kakve! Ovaj je Janko, đedo, grof, a to je više no vojvoda!

Objasni im kako u velikim kućama sve imovinsko našljeđe prelazi na najstarijega sina, a mlađi se školuju za svećenike, ili oficire, ili činovnike.

u velikim kućama sve imovinsko našljeđe prelazi na najstarijega sina, a mlađi se školuju za svećenike, ili oficire, ili činovnike.

sve ograđene suhomeđama; upravo u svakome tom dvorištu bjehu po dvije-tri zgrade: jedna glavna, kuća, a ostale staje, ili kujne. Iz svijeh krovova dizahu se dimovi, a ne čujaše se nijednoga glasa; stoka sita, psi siti, odmarahu se.

Sad, je li taj Vučetić tražio dio od toga, ili bješe što drugo uvrtio u glavu, ne znam, tek on, a kažu i guvernadur obijediše i vladiku u Rusiji da ne mari za crkvu,

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

„Ja bi onu. Ja bi onoga. Gledajte, brat Simo.“ Zašto ne? Par aljina, to jest, ili drugo što, pak brat Sima to tako vešto svrši da se svi začude. Šta mislite vi, to jest? MLADOŽENjA: Neponjatno.

A što se potom gdikoji osušio, te mu je aljina postala, to jest, široka, što je čoja bila, to jest, izedena od moljaca, ili je izgubila boju, šta je on zato kriv? Tri dana su moja, a posle makar vratove, to jest, polomili. (Odlazi.) UGLED 2.

MATI: Ja sam ti kazala da se tjelom sve kao okrećeš, pa će drugi misliti da ti je takav hod, ili da se maziš. Ajde, sad idi! (Devojka odlazi.) MATI (sama, kod ogledala, namešta se): Samo da je kakav čestit mladić.

Najposle vidimo nije vajde; pet, šest stotina forinti više ili manje, što mu drago. MATI: Propada, bogme, gospodaru!

Istina, kao što sam, to jest, i kazao, naš mladoženja ima kuću, vinograde, vodenice (mladoženji), dve ili tri? - uverićete se, to jest, svašta dosta. Ali vi znate, to jest, kakav je svet: ako uzme bez novaca, sramota.

— Samo mi jednu reč više progovori, ili kome kaži, pak će se zaprašiti soba od tebe. (Odlazi.) TETKA: Jako se naljutio.

Samo da ima drugo ime! Lazar, mamo, to ne mogu nikako da trpim. MATI: Pa zovi ga Lazicom, Lakom, ili kako oćeš. I ja tvom ocu kažem „Cico“ mesto Nika, a tako i druge čine.

MUŽ: Jes čula? ŽENA: Šta jes čula, šta je? MUŽ: Oćeš prestati, ili nećeš? ŽENA: Vidiš ti, kao da ga se neko boji! MUŽ: Oćeš prestati, pitam ja tebe? ŽENA: Muž ženi ni kapu! O, o, o!

MATI: Da ga đavo nosi, i koji te je prvi doveo! ŽENA: Onaj nitkov, onaj, svemu je on kriv! MUŽ: E sad, ili da se čovek tuče s njima, ili da pobegne. MATI: Koga ćeš ti tući? ŽENA: Sve mi tim jednako preti.

ŽENA: Onaj nitkov, onaj, svemu je on kriv! MUŽ: E sad, ili da se čovek tuče s njima, ili da pobegne. MATI: Koga ćeš ti tući? ŽENA: Sve mi tim jednako preti.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

sa književnom umetnošću u običnom smislu reči, iako u nju spada; u nju ne idu svi valjani književni tekstovi dostupni ili preporučljivi deci, o lošim da i ne govorimo; nije dovoljno da su tvorevine dečje književnosti pisane sa ciljem da budu

Po čemu se dobra dečja pesma, valjan dečji roman ili uspela priča, kao najčistiji oblici dečje književnosti, razlikuju od odgovarajućih rodova ozbiljne, opšte književnosti?

deo književnih dela „namenjenih deci” umetnički je savršeno bezvredan, i spada u primenjenu književnost najgore vrste, ili u nezanimljivo prilagođavanje određenom dobu i ukusu.

kao što bi se mnogi valjani dečji romani dali podvesti pod pustolovne, a dečje priče se lako mogu uključiti u bajke, ili i u fantastične priče: tako bi se sačuvala sveta celovitost Književnosti, koja je, znamo, jedna i nedeljiva...

vaspitavanja dece izostavio knjige kao oruđa nametanja stavova; autoritarni poreci za tu funkciju knjiga jedino i znaju, ili najviše do nje drže.

S. Puškin, 1799— 1837) verzije ruskih bajki kod Rusa, već su, manje ili više otvoreno, bile okrenute deci. U svim narodima i literaturama folklor se, po svojoj prirodi, najpre obraća

dakle, poći od činjenice da dečja književnost postoji, i da obuhvata veoma raznolika dela, vaspitno usmerena u grubom ili tananijem smislu, okrenuta deci čas po sili neke svoje unutrašnje nužnosti, čas u smislu spoljašnjeg, površnog

Dečja knjiga, zatim, može biti izvor lake zabave, ili, prosto, prijatno štivo kojim se dete navikava na čitanje. Sve to spada u predvidljive poslove.

Ta dela sama povlače granicu kako prema ozbiljnoj književnosti, tako i prema površnim, pedagoški ili zabavljački usmerenim dečjim knjigama.

To odbijanje se temelji na polazištu da „nešto jeste Literatura, ili nije”. Po tom shvatanju Literatura ne podnosi sporedne, manje važne i manje samosvesne oblike; ona uvek mora poštovati

Spontano, po unutrašnjoj nužnosti, deci se približavaju neki pisci, ili neke davno napisane knjige; što čovečanstvo biva starije, taj krug se širi.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

svaku priliku za svoju sebičnost upotrebljavaju, i najbezumnije sovete daju, ne mareći oće li se time svojoj opštini, ili svome narodu kakva šteta naneti.

ŠERBULIĆ: To je lepo. Tako je lepo. Tako se možete zvati Plavetnićka. ZELENIĆKA: Ili Plavićka, od plave boje. ŽUTILOV: Helješen. I moje će ime biti Žutilović. GAVRILOVIĆ: A ne Žutilaj?

NANČIKA: Što mu drago. (Kucanje na vrata.) Hsrajn! z. ZELENIĆKA PREĐAŠNjI ZELENIĆKA: „Slobodno“, slatke moje, ili „izvolte, zapovedajte“, to je lepše nego „herajn“. NANČIKA: Vi imate pravo, ali smo se tako navikli.

ZELENIĆKA: Ha, ha, ha! A plaču li kad im inače ko pogine ili umre? Vidite: žena... ona će dobiti drugog muža, ili će se dičiti što je udovica za narodnost poginuvšeg junaka; mati..

ZELENIĆKA: Ha, ha, ha! A plaču li kad im inače ko pogine ili umre? Vidite: žena... ona će dobiti drugog muža, ili će se dičiti što je udovica za narodnost poginuvšeg junaka; mati...

Je li pravo da on, kao poznati rodoljubac, ništa ne dobije; a drugi, koji su dvoličili, ili koji su poznati kao mađaroni, plaću beru? ŽUTILOV: Biće sve, biće, samo se malo pretrpite.

LEPRŠIĆ: Kod nas može, jer i sami buntovnici dobijaju zaštitno pismo, i dobra koja smo im kao rebelima sekvestrirali ili prodali, treba da se vrate natrag. ŽUTILOV: To ne sme da bude! LEPRŠIĆ: Tako je. No i zaslužili smo, jer nemamo ljudi.

ŠERBULIĆ: I ne može! Mi trebamo čestite ljude. GAVRILOVIĆ: Vi znate da se ja nisam ni otimao. ŽUTILOV: Otimali ili ne otimali, vi ste kasirati, pa kraj. 7. SKOROTEČA (stupi i preda Žutilovu pismo, potom izlazi. ŽUTILOV čita u sebi.

Oni koji su se na račun tvoj obogatili, beže; a što će biti s onima koji ne mogu bežati, koji su stari, slabi ili bolesni, o tom se niko ne brine. Teško tebi, narode: ti stradaš, a oni se raduju; ti propadaš, a oni se bogate!

Sve sam mislila da l’ se nje tiče, i sad vidim da je istina. ŽUTILOV: Je li to zacelo, ili kao što vi žene imate običaj? NANČIKA: Poslao je jednoga da je prosi. ŽUTILOV: Šta je on?

(Pruži joj pismo.) SMRDIĆ: Šta je to? GAVRILOVIĆ: Čisto rodoljubije. Gospoja Zelenićka ili, po srpski, Plavićka imala je odavno poznanstva s jednim Madžarom, Nađfaludijem, koga svi poznajete.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

Od pisaca su pominjani ili oni koji imaju književnog uticaja, ili oni koji su karakteristični po jedno doba i po jedan književan pravac.

Od pisaca su pominjani ili oni koji imaju književnog uticaja, ili oni koji su karakteristični po jedno doba i po jedan književan pravac.

Radi jednoga naslova ili jednoga datuma trebalo je utrošiti čitave dane. Istorija srpske književnosti, koja se življe radi tek poslednjih godina,

I u ovu bibliografiju uneseni su napisi: ili koji su dobri i sigurni, ili koji donose kakve bilo nove pojedinosti ili koji su karakteristični po jedno shvatanje.

I u ovu bibliografiju uneseni su napisi: ili koji su dobri i sigurni, ili koji donose kakve bilo nove pojedinosti ili koji su karakteristični po jedno shvatanje.

I u ovu bibliografiju uneseni su napisi: ili koji su dobri i sigurni, ili koji donose kakve bilo nove pojedinosti ili koji su karakteristični po jedno shvatanje. Što se tiče ilustracija, ovde su unete gotovo sve do kojih se moglo doći.

nisu se mogle naći nikakve slike; od nekojih najnovijih pisaca nisu unete slike zato što ih oni sami nisu hteli dati, ili ih nisu dali na vreme. 3avršujući ovaj predgovor, ja smatram za dužnost da zahvalim Odboru 3adužbine I. M.

književnosti jeste što ne predstavlja jednostavnu celinu, što nju sačinjavaju odelite književnosti, slabo povezane ili bez ikakve veze među sobom.

Šta je mogla ortodoksnim Srbima da kaže Sveta Rožalija, panormіtanѕka divica nakićena і іѕpіvana ili polemično delo Kamen pravі ѕmutnje velіke jezuita Antuna Kanižlića, gde se, sa strogo katoličkog gledišta, osuđuje

na tok državnih poslova, i od prvih dana počelo se raditi da se »šizmatički« doseljenici sa Balkana prevedu, milom ili silom, u »jedinospasavajuću« katoličku veru.

Prvi učitelji tih škola su ili sveštenici bez parohija, ili isluženi podoficiri, ili crkveni pevci, čije je sve znanje u čitanju časlovca i psaltira i

Milićević, Vuk - Bespuće

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

On se žurio kroz tu gomilu svijeta, ne mareći da opazi ikoga, da se osvrne za kojom ženom, da pozdravi koga ili da kome vrati pozdrav.

Juče nije smio da se toga stidi, bojao se da ne uvrijedi, da ne ponizi nešto, — što je to bilo, nije znao da li sebe ili one koji su umrli.

upita. Milan ga prekide, bojeći se da on ne nastavi svoja pitanja. — Nemoj, reče i pruži ruku, kao da moli ili kao da se brani. — Nemoj da me koriš. Ja znam što ti hoćeš da kažeš.

devet sati, rashladi lice vodom i silazi u baštu, gdje leškari u hladu, dok se sunce lomi kroz granje šljiva i jabuka. Ili silazi Uni koja teče podno njegove bašte, spuštajući se strmom obalom, obraslom grmljem i trnjem, sijeda pod ljeskov grm i

nesita i bestidna bludnica, drsko i bijesno širi, rastući i potapajući, dok se u nju slijevaju bujice jesenskih kiša ili proljetnih voda; kad juri prljava, široka i žuta, prelijeva i pretapa oranice, livade i polja iz kojih viri pocrnjela

klade, ogranke, crkotine; odronjuje, otkida i otima zemlju jednima, donoseći je drugima: za jedne dobra, a za druge zla; ili od zemlje, skinute i zderane s ogoljelih polja, pravi otočiće, dijeli se oko njih u rukave i optječe ih, počimajući da ih

Tako je dobro poznaje, zna svaki vir u njoj, zna prugu kojom se valja matica. Ili ide duž obale, derući cipele o oštro kamenje, zapinjući i cijepajući odijelo o drsko, crno trnje, krvaveći ruke kad se

ma kakav bio; zaćute nerodne oranice, zaustave se i prestanu da se okreću vitlovi, dok Una prolazi mirno i spokojno. Ili u proljeće, kad se razliježu kavge nad stopom preorane zemlje: on razumije onu ludu, očajnu ljubav prema zemlji, nad kojom

A za njima izmiješana povorka ljudi, žena i djece, koja vodi razgovor, koja je došla više iz običaja ili radoznalosti nego da žali, nimalo tužna, osim nekoliko baba koje misleći na svoju smrt oplakuju tuđu; kadgod se oteo

On se ljutio na zakone što su blagi, što su prošla vremena kad se moglo na muke udarati, ili kad je sam čovjek smio da sudi.

brda, počima da se rađa oblak, on u svoj pogled meće i ljubav, i molbu, i preklinjanje, pozdravlja ga radosno kao brata ili prijatelja, s uživanjem ga prati kako raste kao i njegovo srce u grudima, kako malo po malo prekriva nebo, kako se

Sremac, Stevan - PROZA

Kad me pozovu, bojim se da mi se ne dopadne društvo ili ja društvu, a ako me niko ne pozove, a ja se onda osećam nekako usamljen i zaboravljen.

« — »Pa, pazari se, pazari; kraj s krajem, eh, taljiga se, taljiga!« odgovori majstor ili bakalin. »E baš mi je milo kad ti ide pazar, veli Jova, baš dobro te mi nećeš odbiti jednu malu molbu.

« I onda iziće s predlogom. »Ama, gospodin Jovo, zaustavi ga posle nekog vremena kakav šnajder, šuster, tišler, ili tako već ko, a ja sam doš’o za ono malo... a ja mislim da je dosta čekanja bilo... a sad su mi vrlo potrebni novci!

Tek on nekako skine s vrata i isprati svakoga kreditora, pa bio on šegrt, kalfa ili sam gazda, i ovaj se nađe na sokaku praznih šaka, pa jadan čovek, ni sam ne zna kako se to s njim desilo!

klasu stariji od mezulanskog konja, kako mu jednom reče jedan njegov kolega (starije klase, naravno) a da je pravde ili bar sreće u svetu za nj, kako on sam veli, on bi trebao već davno da je šef neke pošte.

»nevjedom« — jer je mali Joca došao na svet onako — kako da se izrazim — onako kao neko pismo s anonimnim potpisom ili bez potpisa, kao neka vrsta pamfleta, ali nešto poviše zadocnjeno.

I kao svako umiljato jagnje, sisao je dve ovce. Od nadležnih bi dobio lepu reč, a i pri isplaćivanju liferantu, ili već tako nekom, ne bi ni Jova ostao bez iseta, tako da se od toga bakšiša (a ovaj nije redak bio) mogao pristojnije

Bio je tačan, smeran, prava praktikantska duša. Išao je na prstima kad je što podnosio na potpis kaznačeju ili pretpostavljenom pisaru, tako da mu je to već postalo druga priroda njegova, pa je na prstima išao tako reći celoga

— To ti samo kažem. Zar ti da primaš neke deputacije i neke poklone i »jabuke« mesto gospodina načelnika ili gospodina ministra?! Da varaš geake i da im obećavaš nešto?! — To nije istina! — brani je Jova. — Kad je to bilo?

tužbe, žalbe, a ponekad i neko nadgrobno slovo, koje će, naravno, drugi izgovoriti na grobu dotičnoga pokojnika ili pokojnice.

On dobije samo podatke iz života, kao godine rođenja, smrti, crte iz karaktera, razne vrline dotičnoga ili dotične, pa iz toga sastavlja, sa manje ili više uspeha, kako kad.

života, kao godine rođenja, smrti, crte iz karaktera, razne vrline dotičnoga ili dotične, pa iz toga sastavlja, sa manje ili više uspeha, kako kad.

Radičević, Branko - PESME

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

je, grdne su nam brige Zadavale te proklete knjige, Al' kad knjiga ponajviše tišta, Latismo se krasna šurovišta, Ili čamac lagani uzesmo Pa s' na dunav ladni navezosmo, Svukosmo se pa za časak tili Poskakasmo u vodicu čili,

i ćerčica njena, Grešno dete, tek od osam leta, Spopala je ona rđa kleta, Vrućiščina, teška boljezana, I to Od dva ili od tri dana. Kako dođe, procvilela mati: „Pomoz', oče, molitvu očati!

Naš junak amo došao je davno, Baš mesec dana sad će biti ravno, Il' mesec ravno, ili više malo, — No što je meni do malice stalo! Ne ide nikud, svetu se ne javlja, U izbi sedi, samac se zabavlja.

Al' ću im se osvetiti, Ao, mili pobro, Dok se samo poprivatim Svoje snage dobro. Degod koju divnu vatim, Danju ili noću, Ispritiskat, ižljubiti, Izgrlit je oću.

Od vas niko to ne znade — Ne znam ni ja, ali tešto! Ta znaćemo sve do sutra, Ili barem do preksutra. 94. Preksutra je, podne zvoni, A on ode tražit momu, Baka mu se na put goni; Šapnu: „Nije

se Vlajko sad nagnao, Al' ga Rusto ljuto dočekao, Zaludu se Vlajko mačem čuva, Dovati ga Ture više uva, Više uva ili malko niže, Do desne ga slabine prestriže.

Ko je željan da što zadobije, On se, brate, po okolu vije Ili traži po ograšju plena I prevrće mrtva i ranjena; Ali ko je srdašca žešćega, Za Turcima junački se slegâ, Ne zna

vode stoji i Mileta, Jer on čuo e u gradu Cveta, Pa uste li Radivoj da bega, Tud je valja provesti kraj njega, Pa ili je zadobiti tako, Ili tako, il' tužan nikako. Srce bije, on škrguće zubi: „Oh prijane, zaš me tako ubi?

Jer on čuo e u gradu Cveta, Pa uste li Radivoj da bega, Tud je valja provesti kraj njega, Pa ili je zadobiti tako, Ili tako, il' tužan nikako. Srce bije, on škrguće zubi: „Oh prijane, zaš me tako ubi?

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

Ko su ti tamni dželati u ljudskom liku? Jesu li slični onima koji su tebe odveli? Ili braća onih pred kojima je otišao Goran? Zar to nisu tamne Kikićeve ubice?

Njegov spektar svodio se na svega četiri osnovne boje, a ono ostalo — to nije ni postojalo ili se svodilo, u najmanju ruku (ako je čiča dobre volje!

mjesec, nas dvojica, velika i mala bena, a okolo su regatale žabe, pa uz tu kreketaljku nisi znao jesi li još na zemlji ili zajedno s mjesecom roniš kroz rasperjane naviljke oblaka.

Mamu su obilazile kume, prije i naše raskvocane tetke i ujne s torbicama punim darova: oraha, jaja, suvih krušaka ili bar krastavaca — daj što daš!

ni smjeli da zavire u kuću, nego su me zviždukanjem i raznim znacima zivkali da dođem vireći iza plota, svinjca, aborta ili nekog drugog skrovitog mjesta.

— A kako si mi ti, rođeni Rade? Kako vaš Nidžekanja, ganja li još politiku ili se već dozvao pameti? Za žene i njihovo zdravlje Petrak se nikad nije propitivao.

Za žene i njihovo zdravlje Petrak se nikad nije propitivao. Za njega one kao da nisu ni postojale ili su, u najbolju ruku, bile nešto na formu dosadnih, vječito prisutnih mačaka: motaju ti se oko nogu, taru o kožuh,

Dalje se ili ne može ili se ne ide, ako već putnik nije budala i „vantazija“, što bi kazao moj djed, predobri duševni starac čija

Dalje se ili ne može ili se ne ide, ako već putnik nije budala i „vantazija“, što bi kazao moj djed, predobri duševni starac čija me ljubav

onda, katkad, žalovito upitam, kao da sam nagazio na one stričeve vile iz djetinjstva: — Je li pametnije biti mjesečar ili s mirom sjediti kod svoje kuće, pa kad zagusti, tješiti se rakijom kao moj strikan?

crkava i džamija, to su obično štokakve jaruge, klanci, provalije i raskršća gdje obnoć voli zasjesti dokoni đavo, ili kakav njegov rođak i pomagač, pa čudo načiniti s kasnim prolaznikom, seljakom, osobito s grešnom ženskom čeljadi, koja su

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

JUSUF: Nego da izađe preda te? HASANAGA: Ili sam ja lud, pa nejasno govorim, ili si ti glup, pa ne razumeš? Hoću da se Hasanaginica vrati majci!

JUSUF: Nego da izađe preda te? HASANAGA: Ili sam ja lud, pa nejasno govorim, ili si ti glup, pa ne razumeš? Hoću da se Hasanaginica vrati majci! je l ti sad jasno?

BEG PINTOROVIĆ: A od čega, pretpostavimo, da je olakšavam? Je li ovo tvoj Hasanaga učinio, ili ja? Šta oš od mene? MAJKA HASANAGINA: Ne znam je li grešnik Hasanaga, ali znam da je nesretnik.

Jesi li ga pitao zašto? BEG PINTOROVIĆ: Vredelo bi mi kolko da pitam konja na kome sam dojaho, ili kamen za koji sam ga vezao. Nije Hasanaga ostavio mesta za razgovore i pitanja. Zašto?

Hoćemo li od tebe testiju, ilovačo, ili ćemo ćasu, ilovačo, ili saksiju, ili okarinu, ili lonac? Ilovača bar nema jezika...

Hoćemo li od tebe testiju, ilovačo, ili ćemo ćasu, ilovačo, ili saksiju, ili okarinu, ili lonac? Ilovača bar nema jezika... MAJKA HASANAGINA: Smiri se, kćeri.

Hoćemo li od tebe testiju, ilovačo, ili ćemo ćasu, ilovačo, ili saksiju, ili okarinu, ili lonac? Ilovača bar nema jezika... MAJKA HASANAGINA: Smiri se, kćeri.

Hoćemo li od tebe testiju, ilovačo, ili ćemo ćasu, ilovačo, ili saksiju, ili okarinu, ili lonac? Ilovača bar nema jezika... MAJKA HASANAGINA: Smiri se, kćeri. Vidiš li, svima im se dimi iz usta.

To je insinuacija! AHMED: Šta se mešaš u razgovor... HUSO: I jes mi razgovor! Ima li Šemsa tri sise, ili dve! Krupno pitanje! Naći ću ti jednu i sa dvanaest, samo je malko glibava, a trebaće ti i para za kukuruz!

Možda čak i pred vezirom! Ne boj se, on Hasanaginici neće birati muža po lepoti, ili po ne znam čemu, nego po tome od kakve će mu biti vajde. Što njemu veća vajda, tebi šteta. Toliko valjda znaš.

JUSUF: Ne može se to samo prstima... HASANAGA: Kaži ti meni: možeš li, ili ne možeš? JUSUF: Ne mogu, Hasanago. HASANAGA: E onda ćuti!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

DANI 73 ONI 82 POKOJNIKOVA ŽENA 98 IZ STAROG JEVANĐELjA I STARI DANI IZ STAROG JEVANĐELjA PRVA SUZA Čim dođe nedelja ili drugi koji prazničan dan, posle ručka, za vreme najveće vreline i žege, skupe se žene i devojke, i ispod velikih

Sunce greje i sve prži. Oseća se omarina i velika žega. Niotkuda kakav šum ili usklik. Sve je tiho, nemo i mirno. Samo pokatkad zaćarlija vetrić sa Pljačkovice i Krstilovice, donoseći svežine i

Trebalo ga je samo videti, kad nešto podiže ili vuče kakva natovarena kola, a na licu mu se ne vidi ni traga od kakvog napregnuća, umora ili neugodnosti.

videti, kad nešto podiže ili vuče kakva natovarena kola, a na licu mu se ne vidi ni traga od kakvog napregnuća, umora ili neugodnosti.

Ni na jednom mestu nije se zadržavao. Išao je od kuće do kuće po mahali. Svakome po nešto uradi, pomogne ili štogod načini. Jednome iscepa drva, drugome polije baštu, trećem očisti štalu i istimari konja i volove.

I tako je provodio dane. Svakoga je slušao i svaki ga je hranio, davao mu stara odela i štale ili kujne u kojima je spavao. Kad kome što on zatreba, taj samo iziđe na ulicu i vikne: — Dimitrijo! — Sad, sad!... Evo!

A i drugi su ga nakarađivali. Uzmu pa mu pola glave obriju, ucrne ga čađu ili drugom kojom bojom, prikače mu ostrag neku krpu, rep od životinje, ili nešto drugo.

Uzmu pa mu pola glave obriju, ucrne ga čađu ili drugom kojom bojom, prikače mu ostrag neku krpu, rep od životinje, ili nešto drugo. A on im se smeje i gleda ih milo kad mu kažu kako je lep. Nikome nije bio na smetnji.

On ustane i pomakne se sa tog mesta pa legne na drugo. Ovaj ga i sa tog mesta otera. I tako ga muče po čitav sahat. Ili uzme pa stane da ga tuče.

A on siromah muca i krije pogled od nje. — Kaži, ili sad ću da se naljutim? — veli mu ona mrgodeći se i okrećući se tobož ljutito od njega.

Kola su išla polako, Dimitrija je za njima trčao da ih stigne. Ali, da li strah, uzneverenost, zabezeknutost ili nešto drugo? tek on oseti umor. Znoj ga poče probijati i njegovo crveno, mesnato lice podnadu se.

Kostić, Laza - PESME

I Misir stare šalje zidare, rođaci Vlasi tikvice nose, svi su se stekli: ili da prose, il' da te dare. Svi su se slegli u grdnu rpu kô rajska živad čoveku prvu, sve se to klanja u živom

Pred kime kleči Britanija sva, za kime listom zapad likuje, šta mari taj, šta taj raspituje za jedno pleme više ili dva? — Sirotinja smo; ginuć za blagom, zemaljska blata rijemo još niz, još nismo vični prodirati vis za blagom nebnim.

Planeta ova, zemlja, zemlja je; pa kako poziv svoj da postigneš, u njojzi, slepče, il' na njojzi zar? Je l' bole srce, ili ljuštika? Shvataš li, površniče?

” — E gle! pa lepo, milo mi je baš, pa kad je tako, znaćeš jamačno ima li Renan pravo ili ne? „Zvanične tajne”, reć'e koštani k „ne kazuju se površnicima. Al' sad okren'mo drugi razgovor!

Pa reci, nagov'jesti, daj Mi znak, što vidiš otud, svjetlost ili mrak? Vidiš li vraga, onog starog, tvog? Jedva ga vidiš, slomio ga bog.

pragu gorskoga klanca otkud se vidi zvonik samostanca, jedna je bula mlađana stala: il' je od puta svog malaksala, ili su sveti stupovi beli meko srdašce buli zaneli?

rekoše mi ga mladi uskoci, tu mi je dragi, oh bože blagi! Je l' mu još ljubav 'nako u snagi, je l' još onako, ili već vene, jer kaluđerom posta zbog mene!

li me karaš, što preda mnom senku najmiliju stvaraš, sahranjenu davno, u srećnijem dobu, u grudi mojih ledenom grobu? Ili se sama iz grudi mi diže? — Oh, hodi senko, hodi — bliže — bliže!

„Na toliko moga žara zar se ništ ne odgovara? Na toliko strasti prave, na toliko zbiljske jave, zar odgovor lažni san? Ili možda nema vere da Mi ljubav nema mere ni u sjajnom očnom blizu, ni u bujnom neostrizu divne kose — ali stan!

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

I »Slobo iže ali sirca niže«; u dodatku ka broju 95: »Zašto u ljudi nije taban ravan«, »Šta je najgore na svijetu? ili Pijan Srbin i gladan Turčin«, »Međed, svinja i lisica« i »Đavolska slanina«; u dodatku ka broju 98: »Narodne srpske

On kao jaka crvena nit, ili kao nenametljiv ali prisutan i osetan prizvuk, protkiva ceo opus narodnog pripovedača. Takav stvaralački postupak i

Pri tome, pripovetku smo unosili u celini, bez ikakvih izmena i popravaka, ako je zadovoljavala naš kriterijum, ili je odbacivali ako ma po čemu nije mogla izdržati to merilo.

najstariju, i to sad ovaj čas da je vodim, jer ja ne čekam, niti ću više doći da je prosim, pa mi sad odgovor dajte, ili je date ili ne date, hoću da znam. Veli najstariji brat: — Ja je ne dam.

i to sad ovaj čas da je vodim, jer ja ne čekam, niti ću više doći da je prosim, pa mi sad odgovor dajte, ili je date ili ne date, hoću da znam. Veli najstariji brat: — Ja je ne dam.

odmah to dozna, pa potrči i carevića stigne pa povadi strijelu i poviče: — Voliš li — veli — da te ustrijelim ili da te sabljom posiječem?

Stojša to opazi pa je zapita: — Što je, snaho, što me tako glediš? Ili, davno nisi videla čoveka ili se u što upoznaješ?

Stojša to opazi pa je zapita: — Što je, snaho, što me tako glediš? Ili, davno nisi videla čoveka ili se u što upoznaješ? A ona mu odgovori: — Brate, poznajem u tebe maramu što sam je svojom rukom vezla.

Stojša to opazi pak je zapita: — Što je, snaho, što me tako glediš? Ili davno nisi videla čoveka, ili se u što upoznaješ?

Stojša to opazi pak je zapita: — Što je, snaho, što me tako glediš? Ili davno nisi videla čoveka, ili se u što upoznaješ? A ona mu odgovori: — Brate, poznajem u tebe maramu što sam je svojom rukom vezla.

na objed, i po objedu izidu gledati građevine n džardine, da take ljepote i darila božijega nije bilo ni u jednoga cara ili kralja.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Jovan Sterija Popović IZABRANE KOMEDIJE Sadržaj DžANDRLjIV MUŽ ILI KOJA JE DOBRA ŽENA 1 DJEJSTVO PRVO 3 1. 4 2. 5 z. 8 4. 9 5. 13 6. 16 7. 18 8. 19 9. 21 10. 26 11. 28 12.

224 POZORIJE 2. 227 POZORIJE Z. 228 POZORIJE 4. 231 POZORIJE 5. 232 POZORIJE 6. 233 POZORIJE 7. 234 DžANDRLjIV MUŽ ILI KOJA JE DOBRA ŽENA VESELO POZORIJE U TRI DJEJSTVA LICA: MAKSIM, marveni trgovac SOFIJA, njegova

Šta si imala kupovati gvozdeni lonac? Nije ti po volji od zemlje! SOFIJA: Psuješ što se drva troše, ili kad se koji sud razbije, pak sam mislila, da će ovako bolje biti. MAKSIM: A što se Novci izdaju?

Među tim ću ja kao sojuznik s druge strane načiniti diverziju. Tako će neprijatelj ili kapitulirati, ili konačno biti pobeđen. Dakle, slušaj plan operacije.

Među tim ću ja kao sojuznik s druge strane načiniti diverziju. Tako će neprijatelj ili kapitulirati, ili konačno biti pobeđen. Dakle, slušaj plan operacije.

— Kad izdaš kakvu zapovest, budi postojana, niti se daj zaplašiti psovkom ili pretnjom. SOFIJA: Ja to niti oću, niti smem, braca.

SOFIJA: Bez pameti ljudi i ne idu na bal. MAKSIM: Šta si ti? Jesi li ti grofica ili baronica? Ne gledaš našu sirotinju. SOFIJA: Čuješ, Makso, ti imaš dece; moramo živiti s ljudma.

Sluškinja, ako je tri dana presecila, to je mnogo. Četvrti dan ili je otera, ili sama pobegne. MAKSIM (trese glavom): Ej, kod mene bi je ja oterao, ali ona ne da.

Sluškinja, ako je tri dana presecila, to je mnogo. Četvrti dan ili je otera, ili sama pobegne. MAKSIM (trese glavom): Ej, kod mene bi je ja oterao, ali ona ne da.

SOFIJA: Ali... JEVREM: Pst! Subaltern ne sme reći „ali“. Što komandant zapovedi, mora da se izvrši. Smrt ili život, o tom niko ne vodi brigu. — K oružiju, neprijatelj se približuje! 2.

MAKSIM: Nego ona. KUM: Razmišljavao sam i o tome, i svakojako: šta je bolje da čoveka jede: „stenica ili „žena“; pa sam mislio: stenica jede noću, žena jede danju, kad se probudi.

MAKSIM: O, budalasti misli! Žena mužu da učini što iz ljubovi! More, što god čini, čini od straha, ili za korist; to dobro upamtite.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

Ja sam momak u najlepši moji godina (koje su pak momku najlepše godine: one li kad on misli da sve zna, ili one kad vidi da ništa ne zna, i proče, to je drugi vopros).

Ja sam momak, ako ne lep, a ono niti ružan (koji je momak ružan, onaj li kome su rapavi obrazi, a providljivo srce, ili onaj koji s finim aljinama pogreške svoje pokriva, to je drugi opet vopros).

više protiv vas ništa ne piše, vi znate lek: pišite mi i ja ću abije u čuvstvo doći (oće li pak to biti ljubovi čuvstvo ili drugo kakvo čuvstvo, to je opet drugi posao).

Što god reknem, sve im je nepravo; što uradim, to kod nji ne valja. Ali neka, ili ću ja sve na moju ruku dovesti, ili sama moram svisnuti. Persida, ti! (Zvoni.

Što god reknem, sve im je nepravo; što uradim, to kod nji ne valja. Ali neka, ili ću ja sve na moju ruku dovesti, ili sama moram svisnuti. Persida, ti! (Zvoni.) Ostavili me samu, tek da imam uzroka jediti se... Persida! POZORIJE 2.

SRETA: A i vi ste dobri, samo kažu da ste malo ljuti. SULTANA: Napolje iz moje kuće! Napolje, ili ću te taki sa služitelji izbaciti! SRETA: Oho, milostiva gospođa, ja sam bio dvaput cehmajstor!

poslednji čovek na svetu. SRETA: He, he! Što joj nisam ja muž! SULTANA (poleti mu u oči; Trifić je zadrži): Puštaj, ili sad ću i tebi oči iskopati! TRIFIĆ: Ali kaži je li pristojno? SRETA: Milostiva gospođa, ja sam bio dvaput cehmajstor!

O, sačuvaj me, bože, zle žene! (Otide.) SULTANA (jošt se otima): Puštaj me, ili ću svisnuti! TRIFIĆ: Oćeš za njim na sokak da trčiš? SULTANA: Makar u pakao!

TRIFIĆ: Kakva si bila, takva si i sad. SULTANA: Ih! (Stisne zube.) Idi mi ispred očiju, ili će sad biti pokor od nas! TRIFIĆ: Opet počinješ. SULTANA: Idi, molim te, idi da te ne vidim, harsuzine!

(Zvoni. Persida dotrči.) Načini mi limunade da me prođe ovaj jed. (Persida iziđe.) Ili ću biti gospođa u kući, ili ću sve rasterati. Nisam ja kao pečurka iz đubreta izrasla. POZORIJE 6.

(Zvoni. Persida dotrči.) Načini mi limunade da me prođe ovaj jed. (Persida iziđe.) Ili ću biti gospođa u kući, ili ću sve rasterati. Nisam ja kao pečurka iz đubreta izrasla. POZORIJE 6.

Lalić, Ivan V. - PISMO

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

KĆERI 1 PRSTEN Sve ono što se sakriva u ništa Svetluca sjajem netaknute rude; Što ne postoji, moglo je da bude Ili postoji izvan odredišta.

(24. V 1989) GRČKA GRNČARIJA Veslači ili konjanici, Il možda kalidonski vepar — Figure vezane u slici U mir I pokret, par i nepar; Vazduh zarobljen iza gleđi, I

mir I pokret, par i nepar; Vazduh zarobljen iza gleđi, I urezana grčka slova Ko tumačenje vremeplova; Heroji crni ili smeđi, Odnosno oker, ko opeka; Polifem s kocem u zenici; Ahil i ini neurastenici I ljubavnici starog veka.

U sećanju gusne Obris u sličnoj, stišanoj lepoti Na zidu neke crkve, il muzeja, u sali kvatročenta; ili manje Patetično: u tišmi grada, gde je u mnoštvu lica naglo obasjanje — O dragoceno malo čudo sveta Kome se žile

pored tebe tek kad zora Zapara noktom dno neba kroz grane — Pa znam kad sanjaš, znam i kakav san je, Da li paslika vrta ili mora.

3 Kada te pitam šta si snila noćas, Kažeš da ne znaš, ili se nasmešiš; Da l zbila snito zaboraviš očas, Il zagonetku ne želiš da rešiš?

Tako niže se ogrlica; Na kraju dođe kopča i zatvori se krug, Ili se prekine nit — ali pustimo ishod; On dovoljno je stvaran da neprisutan bude Kada je stanje milosti.

Drži li pravac? A onaj vrt na Aventinu, Da li je isti, ma da pinije prstenuju Dekade, god po god? Razmisli, odgovori, Ili prećuti barem neslaganje sa sumnjom Koja mi koči šaku, bar za tren, pa mi slova Posrću, nesigurno.

Odmorište. Lipa Grezne u žuto, crveni se šipak, A svi dohvati podjednako blizi Ili daleki, i svi nedohvati, Sve je u znaku polovine puta; Sinkopa koju senkom slutnje prati Fіgura non ancora conoѕcіuta

More, More na suncu i u noćnoj mori Nekog Kolumba nasukanog, ili Voda što krotko pokori se sili Kad zatvore se ustave nebesa, More poslušnik moći što ga stvori, More od krvi i more od

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

Bože, kad pre izraste! Vidi je, vidi samo kako gazi... Isti bakutin hod! Ili je u Struku više na teta Nenu? Rastu deca zbog vitamina... Da mi je samo znati kuda li je naumila?

bebu, najviše ti se dopao izraz blagosloveno stanje, dok su ti ostali izrazi bili gadni: kao da se odnose na krave ili žirafe: gravidna, trudna i u drugom stanju, u kom to stanju, keve ti? Evo ti sad predmeta „Poznavanje društva“!

Oćete li od buta ili od bubrežnjaka? Suvih rebara — nestalo!“ Ništa ti to ne znaš, budalo jedna blesava, šašavice, zunzaro, ćorice ćorava

Dakle, drage moje devojčice, nije uopšte važno imate li četrnaest, sedamnaest, dvadeset ili pedeset šest godina! Susretao sam ja i devojčice od sedamdeset i dve, i odmah se nekako videlo da su još klinke:

“ — a tamo, već vam je osam banki, a još niste načisto da li je trebalo dozvoliti onom putujućem glumcu da vas coki, ili nije?

“ ili „Reci, a šta se dogodilo posle toga?“ Drage moje devojčice, čitava ta stvar podsećala je na one grandiozne završetke si

Mala Anči mi je tako, najmanje pet godina, zviždala ispod prozora ili mi nameštala zasede na ćošku i pričala svoj život u levo uvo, a ja posle pokušavao se svega setim i kucao na pisaćoj

Anavolimilovana — tri reči koje se čitaju jednako sa obe strane, ili nešto slično uvodu u kasnije događaje. Baš je lepo od vas što ste me izveli na večeru u ovaj klubijanović!

Mislim, viđate ga svaki dan kako natuca nešto o teškom stanju seljaka i srpskim realistima, ili kako pada na glavu kada preskačemo onog idiotskog konja.

Neki od njih su vam strašno lukavi, pa čim zucnete nešto o prevari ili griži savesti, oni ležerno odmahnu rukom i kao iz rukava prospu kolekciju fazona tipa: „Ma, kakva prevara?

“ Kao, ona ima neke važnije zadatke u životu od kuvanja! Kao, upravo izmišlja serum protiv besnila ili završava „Uliksa“, pa nema vremena da se bavi klopijanovićem!

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

KUPINOVO І MEĐUMURJE, IZRAVNO Sanjam li se ili jesam, ili sa sna stresam plesan? S mene jutra triput sviću i osvanu u nebiću.

KUPINOVO І MEĐUMURJE, IZRAVNO Sanjam li se ili jesam, ili sa sna stresam plesan? S mene jutra triput sviću i osvanu u nebiću. Izvan sveta, izvan ura, teče, teče moja Mura.

KUPINOVO To je ono — nije ovo. Daleko je Kupinovo. Nije devet nego osam. U snu li sam ili što sam? Nije ludnja — Reč je ovo. Zvezde jede Kupinovo. Trule sinji sni iznutra. Sa mene se svlače jutra.

KROZ GORAŽDE Kosiš li to ili žanješ belo žito? Šta li sija? Sanjamo li i ti i ja? Od nezgode, tebi ponoć - meni podne. Plitke rake.

Puca tikva, moj Gorazde! daždi, lije. Subota je - jesen gnjije. Pomrčina. Među nama samo Drina. Vidi li se ili, u snu, čini mi se: pune zdele mladu metvu piju pčele, zelen hrid utvu lovi sin ti Vid?

Bruj-ritmovi tajnih prela pale lampu Jevanđelja. Anđeoski, izvan zala, trepne Čedo iz jasala. Čuvan sapun, ili milo, rasplamsa se uz kandilo. Stišan romor: pucka štica kao suha kotarica.

Strop se kruni, seni kruže. To se negde smiče uže. Ludnja li je ili zbilja: vaza, okno, stručak smilja, iza neba detelina, grah u cvetu, čuda ina, i čunovi od biljura u brujanju teških

Šaren čardak - blaga senka. Zašto Pava, a ne Lenka? Sija li to - o Gospode! zlatan čador iza vode ili lebdi, u čudima, stara kuća kraj Budima?

Je li freska plamen po livadi, što rasplinut taži očajanje i plaminja stihom u izradi, ili tkači, kroz lažljivo tkanje, pev odvode - a podsmehu radi modrim putem u čedno neznanje?

Popa: Sentandreja Gledam li te zrakoplovnu, valnu, u girlandi jesenske fasade, ili sliku raskriljujem žalnu u matricu koju svako znade?

A Ljeviška, a Ljeviška... Modri li se ona žiška? (Postojiš li, postojbino, ili maglom veješ, trino?) Zlatast veo s Bogomajke razapne se o zaranke.

biljni jasne se sa duda: Kad skoli srh me, šume kad zahuje, u tihost stočim hlòrofil s oluje; i krenuv gorjem, ili bilo kuda, tek šapor pustim: Iza sedme gore pod kruškom pir je Demetre i Flore. Vilenjak biljni jasne se sa duda.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

(Ulica.) ALEKSA, malo zatim MITA ALEKSA (drži jedno pismo u ruci): Dobro, dobro! Neka ide, kako joj je volja, napred ili natraške, nije mi stalo. Ja sam jedanput čuo da devojka nije čovek, i to mi je dosta.

Najviše je bilo ako sam pokoji batak ili pokoji kolač u džep spustio. ALEKSA: Pa i to je dobro. MITA: Dobro kao naopako, kad moram drugda po tri dana da

Samo uzmite na um kad se koja razgovara, odma ćete primetiti čita li ili ne; jer ona koja čita govori hohtajč. MARKO: Zato ti srpski tako govoriš.

— O, tatice, taj negliže da vidite! Tek u polak dvanaest obuku se paradno, pak ili s knjigom sede kod pendžera, gledajući kako prolaze mladi oficiri na konjma i pešice, ili prave do dva sata vizite.

dvanaest obuku se paradno, pak ili s knjigom sede kod pendžera, gledajući kako prolaze mladi oficiri na konjma i pešice, ili prave do dva sata vizite. MARKO: Zar ne ručaju? JELICA: Ručaju, ali nobl, u tri saata, pak do pet.

Potom ustanu s ručka, ausfaruju, u polak osam idu u teater, posle toga večeraju, ili, ako je bal, idu na bal. MARKO: Ako to nije ludo, onda ne znam šta je.

JELICA: Tako je običaj. MARKO: On baron, a ja prost trgovac, to mi se ne svidi. JELICA: Da ima ovde grafova ili barona, on bi išao k njima. A ovako traži opet koji je najotmeniji. Jeste li čuli kako je bedinter kazao? MARKO: Hm!

ALEKSA: Vi se varate, gospodine; ja sam kazao naipače, koje toliko znači kao nemecki zumahl ili besonders. JELICA: Jest, beѕonderѕ, beѕonderѕ. O, ljubezni tatice, to vam je auzdruk.

ALEKSA: To je lako. Jednog iskusnog šprahmajstera! JELICA: Ovde nema takovi. ALEKSA: Ili dobru gramatiku. JELICA: Ja sam slušala da je neki Majdinger o tom pisao.

ALEKSA: To su koristi putešestvija. Nijedno opstojateljstvo prenebregnuto ne ostavljam, koje bi od polze ili pagube bilo. A kako bi, na primer, vas sovjest grizla kad bi brak dozvolili između srodstva.

JELICA (diže ga): Molim, gospodine, ustajte! ALEKSA: Ne, ovde dopustite mi kod nogu vaši umreti ili rješitelni glas čuti. JELICA: Ja sam sasvim gerühgt: no, molim, ustajte, može mi otkud otac doći; a on je čudan čovek.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

Cvjetaju lale i ruža rujna, diže se hrašće il bukva neka, za Ćosom niče pšenica bujna ili se širi livada meka. Zelenim ruhom kite se puti, a Ćosa ide, ništa ne sluti.

“ Probudi Ćosu rođeni smijeh. Ustao Ćosa i trlja oči u čudu gleda bogatstvo bajno, kud okom krene ili nogom kroči: žito i voće i cvijeće sjajno. Sve se u moru sunčanom kupa. Tu je i torba i na njoj rupa.

Sve se u moru sunčanom kupa. Tu je i torba i na njoj rupa. „Il bila java ili sam snivo' — progunđa Ćosa uz osmjeh mio — brašno sam dao, nije mi krivo, vidim, i mišić gost mi je bio.

U planini, nedaleko, vidim, braćo, svijetlo neko; koliba je ili selo tu će biti što za jelo.“ Svi viknuše: „Dolje slazi, prema svijetlu naprijed gazi!

!“ Stade i Toša, naperi uši: „Ne čujem njegov radosni bruj. Il je promukȏ il možda spava ili je nekud pobegȏ, čuj!

dečak osnovac, ne pije vino, ne voli novac, šećerne stvari njegov su sektor, zato bi rado bio direktor negde u selu ili u gradu, a u fabrici za čokoladu. Jedina mana — priznajem grešan — mnogo sam ješan!

dvojke, nove-novcate, svojina lična Kostića Rate, menjam, da znate, za jednu trojku, osrednju, staru, polovnu možda ili u kvaru.

smeo, veštak u lovu, vere se mačak po strmu krovu, večiti noćnik, bez topla gnezda, u svakom oku blista mu zvezda, ili mu vidiš, po neki put, u oba oka po mesec žut.

Za nju mi treba preparat fin zove se — aspirin, uzeću samo tabletu-dve sa vitaminom ce ili be. Nadam se, braćo, da moja gripa nema virusa azijskog tipa.

“ Kako tada, tako i ostade, srce moje svaštara postade. RIBICA NA VRBASU Da li spavaš ili budan sanjaš, vjeruješ li veselome glasu: u nedjelju koja prva dođe provešćemo odmor na Vrbasu.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

Beograd 28-I-1931. I — Ostrvo Veće ili Manje, — upita ogaravljeni čovek, nasmešen samo za trenutak. — Ima li ribarskih naseobina na oba?

Ostrvo prema tome ne bih ni video. — Onda će vas poštanska lađica uzeti. Ona ostaje ovde minut ili dva, koliko da izmeni poštu. Koliko je sad? — Pet. — Biće tačno kroz jedan sat ovde.

U idućoj ulici, koja ide pravo između dva reda kamenih kuća, ispod antičkih utvrđenja i nad jezerom, dve ili tri glave me gledaju kroz prozore. U jednim vratima nekoliko ljudi i dece. — Dobro veče. — Dobro veče, gospodine.

Lice i oči su tako osvetljeni da se ne zna da li je uplašena, ili se smeje gostoljubivo, ili se podsmeva. Nalazim samo da je lepa. — Da se niste povredili?

Lice i oči su tako osvetljeni da se ne zna da li je uplašena, ili se smeje gostoljubivo, ili se podsmeva. Nalazim samo da je lepa. — Da se niste povredili? Trebali ste da viknete da vam osvetlimo.

Ona me pogleda i odmah razumede rđavu igru reči. — Šta vi niste nikad videli? Ili bolje, znam. Hteli ste da kažete, je l̓ te: „Tako lepu devojku!“ — Čini mi se da ste pogodili.

Smešno? — Ličite više na oca. Je l̓ ovo vaš brat na slici pored vas, ili...? — Ne, moj verenik. — Blizu venčanje? — Čim dobije službu. Možda samo mesec ili dva. — Takođe iz Saragose?

? — Ne, moj verenik. — Blizu venčanje? — Čim dobije službu. Možda samo mesec ili dva. — Takođe iz Saragose? — Iz Saragose. Sinoć je došao sa jednim drugom i ostaju do sutra.

Nađi i jedan limun. Ukućani se počeše lagano skupljati. Ceo je svet hteo da zna šta čitam i da li dolazim od Logorne ili Pankorbe, tj. iz Burgosa ili Leride, ali ove dve poslednje varoši iz pažnje ne spomenuše.

Ceo je svet hteo da zna šta čitam i da li dolazim od Logorne ili Pankorbe, tj. iz Burgosa ili Leride, ali ove dve poslednje varoši iz pažnje ne spomenuše.

— To baš i kažem: rat ne dolazi zato što ga jedan narod voli a drugi ne, što je jedan u pravu a drugi ne, ili što je jedan nekulturan a drugi ne. Već kao pomori i nesreće.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

— No kad kamen padne ili reč se rekne, U hladnoj praznini stokratno odjekne. 5 „Kada samrt stegne moje grudi bolne, I potone duša u večnome

No kad kamen padne ili reč se rekne, U hladnoj praznini stokratno odjekne. PRAVEDNIK Umre jedna bedna žena, I za njome osta sin, Sva uteha

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

DANI I NOĆI 87 KNjIGA STAROSLOVNA 122 MOLITVA ZA SVETOGORSKE MONAHE 161 BEKSTVA PO SRBIJI 166 APOKALIPSA ILI UŽA SRBIJA 187 TO SLOVO 211 SRBIJA DO KRAJA VEKA VELIKA SKITIJA SLOVENI POD PARNASOM Glavari su nas na južne doveli

Nosite me kiridžije samilosne visoko u vetrove gorske da rane svoje hladim, ili me prodajte na obronke mora u zemlje druge i vrtove bogate gde divovi u pučinu zagledani neće stopalom tvrdim da

Šta da se s njima radi? Da li im otvoreno kazati da se više ništa ne očekuje od njih, ili im pustiti veru u plodove patnje na ovoj strani svemirskog vrta?

gradu koji me posla, koji vidim kad sunce provuče ruku kroz krzno oblaka i na brdu mi se pričini osvetljen dvor ili na kraju padine more te viknem neku ženu, a mislim na luku.

nebom viju, ja hodim u ubožničkoj vreći, u strahu su i vetri, crnilo u mahu, šta će biti od mojih kosti, trulež? Ili će biti mošti! Varlaam je zver. O tome sutra. Vidi se kob na čelu naših zvezda. Skučavam.

SVETOGORSKI DANI I NOĆI Svetogorski dani i noći Hladan vetar duva odozgo sa Atona Predznak ili prozrak U luci je sinoć bilo življe Na brdu udaraju četiri puta pečat Leđa hoće da se vrate u Solun

kojoj se voda pretočila u vino I da sam sedeo za stolom na kojem se malo hleba pretvorilo u mnoga i svetla tela Ili da sam samo protrčao preko polja pre no što se smrklo nebo iznad Golgote Nisam bio na svadbi u Kani niti sam svedok

Čudno pitanje, kažem ja. Mislim da je na ovom svetu sve jasno. Ko može lupati noću na vrata? Neko ko te spasava, ili neko ko te progoni. Onaj ko te spasava dolazi mnogo ređe od onog ko te progoni.

Postoji manje od beskrajnog, ali i to smanjivanje manjeg je izgleda beskrajno. Ili su konačno i beskraj ravnopravni potpuno, i bez značenja.

Tu i tamo je padala pred nas, bez treska, neka crkva. Pri tome se nije razbijala, niti se raspadala ili rasturala, ostajala je cela, na izgled krečna i suvo obojena, u stvari neprobojna, nerasturljiva, bezzglobna i

negde ispod nivoa zemlje, u vrškove trave podzemnih vatara poluohlađenih vazduhom koji mi živi još moramo da dišemo. Ili je naša poseta upućivala crkve u nebesa: mi smo na uvo šaptali kamenu da na zemlji nema više šta da čini.

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

posle izvesne pauze pale cigarete, a ženske radoznalo razgledaju nameštaj i sve oko sebe, progovore šapatom među sobom ili samo razmenjuju poglede.) AGATON (tip naših predratnih sreskih načelnika, koje je novo doba bacilo u zaborav.

AGATON: Šta znam ja? Znam, odrasla je kod tetke, uči i sad još školu, kanda filozofiju ili tako nešto... eto, to je sve što znam! SARKA: Ako još uči školu, dobro, nego da nije ona već nešto svršila školu?

TANASIJE: E, to jeste, to mu se mora priznati. MIĆA: To samo znači da je bio savremen čovek. SARKA: Savremen ili nesavremen, tek voleo je. Znam, tako ja jedanput došla kod njega, pa... ali neka – bog neka ga prosti!

SARKA: A da l' misliš ti da čuvaš stvari ili sestričinu? MIĆA: Uostalom, priznajte, prija-Sarka, lepuškasta je. SARKA: Priznajem, de!

(Silazeći.) Pa ti, brate Agatone, odsad kad hoćeš da držiš familijarni zbor, a ti zasviraj u neku trubu ili udri u doboš, pa da se zberemo. AGATON: Gotovo i treba da se zberemo, jer imamo zajedničku nevolju da zbrinemo.

ADVOKAT: Jeste li vi, kao sreski načelnik, kažnjavali slučajeve kad stoka, recimo ždrebe, nerast, june ili magare, uđe u tuđu njivu? AGATON: Kako da nisam...

ADVOKAT: Pitajte? AGATON: Saznaću sutra, je l' te, pa to ne menja stvar hoću li saznati danas ili sutra, al', znate, ja sam tako radoznao, ne mogu da izdržim do sutra. ADVOKAT: Šta to?

DANICA: Znači, dakle, da me s poverenjem možete primiti u službu. ADVOKAT: Pa ipak, ja imam jednu osobinu ili bolje reći: manu, koja vam ni u kom slučaju ne može biti ugodna... DANICA: A ta je? ADVOKAT: Ja umem biti i ljubomoran.

AGATON: A ja njemu: nema zakona koji zabranjuje, niti ima zakona koji propisuje da se familija može useliti ili ne useliti u pokojnikovu kuću.

GINA: Iju! E, jesi čula! TRIFUN: Agatone, brate, jesi li ti predsednik ovoga zbora ili nisi? Ako ti pustiš žene da se objašnjavaju, onda nikad nećemo doći do sporazuma.

Dvaput se udavala, pa dosta joj je to. SARKA: A po čemu dosta? Po čemu ti to meni meriš je li mi dosta ili nije? Ja najbolje znam da l' mi je dosta. AGATON: Drugo je to da ima dece, ali eto, ni to nije bila kadra.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

— A zašto? — A vrag bi ga znao... Zaglavi se nešto napred, ili takva mu je situacija... Lokomotiva na ulazu pisnu i kompozicija, sastavljena od vagona označenih kao klase, zatim

Ne znam da li da usporim hod, ili da prekratim što pre neizvesnost, pa da se uvučem u samoga sebe i okrećem po volji i naređenju drugih...

Pred ogradom posedali seljaci i zure u onu poljanu gde su im sinovi, braća. Čekaju da prime njihove stvari, ili da uzmu... možda poslednje zbogom. Pred kapijom zastadoh neodlučno. — Artiljerijski puk? — obratio sam se stražaru.

Vojnici su netremice gledali narednika, kao da čekaju razrešenje ili neko pravdanje za onako teške reči. A narednik, naslonjen na sablju, produžio je: — Saznali ste da nam je Austrija bez

vreme je neumoljivo odmicalo. Trebalo je krenuti u logor, u šator na slamu, kod Traila, ili možda u štalu. Trailo je već bio uredio šator i vojnici su pod njegovim nadzorom čistili krug.

Stroj... pa molitva. Oko toga nešto beše... Treba komandovati „kape skini!“, ali da li pre trubnog znaka ili posle? Poboravio sam te sitnice, i zapitah Traila da mi objasni. — Ništa nemaš ti.

I njegova ljutnja, da li slučajno ili namerno, tek srazmerno je rasla, da se na kraju sve sruči na Tasinu glavu — što nije obrisao žvale na ustima.

— Vučko Stojković — dreknu onaj iz stroja. — A kome se ti obraćaš?... Onoj štali ili drvetu?... I jesi li ti vladika, ili mitropolit?

— A kome se ti obraćaš?... Onoj štali ili drvetu?... I jesi li ti vladika, ili mitropolit? — urlao je iz basa potporučnik Aleksandar, prilazeći sve bliže grešnom Vučku.

Baterija se pritajila, kao da je ljudima krivo što je zbog njih komandir dobio prekor. Ili se plaše gneva komandira baterije. A komandir se odmače lagano, pa se onda okrete. — Baterija voljno!...

Iako nisu mogli razgovarati, išli su tako pored baterije, saplitali se o kamenje na putu, ili se držali za ogradu prednjaka, gledajući netremice sina ili brata. — Življe, življe!... U zaprežnice!

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

razredio meko mirišljavo seno, prostro preko njega ponjavu, pa sad tapka rukama ozgo i gleda neće li se naći kakav trn ili deblja stabljika, da ne žulji noću gospodina.

Kako me je gledala... kao da sam... kako ću reći... ćorav ili sakat. More, znam ja: da ja nisam samo privremeni, da vi’š kako bi obletala. A ovako, baš mi je teško.

Svako se priljubilo uz oca ili majku, pa ni mrdnuti dalje, kao da se plaše kakve velike napasti. Tek po neki slobodniji odvojio se uz stare đake i

»Kudgod se okreneš, svud se škola smatra kao nekakva robija ili vojačina. I tu se ti nadaj povoljnom uspehu u radu !

se zelene gusti zreli voćnjaci, treperi šarenilo po gradinama sa povrćem, viju se čardaklije po nekoj usamljenoj dunji ili šljivi, a iz te sniske zelene gustine izdvojio se ponosno u visinu po neki brest, ili se izvio tanahni jablan...

po nekoj usamljenoj dunji ili šljivi, a iz te sniske zelene gustine izdvojio se ponosno u visinu po neki brest, ili se izvio tanahni jablan...

Po potesima se žute požnjevene strnjike, ili se zelene podotavljene livade po sniskim lukama, ili se crne preorane i zasejane njive...

Po potesima se žute požnjevene strnjike, ili se zelene podotavljene livade po sniskim lukama, ili se crne preorane i zasejane njive...

I zašto, zašto?... Šta hoće on... šta mu to ostade neiskazano, nedovršeno ? A znam, osećam da će se to drugom ili trećom prilikom sve iskazati. Pa onda?... O, ta valjda i Bog gleda sa neba na sirotinju !...

»I niko je ne prisiljava da sedi sa njim. Što, zar ne može ona ustati i reći : izvinite, ili već tamo... moram na rad, čekaju me deca. Kako sam ja ! A ona jok... nego sa njim tamo amo, pa celo jutro.

Ljubica je naročito došla da čuje koju reč o pisaru, da vidi šta je to: treba li da se boji čega, ili će joj i Velja kazati ono isto što i Stojan. Ali sad joj je veoma nezgodno da počinje razgovor pred učiteljkom.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Višnji! Višnji! razberi me! Snim li sanak, ili vidim: Jeli ono mlad na konja, Al’ je ono sivi soko. Ne razbira moje oko. Ah! satvori ovo more U zeleno ravno polje!

35. Ovde nama kažu Momče neženjeno; Il’ ga vi ženite, Il’ ga nama dajte, Da ga mi ženimo Tankom Podunavkom, Ili Pomoravkom. Tanka Podunavka Mlogo dara nosi.

“ 102. Ili grmi, il’ se zemlja trese, Ili bije more u bregove? Niti grmi, nit’ se zemlja trese, Niti bije more u bregove, Već

“ 102. Ili grmi, il’ se zemlja trese, Ili bije more u bregove? Niti grmi, nit’ se zemlja trese, Niti bije more u bregove, Već to jezdi Jablanova moba: Pred

lepo poju devojke, Med njima moja devojka, Ona im pesme izvodi, U svakoj mene pripeva: “Ne dođe dragi, ne dođe! Ili mu konjic oronu, Ili ga glava zabole, Ili mu majka ne dade. Ako mu konjic oronu, Da Bog da, da mu prerone!

Ili mu konjic oronu, Ili ga glava zabole, Ili mu majka ne dade. Ako mu konjic oronu, Da Bog da, da mu prerone! Ako ga glava zabole, Da Bog

Ili mu konjic oronu, Ili ga glava zabole, Ili mu majka ne dade. Ako mu konjic oronu, Da Bog da, da mu prerone! Ako ga glava zabole, Da Bog da, da ga preboli!

Toga dara nijesam dostojna; A da rečem, da mi je od Iva, Moj je Ivo od mene daleko, Da je bio, bi me probudio Ili barem jednom poljubio.“ 151. “Oj devojko, dušo moja, Čim mirišu njedra tvoja?

“ 151. “Oj devojko, dušo moja, Čim mirišu njedra tvoja? Ili dunjom, il’ nerančom, Ili smiljem, il’ bosiljem?“ “Oj Boga mi, mlad junače, Moja nedra ne mirišu Niti dunjom, ni

“ 151. “Oj devojko, dušo moja, Čim mirišu njedra tvoja? Ili dunjom, il’ nerančom, Ili smiljem, il’ bosiljem?“ “Oj Boga mi, mlad junače, Moja nedra ne mirišu Niti dunjom, ni nerančom, Niti smiljem, ni

mogu ti, sestro, na večeru, Sinoć sam ti u maale bio, S Turčinom sam kavgu učinio, Sada Turčin traži moju glavu, Ili moju, ili koga moga!

sestro, na večeru, Sinoć sam ti u maale bio, S Turčinom sam kavgu učinio, Sada Turčin traži moju glavu, Ili moju, ili koga moga!

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

U PREDSTOJNIŠTVU POLICIJE 16 III SLIKA SVAĐA U ADžIĆA DVORIŠTU 28 IV SLIKA PEČENA BUNDEVA NA HRASTOVOM STOLU POD LIPOM ili PROBA ŠILEROVIH „RAZBOJNIKA” 64 MEĐUIGRA 81 DRUGI DEO 84 V SLIKA ZABRANA PREDSTAVE 85 VI SLIKA DROPČEVI

DEO 84 V SLIKA ZABRANA PREDSTAVE 85 VI SLIKA DROPČEVI TRAGOVI 110 MEĐUIGRA 121 VII SLIKA VIDOVA TRAVA ili ŠIŠANjE SOFIJE 123 VIII SLIKA NASTAVAK SEDME 143 IX SLIKA IZNOŠENjE LEŠEVA 144 H SLIKA ODLAZAK GLUMACA 150 PUTUJUĆE

Usudi se! Ovaj će ti čelik probosti bludne grudi!” (Scenu prekine Jelisaveta, koja stane ispred njih, ili se popne na bure, i obrati se iskupljenim građanima.

) JELISAVETA: Da li će čedna i nesrećna Amalija odbraniti svoje devičanstvo i čast? Ili će grubi Franc, koji je prevario oca i oklevetao brata, uspeti u svojoj bludnoj nameri?

Ili će grubi Franc, koji je prevario oca i oklevetao brata, uspeti u svojoj bludnoj nameri? Ili će se oklevetani i prognani Karl pojaviti u poslednjem trenutku, da osveti oca, da odbrani ljubljenu Amaliju, i da kao

MILUN: Odloži oružje! SOFIJA: Kakvo oružje? MILUN: Odloži oružje, kad kažem, ili ću pucati! SOFIJA: Ali, gospodine, nemojte da budete smešni! JELISAVETA: To nije oružje, to je rekvizita!

Uza zid! Ko ti je kazo da spuštiš ruke? Ukraj, čuješ ti, i niko da mi nije ni pisnuo! Imate li ausvajs, ili nemate? JELISAVETA: Ja uopšte ne vidim kakve veze mi, kao glumci, imamo s takvim stvarima!

VASILIJE: Ali, gospodine podnaredniče, ja nisam Stefan! MILUN: Oš li ti da krećeš, ili da udrim? JELISAVETA: Ali Filip je govorio tekst iz uloge!

VASILIJE: Molim vas, ne obraćajte pažnju na njega! FILIP: I da drvenim mačem ne može da se proburazi aždaja, ili da se probode tiranin? I da drvenim mačem ne mogu da se odbiju udarci čeličnog?

FILIP: I da možda nećete da kažete da tantuzima ne može da se potkupi svedok, ili sudija, ili ministar? I da su dukati vredniji od tantuza? I da kamene kuće traju duže od nacrtanih?

FILIP: I da možda nećete da kažete da tantuzima ne može da se potkupi svedok, ili sudija, ili ministar? I da su dukati vredniji od tantuza? I da kamene kuće traju duže od nacrtanih? I da su od njih sigurnije?

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

Neću da preskočim Krležu, ni Ćurčina, niti da budem narodna dika. Sudbina mi je stara, a stihovi malo novi. Ali: ili nam život nešto novo nosi, a duša nam znači jedan stepen više, nebu, što visoko, zvezdano, miriše, il nek i nas, i

Ali će iz moja oba oka nevesela jurnuti da grle pogledi žudni planinski jedan strm, ili bor, ili jelu, ili šumu rascvetanu, ili koji mračan grm.

Ali će iz moja oba oka nevesela jurnuti da grle pogledi žudni planinski jedan strm, ili bor, ili jelu, ili šumu rascvetanu, ili koji mračan grm.

Ali će iz moja oba oka nevesela jurnuti da grle pogledi žudni planinski jedan strm, ili bor, ili jelu, ili šumu rascvetanu, ili koji mračan grm.

iz moja oba oka nevesela jurnuti da grle pogledi žudni planinski jedan strm, ili bor, ili jelu, ili šumu rascvetanu, ili koji mračan grm.

Ruke mi drhte, ko suve grane, sa kojih nebo jabuke pobra. Ja ih pružam klecajući ulicama malim, tebi, prošla u svili ili krpi, za san si dobra.

GOSPOĐI X. Ne pomaže ni muž, ni dete, ni glasovir. Za vas je u grehu mir. Biti nesretan malo više ili manje sve je jedno. Kriti u srcu za sve gnušanje o kako je bedno.

Kad bih još jednom mogao da volim... Da l bi mi tad bilo dobro svud, i život bio manje lud? Ili bih i tad kao sad morao da se smešim i razbolim, i da umrem? Kad bih još jednom osetio da volim, volim?

Još malo samo, pa ćemo sumorni, sa osmehom tužnim, u strastima ružnim, stati, bolni, bledi, umorni. U bilju, ili nečem drugom, moćnom, nad proplankom jedne šume mlade, naći ćemo opet svoje nade. U mirisnom nebu noćnom.

EPILOG Da li da pevam profesorima što su kritici vični, što ištu, ištu optimizam, pod papučom, reumatični? Ili našim gospođama, što vole božićne priče, što se plaše roda nad nama, i ne trpe da prosjak viče.

Ili našim gospođama, što vole božićne priče, što se plaše roda nad nama, i ne trpe da prosjak viče. Ili ću velikim patriotama, što govore samo o seljaku, što ne sme mirisat na balegu, nego na mesečinu mlaku?

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Lav i tigar dolazili su Adamu i Evi i umiljavali se, a oni ih milovali. Velike zmije uvijale se oko drveća ili se sunčale na kamenu i nisu mislile o zlu.

Negova dobrota pročula se nadaleko. I mnogi, koji su patili od istih ili sličnih neduga, dolazili su k njemu da ih nauči kako da i oni postanu onakvi kakav je postao on.

Jedna mušica dolete i stade obletati oko starčeve glave pa mu čas uleti u uvo, čas u oko, ili ga pecne u obraz, u vrat, čas pokuša da mu uđe u nos.

Đavo je svirao vešto, tako lepo da su svi bili zaneseni, očarani. A kada đavo, posle jedne ili dve pesme, okrete da svira nekakvu igru, sve ih obuze čudan nemir, drhtavica neka uđe im u noge, i noge — hoćeneće —

— Ja ti dajem zlato, a ti ništa ne govoriš — reče mu on s prekorom. — Ili te je moje silno blago tako zadivilo da si od čuda zanemio? Govori!

Car prebledi. — Vidiš li tu krv? Eto, uzmi ti, pa razbi ma koji komad zlata ili dragog kamena iz tvoje riznice, I iz njega će briznuti krv. Car ne odgovaraše ništa. samo drhtaše kao u groznici.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

Koga god pogledam, ukrašen ordenima i lentama. Retko ko od siromašnijih nosi jedan orden ili dva, inače je svaki toliko načičkan da mu se ni odelo ne vidi.

silom vlasti zaštitite reč gnev, koju su tako unakazili, i da strogo po zakonu kaznite svakog onog koji bi, bilo ovu, ili drugu reč, bilo gramatički oblik reči, svojevoljno menjao, ne pazeći na jasne odredbe zakonske.

u novcu, i tu zemlja ima vrlo lepa prihoda, koji troši na popunjavanje deficita što se nađu u kasama načelnih prijatelja, ili na dispozicioni fond, odakle se nagrađuju pristalice vladine politike; drugo, taj zakon, koji izgleda tako naivan,

svoju zastavu, na kojoj je ispisano ime kraja iz koga je narod u grupi, a ispod toga reči: „Za Stradiju sve žrtvujemo“ ili: „Stradija nam je milija i od svinja!

U svima listovima moglo se čitati kako će svesni građani ovoga i onoga mesta, ovoga i onoga sreza ili kraja, ceneći zasluge lekara Mirona, tako se zvao, kupiti takav i takav skupoceni poklon.

dva časa pre podne i dva časa po podne mora svaki radnik seljak provesti u čitaonici, gde čita, ili mu čitaju ako nije pismen, a sem toga im činovnici drže predavanja o savremenom racionalnom obdelavanju zemlje.

To je i pravo; a za žensku decu će se država postarati, jer će im se spremiti miraz o državnom trošku, ili će se mladoženji koji bi uzeo ministrovu ćerku dati veliki položaj, koji inače, razume se već, ne bi nikad mogao dobiti.

— rekoh. — Kod nas je to jedinstveno! U tome nam nema ravna. Ma ko bio ministar, pa čak dobar ili rđav, uvek se blagodarna država stara o njegovoj porodici.

dinara odsekom, kao honorar za referate, koji se ima isplatiti iz Fonda za penzije udovica činovnika prosvetne struke, ili iz budžeta određenog za plate poslužiteljima. To svoje mišljenje Savet učtivo sprovede g. ministru na dali rad.

Udžbenici, upravo pisci, čekaju na red. Treba mnoge pomoći materijalno i prema tome se i udžbenici otkupljuju ili preporučuju školama kao obavezni za nastavu. Na prvom mestu ministar podmiri svoje prisne prijatelje i rođake.

se povere veći govori, jednima manji, početnicima još manji, nekima se odredi da izgovore samo po jednu reč, „za”, ili „protiv”.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

Pogledaš li u grozne vinograde, okićene crnim, ka' smola, ili žutim, ka' ćilibar, grožđem, punim medenog soka — melema za umorne, malaksale grudi...

Ležiš tako i obrćeš glavu, pa čisto ne znaš, kud ćeš pre da pogledaš... ili u grozd, što ti nad glavom visi, ili na mirisne, žute dunje, koje se polako ljuljuškaju na tankoj grančici, šaleći se i

Ležiš tako i obrćeš glavu, pa čisto ne znaš, kud ćeš pre da pogledaš... ili u grozd, što ti nad glavom visi, ili na mirisne, žute dunje, koje se polako ljuljuškaju na tankoj grančici, šaleći se i ašikujući sa tihim jesenjim povetarcem,

na mirisne, žute dunje, koje se polako ljuljuškaju na tankoj grančici, šaleći se i ašikujući sa tihim jesenjim povetarcem, ili na slatke praske, ili na presamićene »pandare«, što se žute, pa već gotovo pocrvenele, nabrekle, pa pune soka, ka'

koje se polako ljuljuškaju na tankoj grančici, šaleći se i ašikujući sa tihim jesenjim povetarcem, ili na slatke praske, ili na presamićene »pandare«, što se žute, pa već gotovo pocrvenele, nabrekle, pa pune soka, ka' dojke u Marjanove snaje...

presamićene »pandare«, što se žute, pa već gotovo pocrvenele, nabrekle, pa pune soka, ka' dojke u Marjanove snaje.... Ili ćeš da gleneš na crveni drenak, što ti se gotovo uz same uši oteg'o, ili na morastu tamnjaniku što miriše ka' naš

Ili ćeš da gleneš na crveni drenak, što ti se gotovo uz same uši oteg'o, ili na morastu tamnjaniku što miriše ka' naš Andreja crkvenjak, ili na crnu kameničarku, ili na žutu smederevku, što je

na crveni drenak, što ti se gotovo uz same uši oteg'o, ili na morastu tamnjaniku što miriše ka' naš Andreja crkvenjak, ili na crnu kameničarku, ili na žutu smederevku, što je slađa od same medovine i lepša od ćilibarskih brojanica rudničkog

se gotovo uz same uši oteg'o, ili na morastu tamnjaniku što miriše ka' naš Andreja crkvenjak, ili na crnu kameničarku, ili na žutu smederevku, što je slađa od same medovine i lepša od ćilibarskih brojanica rudničkog prote...

Jedni se penju na orah, drugi na karamanku, treći na ivovaču, šećerliju ili na kraljicu, vodenjaču, slatkaču ili na pozni mednjak ili arapku, takišu, i dok si trenuo oni napunili svoja prljava

Jedni se penju na orah, drugi na karamanku, treći na ivovaču, šećerliju ili na kraljicu, vodenjaču, slatkaču ili na pozni mednjak ili arapku, takišu, i dok si trenuo oni napunili svoja prljava krilanca i svako se žuri da ti donese

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

JEVREM: Pa ima, gospa-Marina. Eto, gospodin načelnik... MARINA: Ili, ako nema vlasti, a ono, ima li bar građanstva? JEVREM: Kako da nema!

JEVREM: Pa ja velim... SRETA: Ama, nemaš tu ništa ti da veliš ili da ne veliš, to je stvar računa. Ti, recimo, imaš u rukama kralja, a ja, brate si mi moj, keca.

pa to, znaš... i ja, to jest gospodin načelnik... upravo nije ni on, nego oni iz Beograda... ili bolje reći: narod... ovdašnji narod... hoće da i ja budem poslanik... SPIRA i SPIRINICA (zgranu se): Ti?

SPIRA: Nije ni to baš onako strogo kao što je bilo nekad. Pre, kad si ga mrzeo, a ti si ga mrzeo kao psa — ili ti ili on, do istrage. A sad se nekako smekšalo. Zar ne vidiš da sad u svakome poslu ortakuju partije?

SPIRA: Nije ni to baš onako strogo kao što je bilo nekad. Pre, kad si ga mrzeo, a ti si ga mrzeo kao psa — ili ti ili on, do istrage. A sad se nekako smekšalo. Zar ne vidiš da sad u svakome poslu ortakuju partije?

Ne kažem da su to bogzna kakve krivice, jer bolesnici i inače imaju rđave stomake, pa im je svejedno je li zdravo ili smrdljivo meso; ali zakon može tebe da uvrne samo ako ja hoću, a ako neću, može i da te ne uvrne.

JEVREM: Tako, neću! Zašto da potpišem? SEKULIĆ: Kako zašto? Pa je l' hoćeš da budeš narodni poslanik ili nećeš? JEVREM: Dobro, al' zašto da potpišem? SEKULIĆ: E, pa kako ti to misliš? Misliš, samo pljuni pa zalepi.

A treba li ovaj brat da pocepa bar tri para pendžeta i bar jedne herclove? Pa onda: hoće li narod da gucne štogod ili neće? A? E, moj brate, kad bi sve to bilo besplatno, i ja bih bio narodni poslanik, a ne bih tebe pustio. Deder, deder.

Da glasamo svi za njega. Je l' hoćeš? JEVREM (češe se za uvom): Pa ono... tako je, pravo kažeš, nego... SRETA: Ili ako nećeš za njega, 'ajd da glasamo za Lazu klomfera. JEVREM: Za kakvog Lazu klomfera?

JEVREM (šeta uzbuđeno, misli i gricka nokte): Da l' da kažem „Gospodo”? Ne, bolje je Građani”! Ili, čekaj, briši „Građani”, pa kaži: „Braćo!” Jesi li napisala „Braćo”? DANICA: Jesam.

) Izvol'te braćo! GRAĐANI (ulazi gomila raznolikih tipova, koji su pomalo i ćornuti. Pre ulaska se guraju na vratima ili zastajući nude jedan drugoga da uđe. Među njima je i Sreta.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

I od onoga doba kad se ovo desilo, pa do danas, kad ja ovo pišem, ili još bolje: kad vi ovo uščitate, samo bog i gospodin ministar valjda zna koliko je on sela promenio i u kome se on sada

norveških školskih zgrada i ove zgrade u kojoj on sad stoji, a u kojoj će godinama podmladak i uzdanicu narodnu učiti, ili, kako se on zgodno izrazi: u kojoj će učeći satirati dragoceno svoje i dečje zdravlje.

Odmah te stane bombardovati ovim ili onim pedagogom i misliocem o kom ti dotle ništa nisi čuo; ne da ti ni oka otvoriti.

A rado je pisao dopise i slao u novine. Često je u polemici s nekim citirao pojedine pasuse iz tih svojih dopisa, ili upućivao protivnika da ih pročita; ili se čudio gluposti protivnikovoj, koji misli da nešto zna i razmeće se, a ovamo

Često je u polemici s nekim citirao pojedine pasuse iz tih svojih dopisa, ili upućivao protivnika da ih pročita; ili se čudio gluposti protivnikovoj, koji misli da nešto zna i razmeće se, a ovamo ne zna ni šta je pisano o toj stvari (u

štampali ono gde sam ošinuo Trifuna odbornika; i onaj drugi dopis gde sam izrezilio, ka’ birov kučku, predsednika; ili onaj treći gde sam izneo zloupotrebe i nasilja kapetanova i kaišarluke njegovog podrepka Riste špekulanta?

« Spominje te ili već tako neke koje, istina, ni redaktori i saradnici, ni vi čitatelji, a ni ja s vama ne poznajemo, ali koje Sreta ne

— »Ama, čoveče«, izvinjavaju mu se oni, »dođi će i na to red, strpi se, nemoj da si tako prgav!« Ili mu kažu da nisu smeli, jer bi ih oglobili sa pet-šest hiljada dinara, ili bi čak neko iz redakcije zbog toga dopisa —

« Ili mu kažu da nisu smeli, jer bi ih oglobili sa pet-šest hiljada dinara, ili bi čak neko iz redakcije zbog toga dopisa — koji je oštro i revolucionarski napisan — otišao i na Karaburmu!

pitanja iz sociologije, da izrekne svoje mišljenje i svoj sud o svakom pojavu u našem životu, pa pitao ga ko o tome ili ne.

Bio je podoban suncu koje sija svemu svetu pa i ne razbira greje li ko ili ne greje ruke na njegovim zracima; ono samo rasipa zrake, greje i svetli svakome i na sve strane.

biti ništa čudno što se Sreta morao užasnuti odmah prvih dana u ovome selu kad je video kako je svet miran i zadovoljan ili, kako se on prvih dana izražavaše, ubijen u glavu i apatičan za opšte stvari.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

A mogao je, s punim pravom... Rastao bi se Žuća s glavom, Ili bi u nogu ostao ranjen; Jer van obeleženog mesta psima Kao i ljudima Prelaz je najstrože zabranjen!

Vidiš nešto što dotle nisi video. U stvari Toga dana sve se bilo izopačilo. Miš začikava mačku, a ona Ili neće, ili ne sme: Sedi na pragu, sva prepodobna, I sluša narodne pesme. Mačka sluša pesme? Gle, gle! A što da ne?

Vidiš nešto što dotle nisi video. U stvari Toga dana sve se bilo izopačilo. Miš začikava mačku, a ona Ili neće, ili ne sme: Sedi na pragu, sva prepodobna, I sluša narodne pesme. Mačka sluša pesme? Gle, gle! A što da ne?

me golica, ko žito što šašolji godine rodne: — Kad se kazaljke poklope na dvanaest sati, Kako sat zna da li je ponoć, ili podne? Brz odgovor svaku nedoumicu preseca: Sat to utvrđuje pomoću sunca ili meseca. Zar i on Ko čika Anton?

Brz odgovor svaku nedoumicu preseca: Sat to utvrđuje pomoću sunca ili meseca. Zar i on Ko čika Anton? I on I još satova milion!

” „Naš general je malo skrenuo, ili je pao s kruške ...” A Grigorenko im odgovori kao iz puške: „Sloboda je da pevam, kad mi se peva, ko Elvis Prisli,

Ti svoju priču mnogo zamuti i zamota!” „Izdajniče, naseo si tuđinskoj propagandi, Pa zamišljaš da si Lav Tolstoj ili Gandi!

Sad recite, šta je bolje: plamen ljubavi Koji se, moćan, do nebesa uspravi Za noć bukne i zgasne, ili Uredan život, u kojem ti se ništa ne mili?

Možda se spanđao sa noćnim morama? Carinici ga drže na Carini? Izgubio se u čarnim gorama? Ili je već tu, kraj postelje vrele (Ne baš u crkvi, nego u priprati)?

Realistički način? Jaoj, sveca ti milog! Šta ti je tu realistički, da l pridev ili prilog? Zavija Todor ko vuk u tamnom vilajetu, Cepa dlaku na četvoro, traži je u jajetu, Bez penzije i plate, o

Iz daljih vremena? Treba: iz drevnih, ili davnih. Inače, Mleci su dalji od Korduna i Kotara Ravnih. Budislav, a ne Budisav; ono slav Obeležava Slavene i rod

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

Svaki živi stvor mora imati svog pretka koji ga je rodio ili neposredno živog, ili preko jaja koja iz sebe izbacuje.

Svaki živi stvor mora imati svog pretka koji ga je rodio ili neposredno živog, ili preko jaja koja iz sebe izbacuje.

sa mlečcem, ili ženku sa ikrom, niti njen izbačen mlečac ili ikru. Pa kako onda jegulja postaje? pita se stari bradati kaluđer.

sa mlečcem, ili ženku sa ikrom, niti njen izbačen mlečac ili ikru. Pa kako onda jegulja postaje? pita se stari bradati kaluđer.

je bilo zasnovano na tome što je poneki ribar nalazio u odrasloj jegulji, uhvaćenoj na blatnome dnu jezera, bare ili reke, čitav roj sitnih glista koje je on smatrao za sitne jeguljice što će biti izbačene u blato kad tome dođe vreme.

Ova poslednja je isto što je i prva, opremljena za svadbeno prekookeansko putovanje na koje se krenula, ili će se uskoro krenuti.

i ribolovima, a što je u vezi sa problemom jegulje, pa da sve što bude od interesa saopštavaju danskoj marini ili neposredno Šmitu. Oni su n. pr.

Na plodištu se naročitim gustim mrežama hvata i sama ikra ili mlečac, ali to samo u velikim dubinama. Majušne larvice, odmah čim su izašle iz ikre, postupno i lagano se penju ka

Kad se jeguljine larve uspenju nad svojom kolevkom do izvesne visine, ili kad uđu u sastav planktona, one budu poduhvaćene morskim strujama i vetrovima koji ih počnu rasturati u raznim

Postoji i veliki broj slabijih njenih ogranaka, kao što je, na primer, onaj što savija Biskajski Zaliv, ili onaj što teče između Škotske i Irske, ili onaj što obilazi Island u pravcu kretanja kazaljke na satu i t. d.

njenih ogranaka, kao što je, na primer, onaj što savija Biskajski Zaliv, ili onaj što teče između Škotske i Irske, ili onaj što obilazi Island u pravcu kretanja kazaljke na satu i t. d.

Rakić, Milan - PESME

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

I duša moja nije htela znati Za tajnu grižu i osećaj stida, Ni da l̓ ćeš biti dobra kao mati, Ili si stara, večita Dalida.

Pokolenje svako, veliku il̓ malu, Spustilo je u nju milostinju koju, Ljubav ili mržnju, pogrdu il̓ hvalu, Osmeh ili otrov i žaoku svoju.

Pokolenje svako, veliku il̓ malu, Spustilo je u nju milostinju koju, Ljubav ili mržnju, pogrdu il̓ hvalu, Osmeh ili otrov i žaoku svoju.

Ali često puta moju dušu plavi Neumitna sumnja. Ja drhtim i strepim, Da li ste ma gdegod, krivi ili pravi, U stranama crnim ili večno lepim.

Ja drhtim i strepim, Da li ste ma gdegod, krivi ili pravi, U stranama crnim ili večno lepim. Jer vas nikad nema u danima tuge, Kad nam srca strepe i sudbe se plaše, Da nam date, dobre nekadanje

I tako sve je prošlo, i ja sada Ne mogu kleti nebo ni sudbinu, Il̓, s pesnicama stisnutim, pun jada, Prokleti žene ili podlost njinu.

Ja bih da iscrpem dane moga veka Naprečac, u kraju toplom, ili lednom, I s očima punim planina i reka Da proživim život u trenutku jednom!

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

Sljedovat im rijekom krvavom u lađici grdna stradanija, to je biti jedno ili drugo. Ali hula na svešteni ćivot koji ga je mlekom odránio — to mi prsa u tartar pretvara.

SERDAR VUKOTA O prokleta zemljo, propala se! Ime ti je strašno i opako. Ili imam mladoga viteza, ugrabiš ga u prvoj mladosti; ili imah čojka za čovjestvo, svakoga mi uze priđe roka; ili imah

Ime ti je strašno i opako. Ili imam mladoga viteza, ugrabiš ga u prvoj mladosti; ili imah čojka za čovjestvo, svakoga mi uze priđe roka; ili imah kitnoga vijenca koji kruni čelo nevjestama, požnješ mi ga

Ili imam mladoga viteza, ugrabiš ga u prvoj mladosti; ili imah čojka za čovjestvo, svakoga mi uze priđe roka; ili imah kitnoga vijenca koji kruni čelo nevjestama, požnješ mi ga u cv'jetu mladosti. U krv si se meni pretvorila!

OBRAD Ada što je nego maštanije! Ja sam čuo od jednoga đeda, u Boku su jedni dohodili iz Talije, ili otkud drugo, na naš pazar isti izlazili, pa viknuli cijelu narodu: „Pogledajte onoga kokota!

Dokle treći savrh zida vikni: „Čuj, narode, ne potopite se!“ U to rikni niz pazar rijeka; ili bilo muško ili žensko, svak, da gazi, uzdigni haljine.

Dokle treći savrh zida vikni: „Čuj, narode, ne potopite se!“ U to rikni niz pazar rijeka; ili bilo muško ili žensko, svak, da gazi, uzdigni haljine.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

Za svaki narodni posao, bilo za kakvu novu školu i crkvu, ili za kakav manastir koji je trebalo podići, opraviti; ili, još gore i opasnije, ako bi trebalo krvnika, nasilnika

Za svaki narodni posao, bilo za kakvu novu školu i crkvu, ili za kakav manastir koji je trebalo podići, opraviti; ili, još gore i opasnije, ako bi trebalo krvnika, nasilnika smeniti, znalo se da se za to mora k njemu doći.

Sirotinji | i ljudima po zatvorima, za vreme Uskrsa, Božića ili slave, tri dana moralo se slati jelo i piće. Bio je strog i prek. Trepet ne samo za kuću nego i za celu porodicu.

Znalo se da on nikoju, kad po imenu zove, ne zove za kakvo dobro. Sigurno muž njen nešto skrivio. Ili novac, što je uzajmio od njega za radnju, nije vratio; ili nije ga ni uložio u radnju, već ga slagao i za nešto drugo

Sigurno muž njen nešto skrivio. Ili novac, što je uzajmio od njega za radnju, nije vratio; ili nije ga ni uložio u radnju, već ga slagao i za nešto drugo potrošio.

onako star, nije više mogao ići po trgovini, te, valjda, ne donoseći i ne zarađujući više, nema onaj ugled kao pre; ili, a to je najviše jedilo starca, sigurno je bilo koga koji je na to sina protiv njega potpomagao, jačao.

Što god bi uradio, učinio, za njih je bilo sveto. Nisu mogle zamisliti da bi on mogao, ili što bi i učinio, da je to nešto ružno i nevaljalo.

— Dete rano dođe, leže, i eno ga još spava. On već ne bi mogao da izdrži. Cipelom ili čibukom bacio bi se za njom: — Ajd’, bar i tebe da ne gledam! — I od jeda zavaljivao bi se na jastuk.

I nikad se iz njihove kuće nije čula, kao iz ostalog komšiluka, svađa, boj, ili piska dece. Čak se niko nije mogao pohvaliti da je mogao čuti da se kod njih kakva ružna reč izgovorila glasno.

Njima bi se tada davale, ne stare haljine, već samo tek nekoliko puta nošene, koje su bile ili bojom ili krojem izišle iz nošnje.

Njima bi se tada davale, ne stare haljine, već samo tek nekoliko puta nošene, koje su bile ili bojom ili krojem izišle iz nošnje.

Pandurović, Sima - PESME

Sami, u kutu teškog, crnog vlaka. Mala jeza zime, ili straha, minu Telima našim pri odlasku mraka, Kada hladno sunce sa visina sinu.

srećni zbog ljubavi svoje, Ponosni trajno zbog svoga rođenja; Niti je ikad mislilo nas dvoje Da štogod ljubav ruši ili menja.

života, i ostatak zála, A dostojan kraj im zaborav i vlaga, U kojoj će biti sami, sasvim sami, Bez zlurada smeha, ili suze naše, U širokoj, večnoj i svemoćnoj tami, Koja je dobra, a koje se plaše.

Nas će tući oganj, snegovi i kiše. Otadžbini svojoj u prolećne dane Doći ćemo s vencem pobede na glavi, Ili nikad više, ili nikad više! Vrâne, našoj majci da idemo javi.

Otadžbini svojoj u prolećne dane Doći ćemo s vencem pobede na glavi, Ili nikad više, ili nikad više! Vrâne, našoj majci da idemo javi.

NAŠA PESMA Kad oblaci sumnje nečujno prelete Tvojim umnim čelom, ili uzdah pirne Sa usana lednih — senka tamne sete Ovlada u meni i dušu mi dirne.

TREPERENjA Po koji put to drveće lista Novom nadom ili novim snom, I proleće što u pompi blista S varkom sreće uđe u moj dom? A brzo će, opet, druže — je li?

Koji put već čovek mučno zida Novu veru, ili novi hram; A vreme ih s površine skida, Da se nikad ne pomenu — znam! Ko to kuca? Čovek, žena, dete?

Možda čedne čase vedrog devičanstva Koji u dnu tvoga srca uvek žive, Ideale davne, ili perspektive Drugoga života kroz večna prostranstva.

je krv mu još prskala vruća Kopalja šumu i dušmana lesu, A on strašni primer svom potomstvu dao, — Tužno, iza njega, ili baš zbog njega, Celo trulo carstvo Nemanjića slavnih Guši se u krvi, zabuni, u sramu, Krši pod teretom svih grehova

IV 1929. VEZE Sve na svetu, druže, ostavlja svoj trag Nevidljiv i nežan, rasut kao prah, A osetan ipak, tužan ili drag, K’o miris starine, kao cveća dah. Duše sviju stvari žive, dragi moj, Lutaju i žive... i ko im zna put!

Šta takvih mirisa snese vihor lud, Il’ jesenji studen vetar, ili tek Proleća uzdah razdražljiv i mek, I svih dana čudna i nemirna ćud!

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

“ i htjede napolje. Ovdje treba objasniti nešto. U crnogorskoj kući, gdje su kajački, (ili kako se amo govori gdje korotuju) na Badnju veče prilažu se badnjaci i ostali se obredi svršavaju, ali se pecivo ne

(„Kipurija“ kako se u poveljama pominje, ili „Ćipur“ kako se danas izgovara, zove se ledina pokraj sadašnjeg knjaževskog dvora; na toj ledini vide se temelji od stare

I Vladika se podiže da se uvjeri. Prije svega, poštovani čitaoče, posumnjaćeš ovako (otprilike): ili je u svoj Crnoj Gori bio tada jedan jedini iguman, ili je taj o kome se govori tako „izvjestan“ bio da se razumijevalo

Prije svega, poštovani čitaoče, posumnjaćeš ovako (otprilike): ili je u svoj Crnoj Gori bio tada jedan jedini iguman, ili je taj o kome se govori tako „izvjestan“ bio da se razumijevalo koji je. Ovo je potonje istina.

Da ih je ko iz daleka gledao, ne bi mogao razaznati bjehu li ljudi ili planinska zvjerad. Na vršini stadoše. Pod njima, druga strana brijega, bijaše prilično zaodjevena.

Ime toga čovjeka kao da napunjaše prostor; djela njegova zaglušila bjehu svijet, a svijet, kleo ili blagosiljao, pominjaše uzbuđeno veliko to ime — Napoleon. Jan ga je obožavao. Po čitave noći ne bi usnio s njega.

Cijelo pleme diči se s dobrijem junakom, jali sa lijepom i mudrom odivom; onda obično naglašuju ono „naš“ ili „naša“. „Ma neka što je zgodna, no je pametna i valjana kao muška glava! Baš šteta što nije čovjek!“ reći će neki.

Žena mu uzdahnu duboko, pa mu se zagleda u oči. „Šta si naumio? Jedno ili drugo, čoječe! Bijelo ili crno... Red je, bogami, da se tome kraja dođe!“ započe ona.

Žena mu uzdahnu duboko, pa mu se zagleda u oči. „Šta si naumio? Jedno ili drugo, čoječe! Bijelo ili crno... Red je, bogami, da se tome kraja dođe!“ započe ona. Serdar se ne šće dalje o tome, no se naže da se digne.

Sjutra ćemo znati je li baš uskok Janko ili je: Jo-jo-jo!“ reče sažimljući ustima, kao da podržava govor Adolfov. Kad ona dvojica zaspaše, Janko se lagano diže,

“ odgovori Janko. Stana stade preda nj. Ćaše da mu nešto reče, pa se zar splela, ili nemaše šta da mu reče ele osta kao nijema.

“ Mjesto odgovora, Janko duboko uzdahnu, pak opet obori glavu na ruke. Stana zastade. Nije znala hoće li u kuću, ili će da mu govori. Poglednula bi čas na brata, a čas na momka. U njoj se borila djevojačka savjest sa nečim drugim.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

I GOVORNI IZRAZI Pod govornim izrazom treba razumeti u prvome redu sintagmu1 ili čitavu rečenicu (Žedna bi te preveo preko vode, Kicoš je na ušima, Što je ruha na njemu je, što je kruha u njemu je, itd.

); iz stranih jezika (biti šik, švorc, liht, doći na sicer itd.) a i iz drugih raznih izvora: iz života i običaja, ili načina življenja, zanimanja, profesija i struka, ljudskih zabava i poslova.

i stereotipnih fraza (kao što su to uobičajeni i ustaljeni pozdravi i otpozdravi, zahvale, pohvale i čestitke) ili i gatalačko-vradžbinske formule koje su iz kultičkih obreda prešle u običan govor.

Obično se kletve izriču sa „da bog da“ (na početku ili na kraju). I kad se to ne izrekne, podrazumeva se. Kletve mogu da se kazuju i po sazvučju (Mile, mileo da bog da na

). Da se kletva ne obistini, ublažava se sa „ne“ (Bog te ne ubio!) ili se uslovno izriče (Grom me spalio, ako sam ja to uradio).

su slične kletvama i po obliku i po načinu izricanja, ali ono što se zakletvom izriče odnosi se u prvom redu na tvrdnju ili na zadanu reč onoga koji je izriče.

Obično se pri tome poziva na višu silu, na svoju čast ili na ono što je najsvetije ili najdraže. Zakletve se najčešće kazuju sa „tako mi“, ali i sa „toliko mi“ i sa „da bog da

Obično se pri tome poziva na višu silu, na svoju čast ili na ono što je najsvetije ili najdraže. Zakletve se najčešće kazuju sa „tako mi“, ali i sa „toliko mi“ i sa „da bog da mi“, (Tako mi bog pomogao!

Hvala ti od neba do zemlje!) i pohvale (Alal mu majčino mleko! Živ bio majci, koja te je rodila!) ili čestitke (Čestita ti svetkovina, živ i zdrav bio i mnogo ih još u veselju i miru božjem doživio!

ozbiljna i stvarna, šaljiva (ironična) i pogrdna (pejorativna) značenja, obično su metafora i antiteza, aluzija ili alegorija i najviše se odnose na čoveka u vezi sa njegovim telom i delovima njegova tela (Izgubiti glavu, Čuvati kao oči

; v) govorni izrazi za izuzimanje i ograđivanje, kojima se ko izuzima ili ograđuje, kad je reč o čemu nepoželjnom (Tamo on njemu, S oproštenjem, Ne budi od mene rečeno, Ne budi primijenjeno, Ne

Ne budi od mene rečeno, Ne budi primijenjeno, Ne bilo ti zapoveđeno, Po suncu hodio); g) govorni izrazi za skraćivanje ili podsticanje pripovedanja kojima se skraćuje ili podstiče naracija (to bilo, to svilo; obrni-osvrni; povuci-potegni; ne

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

12 VIII. SLOVO IŽE, ALI SIRCA NIŽE. 13 IX. ZAŠTO U LjUDI NIJE TABAN RAVAN? 14 H. ŠTA JE NAJGORE NA SVIJETU? ILI PIJAN SRBIN I GLADAN TURČIN. 15 XI. MEĐED, SVINjA I LISICA. 16 XII. ĐAVOLSKA SLANINA.

SLOVO IŽE, ALI SIRCA NIŽE. 222 27. ĐAVOLSKA SLANINA. 223 28. ERO S ONOGA SVIJETA. 224 29. ŠTA JE NAJGORE NA SVIJETU, ILI PIJAN SRBIN I GLADAN TURČIN. 225 30. ERO I TURČIN. 226 31. ERO I KADIJA. 227 32. HOĆE VODENIČAR U VOJSKU. 228 33.

Sad on nije znao, koju će uzeti; zašto su po sebi sve tri bile dobre i lijepe; nego otide nekakom starcu, da ga pita: ili je bolje uzeti đevojku, ili udovicu, ili puštenicu; a starac mu kaže: „Sinko!

uzeti; zašto su po sebi sve tri bile dobre i lijepe; nego otide nekakom starcu, da ga pita: ili je bolje uzeti đevojku, ili udovicu, ili puštenicu; a starac mu kaže: „Sinko! ja ti na to ne umijem ništa kazati, nego idi premudrome (t.j.

su po sebi sve tri bile dobre i lijepe; nego otide nekakom starcu, da ga pita: ili je bolje uzeti đevojku, ili udovicu, ili puštenicu; a starac mu kaže: „Sinko! ja ti na to ne umijem ništa kazati, nego idi premudrome (t.j.

I tako ostane i do danas. H. ŠTA JE NAJGORE NA SVIJETU? ILI PIJAN SRBIN I GLADAN TURČIN. Razgovarali se Turci u kavani: šta je najgore na ovom svijetu.

123. Sanduk. 124. Sunce, kad topi snijeg. 125. Igla. 126. Svinjče i žirka. 127. Kad se noktima utuče bua, ili uš. 128. Crv u zubu. 129. Pera, ili spice u kola. 130. Jaje. 131. Kuća i čeljad. 132. Vodenica i valjalica. 133.

125. Igla. 126. Svinjče i žirka. 127. Kad se noktima utuče bua, ili uš. 128. Crv u zubu. 129. Pera, ili spice u kola. 130. Jaje. 131. Kuća i čeljad. 132. Vodenica i valjalica. 133. Vinova loza. 134. Pendžeri na sobi.

Naše narodne priče ili pripovijetke gotovo se mogu razdijeliti na muške i na ženske, kao i pjesme. Ženske su pripovijetke one u kojima se

(Dva novca), 48. (Sve, sve, ali zanat), a ostale su sve ženske. Kao što ima pjesama za koje se upravo ne može kazati ili su ženske ili junačke, tako ima i pripovijedaka koje su između ženskijeh i muškijeh. Pripovijetku ovdje 1.

(Sve, sve, ali zanat), a ostale su sve ženske. Kao što ima pjesama za koje se upravo ne može kazati ili su ženske ili junačke, tako ima i pripovijedaka koje su između ženskijeh i muškijeh. Pripovijetku ovdje 1. (Međedović) i 49.

ništa, nego da piše upravo onako kao što mu ih ko uspripovijeda, pa gdje bude potrebno da se koja riječ premjesti ili doda ili izostavi, to ću ja činiti, kao što sam radio i u ovima svima koje sam napisane dobio.

Sveti Sava - SABRANA DELA

Potom, opet, podigoh ovde u Orahovici mesto za tihovanje, Svetog i prepodobnog oca našeg Save, za dom dvojici ili trojici, po reči Gospodnjoj: „Gde su dvoje ili troje sabrani u ime moje, tu sam među njima.“ (Mt.

mesto za tihovanje, Svetog i prepodobnog oca našeg Save, za dom dvojici ili trojici, po reči Gospodnjoj: „Gde su dvoje ili troje sabrani u ime moje, tu sam među njima.“ (Mt.

Bilo da bude neko, kao iguman, ili drugi neko ko je služio u mestu ovom svetom, da se pošalje u to mesto, i on svaku slobodu i vlast da ima nad ćelijom

Ako li ko ovo izmeni i smućuje onoga koji živi u ovom mestu, ili što uzme što je u mestu ovom, ili od knjiga, ili od ikona, ili šta drugo što bude u mestu ovom, neka bude proklet i

Ako li ko ovo izmeni i smućuje onoga koji živi u ovom mestu, ili što uzme što je u mestu ovom, ili od knjiga, ili od ikona, ili šta drugo što bude u mestu ovom, neka bude proklet i zavezan od Svete i životvorne

Ako li ko ovo izmeni i smućuje onoga koji živi u ovom mestu, ili što uzme što je u mestu ovom, ili od knjiga, ili od ikona, ili šta drugo što bude u mestu ovom, neka bude proklet i zavezan od Svete i životvorne Trojice, Oca i Sina i

li ko ovo izmeni i smućuje onoga koji živi u ovom mestu, ili što uzme što je u mestu ovom, ili od knjiga, ili od ikona, ili šta drugo što bude u mestu ovom, neka bude proklet i zavezan od Svete i životvorne Trojice, Oca i Sina i Svetoga Duha,

21, b) i koji je zatim rekao: „Ko ljubi oca i mater više od mene, nije me dostojan. Ko ljubi ženu, ili decu, ili njive ili imanja više nego mene, nije me dostojan.“ (Mt. 10, 37; 19, 27; Mk.

21, b) i koji je zatim rekao: „Ko ljubi oca i mater više od mene, nije me dostojan. Ko ljubi ženu, ili decu, ili njive ili imanja više nego mene, nije me dostojan.“ (Mt. 10, 37; 19, 27; Mk.

21, b) i koji je zatim rekao: „Ko ljubi oca i mater više od mene, nije me dostojan. Ko ljubi ženu, ili decu, ili njive ili imanja više nego mene, nije me dostojan.“ (Mt. 10, 37; 19, 27; Mk.

6, 21) pokajmo se ovde da milostivog Boga tamo nađemo. Ako i dođe žalost, „svaku radost imajte, braćo moja, ili kada u napasti različite upadate, znajući da iskušavanje vere vaše stvara trpljenje, a trpljenje neka okončava delo.“ (Jak.

reči, ali svi ujednačeno, a ne jedan ispred da žuri, a drugi da zaostaje, nego svi da imaju nastavnika eklisijarha ili dnevnog jereja, koji stoji blizu sveštenih dveri ukazujući red.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

A na tapetu su kardinalni problemi! Čujte aplauze! STAVRA: Je l ti to vičeš da mi čujemo, ili da čuju oni napolju? PROSJAK: Petnes muva banka, tri gliste banka, rovci su dve banke po komadu!

Što uradiš, možeš da opipaš, da izbrojiš, da izmeriš, da pokažeš! Umetrena drva, okrečen jabučar! Ili napraviš recimo kola! A točkovi još mirišu na hrastove!

SKITNICA: Buranija pritkara, puterka, bez konaca, a posle večere dinja cerovača! Ili knedle sa šljivama, uvaljane u semprezlu! Bila je stvarno odlična kuvarica! IKONIJA (ulazi): A vi još tu?

Dobio sedamnes meseci, odležo petnes. CMILjA: A ona, ta vaša? Je l se porodila, ili je abortirala? SKITNICA: Nemam pojma! IKONIJA: Pa jeste l išli na tu ekonomiju, posle?

MANOJLO: Bolje da smo pošli na Savamalu, uz Dunav. Il preko Topovskih šupa. Ili ne valja ova karta, il smo pobrkali teren! TANASKO: Odvali mi ruke ova kokinka!

E, moj goskapetane! MANOJLO: Tačno tako! Tu treba postaviti zasedu i čekati! Pa bio ovo Beograd, ili ne bio! TANASKO: A šta da čekamo? Komoru? MANOJLO: Treba da čekamo čudo i čudotvorca, eto šta!

Je l ti ta noga prirodna, ili veštačka? ANĐELKO: Ovde ne možeš ni škembiće na miru! (prevrnuvši stolicu, ljutito izlazi) Mile (podižući

Zašto neki, na primer, pušta bradu? Pušta je zato da se u njoj krije! Pa je l to mišja rupa, ili nije? A i ti, ne moram didem daleko! Osedela, a nosiš periku plavu! Mišju rupu nabila na glavu!

IKONIJA: Je l ti njih vidiš? STAVRA: Ne vidim, ali to ništa ne znači. IKONIJA: Držim li ja kafanu, ili ludnicu? VILOTIJEVIĆ (s pauzama, kao gore): Kako? U čemu je čovekov identitet?

STAVRA: Šta je, nema ih? VILOTIJEVIĆ: Vidiš da ih nema! STAVRA: Pitanje je da li ih nema ili ti opet ne umeš da ih vidiš! (Zatamnjenje) VI SLIKA (Kafana. Ikonija posluje oko stolova — sklanja čaše, čisti pepeljare.

U Mladenovcu? U Paraćinu? U Ćupriji? I šta ako presedne u Lapovu? Ili, još gore, u Stalaću? Šta ćeš onda? ANĐELKO: Ništa ja nemam s tim! ISLEDNIK: Kolko ja znam, imo si puno motiva!

Stanković, Borisav - JOVČA

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

»Nećeš«, ti »nećeš«, ah za to tvoje »neću«, da si samo druga a ne njena majka, sada bi ti videla manastir ili tvoju majku i braću odakle sam te doveo. Ali, ti to znaš, i zato ovoliki jezik i imaš.

Nisi trebao, jer (pokazuje na Anđu gore) sad, od ovolikog srama, šta joj još ostaje? Ili u svet da ide ili u bunar da se davi! MITA Neće, neće da se davi. I ne mogu ja više.

Nisi trebao, jer (pokazuje na Anđu gore) sad, od ovolikog srama, šta joj još ostaje? Ili u svet da ide ili u bunar da se davi! MITA Neće, neće da se davi. I ne mogu ja više. Odavna sam ja čekao da kažem, da skinem sa sebe.

ANĐA (sva ponikla, zajeca). JOVČA Odmah da ga oženiš, s prvom koja ga hoće. Odmah, na moj trošak. Odmah, ili ću mu kao vrapcu glavče... i tebi... ANĐA (zahvalno, hoće da mu noge obgrli): Oh, bato! JOVČA (odbija je): Ćut!

I neka je bilo. Za tebe je, Jovčo, sve, i alal ti vera! Ne da kažeš da ti sad ovo u oči laskam, ili ma šta... Ali, i kad nisi ovde, koliko te puta spominjem i hvalim Boga što si ti.

) Ama, mislim: ako nema ovde... Ti si bar proputovao svet, imaš svuda prijatelje, poznanike, pa zar ni tamo nema? Ili, nisi tražio?... (Odlazi tiho.

ne uvek da me hoće kao čoveka, što sam im mio i drag; nego, kad se napiju, razvesele, a muževi, gazde, još pijaniji, ili zaspe ili odlutaju da tamo, po varoši, po mehanama, i sa Cigankama...

da me hoće kao čoveka, što sam im mio i drag; nego, kad se napiju, razvesele, a muževi, gazde, još pijaniji, ili zaspe ili odlutaju da tamo, po varoši, po mehanama, i sa Cigankama...

Govori, kaži da si lagala, da nije istina. Kaži, pa da te ubijem. Govori da to nije istina ili, oh, sve ću da pobijem! Govori brzo, brzo, jer evo već me duši (hvata se za prsi, vrat), steže, hvata...

obode konja u noć; ali ne dolazi odmah ovamo nego obilazi daleko, čak dole, do granice, ako ga ko od nas, čivčija, čuje ili opazi, da pomisli kako on dolazi ozdo, iz Arnautluka, gde se, kako nam posle priča, puškarao s njima...

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Ovo mi je sad moje najmilije upražnjenije i najdraži posao: ili razgovore učeni[h] ljudi slušam ili premudro napisane knjige čitam, ili ujedinjen u kom bezmolvnom mestu hodam; o Tom

Ovo mi je sad moje najmilije upražnjenije i najdraži posao: ili razgovore učeni[h] ljudi slušam ili premudro napisane knjige čitam, ili ujedinjen u kom bezmolvnom mestu hodam; o Tom MISLIM, O TOM se upražnjavam i TO

sad moje najmilije upražnjenije i najdraži posao: ili razgovore učeni[h] ljudi slušam ili premudro napisane knjige čitam, ili ujedinjen u kom bezmolvnom mestu hodam; o Tom MISLIM, O TOM se upražnjavam i TO uzdišući sebe pitam, otkud sam na ovi

ne bojim se da mi se neće verovati, jer ću imati premnogo uzroka samoga sebe osuđavati i pohuđavati, a vesma malo ili nimalo hvaliti.

nisam trgovao, | kupovao ni prodavao, sva je moja starost bila poznati kakvi su ljudi i iz koji[h] uzroka bivaju taki ili drugojači, kakvi bi valjalo da budu i črez koja sredstvija mogli bi taki postati.

Ja, koliko sam mogao poznati ljude, po višoj časti poznao sam i[h] dobre; i ako gdi pogrešavaju, ili čineći ono što ne bi valjalo, ili izostavljajući ono što bi valjalo, u tom pogrešavaju ili iz prirodne čelovečeskomu

sam mogao poznati ljude, po višoj časti poznao sam i[h] dobre; i ako gdi pogrešavaju, ili čineći ono što ne bi valjalo, ili izostavljajući ono što bi valjalo, u tom pogrešavaju ili iz prirodne čelovečeskomu jestestvu slabosti, ili iz neznanja i

dobre; i ako gdi pogrešavaju, ili čineći ono što ne bi valjalo, ili izostavljajući ono što bi valjalo, u tom pogrešavaju ili iz prirodne čelovečeskomu jestestvu slabosti, ili iz neznanja i nerasudija, misleći i sudeći svrh stvari nepravo.

ne bi valjalo, ili izostavljajući ono što bi valjalo, u tom pogrešavaju ili iz prirodne čelovečeskomu jestestvu slabosti, ili iz neznanja i nerasudija, misleći i sudeći svrh stvari nepravo.

Meni su ljudi svakoga naroda i čina mlogo dobra učinili, a zla nimalo ili vrlo malo; ja nejmam nikakva uzroka s moje strane na nji[h] tužiti se.

Bilo mi je tada devet ili deset godina. Po smrti matere moje, dva brata moja, stariji Ilija i mlađi Luka, i ja, vratili smo se k našem stricu

Ovde mi se čini da počinje prvi početak života mojega. U devetoj ili desetoj godini vozrasta, bez oca, bez matere, bez sestre rođene, počeo sam sebe kao strana i prišelca u istom mestu

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

, tako isto ima ih iz kojih je izašlo toliko fratara ili popova (fratar je više cijenjen). Taka se plemena zovu: svete loze.

u Zvrljevu, nego i po okolini, kad se što priča iz starine, obično se dodaje: „To je bilo u vrime fraMartina Brzokusa, ili fra-Bortula Zubaca, ili fra-Vice Krkote“ itd.

kad se što priča iz starine, obično se dodaje: „To je bilo u vrime fraMartina Brzokusa, ili fra-Bortula Zubaca, ili fra-Vice Krkote“ itd. — baš kao kad Bošnjak reče: „Za Kulina bana“, a Hercegovac: „U doba hercega Šćepana!...

A Brzokus bješe i fra-Brne (III), (1819, † 1838, †† ?). Ovaj pošljednji imao je tri brata: Jeru, Juru i Baru, ili kako se u Zvrljevu zvahu: Kušmelja, Čagalja i Šundu.

Pored svega toga bješe mirnjačina, te ga je sitna i žoljava Barica, žena mu, ili kako je zvahu Osinjača (zbog zelenijeh očiju), mogla karati do mile volje.

Ive ili Bakonja, „vtororođeni“ sin Kušmeljev, bijaše od dvanaest godina koliko drugo napredno dijete od petnaest, rumen i zbojit,

Poslije Bakonje najmiliji bješe materi podjevojčar Škembo (ili Roko), djetence od četiri godine. Pošto bi se Kušmelj isplakao, uzela bi ona Škemba preda se, pa mu počne ovako tepati:

— Ej, da nije krov popločan, ili bar da je šira badža! — odgovori onaj uzdahnuvši. Pošto ona trojica pojedoše ribu, domaćin dohvati s police jedan

— Tako! — veli fra-Brne dignuvši čašu vina prema oku. — Je li ovo staro vino, ili je novo, a, Jerolime? — Jest, staro... nije, nego novo... nije baš ni staro ni novo!

I svi se diviše tome govoru koji ne razumješe, jer po župama svetog Frane, kad se napija učenu čovjeku ili kad se u kakvoj pretežnijoj prilici govori pred učenijem ljudima, treba govoriti da drugi ne razumiju.

Stipan stade iza njega, a Kušmelj i Bakonja prisloniše se uza krevet. — Jesam li ja među braćom ili među ajducima noćas? — poče fratar. — Moj dobri, vra-Brne, molim ti se, čuj me! — zače meko Čagljina.

Ali Rkalin planu na to, pak sastavi ruke na krsti i reče: — Ko je viši grišnik, ja ili onaj što zaklanja ovake lupeže, a vratre?...

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

Teško je: drhtiš ko bor. Pa ćutiš... Što sklapaš vid? Zar nije crno ko flor? I pesma: da l plavi vir? Ili kap pala na zid? Samo je budila mir.

SUNCU KRAJ JE Bili smo daleko, al najdalje — ne. Kvasili se u moru, peli na vrh, o svud. Jesmo li doneli nešto ili ostavili sve? Neko se vratio nasmešen, neko lud. Zajedno smo, a bili smo razdvojeni svi.

Neko se vratio nasmešen, neko lud. Zajedno smo, a bili smo razdvojeni svi. Da l smo bliži ili dalji nego pre? U oku nam još po malo zakasnelo zri Zatajeni pramen leta — to je sve. Suncu kraj je.

Svaka me voda, teško, ko boljka razbolela. Noću, kraj puta: od zvezda i umora otežao Na panjevima ili u žitu sam ćutao, ležao. A posle opet: hrtski, niz mahovinu i staro lišće, bežao.

Kad pođem za njim — osvanem sred blata. Strašno me drži, a neima šake. Ili me pušta nebu pod oblake, A kada padam — on me ne prihvata.

Poslednjom snagom skrivam da sam Postao, možda, najzad luda. Motre me zdesna, motre sleva, Okom što čezne ili seva I misle da sam gord il moćan. Zastanem za tren među svima Zgranut i slab i bespomoćan Kao napadnut bakcilima.

Posmatram stvari bačene ispod trema: Zurim u ormar (u kome žižak radi). Ili ušetam dublje: u tavan s tminom Promolim glavu i pratim igru sena Po gredama i nizu prašnih goblena Već probušenih,

Nasmešen (al i prepun strave) Okrećem sluh i bečim zene: Da li to beše zvuk sred jave Ili je bio jek iz mene? I sad, dok stojim na pô druma, Gonetam tu reč što je bila I prošla mimo moga uma.

Možda i nisam moro stati: Jer zrakom to tek puče svila Da me u kasno leto vrati? ČAS Kao šećer u voću Ili na stablu smola: Javi se senka bola U neki svoj čas, noću.

Kako je izgleda mali korak tek Potreban nama (ili barem nekom) Da ili shvatimo odjedanput vek Ili se s našom sudarimo jekom.

Kako je izgleda mali korak tek Potreban nama (ili barem nekom) Da ili shvatimo odjedanput vek Ili se s našom sudarimo jekom.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

I da ne stignem do obale i čoveka s podignutom rukom — zove li taj ili preti? — pod ledom je toplo. Život ionako nikada nije bio moja jabuka. I ništa moje neće ostati ni na jednoj obali.

Ja ne krijem da nisam. Nisam ni zato što, kako i sami rekoše, jedino srce krupnije od duleka ili lavež za petama mogu po prvom ledu da spoje dve obale.

ovih naših lepih rečica sa skobaljima, da bi dugo živeo, i u groblju sahranjen bio, morao si biti idi zelena kukavica, ili izdajica bez duše, ili đavolji sin, pa da ti kuršumi i handžari i ostala usmrtija ništa neće.

sa skobaljima, da bi dugo živeo, i u groblju sahranjen bio, morao si biti idi zelena kukavica, ili izdajica bez duše, ili đavolji sin, pa da ti kuršumi i handžari i ostala usmrtija ništa neće. Kao svoj kožuh poznajem ovu Srbijicu.

Zašto je kupio crvene đinđuve? Svaki put kad naplati svinje, kukuruz ili rakiju, ponese u torbi simite, računaljke i šećerleme.

Aćim skloni glavu sa prozora. Da lije Vukašina više voleo što je poslednje dete? Ili što liči na njega? Ne zna. Sve sam uložio u njega. I sinove koji se ne rodiše. I nadu u unuke.

Ne samo zbog mraza što pred suton okiva prtinu. Želi da ga niko od selaka ne prepozna, zaustavi ili nešto upita. Uzaludno pokušava da savlada radoznalost očiju upornim gledanjem u kočijaševa uska i povijena leđa.

da će da se tuče, htede da ustane i da kaže da nije zbog toga došao, ali ga Aćim preteče: — Kaži, jesi li to odlučio ili me pitaš pa da odlučiš? — Odlučio. — Odlučio?! — Aćim prosu duvan. Brada mu se slomi na kožuhu.

Svejedno joj u šta se zarivaju i od čega odskaču njegove sitne pesnice. I tek posle, kad se uplašio, umorio ili postideo, odjednom je umukao i prestao da je tuče, pa se pijano sručio na krevet, a ona, kao osvešćena iznenadnim

Što se osvrćeš? Kad samo noge imaš da možeš, beži od starog krova, gde i vetrovi polomiše rebra. Pravi nov ili idi u hajduke! — Polazi! Mijat polako potera konje. Čim iziđoše na put, konji pođoše brzim kasom.

Pola njihovog života on je proveo u putovanju. Mogla je. Imala je prilike. S kim li je samo? Ili je sada, baš ovih dana, s nekim? Mlad je onaj ker Mijat. „Gle si bila pred večeru?

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

možda bi tako i bilo da se jednoga dana, na svemu što bi devojka dotakla, ne pojavi tanki zlatasti sjaj, kao da su vez ili čipka posuti zlatnim prahom.

Sa svakom od njih, utkana u cvet ili oblak, dolazila je do nje poruka o njegovoj ljubavi i tuzi. Zlatoprsta ih je nežno i s beskrajnom pažnjom prenosila na

Majka će se tek pred veče vratiti s posla. Kad bi bar imala psa ili mačku? Ah, koješta! Gde u njen tesni kavez da stanu pas i mačka?

Od vrapčevoga kljuna? Njenog dlana? Čega li. Začuđena, ona je stavi u lonac zemlje i zali. Jesu li dani, ili je kao pena u brzoj reci, letelo vreme? Iza okna su već promicale prve pahulje snega, a iz semenke ništa da nikne.

Podvuče Đavolak repić i sakri se u najudaljeniji kutak. Ali ko je još od Poglavice pobegao? — Izlazi odatle, ili ću ti izvući uši! — grmnu Poglavica Donjega sveta, najstariji, najdeblji crni đavo. — Gle, kakva junačina, a beži!

A onda je počelo da ih brine uzima li Tataga hranu, ili je raznose psi i mačke? Prozori njene kuće prekriveni su ledenim cvećem. Ko zna ima li unutra ikog živog?

— Pa, Tatagina kuća je puna dece! — potrča devojčica ka Tataginim vratima. Bila su otvorena. Je li jedan trenutak ili je čitava večnost prošla dok joj se oči nisu navikle na promenu svetla? Devojčica kriknu od čuda!

Toliko je daleko bilo njeno lice da ga dečak-kapljica više nije ni video. Je li, zaista, na njoj riblja glava? Ili mu se to samo u snu prisnilo? Gledao je kako Ribolika otvara vreću, a iz nje nešto blešti. — Pa, to je zlatna lubenica!

Više ih niko nije drugačije ni znao ni zvao. Je li im prava imena ukrao vetar? Ili su sama nekud odlutala? Ko zna. Dečacima to nije smetalo, ali Plačko je stalno bio nezadovoljan, stalno imao usta

Teško je bilo odrediti gde ima više svetlosti, više iskrenja: na nebu ili na zemlji! Teško je bilo ne udahnuti punim grudima bistri vazduh! Iznad njih treperile su zvezde.

Dovoljno je bilo da otac zamoli da razmrse mreže, pa da mu iz usta izleti da ga boli stomak, ili da još nije napisao zadatak.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

ULICA 4 ULICA GOSPODAR-JEVREMOVA 7 ULICA GOSPODAR-JOVANOVA 12 SIMINA ULICA 16 ULICA VASE ČARAPIĆA ILI VASINA ULICA 20 ULICA UZUN-MIRKOVA 26 ULICA ZMAJA OD NOĆAJA 31 ULICA DOBRAČINA 38 ULICA FILIPA VIŠNjIĆA 45 ULICA RIGE

ČARŠIJA 82 DORĆOL Mimiju „Dort—jol je turska reč i označava (raskrsnicu) četiri puta ili četiri sokaka.

Mogla je nastati od prašine nrolaznosti koju je slepila ljudska patnja ili od otpadaka strave izmešane sa svetlošću. dva mlada naučnika, školovana na strani, pozvana da ovo vide, nisu videli

Među njima malo je ko pamtio ili hteo da pamti velike turske bašte i male srpske vinograde koji su se u nizu prostirali duž unutrašnje strane šanca, od

bio, kako se danas misli, u jednoj od najstarijih ulica na padini, Gospodar-Jevremovoj, blizu Dositejeve Velike škole, ili ipak bliže turskom groblju, prema zaravni na kojoj je sada Studentski trg.

) Gospodar Jevrem jaše kao što je nekada jahao kroz Mačvu ili preko dobara u Vlaškoj, samo što sad prolazi između automobila a automobilisti ga ne primećuju: naročitu kapu

Na uglu Kapetan-Mišine ulice uvek ga cpeće ista nedoumica: da li je Kapetan-Miši već zaboravio, ili nije, to što je ovaj, gotovo odmah posle njegove, Gospodar-Jevremove smrti, kupio njegov po evropski uređen Konak, još

Sovjet je zahtevao da se Miloš povuče. Je li to što je ostao da sedi u toj stolici bilo izdajstvo ili mudar politički potez, jedini koji je ostao da se učini za spas dinastije Obrenovića?

(Izgleda, samo, da je dobrote uvek malo, ili se jedino ona skriva.) Ni psovka se nije izmenila. Ne, neće da uđe. Gospodar Jovan ubrzava korak duž tihih, sivih

od Knez-Mihailove Do Jugovićeve) pored načičkanih, tesnih, drvenih dućančića: slušao je reči i rečenice koje dovikuju, ili mrmljaju za sebe, dok trguju, Jevreji, Cincari, Grci.

Ali, to je bilo nedovoljno. Nadao se da će mu, možda, ponuditi mesto među predstavnicima na strani ili će ga pozvati među predavače na Liceju. Tog popodneva sve je bilo moguće, a život mu se otvarao.

Sima terdžuman stoji na svom uglu i odlučuje se da li da pođe levo, kraćim delom svoje ulice, ka Višnjićevoj, ili desno, dužim delom, ka Francuskoj.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

il' ljubavi nije Što se grli, to su samo zmije; Ljubim li te... ili mene nema, Ili tebe - nas oboje nema; Ljubim li te...

il' ljubavi nije Što se grli, to su samo zmije; Ljubim li te... ili mene nema, Ili tebe - nas oboje nema; Ljubim li te...

ili mene nema, Ili tebe - nas oboje nema; Ljubim li te... ili nema sveta, Nema sunca, ni rose, ni cveta, Već sve tmina što je pak'o mesi, A po tmini vitlaju se besi, A međ' njima

J. Jovanović 3maj XX Kaži mi, kaži, Kako da te zovem; Kaži mi, kakvo Ime da ti dam, Hoću li reći: „Diko“, ili „snago“, Ili ću „lane“, Ili „moje blago“; Hoću li „dušo“, Ili „moje drago“ Kaži mi, kakvo Ime da ti dam!

Jovanović 3maj XX Kaži mi, kaži, Kako da te zovem; Kaži mi, kakvo Ime da ti dam, Hoću li reći: „Diko“, ili „snago“, Ili ću „lane“, Ili „moje blago“; Hoću li „dušo“, Ili „moje drago“ Kaži mi, kakvo Ime da ti dam!

mi, kaži, Kako da te zovem; Kaži mi, kakvo Ime da ti dam, Hoću li reći: „Diko“, ili „snago“, Ili ću „lane“, Ili „moje blago“; Hoću li „dušo“, Ili „moje drago“ Kaži mi, kakvo Ime da ti dam!

mi, kakvo Ime da ti dam, Hoću li reći: „Diko“, ili „snago“, Ili ću „lane“, Ili „moje blago“; Hoću li „dušo“, Ili „moje drago“ Kaži mi, kakvo Ime da ti dam!

Đ. Jakšić XXXIX NA LIPARU I VEČE Jeste li mi rod, siročići mali? Il' su i vas možda jadi otrovali; Ili vas je slabe progonio svet; Pa dođoste samo, da kad ljude znamo, Da se i mi malo bolje upoznamo, U dvopevu tužnom

Možda se krade, da nam popije I ovu jednu čašu radosti? Il' možda suza ide žalosti, Da nas orosi tužna kapljica? Ili nam mrtve vraća zemljica? Vrata škrinuše... O duše! o mila seni! O majko moja! o blago meni!

Nebo će plakat' dugo i gorko, Jer neće biti Srbina... Mi nismo braća, mi Srbi nesmo! Ili vi neste Nemanjin soj? Ta da smo Srbi - ta da smo ljudi Ta da smo braća - oh, Bože moj!

Planeta ova, zemlja, zemlja je; Pa kako poziv svoj da postigneš? U njojzi, slepče! il' na njojzi zar? Je l' bole srce, ili luštika? Shvataš li, površniče?“ Ja bih znao Inače na to odgovoriti; Al' neću da ga jedim, redak mi je gost.

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

“ To izusti, reče: „Sljeduj za mnom!“ Odvede me u carstvo svjetovah. Kako kaplja rose sa cvijeta ili zrnce leda prozračnoga pri pogledu svijetloga sunca što u nebo dignu slabe zrake, i ja, plamteć veličestvom neba,

Popa, Vasko - KORA

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

stanac kamen pretvoren Pustinja rumena Ali sve što u nju dospe Smislom propupi Nadom procveta Proleće izuzetno Ili blagodatna opsena U OSMEHU U uglu usana Pojavio se zlatan zrak Talasi sanjare U šipražju plamenova Plavooke

lutajućih bregova Dao je oblik svoj Telu njenom sanjivom Večno je na nogama Kako bi se rado Sjurila niz stepenice Ili zaigrala Na mesečini temena Ili prosto sela Sela na tuđe obline umora Da se odmori TANjIR Zev slobodnih usta Nad

svoj Telu njenom sanjivom Večno je na nogama Kako bi se rado Sjurila niz stepenice Ili zaigrala Na mesečini temena Ili prosto sela Sela na tuđe obline umora Da se odmori TANjIR Zev slobodnih usta Nad vidikom gladi Pod slepom mrljom

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

Iznenađeni tim mučkim napadom ili probuđeni baš iz samoga sna, pokušasmo da se spasemo gde bilo. Neki se posakrivaše po podrumima, neki po skloništima,

deo moje biblioteke, tu je stajao i pisaći sto, a pored njega beše udobnih kožnih fotelja i svega ostalog potrebnog ili korisnog za duhovni rad. Nikad dotle nije mi ta soba izgledala tako lepa kao tada.

da bih u tome uspeo, morao sam izmisliti kakav događaj ili lični doživljaj u kojem bi on, kao glavna ličnost, odigrao svoju ulogu, a njome me upoznao i sa svojom naukom.

Da bi ta radnja bila živa i zanimljiva, upleo sam nju i neke sporedne, mahom izmišljene, ličnosti ili sebe samog. Cela ta radnja, iako izmišljena, morala je izgledati verovatna i odgovarati prilikama i duhu vremana u

Svojim konceptom zadovoljio bih se tek onda ako je stvorio utisak stvarnog događaja ili doživljaja. Moj posao nije bio lak.

učenike kako se kreću pojedine zvezde oko polarne, zahtevajući od svakog da mu prstom pokaže kako izgleda putanja ove ili one zvezde.

No ptice lešinari nalaze obilnog plena, jer na isušenom tlu leži bezbroj stoke, pocrkale od gladi ili žeđi. „Poplave Nila ne dolaze svake godine tačno u isto doba.

No pre no što se pristupi sejanju potrebno je da se zamuljene ili razlokane granice pojedinih imanja uspostave i onda predadu oporezanim posednicima na obradu.

„Ja ću vam svima rastumačiti“, reče Pitagora. „Pre no što se otpočne sa kojom bilo građevinom, hramom ili piramidom, potrebno je da se na zemljištu tačno označi osnova te zgrade.

Kako se to postiže, pokazaću vam. No za to mi treba jedno uže kanap ili vrpca“. On zastade malo, zamisli se, pa zapita: „Ko od vas ima najduže podvezice?“ „Parolos iz Sibarisa!

Tako se jedan oštri ugao pravouglog trougla može izmeriti razmerom njegovih kateta ili razmerom njegove jedne katete i njegove hipotenuze. Jednaki uglovi daju uvek istu takvu razmeru.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

neobjašnjiva neka nervna pojava po kojoj moja raspoloženja zavise, recimo, od toga, na koju stvar zaustavljam svoj pogled ili kakve prirode ili vrste zvuk ili šum osećam oko sebe.

pojava po kojoj moja raspoloženja zavise, recimo, od toga, na koju stvar zaustavljam svoj pogled ili kakve prirode ili vrste zvuk ili šum osećam oko sebe.

kojoj moja raspoloženja zavise, recimo, od toga, na koju stvar zaustavljam svoj pogled ili kakve prirode ili vrste zvuk ili šum osećam oko sebe.

slušam kako se prozori lako treskaju i kako lupaju kaplje po krovu vagona, što me je podsećalo na šator i na rat, ili na muke koje su prošle. I zavaljen tako ugodno stadoh razmišljati o pobratimu kome idem u goste.

Ali molim te reci, klimni samo glavom. (Govorio sam brzo.) I da je ona klimnula glavom ili da sam u njenim očima samo nazreo željicu da se uveri u moju nameru, ja bih, osećao sam dobro, za tren oka, ležao

— Taj opat Koanjar — reče onaj prvi — To je neka familija Siranu od Beržeraka. Ili bolje: Sirano i opat Koanjar to su dva brat od kojih je prvog opevao Rostan u stihu, a drugog Anatol Frans, svojim

On je samo nemi svedok onoga što danas rade oni odmorni koje rat nije nimalo izmenio ili bolje koje je rat utoliko izmenio što im je sasvim iskvario srca, A šta je sa slobodom?

Za to vreme ja sam kradomice pogledao da se uverim: spava li čovek naslonjen na ženino rame ili se pretvara. Žena je; to sam primetio, nekoliko puta otvorila usta kao da je htela nešto da kaže.

Ali ja nisam siguran: da li je odista imala nameru da nešto progovori ili joj se zevalo. Što se tiče čoveka, po kratkim i iskidanim pokretima učinjenim u toku poslednjih reči koje [su] se na

priče, dotaknem toga neprijatnog momenta, jane mogu da znam, upravo, kakvim tajanstvenim načinom stvar uze taj obrt ili, da se poslužim vojničkim izrazom na koji sam navikao, situacija ispade tako nesretno: da studentkinja, a ne krezubi

sukob izazvao, da ošišana studentkinja, rekoh, primi na sebe svu težinu besomučnog udara, da ona postade meta, objekat ili centar ogorčenog i obesnog protivnapada neprijatelja, koga je u ovom, posve žalosnom i neželjenom slučaju, predstavljao

Ja vidim torbe sasvim nove, a vi kao da ste iz apsa ili ropstva. — Kumrija — dreknu trgovac — ja moram prestupiti.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

Proteklo je nekoliko dana bez vremena. Vjerovatno dan-dva bez pune svijesti. Danas bi, prema tome, mogao biti petak ili subota. Valjda subota. A možda čak i nedjelja. Uostalom, svejedno.

Međy ostalim dječjim igrama, bila je jedna koja nas je naročito zagrijevala: na ugovoreni znak ili riječ, svi bismo se razbježali da se što prije dohvatimo po jedne jabuke na vratima; ko bi ostao bez nje, morao je da

da se što prije dohvatimo po jedne jabuke na vratima; ko bi ostao bez nje, morao je da vrši neku obrednu radnju ili određenu kaznu. Nebrojeno puta ostao sam bez jabuke, jer sam se uvijek jagmio za onima na sunčanoj strani.

Po tome, i naše misli mogu da budu osunčane ili sjenovite. Držim štoviše da se nikad i ne pađa misao a da nije ili okupana u suncu ili zastrta sjenom.

Po tome, i naše misli mogu da budu osunčane ili sjenovite. Držim štoviše da se nikad i ne pađa misao a da nije ili okupana u suncu ili zastrta sjenom.

Držim štoviše da se nikad i ne pađa misao a da nije ili okupana u suncu ili zastrta sjenom. Ja ni dan-danas ne znam drukčije suditi o dobroti i zlu neke pojave, neke misli, odluke, događaja,

drukčije suditi o dobroti i zlu neke pojave, neke misli, odluke, događaja, doli po tome da li se oni javljaju u jednome ili u drugom osvjetljenju.

presudnosti onoga što sam u njima doživio, ne po dobru i zlu koje sam u njima našao, ne po tome koliko sam u njima opržio ili uprskao perje i koliko sam svoga živoga mesa u njima ostavio: pamtim ih ili pod zrakama sunca ili u sjeni oblaka; valjda

našao, ne po tome koliko sam u njima opržio ili uprskao perje i koliko sam svoga živoga mesa u njima ostavio: pamtim ih ili pod zrakama sunca ili u sjeni oblaka; valjda po tome kakve sam ih prvi put ugledao; ili možda i po tome kako se u tom

sam u njima opržio ili uprskao perje i koliko sam svoga živoga mesa u njima ostavio: pamtim ih ili pod zrakama sunca ili u sjeni oblaka; valjda po tome kakve sam ih prvi put ugledao; ili možda i po tome kako se u tom prvom susretu na njih

mesa u njima ostavio: pamtim ih ili pod zrakama sunca ili u sjeni oblaka; valjda po tome kakve sam ih prvi put ugledao; ili možda i po tome kako se u tom prvom susretu na njih odrazio odraz moje sretne duše.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

Ostale krstonoše poneše šta je ko imao: neko ikonu, neko svećicu, neko klasje žita ili strukove bela luka... Pored krstonoša jaše na konju popa, a uz njega koračaju s jedne strane Obrad, s druge onaj što

Lepo je videti oko crkve ili, kad je crkva daleko, oko sudnice gomilicu ovakvih stajica ispunjenih veselim narodom, koji se sabrao da, ovako u

Još nijedan momak ne mogaše pouzdano kazati kakve su oči u Stanke Radonjića: crne ili graoraste ili, možda, zelenkaste?...

Još nijedan momak ne mogaše pouzdano kazati kakve su oči u Stanke Radonjića: crne ili graoraste ili, možda, zelenkaste?...

Kad bi je opazio gde u polju ili u selu da mu ide na susret, svrnuo bi ma gde, samo da izbegne onaj ponositi pogled, koji uništava čoveka.

pročitati one iste izraze, koje čita u pogledima većine devojaka i momaka, takav pogled ne bi podneo, on bi ga uništio ili doveo do ludila.

Da je školovan, on bi, bez svake sumnje, postao veliki vojskovođa ili veliki činovnik, jednom rečju — čovek, koji vlada masom i kome se svi potčinjavaju.

— pozdravi ga pisar. Đurica prekorači prag, pa stade žurno da namešta jelek, ali za nešto mu beše ruka zapela, ili se tako njemu činilo, tek on jednako savijaše ruku, mašući njome desno i levo.

»Uhvatiše... to je ono; sad se počinje... robija ili gora... šta će reći ča-Vujo?.. da mi je samo da prekoljem ovog kmeta zubima...

— E toga nema... njeno se zna: peškir ili čarape i koji groš, to joj je sve. Nisu naši doktori skupi kao vaši. Pisar ga prekide: — Hajde, produži posao.

Robija! okovi!... Ili... ili šta? ono što Vujo hoće, onaj, strašni korak: pušku preko sredine, pa u goru!... Samo da me niko ne vidi.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Kapu kad metneš na glavu, onda te niko ne može videti; kad štakom prekrstiš, svašta se mora pred tobom okameniti, ili, ako hoćeš, oživeti; papuču kad obuješ, možeš preći preko svake vode.

Ali se starac naljuti pa reče: — Bogme neću još, nego mi produlji još trista godina, ili mi daj moje ovce. Kad to čuje sveti Petar, otide pa kaže gospodu, a bog reče: — Pa neka mu još i to bude.

Kada car opazi da mu nema kćeri, stade je tražiti i raspitivati, ali je nigdje ne može pronaći, kao da je u vodu ili zemlju propala.

On razgleda sve prstenje, ali njegova prstena tu ne bijaše. — Nema ovdje moga prstena, nego odmah ja prsten ovamo ili ćy poslati sada ovoga jednog slugu po veliku vojsku.

— Brže prsten kako god znate, ili ću sad poslati po vojsku! Na to će jedan mali, sakati miš, koji se je bojao ako se vojska pusti da je on prvi na

Kad uđe u dvor, ali carice nema. Onda on stane govoriti konju: — Šta ćemo sad? Ili ćemo jesti i piti ili ćemo terati? Konj mu odgovori: — Jedi i pij stići ćemo ih, ne staraj se.

Kad uđe u dvor, ali carice nema. Onda on stane govoriti konju: — Šta ćemo sad? Ili ćemo jesti i piti ili ćemo terati? Konj mu odgovori: — Jedi i pij stići ćemo ih, ne staraj se.

Posle malo, kad zmaj dođe i vidi da carice nema, rekne svome konju: — Šta ćemo sad? Ili ćemo jesti i piti ili ćemo terati? — Jeo ne jeo, pio ne pio, terao ne terao, nećeš ga stići.

Posle malo, kad zmaj dođe i vidi da carice nema, rekne svome konju: — Šta ćemo sad? Ili ćemo jesti i piti ili ćemo terati? — Jeo ne jeo, pio ne pio, terao ne terao, nećeš ga stići.

— E, — odgovori im zmija — vi ne gledajte od carskoga ili gospodskog roda, nego onu koja će doći u carstvo da živi.

najstariju, i to sad, ovaj čas da je vodim, jer ja ne čekam, ni ti ću više doći da je prosim, pa mi sad odgovor dajte, ili je date ili ne date, hoću da znam. Veli najstariji brat: — Ja je ne dam.

i to sad, ovaj čas da je vodim, jer ja ne čekam, ni ti ću više doći da je prosim, pa mi sad odgovor dajte, ili je date ili ne date, hoću da znam. Veli najstariji brat: — Ja je ne dam. Kako ćy je dati, kad ne znam šta si i otkuda si?

Petković, Vladislav Dis - PESME

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

Ne marim da pijem. Al' kad priđe tako Svet mojih radosti, umoran, i moli Za mir, za spasenje, za smrt ili pak'o Ja se svemu smejem pa me sve i boli.

Otkud ove zore U času kada kob i očaj sanja? Da kletva nije, ili nešto gore? Nemoćnom podsmeh? Al' se lepo vedri Okis'o vidik, ogrnut sa stravom, I moje lice, dok daljinom plavom Ja

I niko nikad ni slutiti neće S kime se družim u tamnici jada, Kome se molim, za kog berem cveće. Jednog proleća, ili jedne zime Prestaće život, moji dani s njime. Ja ću zaspati.

Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas; Ne znam mesto na kom živi ili počiva; Ne znam zašto nju i san mi java pokriva; Možda spava, i grob tužno neguje joj stas.

danas u srcima vlada, Taj strah što k'o zima sve poglede ledi, Šta u sebi nosi: život davnih nada, Osećaj propasti, ili put pobedi? A nebo uzele planine oblaka, I ničeg nad glavom do litica goli'?

Miran sam: ni trun srdžbe ili čega Što pravi smešnim nemoćne i jadne; Smrt, večno živa, budućnost je svega — Sveg što rođenjem u kolevku padne.

Zaplakati nisi znala; Bol veliki suza nije Nikad im'o... samo uzdah, Ili reči... “prazno li je...” Krst uboden, kuća nova, Tvome dragom već gotova; I inače sve se stiša; Još promiče, sipi

Još ja živim. Al' krv moja već je stara I sve manje zamiriše na strast sada, Nemam vere da me štiti ili vara. I još uvek sat za satom tiho pada, Oko glave, k'o oreol, dim i para.

I pojmio sam da svet borbe vodi Zbog tajnih sila što ga ovde drže I da se buni, ne zbog kakve međe, Ili zbog težnje da se pravda rodi: Narodi ginu, i danas, i pređe, Da na strastima zađu u smrt brže.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

Ilustracije radi, mogu da navedem jedan ili dva primera. Među poslugom smo imali i nekog razrokog momka po imenu Mane, čiji je posao bio da ispomaže na imanju.

Zadavao mi je, na primer, da pogađam tuđe misli, da otkrivam nedostatke nekog oblika ili izraza, da ponavljam dugačke rečenice ili da računam napamet.

mi je, na primer, da pogađam tuđe misli, da otkrivam nedostatke nekog oblika ili izraza, da ponavljam dugačke rečenice ili da računam napamet.

slika predmeta koji je ta reč označavala i ponekad nisam mogao jasno da razlikujem da li je to što sam video stvarno ili nije. To je u meni stvaralo veliku nelagodnost i izazivalo nespokojstvo.

Da biste imali predstavu o mojim nedaćama, zamislite da sam nekad bio na sahrani ili u nekoj nervno napetoj situaciji.

Kako sam izvodio ove misaone radnje po drugi ili treći put da bih proterao slike iz svojih vizija, taj lek je postepeno izgubio svu svoju snagu.

Tada sam shvatio na svoje veliko zadovoljstvo da mogu da zamislim stvari u mašti, nisu mi bili potrebni modeli, crteži ili eksperimenti. Mogao sam da u mašti o njima stvorim sliku onakvu kakvi su oni zaista bili i u stvarnosti.

Sasvim mi je nevažno da li moja turbina radi u mislima ili je testiram u svojoj radionici. Čak i primetim ako nije izbalansirana. Bilo šta da je, nema razlike, rezultati su isti.

Jedva da postoji nešto što ne može matematički da se predstavi i čiji učinak ne može da se izračuna ili čiji rezultati ne mogu da se izraze unapred, na osnovu raspoloživih teorijskih i praktičnih podataka.

Oni su verovatno moje najčudnije i neobjašnjivo iskustvo. Obično su se pojavljivali kada sam bio u nekoj opasnosti ili nevolji ili kada sam bio vrlo ushićen. Ponekad sam video kako je sve oko mene ispunjeno plamenim jezičcima.

Obično su se pojavljivali kada sam bio u nekoj opasnosti ili nevolji ili kada sam bio vrlo ushićen. Ponekad sam video kako je sve oko mene ispunjeno plamenim jezičcima.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

Na čelu sela bio je knez, ili starešina, obično neki naočit seljak. Moj otac je bio knez nekoliko puta. Popovi i narod birali su svoje duhovne i

To bi radili celo veče. Starije žene sedele su na malim klupama duž zida; one su prele vunu, lan ili kudelju, šile ili vezle.

To bi radili celo veče. Starije žene sedele su na malim klupama duž zida; one su prele vunu, lan ili kudelju, šile ili vezle.

da sednem pored svoje majke i slušam reči mudrosti i mašte iz usta starih ljudi, a ponekad i iz usta sredovečnih ili mladih, ako bi im to stariji dozvolili.

Dobro se sećam njegovih priča o Karađorđu, koga je lično poznavao. Zvao ga je velikim voždom, ili vođom srpskih seljaka i nikad se nije umarao pričajući o njegovim herojskim borbama protiv Turaka na početku

Najviše me je zanimalo usaglašavanje ili ”štimovanje” gajdi. Nisam ni sanjao da ću nekoliko godina kasnije taj isti posao obavljati električnim kolima.

Vladike Njegoša, najvećeg srpskog pesnika koji kažu: ”Odvede me u carstvo svjetovah, Kako kaplja rose sa Cvijeta Ili zrnce leda prozračnoga Pri pogledu svijetloga sunca Što u nebo dignu slabe zrake.

važna mišljenja autoriteta koje sam nabrajao; bilo da se radilo o srpskom pesniku Njegošu, mudrim izrekama iz Idvora ili psalmima Davida.

Poverio sam im se da idem na školovanje u Prag, da sam najdalje bio do Pančeva, da nikad nisam video parobrod ili željeznicu i da se brinem kako ću putovati jer ne znam mađarski, a imam teškoća i sa skromnim znanjem nemačkog jezika

Obuzdaj svoj buntovnički jezik ili ću ti obezbediti besplatan put do tvoje Vojne granice, gde bi pobunjenike kao što si ti trebalo držati iza brave.

fizičku snagu i dobru praksu koju sam stekao na pašnjacima u Idvoru, da izbijem bilo kog nemačkog dečaka mojih godina, ili starijeg.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

Ohladan vetar propuhuje i zavija između kuća. Zagorci se šćućurili uza zid, ćute; očekuju da ih ko unajmi, ili da ih sreća nameri na dobra krщćanina da im ponudi konak da se do sutra zaklone. No niodkuda dobra glasa!

No niodkuda dobra glasa! Najposle, kad im dotuži, skupe se u gomilu da se dogovore bi li ostali do sutra, ili bi krenuli put druge obližnje varoši. —Ostanimo! — neki će od muških. —Onda ćemo, brate, izgubiti i sutrašnji dan...

Upre vrata. Vidi da su zaključana. Nije bilo sumnje, — nema nikoga u kući. Nije znala šta da radi: bi li pričekala ili da se javi komšiji? I onako, u dvoumici, umorna sede pod murvu.

su svijetu; idu po noći po onim mračnim i tijesnim ulicama: može da ih negdje iz busije napadne i u trenu oka smlati ili ubije.

Valja da se svi spisi pošalju na stariju vlast, da ona riješi kome da se predadu braća crnogorskim ili turskim vlastima. Poslije duga pisanja, sudac podiže glavu i stade u sebi da čita što je napisao.

Toliko dana otezala je i trgla se sama sobom u dvoumici: bi li je izručila ili ne bi? Teško joj je bilo u duši i moraše je crna slutnja; toliko je puta pogledala u svoju sliku i pohitala k ogledalu

Najednom, prvo nego će da zaokrene u do, okrete se prama gradu; može biti da joj ga je bilo milo, ili se sjeti svoga poočima, ili svoje mrtve majke, tek, ne rekavši nikome ni riječi, nagne nanovo natrag nizbrdicom.

prvo nego će da zaokrene u do, okrete se prama gradu; može biti da joj ga je bilo milo, ili se sjeti svoga poočima, ili svoje mrtve majke, tek, ne rekavši nikome ni riječi, nagne nanovo natrag nizbrdicom.

Sad rijetko kada, s jezivim strahovanjem, sastane se pogdjekad s kojim ribarem ili mornarem, razgovara s njima, ali se ne pušta u sigranje: vidi im u očima požudu.

— Pusti još malo! — zamolila ga i besvjesno iz njegove istrže svoju ruku. — 'Ajdemo! — povika on iznebuha. — Ili ne znaš da si mi žena?! Ne znaš koliko sam se grizao u sebi tebe radi!... Zar još misliš na druge?

Pođe k otvorenome prozorčiću i gleda na more. — Ne znam, veli sam sebi — sviće li ili je mjesec pomolio! i stade razmišljati.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Tu ne pomaže pozivanje na dobru volju, nego jedino dovođenje do svesti razlika koje nam pokazuju da jedna ista ili slična konvencija može da ima i ima dve različite funkcije, tj. dva smisla u dvema susednim i bliskim kulturama.

To su – zna se – problemi različitoga čitanja ili usvajanja istoga umetničkog teksta, a posebno u različitim kulturnim tradicijama i sistemima, što nas ovde treba

Ta se teorijska „pozadina“ ili „prethodnica“ jasno oseća u očiglednom prisustvu i razvijanju nekih ideja koje su se prvo javile kod Jurija Tinjanova,

U stvari, sve što sam dosad rekao ima jednu jedinu svrhu: da me približi onom dosta uskom aspektu ili stajalištu sa koga bih želeo da iznesem dvetri misli o savremenoj poeziji.

i slikovne konvencije, krše se gotovo sve ograde u izboru tematske oblasti i sve potpunije se napušta ono područje ili zaliha jezičkih sredstava koje je po tradiciji bilo dodeljivano poeziji.

šizmu u jeziku i sve dok bude pristajala na nju, ona je morala da se nađe i nalaziće se u sferi ličnog, privatnog ili neobaveznodopadljivog a po strani od opštih, bitnih i egzistencijalno neophodnih zbivanja u kulturi.

Naime, glasovi o tome da je poezija postala teško dostupnom, zatvorenom ili, s druge strane, da se preobratila u čistu prozu, ti su se glasovi pojavljivali u onoj meri u kojoj su pesnici počeli

Setimo se samo kako se o Popinoj i o Matićevoj poeziji ozbiljno i sa meritornoga mesta govorilo kao o bizarnoj prozi ili sračunatome šokiranju čitaoca.

metričke sheme, onda se narušavanja uobičajenoga govornog niza nužno motivišu težnjom da se postigne izvestan uzor ili ideal ritmičke harmonije koji kao opšteprihvaćen – kao deo opšte vere jednoga doba – podjednako lebdi pred pesnikovim

Tako smo dospeli do mesta kada se može govoriti o odnosu koji književno ili, tačnije, moderno pesničko oblikovanje ima sa određenom opštenacionalnom kulturom.

da govorimo o nekakvoj jedva zamislivoj komunikaciji između kulture i prirode, onda bismo rekli da je ona i ovde data. Ili je bar pesnički doslućena.

A dileme su nam danas – osnovne duhovne dileme – ili zajedničke ili slične. (1979) SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI Mimogred, u razgovoru, onomad me je jedan dobar znalac

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

ČEDA: Dakle, vraćajući se ovamo, ovako sam mislio... ŽIVKA (ščepa ga za gušu): Govori: je li, ili nije? Je li, ili nije, razumeš li? ČEDA: Ama, čekajte! Dakle, ovako sam smislio.

ČEDA: Dakle, vraćajući se ovamo, ovako sam mislio... ŽIVKA (ščepa ga za gušu): Govori: je li, ili nije? Je li, ili nije, razumeš li? ČEDA: Ama, čekajte! Dakle, ovako sam smislio.

S tim da odužim dugove, a posle... ŽIVKA: Daro, kćeri, meni mrkne pred očima. Kaži tvome mužu neka kaže: da ili ne, inače ću ga gađati stolicom! DARA: Pa kaži, zaboga! ŽIVKA: Da ili ne? ČEDA: Da! ŽIVKA: Šta? ČEDA: Ministar.

Kaži tvome mužu neka kaže: da ili ne, inače ću ga gađati stolicom! DARA: Pa kaži, zaboga! ŽIVKA: Da ili ne? ČEDA: Da! ŽIVKA: Šta? ČEDA: Ministar. ŽIVKA: Ama ko, ubio te bog, da te ubije, ko ministar? DARA: Je l' otac?

ČEDA: Pa onda – šest stotina vizitkarata! Koliko godina misli ona da će biti ministarka? Ili misli možda da svoje vizitkarte rastura po narodu kao proklamacije? DARA: A, vidiš, napisala Živana.

ŽIVKA: Ama, govorite, de! PERA (snebivajući se): Pa tako... na primer, ako u kući ima mlade služavke, ili tako nešto... jer sa malom platom... ŽIVKA (udari se šakom po čelu): Pa razume se!

Nije da kažem da je to neka velika briga i da se ne može. Nikoga nemaš koji bi mogao biti državni savetnik, ili vladika, ili tako nešto; nego sve tako nešto, sitne želje, sitni zahtevi, pa je pravo, Živka, da ih zbrineš.

Nikoga nemaš koji bi mogao biti državni savetnik, ili vladika, ili tako nešto; nego sve tako nešto, sitne želje, sitni zahtevi, pa je pravo, Živka, da ih zbrineš.

VASA: Ni ja, Živka, ali on veli: „Ujka-Vaso, mi smo rod”. ŽIVKA: Ama, je l' to rod otkako sam ministarka, ili je i ranije bio? VASA: Nikad ga ranije nisam ni čuo ni video.

koje preliva u plavilo vedroga neba, krep-de-šin, sa nešto malo ružičastoga, možda samo opervaženi rukav i rever, ili možda džepovi u tonu... Ne znam, videćemo... Tek potrebno je nešto radi nijansiranja...

NINKOVIĆ: Potrebno je već na prvome, najskorijem žuru, bilo kod ove ili one dame, da postanete predmet razgovora. Da jedna dama, recimo, diskretno šapne onoj do sebe: „Ko bi to rekao za

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

za dvadesete godine nije karakteristična samo široka upotreba slobodnog stiha nego, isto toliko, i težnja ka „poetskom” ili „lirskom” romanu.

stvaralaštva Miloša Crnjanskog, uopšte ne govori o Drugoj knjizi Seoba, a pominje se uzgred isto kao i Roman o Londonu ili Kod Hiperborejaca.

Ako, uostalom, nečega i ima u prevelikoj meri kod Borisava Stankovića, onda ima napola izgubljenih, često ili trenutno ili trajno raspamećenih likova.

Ako, uostalom, nečega i ima u prevelikoj meri kod Borisava Stankovića, onda ima napola izgubljenih, često ili trenutno ili trajno raspamećenih likova.

gustom mrežom granica, zapravo korespondira s činjenicom da je Stanković, kao retko koji naš pisac, uobličio jedan tip ili model stare varoške kulture, zatvorene koliko i stroge, sa jasno gradiranom lestvicom vrednosti.

Da zaista tako nešto postoji, može se suditi po ponašanju i po sudbini svih ili gotovo svih Stankovićevih likova, dakle ne samo iz Nečiste krvi.

da uspostavi izvesnu ravnotežu između ličnog, pre svega čulno-čuvstvenog života i nametnutih propisa, taj se ili raspamećuje ili biva prognan duž sociokulturne lestvice vrednosti sve do njenoga dna.

izvesnu ravnotežu između ličnog, pre svega čulno-čuvstvenog života i nametnutih propisa, taj se ili raspamećuje ili biva prognan duž sociokulturne lestvice vrednosti sve do njenoga dna. Dobar primer za to sadrži kratka priča Paraputa.

Tašana je osuđena da navek živi „dole”, u naličju svoje varoško-vranjske kulture. Ili bi možda bolje bilo reći uz naličje, budući da je Paraputa živo oličenje takvoga naličja, kao i svi oni „božji ljudi”

Izuzetan je uz to položaj koji joj je Stanković dao u romanu: ne samo što je kroz njena čula prelomljeno, neposredno ili posredno, gotovo sve što se u pripovedanju izbliza opaža, nego je i svest njena dignuta do ravni na kojoj se roman kao

nalazimo neposredno u činjenici da opisi zbivanja u Nečistoj krvi vrlo često imaju ovakav početak: „Sofka je znala” ili „Sofka je (pred)osećala” ili „Sofka je slutila”, a onda ovakav završetak: „i ne prevari se” ili „tako i bi” ili „i to

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

He, a kako je divan, na primer, Petar Kostin! Kad bi se taj poturčio, vera i bog, brzo bi Postao ili veliki vezir, ili šeih-ulj-islam... Slomljen je već Sulj-Kapetan.

He, a kako je divan, na primer, Petar Kostin! Kad bi se taj poturčio, vera i bog, brzo bi Postao ili veliki vezir, ili šeih-ulj-islam... Slomljen je već Sulj-Kapetan. I sam oseća da svakoga trenutka postaje sve veći muslimanin i Turčin.

Smrt ga neće mimoići, pa barem da progovori kao onaj s koca, ili ispod dželatove sablje... — Dakle i kaurin da se maša za pušku? — Sladak mu je život kao i Turčinu, aga...

— uzviknu dervišina na goranskom narečju, te se Trgovci još više uplašiše. To je sigurno kakva poturica iz Kičeva ili Tetova, koja se neće zaustaviti samo na pljačkanju.

Takec!... Nastade tajac i pometnja. Prizrenci počeše da mere što bi valjalo: braniti svoga zemljaka ili udvorično odobravati ovom strašnom čoveku.

Piju i o ženama ne vode brigu: teško tima ako ih na saboru ne časte majke ili tetke!... Gore u novim konacima četa nizama sa zapovednikom, bezbroj zaptija sa svojim čaušima, koji posle kroz

I to ko? Ivan Mojsilov iz mrtvoga Voćnika!.. Mene, Brnjačanina?!.. O, pomozi, Sveti Petre, ili danas Meni, ili više nećeš imati komu!.. S puta, kujo poturička!.. Viđi, da ti kažem!..

I to ko? Ivan Mojsilov iz mrtvoga Voćnika!.. Mene, Brnjačanina?!.. O, pomozi, Sveti Petre, ili danas Meni, ili više nećeš imati komu!.. S puta, kujo poturička!.. Viđi, da ti kažem!..

Podrimom, držao se na pušci i izjedna krvio sa svakim ko mu je po obesti bio ravan, bio To arnautski barjaktar ili gradski beg. Za vlast je mario kao za lanjski sneg. Držao je na kuli naročite tevabije poput Mahmudbegovića.

silazio je u džamiju da otklanja, a ončas posle toga u kavu kod Šedrvana da se vidi s prijateljima da s njima presudi što, ili donese kakvu važniju odluku.

se pitali: da li mu je krivo što se nisu svi isturčili, te mu se ne bi ničim napominjalo da ovo što je nije od iskoni, ili se gadi na ovu raju, na ove slabikoviće, Koji radi jedne slabe vere trpe i ne osećaju draži ohole slobode i turskoga

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Hoćeš mi se ikad vratit’, Da te bolje čuvam tade, Misli moja... ili željo... Il’ spomene... šta l’ bijade? A ona mi kanda šapće Kroz tišinu blage noći: „Neću ti se nikad vratit’, —

I AKO JE NOĆ VEČITA... I ako je noć večita U što tone žića dan; I ako je život ništa, Ili samo šaren san; Pa baš da se svako vara Misleć’: „Ja sam na to zvan“ — Ipak, ipak blago onom, Blago onom koji umre

“ Pitasmo ga: kud ćeš, brate? A on: „S Bogom!“ — to mu sve; O moru je uvek snevô... Da l’ je živ još ili ne? Godine su prolazile — Potok, suze, uzdisaj: Putnik-patnik, sit daljine, Vrati s’ u svoj zavičaj.

Boga nema, nema; Ja se u noć skrivam, Srce mi još bije. Je li... ili nije... To ja valjda snivam. Najedared glasnu Odozgora tamo: „Vidite li, bedni, Vi nemate ništa Do pepela samo!

Hrvata s’ dižu laži i kleveti, A to samo zato da mu s’ lakše preti; Na Hrvata dižu verige i mrežu, Il’ da ga ulove ili da ga vežu, Juče bila pretnja, a hajka već danas, A pri ovoj hajci računaju na nas, Na uvrede one, bole srpskog roda

Ovo moram odbit’ silno, Tako mi oltara, I od sebe i od svojih Davnašnjih drugara. Ili će se odbit’ samo, To mi tekem prija, Kao što se burno more Od stena odbija. XII Al’ šta j’ ovo? Šta to čujem?

„Fora! Fora! Bravo, slone!“ Hvala milom Dabi! Kome da se većma čudim, Tebi ili Švabi? Da te vide tvoja braća Iz indiske zone, Ala bi se radovala Tom napretku tvome!

Mnogo puta na „Starmali“ naiđe i suša, Pa se mleko (ili voda) u pesmi progruša; Al’ čim dođe tvoja „Šetnja“, il’ s desna il’ s leva. Publici se brk nasmeši, pa niko ne zeva.

Eno se Srbi slažu U jednoj glavnoj celi, I ako nije došlo Do poljubaca vreli’. Eno se Srbi štuju, Ili se barem trpe Svi koji snagu svoju Iz jednog vrela crpe. Eno ga, eno, eno, — Nije li to pošteno!

aspik (fr.), jelo od hladne goveđine ili ribe s pitijama. atelje (fr.), umetnička radionica. autonoman, samoupravan, samostalan. balansirati (fr.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

PREDSLOVIJE Šta su ovi naši spisatelji naumili? (čuje se glas u društvu, gdi se karte dele, ili čaše cece, ili se uz muziku igra). Ne dadu nam ni danuti, nego knjigu za knjigom.

PREDSLOVIJE Šta su ovi naši spisatelji naumili? (čuje se glas u društvu, gdi se karte dele, ili čaše cece, ili se uz muziku igra). Ne dadu nam ni danuti, nego knjigu za knjigom. Kakvo je opet ovo čudo: Pokondirena tikva!

Ja na modu nimalo ne vičem, nego na zloupotreblenije, na preterivanje ili, kako vi zovete Übertreіbung. To je, frajlice, ono što se iskorenjavati mora i što ja oporočavam, a ne moda.

FEMA (poleti na njega, pak se opet trgne): Vuci se, kad ti kažem, iz moje kuće, ili ću taki pandure dozvati. VASILIJE: Nisam se nadao da ćete me s panduri terati.

FEMA: Zna vam ta šta je šapov, ili kapov; ona se drži svoga paorluka, što je od oca primila, kao pijan plota. EVICA iziđe napolje.

Kakva majka? Gledaj me u obrazu, mislili bi ljudi da sam ti mlađa sestra. Uči se po modi govoriti: mamice, mamichen, ili ako ćeš sasvim francuski, mama, a nemoj doveka biti paorka, kao tvoj ujak... Čuješ, Evice, da ti jošt jednu kažem.

A neću se ja mlogo tu s tobom rezonirati. Kaži komi fo! EVICA: Šta je to komi fo? FEMA: Taki kaži komi fo, ili će ti pući odma glava. EVICA: Komi fo! FEMA: Ako svaki dan dvadeset redi ne čujem od tebe ovu reč, nisi moja kći.

FEMA: Gledaj opet ovog! Sad da ne svisnem od jeda. (Podboči se.) More, imaš li ti pameti ili nemaš? More, zar me ne vidiš kako sam obučena? Kad si jošt ovakovu majstoricu u tvom veku vidio?

FEMA: Dakako, medvede! — Vidiš i ja kako sam se promenila. Da znaš, ja ti više nisam majstorica. Gospođa, frau fon, ili ma... ma... kako, vragu, francuski kažu, ne mogu od ljutine da pogodim. JOVAN: Šta ste me dakle zvali, ma... majs...

JOVAN: Pa šta ste me zvali? FEMA: Zvala sam te da ti dam regulu da ne budeš kao dosad, ili kao što su ove drolje. Prvo i prvo: ti se nećeš više zvati Jovan. JOVAN: Nego? FEMA: Hanc. JOVAN: Zar sam ja konj?

ANČA: Jest, milostiva gospoja. FEMA: Propopo, Ančicken. Ti si služila kod noblesa, kako se sad nosi šal? Preko ruke ili oko vrata? ANČA: Preko ruke, milostiva gospoja. (Zabeleži.) FEMA: To je moj gust.

Miljković, Branko - PESME

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

u plamenu i žene čije su ruke zmije videh zid plača bez zvezda i čuh reči bola u vrtlogu onih koji su postali drvo ili kamen i ne mogu se smrti nadati onih jadnih koji se nikada nisu rodili videh videh videh i čuh i zaplakah svirala od

Dan i noć si pomirio u svojoj smrti što nas obasjava. Taj san je u noći produžetak dana i puta. Šta si ptica ili glas koji luta pod divljim nebom gde te pesma ostavila samog na vrhu Lovćena s čelom punim sunca, tamo gde ne postoji

Tu je sve ime ili reč. U vremenu porani Sunca i drugih zvezda i suncokreta. Noć će izaći iz mora i probudiće se u srcu.

strašni preobražaj moj u srcu sna gde vasiona počinje mi pticama, s dva oka varnica da l će da zna da put mi nađe letom ili klicama. III Sam u snu svome — ko će da me spasi!

O nema šumo na obali noć gde besvesna počinje da l snaga me slatka obali ili me san moj opčinje. Zatvoren je taj predeo u sebi. Ta mesta nemaju svoja sunca. Pod zemljom to oblik sna moga spremaju.

U pogrešnom rasporedu reči utešno vreme možda ću naći. Ili ću otkriti kako je besciljno ljubim ko kiša, kao vreme, ko onaj što menja reči a ne svet skroviti.

Onaj ko peva ne zna je li to ljubav ili smrt. Kada miris pomeri cvet, gde je cvet, da l tamo gde miriše sa ruba sveta punog a praznog, il tamo gde mu je cvet?

Nisam prvi koji se plašim da ne oslepim zabrinut za dubinu svoga oka kad gledam u jezero ili u prostor. A ništa nije teže nego gledati čitavu večnost sa nekog zida.

se nečim drugim odlikuju traju u tuđem vremenu Ptica koja sama čini jato iz nje izleće Uzmite šaku svežeg pepela ili bilo čega što je prošlo i videćete da je to još uvek vatra ili da to može biti PATETIKA

sama čini jato iz nje izleće Uzmite šaku svežeg pepela ili bilo čega što je prošlo i videćete da je to još uvek vatra ili da to može biti PATETIKA VATRE (1956) DVA PRELIDA I U zaborav zašto reče Što nepogrešnom pogreškom

Ali ko zna Da l će ta svetlost ikad sjati Da l će ta svetlost ikad sjati Da l varkom čaraš po mom čelu Ili si možda java pozna Cvet što živi u mrtvom telu Sjaj koji sebe ne upozna Sjaj koji sebe ne upozna BOL I SUNCE I Sunce

Krakov, Stanislav - KRILA

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

— Da platiš, šta bi hteo, da pobegneš? — Pokupio nam pare pa hoće da beži... — Odmah pare, položaro, ili ću te... Na osvetljenim krilima šatorskim vide se crne senke kako drhte. — Na, to je vaše... da platim nemam više...

Žene su pred ulazima izlagale svoja tela u kratkim košuljama. Pa samo bi se po kakav pijani matroz ili strelac iz Senegala odvažio da unutra uđe. Po uglovima, pod bagrenjem, bili su fotografi.

Beže rasprštale senke na sve strane, skaču, sapliću se preko još pospalih, ili možda mrtvih tela. Jure preplašene mazge i mrve kopitama. Zveče bacana oruđa. Panika kao uragan besni.

Pišti, lupa, ječi. Najzad je sve tiho. Onda vojnici podižu uvis oči i pipaju se. Ili lupi u stenu. Zapara, zareže, i seče. Kada se dim raziđe, stena je rascepljena bela rana, a ispod nje krvavi vrtlog.

Neko je govorio o praktičnosti šlema. Šume su gorele na suncu. Nevidljive bube pevale su. Ranjenici su ječali, urlali ili izdisali. Oko krvave vate po zemlji mileli su mravi. Poljski su miševi cikali od zlobe. Mrtve su sklanjali u stranu.

Njih je sveštenik opevao po spisku, sedeći u šatoru, a kopali su ih po jaruzi, po padinama, ili su uopšte ma gde u šumi.

Bilo je nečega na vratu — vilica koja se klatila i malo kose. Osećao je po sebi krv, no nije znao da li je njegova ili tuđa. Nešto je prošlo kroz njega. Pogled se ukočio. U očima je bilo nečeg oštrog kao vrhovi noževa.

Otegnuta, nerazumljiva pesma probijala je odnekuda. Možda se njome kravio smrznuti stražar. Malgaš iz Ambonga ili tugovao žuti kuvar sa Mekonga. Dugi prašnjavi angari i male kolibe budile se.

Samo se Duško ljutio, škripao zubima, no nije govorio ništa. Onda su njih dvojica obilazili kuće sa ženama, ili pili koktele po barovima. Uveče se opet svi našli na večeri kod Bastazinija.

Jedva je objasnio da ne traži produženje bolovanja. Ađutant je zadovoljno klimao glavom: — Bez protekcije ili novca, rane ne vrede ništa... izvini. Komandant je naišao i zvao ađutanta.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

Ptice su se menjale, nailazili smo na ribe koje izleću iz mirnog, zelenog ili azurnog mora, a pokoji brod, koji je prolazio horizontom, bio je za nas — događaj!

Zatim razvijamo geografsku kartu i on mi objašnjava kako ću ići, gde ću šta videti, ili gde je kakvu bubu našao. Kad mu nešto sasvim smešno saopštim, kao da sam toga dana najzapadnije što sam ikada bio, on

Vračare i druge crne trgovkinje, kad prodaju kremen za puške ili talismane, najčešće prodaju ovo kamenje koje nalaze svuda po obalama i obalskim pećinama.

Što je zanimljivo, na ovoj džinovskoj zmiji, zbog anomalije ili slučajnog atavizma, vide se sa strane kao dva nokta ili kao ostaci nogu.

Što je zanimljivo, na ovoj džinovskoj zmiji, zbog anomalije ili slučajnog atavizma, vide se sa strane kao dva nokta ili kao ostaci nogu. Vrućina i pored belog odela i cipela platnenih. Glavobolja.

ovnujskih očiju I debelih usana, što one odgovaraju tačno gravurama koje sam nalazio kao dečak u starim putopisima ili romanima u kojima se govori kako je crnkinja postala dadilja kod guvernera, kako je u kući svi zavoleli, pa kad je došao

Poznata je jedinstvena upečatljivost crnačkog mozga, koji inače nije sposoban ni za kakav analitički ili deduktivni napor.

utabane zemlje i drvenih krovinjara, Bengaloi kao igračke, čas su majušni a čas ogromni, kada su u njima sedišta banki ili preduzeća.

je koliko je jednom crncu, kod koga ljubomora uopšte ne postoji u obliku u kome kod nas, čast da mu belac počasti ženu ili kćer svojom pažnjom.

Gledam taj skromni raskoš o kome je sanjao Bodler ili Dela Kroa. Ne čude se da ih nećemo. da mirišu „na voće“ i zato se parfimišu ambrom.

Mati ujutru šminka decu koja još puze; mladić budeći se za lov šminka svog druga ili brata. Lakim plavilom okružuju i produžuju oči, ljubičastim tonovima senče okruglinu obraza tako prozirno da se više

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

liči krpeži: Da l’ opaljeni vetrom obrazi, Koje su nekad crne boginje Arapskom šarom grozno šarale, Il’ ruke noge, ili haljina, Zakrpe razne što mu s grbine, Kao teskera turskih murovi, Po tihom vetru lako igraju... RADAK: Siromah!

Mesto je isto. GLAVAŠ: Nu, momci, zdrav’ odanili! Ima li gdegod nešto od lova? Ili je gora tako oskudna Te nema srne ili grlice, Pa već u krilo jadne buljine Fišeke retke glupo harčite?...

GLAVAŠ: Nu, momci, zdrav’ odanili! Ima li gdegod nešto od lova? Ili je gora tako oskudna Te nema srne ili grlice, Pa već u krilo jadne buljine Fišeke retke glupo harčite?... (Gleda Isaka.) A ko je ovo? Šta traži tu?

GLAVAŠ: A vi stojite?... Al’ ste blesani! Ili čekate tu da izdahne Od silne gladi, očigledice? Hajd’ idi, Vuče, vod’ ga kolibi!

Hajd’ idi, Vuče, vod’ ga kolibi! U mojoj torbi biće sa hlebom Il’ suva mesa ili slanine; Pa kad se, brale, malo prihvatiš, Prozborićemo i nas dvojica; Ima vremena.

Tri dana ima Otkako lutam ovom planinom; S obrazivošću mačke divije, Bežô sam s puta zveru, čoveku, Tebe da nađem, ili... smrt! GLAVAŠ: Mene?... A znaš li mene ti?...

Onda sam njima ropski služio. GLAVAŠ: Za komad hleba? Ili, još crnje, za život samo? ISAK: Da! GLAVAŠ: Baš kao i ja... (Glasno.) Poturčen, možda?... Proklet nesrećnik!...

GLAVAŠ: I ja se jošte zovem Stanoje! I ceo narod srpskim imenom! Sramota večna! Večna poruga! Il’ ubij sebe, ili izbriši Sa čela svoga ime dedovo!... (Počivka.) A šta bi s Hadžijom?... Znaš li što?...

RADAK: Gora je nema, Nijedan listak neće šušnuti: Koga je gledô u hladovini, Izdišuć, crnu zemlju grebati, Ili u času smrtnog zanosa Homutom mekim trave rosnate Krvavo vrelo žića gàtiti. Gazio me je!... Pa ubiću ga!

Kaži mu jasno: da zuba nemaš, P’ ako ti sina smakne jedinog Da ćeš od crne gladi svisnuti. Ili nakrivi rame staračko, Pod paz’o uzmi štaku debelu, Pa kaži: „Eto, hroma sam, stara, Nemoj mi lomit moćnu potporu!

GLAVAŠ: Maćeha!... STANA: Grozan si! GLAVAŠ: Od groznice si mnogo groznija! Ili te stara pamet izdade, Te se ne sećaš svoje udaje, Svoje mladosti, svoje radosti — Ta gozbe slavne, svatova divnih?.

SPASENIJA: Oh, šta ću, majko, ili maćeho, Kad snage nemam, moć me izdade! Bar da ga nikad nisam videla! Bar one noći ne!...

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

da Turci od Knjaževca preko Banje ne prodru na Paraćin i time obiđu glavna srpska utvrđenja kod Aleksinca i Deligrada (ili da im ne dođu s leđa), a druga brani da Turci to isto ne učine prodirući drumom, koji, kao što smo videli, vodi od

U Deligradu i Aleksincu koncentrisano je 18—20 hiljada vojske, da se u svako doba može poslati pomoć Hrvatoviću ili Lešjaninu — gde prvo zatreba. I tako na timočkoj liniji stoji Hrvatović pred Banjom sa 6—7.

Po mišljenju stručnih ljudi upravo samo su dve mogućnosti. Turci ili će pored sviju teškoća prodirati od Timoka na Lukovo i Banu, starati se da osvoje ova mesta, pa onda ili da

Turci ili će pored sviju teškoća prodirati od Timoka na Lukovo i Banu, starati se da osvoje ova mesta, pa onda ili da koncentrišu svu silu s levoga boka aleksinačkih i deligradskih položaja i starati se da ih osvoje i tu da siđu u

položaja i starati se da ih osvoje i tu da siđu u moravsku dolinu i njome okrenu dalje na Paraćin i Ćupriju, ili će, ako osvoje Lukovo i Banju, obići aleksinačke i deligradske položaje, pa ce uputiti pravce Paraćinu i Ćupriji, što

Eto dakle kako sad stoje stvari. Turci će dakle prodirati ili od Timoka, ili moravskom dolinom, jer da prodiru na obadve strane, nemaju zasad toliku silu i ne mogu je prikupiti pre

Eto dakle kako sad stoje stvari. Turci će dakle prodirati ili od Timoka, ili moravskom dolinom, jer da prodiru na obadve strane, nemaju zasad toliku silu i ne mogu je prikupiti pre pozne jeseni.

A pošli Turci od Timoka ili niz Moravu, mi im možemo u obadva slučaja staviti na susret bar upola onoliku silu, s kolikom će oni udariti; osim

gde ste prvi put zaznali za ovaj svet, gde ste provodili bezbrižno detinjstvo; ne znate da je plamen već progutao ili će naskoro progutati sve one mile kutiće, sve one stvarčice u vašem očinskom domu, za koje su vezane sve vaše detinjske

i iza turskoga streljačkog lanca videle su se sabijene kolone, gde su prilegle zemlji i zaklonile se za kakav šumarak ili zabrdak, kojih je bilo dosta po bojnome polju.

Od ovih prikrivenih kolona odvajala se ovda onda po kakva grupa vojnika, pa ili se razvijala u lanac da popuni proređena mesta y streljačkom lancu, ili gledala da obiđe levo ili desno neprijateljsko

se ovda onda po kakva grupa vojnika, pa ili se razvijala u lanac da popuni proređena mesta y streljačkom lancu, ili gledala da obiđe levo ili desno neprijateljsko krilo i time da dovede neprijatelja u unakrsnu vatru.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

HIII Diko moja, Gde si poniknula — Među smiljem Ili međ bosiljem. Uz ljubicu, ili uz ružicu, Među krinom, Il’ međ ruzmarinom? XIV Ljubim li te...

HIII Diko moja, Gde si poniknula — Među smiljem Ili međ bosiljem. Uz ljubicu, ili uz ružicu, Među krinom, Il’ međ ruzmarinom? XIV Ljubim li te...

il’ ljubavi nije — Što se grli, to su same zmije; Ljubim li te... ili me i nema, Ili tebe, — nas ni jedno nema; Ljubim li te...

il’ ljubavi nije — Što se grli, to su same zmije; Ljubim li te... ili me i nema, Ili tebe, — nas ni jedno nema; Ljubim li te...

ili me i nema, Ili tebe, — nas ni jedno nema; Ljubim li te... ili nema sveta, Nema sunca, ni rose, ni cveta, Već sve tmina, što je pakô mesi, A po tmini vitlaju se besi, A međ

XVII Kaži mi, kaži, Kako da te zovem, Kaži mi kakvo Ime da ti dam, — Hoću li reći: Diko, ili snago, Ili ću: lane, Ili: moje blago, Hoću li: dušo, Ili: moje drago — Kaži mi kakvo Ime da ti dam Sve su to

XVII Kaži mi, kaži, Kako da te zovem, Kaži mi kakvo Ime da ti dam, — Hoću li reći: Diko, ili snago, Ili ću: lane, Ili: moje blago, Hoću li: dušo, Ili: moje drago — Kaži mi kakvo Ime da ti dam Sve su to mila Imena i

Kaži mi, kaži, Kako da te zovem, Kaži mi kakvo Ime da ti dam, — Hoću li reći: Diko, ili snago, Ili ću: lane, Ili: moje blago, Hoću li: dušo, Ili: moje drago — Kaži mi kakvo Ime da ti dam Sve su to mila Imena i lepa, Kojima

Kaži mi kakvo Ime da ti dam, — Hoću li reći: Diko, ili snago, Ili ću: lane, Ili: moje blago, Hoću li: dušo, Ili: moje drago — Kaži mi kakvo Ime da ti dam Sve su to mila Imena i lepa, Kojima Srbin Svome zlatu tepa.

Uzdisaj se jedan diže Dubok, hitar, smeo, Pa ugasi onu sveću — — Je l’ baš tako hteo? Raduje l’ se ona sveća, Ili joj je žao Lete l’ i sad uzdisaji — Ko bi kaz’ti znao.

Sad na sve to spustila se tama; Sad na sve to spustila se tuga; Moja suza ili teče sama, Ili jedva nađe plačidruga. Spomenu vam odužit’ se hteti, To je tlapnja slepilom golema...

Sad na sve to spustila se tama; Sad na sve to spustila se tuga; Moja suza ili teče sama, Ili jedva nađe plačidruga. Spomenu vam odužit’ se hteti, To je tlapnja slepilom golema...

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

Dok smo bili u zemlji zvali su nas Četnički odred ili komite. Ovde na Solunu nazivaju nas Dobrovoljački, ili Vukov odred. Marševali smo bez predaha.

Dok smo bili u zemlji zvali su nas Četnički odred ili komite. Ovde na Solunu nazivaju nas Dobrovoljački, ili Vukov odred. Marševali smo bez predaha.

Ali paljba se prenosi, čas levo, onda desno. Zatim ospe u pravcu kuda mi idemo, ili zakrklja na celoj liniji. Iz daljine kao da dopire neki žagor, dok u jednome momentu ne začusmo jasno nečije: „Ure, ure!

Trupkamo u mestu. Nestrpljivi smo. Neka nam narede juriš, ili neka nas već jednom sklanjaju sa ovoga mesta. Svaki bi želeo da se bar u poslednjem času nađe pored nekog druga ili

Svaki bi želeo da se bar u poslednjem času nađe pored nekog druga ili prijatelja. U mraku sam nazreo pored sebe svoga posilnoga, te mi beše nešto lakše. Komandanti su otišli nekud.

— Šta si mu radio? — Ništa. To isto i mene snalazi, i sve ostale... Uzme se šaka zemlje pa se zatrpa, ili se ašovčetom izbaci. Na to smo već navikli. Onda nanovo legnem. San me hvata...

— Oni sami. Prekaljeni su to borci. A spavaju kao zečevi. Istina, pucanj pušaka ih ne budi. Ali na najmanji dodir ruke ili noge, skaču odmah. Komandanta sam našao u jednoj proširenoj rupi gde sedi sa ordonansima.

— Koji je datum bio toga dana? — zapita Radojčić. — Sedamnaesti septembar po starom, ili trideseti po novom... — Toga dana je dakle izvršen juriš i osvojen Kajmakčalan. — Toga dana...

Naredio sam odmah da se izvidi koliki su gubici u mojoj četi... Bilo ih je četrdeset. Da li su ranjeni ili poginuli, nismo znali. Toliko ih je tek nedostajalo... Sigurno toliko, ako ne i više u ostalim četama.

Možda su pošli i sad lutaju po magli, te će nam doneti jelo na kojem se s prsta uhvatio loj. Ili su negde pali, te prosuli jelo. Ali ono što je glavno, doneli su... Makaze za sečenje žice.

Prilegoh uz njega. Ne smem da se maknem, da ne bih odao znake života. Koliko vidim, nema metra gde ne leži mrtav ili ranjen vojnik. Moji bolovi su sve jači. Došlo mi je da zakukam... do neba.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

Jer, koga bi danas mogla još opravdano zagrejati, i koji poetski stav ili potrebu plodno potpomoći ili pravdati ova ne mnogo privlačna, prašna i sablasno nesavremena tema?

Jer, koga bi danas mogla još opravdano zagrejati, i koji poetski stav ili potrebu plodno potpomoći ili pravdati ova ne mnogo privlačna, prašna i sablasno nesavremena tema?

formulu, već i stoga što ako takvih formula i ima za trenutno potrebne programatske stavove, ima ih mnogo ređe — ili ih nikako i nema — za definitivne umetničke rezultate.

redovno uprošćavaju i ulepšavaju jer im prećutkuju baš zablude i slabosti, a ne samo raznovrsnost nepotpuno izraženih ili i neostvarenih umetničkih težnja: o tim slabostima, zabludama i raznovrsnosti antologije ćute.

b' se mogle ladom špacirati A po travi mlade valjuškati, I da su im mladi bogoslovci I gdikoji veliki latinci... Ili, sasvim bez ikakve veze sa Brankom ali zato u potpunom skladu sa prikazom poezije u vremenu o kome je reč, kako se ne

u Rasplaču: Svom je svojski svojak svojevao, Slavno Serba slogu spopjevao, Silam svežim serca sprobuđao—? Ili kako mimoići one „igračke uma“ Vukašina Radišića, onaj Prikaz pletkašu iz godine 1839: Otkako te, brate, znam,

Antologije se međutim ne smeju obazirati na ovakve tekstove, ma kako inače oni bili poučni, zabavni, izuzetni ili bilo po čemu značajni.

daleko najpretežnija većina pesnika predbrankovske epohe, a svi njeni značajniji predstavnici u ovoj Antologiji, ili su rođeni u granicama Monarhije, katkada pod strogim kasarnskim zaptom Bojne granice, ili su se obrazovali i kao pisci

u ovoj Antologiji, ili su rođeni u granicama Monarhije, katkada pod strogim kasarnskim zaptom Bojne granice, ili su se obrazovali i kao pisci delovali na teritoriji koju su držali Habzburzi.

u razložnom strahu zbog sve izloženijeg, podređenijeg i neizvesnijeg srpskog položaja u moru tuđinstva koje se uveliko ili organizuje ili se već organizovalo.

zbog sve izloženijeg, podređenijeg i neizvesnijeg srpskog položaja u moru tuđinstva koje se uveliko ili organizuje ili se već organizovalo.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

Pa što me dade?... Što pođoh ja?... A Venecija?... Ah!... Ta plavog mora hladna boginja Beše li majka, ili maćeha? Ili gospođa sjajna, laskava? Što me oturi, što me izdade, Što me udade, što me prodade? Ah, Venecijo!...

Što pođoh ja?... A Venecija?... Ah!... Ta plavog mora hladna boginja Beše li majka, ili maćeha? Ili gospođa sjajna, laskava? Što me oturi, što me izdade, Što me udade, što me prodade? Ah, Venecijo!...

JELISAVETA: Vujo? KAP. ĐURAŠKO: Jest on. — Pa na lukava njina pitanja, Iz ludosti li ili podlosti, Iskaza mnogo što bi trebalo Pred pakostima ljudskim bašiti.

Da na put staneš svome deveru, Da ga uništiš, smrviš, rastopiš — S poočimom mu, starom lisicom — Osmehom jednim ili suzicom. ČETVRTA POJAVA Knez Đurđe, Staniša i Jelisaveta. KNEZ ĐURĐE; Slavujče! tico! Il’, ako voliš, božji anđelu!

STANIŠA: Ha! ha! ha! Uvreda li je reći istinu? Jedio me vređa — a to je, snahice: Što nisam herceg ili kraljević, — A bih onako sasvim kraljevski, Kraljevske moći znakom svakojim: S krunom, porfirom i sa grbovi —

ti, kneže, mo’š Jedne riječi brzim melemom Mo’š mi zalečit ranu duboku, Ili u srcu svu krv slediti... VUKSAN: Dođosmo, gospodaru, i ti, gospođo, Za Radoša vas našeg moliti.

Brat krvnik!... Sloboda ime!... Narod prevara!... A vera, zakon oltara nema!... Ili je ono gde podlost klanja S metanijama laži pritvorne Prizivajući ime Hristovo, Da grešnog srca podle namere Imenom

STANOJLO: Hajd’mo, Staniša — Ili od rane ili hladnoće Al’ tek si mnogo bled... (Svi odlaze.) DRUGA POJAVA Noć. Koliba na granici crnogorskoj.

STANOJLO: Hajd’mo, Staniša — Ili od rane ili hladnoće Al’ tek si mnogo bled... (Svi odlaze.) DRUGA POJAVA Noć. Koliba na granici crnogorskoj.

BOŠKO (spolja): Ima li koga tu? Otvori, hej! RADOŠ: Ma ko ste vi? (Za sebe). Još pitam ko? Ubica neki, ili očajnik, Kome je pogled ljudi omrzô, Te veće siti sunca božijeg — Kroz ponoć riju kao krtice.

Pa dokle li naumiste? BOGDAN: Daleko, Al’ o tom posle, A sad mi kaži, seda starino, Da l’ imaš trave ili melema Kojim bih ranu mogô priviti? RADOŠ: Ranu? A ko je ranjen, dijete, ko?

Kojimano sam Turke sekao — Da njima izrod srca pokoljem, Da mačem zbrišem grdnu porugu Što mi na ime deca bacaju? Ili ti gde si, majko njihova, Da ih prokuneš mlekom majčinim, Kojim si kletvu moje starosti Na mekim grud’ma trudno

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

Nešto im je bilo kao zazor. Svagdje je bio priznat i prizvat. Ali ovamo da bude knez ili da sjedi u kakvom carskom medžlisu, nije htio ni po koje blago, niti je dao kome svom, iako se znalo, da su njegovi

stvari, jer ćemo, 'vanđelja mi i časne trapeze, izletiti pred vladiku, pa ćemo pitati kome je dodata sinđelija: meni ili tebi!... Knez se jope' ljutio na Slatku Dušu kad bi mirio i odvraćô težake da ne idu sudu za svaku sitnicu.

Tako, djeco, Bog vam svaku sreću dao!... — Mijo, ne upleći se u moju dužnost! Jesi li ti 'vođe gospodin prijestolnik ili sam ja?! — pitô bi ga namrgođeno knez. — Ama, moja slatka dušo, ni sud ne voli da mu se za svašto tužaka...

„Ne vjeruj 'rišćaninu! Prevariće, slagaće, oblagaće, u krašće, nebo ga ubilo!“ Dok svrši vjenčanje, krštenje, opijelo ili što drugo, odmah na konja, pa kući. Kod sebe ne da nikom prenoćiti. Sam vladika da dođe, pa ništa!

Počesmo, ja i on, piti. — Oče proto, uli-de i Stevici jedan fildžan. — Jesi li ti gospodar u 'voj kući, ili je proto mračajski?! — diže pomamno glavu i izvjeri se. — Pi ti kavu, pi! Nemoj tuj kô budala kakva zavrzivati...

— Rakija, Mićane, rakija! Nemoj zavijati. Časnog mi krsta, ne krstio se njim već klanjô kô Turčin ili nosio škrljak kô trbušasti Likota — sram ga i stid bilo Kristova lišca!

— ču se onaj iza kace i opet zijevnu. — Piju, a i pili su, dragosti moja, i drugi. Ili je pokojni Silavestar pio, ili je živ rob nije pio, pa ga jope' zaigumaniše, pa zaproigumaniše, dok ga čak i ne

— ču se onaj iza kace i opet zijevnu. — Piju, a i pili su, dragosti moja, i drugi. Ili je pokojni Silavestar pio, ili je živ rob nije pio, pa ga jope' zaigumaniše, pa zaproigumaniše, dok ga čak i ne zajermonašiše. Šta ti veliš, Mićane?

Jadna ti tvoja nauka i znanje!“ „Čekaj, ženo, nauči me, slušaću te. U koji ti misliš sud da bi trebalo ili?“ „Najprije 'ajde dolje u 'naj naš, mali seljački sud, budalo jedna budalasta! Kako bi tražio suda preko suda?

Nemoj misliti da nije. Nego, kažite vi meni, 'oćete li već početi ovog brezakonika osuđivati ili nećete, da znam na čemu sam? Sudac: Ti si, Štrbac, prava pravcata budala. Jazavca osuđivati! Ti si lud, božji čovječe!

Mene ćeš ti bolje razumjeti. Je li te ta tvoja žena, na ime sadašnja, oženila kao udovica ili kao djevojka? Valjda sad razumiješ? David (začuđeno): Ama, gospodine, nemoj ti barem biti budala!

Bojić, Milutin - PESME

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

I vatre se gase tiho ili s praskom I nove se dižu kô himna razdanja A sav stari blesak u pepelu sanja, Razočaran taštom gordošću i laskom.

(1912) ZEMLjA OLUJE ''Ne dodiruj me!'' Mačevi dački, sekire Japoda, Legije rimske i horde Tatara, Ili vitezi s vizantijskih voda, Krvavili su ova polja stara.

(1912) DEUS DEORUM Porđalih usta, povijena čela Pevaš smrtnu pesmu grobljem faraona Ili pišeš, dok se vrti tarantela, Propast iznad vrata bludnog Babilona.

Da li tugu taje Za večnim suncem koje im se skriva, Ili se na dnu njinom borba zbiva, A vrh njih samo zimske zvezde sjaje?

(1917) SONETI I O, stara je priča da nosimo maske I svi da smo glumci bolji ili gori I za laž da Gospod sam nam idol stvori I arenu punu magline i praske.

jutro, kad si suznim okom Gledala u moje oči što te vole; Htela si da vidiš u dnu duše, dole, Da li spava ljubav ili vešta gluma. ...Gledaš dugo, dugo. Zora teče tokom. Ali tvoje oči, negda smelo hole Video sam tada kako ćutke mole.

Ja sam bio mrtav ili žive stvari. Jer sve beše isto: drveta i seni I nebo i zemlja i leptiri njeni. A kad sutra zora rasu svoje čari, Ja

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

” i natovari mu ovolika akta... sedam, osam, dvanaest svedoka... pet godina robije. A jednog dana tek, nestalo akata, ili: iskazi svedoka sasvim drukče glase nego kad si ih prvi put čitao, i onaj... tek vidiš — u slobodi.

JEROTIJE (ujede se): Jest, ne bi ni to moralo šifrom! Mora da je važnije što. Da nije mobilizacija, ili... ko zna šta sve može biti? Ama, jesi li ti to, gospodine Vićo, dobro razrešio? VIĆA: Reč po reč.

Razumem kad se napije pri kakvoj većoj licitaciji, pri kakvoj proceni za zajam kod Uprave fondova ili tako što; ali je on počeo u poslednje vreme da se napija i kod najsitnijih usluga koje vrši građanstvu.

Sve se to, vidiš, meša u mojoj glavi i krčka... Ostavi me, ostavi me, molim te, ili... još bole, sedi ti ovde, a ja ću tebe da ostavim. (Odlazi desno.

MILISAV: Šta ne umete? JEROTIJE: Ne umem da zviždim, nije mi bog dao dara za to. Umem tako kad vabim psa, ili kad zviždim ćuranu, ali kad dođe tako neka opasnost, a meni se nešto stegne ovde, pa naprćim usnice i samo duvam, ali

zakon. ŽIKA: Ostavi ti zakon na miru; zakon je zakon, a ti si ti. Je li ti što rod zakon, možda kum, stric ili ujak? MILADIN: Pa nije, gospodine! ŽIKA: Pa što ga potežeš kao da ti je rođeni ujak?!

jest, tako je, Kaja Janković. Jeste! Ali, brate, ovo K i ne liči na slovo nego na đeram, ili na veslo, ili na opštinski fenjer... Đavo će ga znati na što liči. A neka sitna slova kô dramlije.

jest, tako je, Kaja Janković. Jeste! Ali, brate, ovo K i ne liči na slovo nego na đeram, ili na veslo, ili na opštinski fenjer... Đavo će ga znati na što liči. A neka sitna slova kô dramlije. MILISAV: I igraju valjda?

ŽIKA: Ama, šta da ti oprostim, kako da ti oprostim! Je l' ovo državna kancelarija ili nije, i treba li ovde da vlada red ili ne treba? Na vašarište, pa se rvite, a ne ovde!

Je l' ovo državna kancelarija ili nije, i treba li ovde da vlada red ili ne treba? Na vašarište, pa se rvite, a ne ovde! Ko se to gađao državnim stvarima? TASA: Ja, gospodine Žiko!

VIĆA: Znam, al' niste ni bili na licu mesta. KAPETAN: To nema nikakve veze sa krivicom, bio ja na licu mesta ili ne bio. Glavno je, vlast je bila na licu mesta. BOKA: Al' ja se nisam branio. KAPETAN: A ti što nisi, brajko!

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

te se promene tiču dimenzija kao što su klerikalna ili svetovna orijentacija, istočna ili zapadna (sa daljim potkategorijama vizantijska; ruska i nemačka; francuska;

te se promene tiču dimenzija kao što su klerikalna ili svetovna orijentacija, istočna ili zapadna (sa daljim potkategorijama vizantijska; ruska i nemačka; francuska; angloamerička), aristokratska (elitistička)

zapadna (sa daljim potkategorijama vizantijska; ruska i nemačka; francuska; angloamerička), aristokratska (elitistička) ili narodnjačka. Jezik kojim govore Srbi najčešće se u nauci naziva srpskohrvatskim.

Slovenski jezici su uzajamno znatno razumljiviji od romanskih ili germanskih. U ranom srednjem veku razlike među slovenskim jezicima bile su relativno neznatne, verovatno manje od onih

Izlaz se najčešće tražio u tome da se jedan glas obeležava grupom od dva ili tri slova. Tako se poznati šuštavi konsonant u engleskom označava sa sh, u francuskom sa ch, u italijanskom sa sc, ili

Tako se poznati šuštavi konsonant u engleskom označava sa sh, u francuskom sa ch, u italijanskom sa sc, ili sci, u nemačkom sa sch, u švedskom sa sj, u poljskom sa sz itd.

izrazi, uključujući terminologiju feudalnog društvenog ustrojstva, bili su po pravilu slovenski, nasleđeni iz davnina ili nastali na srpskom tlu.

Često se događalo i da se reč ili oblik iz crkvenog jezika unese u kontekst narodnog jezika. Oko 1400. godine pravopisna norma u srpskim knjigama znatno

Taj jezik, kasnije nazvan slavenosrpskim, sjedinjavao je u sebi izražajne mogućnosti dvaju ili čak triju jezika, ali je bio opterećen dvema teškim slabostima, koje su se pokazale fatalnim za njegov opstanak.

pravila carovala je proizvoljnost; subjektivnom nahođenju autora bilo je prepušteno da izabere srpski, crkvenoslovenski ili ruski oblik. Takvom izražajnom instrumentu nedostaje u isti mah intelektualna preciznost i estetska prefinjenost.

Prirodno je što je u književnom jeziku Srba ostalo mnogo manje crkvenoslovenskog nasleđa nego kod Rusa ili Bugara. Srpske zemlje su ne samo zapadnije smeštene nego je i njihov veliki deo pripadao pretežno katoličkoj Austriji.

Jakšić, Đura - PESME

Na njoj danas sedim i daljinu gledim: Valjda gdegod bliže miran krov se diže, Ili dobar pastir stadu sledi belom?... Al’ ništa ne beše u okolu celom!

pasti... ili večno Zla i podlost prezirati Lednim okom gorskog lava... Ja sam stena, al’ krvava!... 1860. ĆUTITE, ĆUT’TE!...

Nebo će plakat dugo i gorko, Jer neće biti Srbina... Mi nesmo braća, mi Srbi nesmo! Ili vi neste Nemanjin soj? Ta da smo Srbi, ta da smo ljudi — Ta da smo braća — oh, bože moj!...

1862. NA LIPARU Jeste li mi rod, siročići mali? Il’ su i vas, možda, jadi otrovali? Ili vas je, slabe, progonio svet — Pa dođoste samo da, kad ljude znamo, Da se i mi malo bolje upoznamo, U dvopevu tužnom

Možda se krade da nam popije I ovu jednu čašu radosti? Il’, možda, suza ide žalosti Da nas orosi tužna kapljica? Ili nam mrtve vraća zemljica? . . . . . . . . . . . . . . Vrata škrinuše... O, duše! O, mila seni! O, majko moja!

Zuji kuršum i kumbara, Grme gore i doline, A Kozaku duša stara Od siline i miline — Dirnut handžar iz korice. Ili listak iz gorice, Kad se vihor igra njima — Zatreperi u prsima.

Nastasijević, Momčilo - PESME

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

Ni smokva slađi ne cedi sok, ni grozd iz prisoja. Da l’ napiti se vina? Ili od zračna nedira u zlatnu maglu da presahnemo za nove zlatne oblake?

Krv pjanim brizga na rese, zanago, sejo, mre mi na ruci nevesta. Po bledu za noć sahranim, ili to utrne srce za dalji nekud poj. Ronila ronila mi drobnu kap u sretanje. Bliži se, preboleću.

Da ne celujem usne no čelo neveseloj, teklo nam teklo na vale. SUTON Krila li to? Nenadno mahnu na tamu. Ili crveno jato potonu za breg? Breza li to, il’ bledi pramen dana? Belasa tvoje telo u suton.

Subota, mori me tuga, prisluži, mamo. BDENjA MOLITVA Smagnem li ovo dubinom u večernju, ili je tihi poj, il’ dubina se otvori gde bolelo? Tiho po muci brodim smerni rab.

2 I ljubim ja, i ljubi, na oči gde iz utrobe je utrobi samrtna ova progledánja slast. z Slep — ili pogledom mri. Jer i smrti to kao života je malo. Gine tkač, i gine tkanje, i vlat.

2 Pazite, čudno sam vičan: jed, pelen li mi od vas, ili mana; mrtav od vaše ruke, ili živ — ne zaceli se, ne ozledi ova rana.

2 Pazite, čudno sam vičan: jed, pelen li mi od vas, ili mana; mrtav od vaše ruke, ili živ — ne zaceli se, ne ozledi ova rana.

3 Čujem vas: na mužansko grlo zacvili dete, rikne iz pitomine zver. I sinak bio majci, ili kćer, zamukni, zalud glas, kad nikog i ništa ne zovete. 4 Jadna jasnota, umlje, jadna reč, mračni put grete.

STRUNA 1 Muklo to nečuj neki u meni sluči. Prsnuv zanemela smrću dâ glasa struna. 2 I meda ili žuči čaša li ovo puna, bol me — do dna iskapim, mrem neizrečjem u reč.

4 I znam, i znam, srce gde kuca, od zlata ili tuči, nemo u njemu raspinje se Bog. Plakalo il’ pevalo, trnova za uzdarje plete mu se u potaji kruna.

2 I pogrebli ga valjano: Krstaču poboli, pa ime, Subotić Stano, čitko po njoj — majka da ga nađe, ili ljuba, ili ko ga voli. 3 Zàpeva mu truba. u kovčegu opružen on, i žut. A nebo plavo, i senke šaraju put.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

Uzimala bi ili pletivo ili oprano rublje da šije, krpi i gleda kroz prozor na dvorište, baštu, kapiju, ulicu. I onda bi nastao onaj

Uzimala bi ili pletivo ili oprano rublje da šije, krpi i gleda kroz prozor na dvorište, baštu, kapiju, ulicu. I onda bi nastao onaj posle ručka

Čudan i čisto nem mir. U kome svi oni: i Mladen ispred kuće s knjigom ili tablicom, i baba u bašti, i mati mu unutra opkoljena belinom rublja, odudarajući od tamnog crvenila po sobi prostrtih

Jer, jednoga dana umalo ne propali. Tako se govorilo, mada se to nikad po njihovoj kući nije osetilo ili videlo. Deda Mladenov, posle oca nasledivši tolika imanja i pošto bio i od babe mlađi, tek onda nastavši na punu snagu,

Jer i deca su znala da uvek, kad god se dođe kod njih ili oni k njima, uvek dobijaju što da jedu. Ali zato mati je morala babu jednako da sluša.

U podrum nije smela da zaviri, još manje da bez babinog znanja što uzme ili dâ kome, kao i ženama po komšiluku da sme od posuđa što na poslugu da dâ.

one sobe gde je ona radila, raspremala, dalje, izvan, po dvorištu, po kući, kao da nije ni postojala, jer ni komšinice ili ma ko koji bi došao da šta kod njih poište, obično kakav sud da se posluži i vrati, pa ne našav babu, pre bi se njemu,

— A, bre, što ne donesete? Kako to da zaboravite? Znate da treba, pa što ne donosite? Ili, kada bi Mladen pošao ujutru u školu i ona, znajući da će on, kao uvek, prvo kod oca u dućan svratiti da mu se javi,

vodi brigu o svemu, o sutrašnjici: koje će se jelo gotoviti, koliko još može taj i taj ćup masti, vreća brašna, sir ili meso do te i te nedelje dotrajati, dok ne dođe drugo i dok se još ne zaradi i može bez štete, da se ne oseti oskudica

Otkad umro otac, sve gotovo sestre materine, tetke mu, tu su spavale, sedele, a i docnije uvek po jedna ili dve. Ne toliko da mater i njih teše, koliko da pomažu pri gotovljenju jela, spremanju za na groblje.

Da ako Mladen učini nešto što ne treba, posavetuju ga, ukore. Ali, Mladena su uvek zaticali u poslu. Ili, naslonjena na tezgu sa uzdignutim kolenom i na njemu tevter po kome je beležio veresiju, pazar; ili, tamo, u magazi,

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

To se radi ovako. Kad kakav čovek ili čeljade dođe blizu do mesta na kome zidari rade, majstor uzme p. i krišom njome izmeri čeljadetu senku; po tome pojede

dana« njega nose za pojasom »kao predohranu od svake nečastive sile« (ŽSS, 177); o Belim pokladama svi se mažu ‹njime› ili ga jedu, od veštica (ZNŽOJS, 7, 139; 23, 315); pred spavanje za preporuku (je› metnuti oko vrata venac b. l.

l., takođe od veštica (ZNŽOJS, 6, 300); božićni b. l. treba stalno nositi sobom, ili ga u nuždi malo zagristi (ZNŽOJS, 19, 118).

Naročito je b. l. potreban apotropajon za novorođeno dete i za porodilju: novorođenčetu se b. l. meće pod glavu ili pored glave, »da ga ne bi nagazile noćnice« ili od babica, ili »da bolje spava«, i tu stoji 40 dana (SEZ, 13, 1909,

l. meće pod glavu ili pored glave, »da ga ne bi nagazile noćnice« ili od babica, ili »da bolje spava«, i tu stoji 40 dana (SEZ, 13, 1909, 394; 14, 109; 16, 171; 176; S. Troj.

l. meće pod glavu ili pored glave, »da ga ne bi nagazile noćnice« ili od babica, ili »da bolje spava«, i tu stoji 40 dana (SEZ, 13, 1909, 394; 14, 109; 16, 171; 176; S. Troj.

Troj., Vatra, 184), ili ga, iz istog razloga, njime mažu (SEZ, 13, 283), ili pljuju sažvatanim b. l. (SEZ, 19, 101), ili mu se veša oko vrata

Troj., Vatra, 184), ili ga, iz istog razloga, njime mažu (SEZ, 13, 283), ili pljuju sažvatanim b. l. (SEZ, 19, 101), ili mu se veša oko vrata (SEZ, 17, 73; 19, 95), ili se natakne na vreteno i

Troj., Vatra, 184), ili ga, iz istog razloga, njime mažu (SEZ, 13, 283), ili pljuju sažvatanim b. l. (SEZ, 19, 101), ili mu se veša oko vrata (SEZ, 17, 73; 19, 95), ili se natakne na vreteno i obesi uz verige (da brani novorođenče od

l. (SEZ, 19, 101), ili mu se veša oko vrata (SEZ, 17, 73; 19, 95), ili se natakne na vreteno i obesi uz verige (da brani novorođenče od veštica, ŽSS, 194, Stig), ili se (takođe od veštica)

(SEZ, 17, 73; 19, 95), ili se natakne na vreteno i obesi uz verige (da brani novorođenče od veštica, ŽSS, 194, Stig), ili se (takođe od veštica) maže njime novorođenče kroz sedam dana po rođenju (SEZ, 17, 534 i 535), ili se metne pored

ŽSS, 194, Stig), ili se (takođe od veštica) maže njime novorođenče kroz sedam dana po rođenju (SEZ, 17, 534 i 535), ili se metne pored novorođenčeta, zajedno sa nožem (GZM, 6, 1894, 667), ili glavicu b. l.

Ćipiko, Ivo - Pauci

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

Bijaše se već obiklo na meke zime, pa u selu ponestade piće blagu. Treba je nabaviti ili pustiti da stoka skapa od gladi. Ima nekoliko dana što Ilija razmišlja gdje da je namakne.

No nije druge, blagu treba dati njegovo, ili ga smaknuti! Uveče, na prelu, poveo se o tome razgovor. Preldžije sjede uz vatru, pale lule i gledaju kako plamen

I zaklopivši kutijicu stavi je na stranu. Ravno Vojkana pogleda u oči: —Nemam gotovih para. — Pomozi sada ili nikada, gospodaru! ... Porubalo me za porez. —Nemam gotovih, a žao mi te: daću ti kukuruza.

i, jedući, veli mu: — Može biti da je ova porcija što je jedemo baš od tvoga pršuta, darovana gospodaru, — od tvoga ili od tvoga brata, to je svejedno! — I nadoda: —Gospodar što ne može u kući da potroši, dade svome krčmaru da proda.

kao on i brat, pa kad bi bio u njegovoj kući, što nagovorom što drugim kojim načinom, palo bi imanje u ruke njegove ili sinovlje. Rade sam, na svoju glavu, ima već dosta, a u njega su četiri sina kao četiri sokola.

A sjećam se, izgledao je kao da će zaplakati... Poslije, kad se sastasmo kod crkve ili u putu, čisto vidim da mu na odmet ne bih bila; vidim, zamiču mu oči za mnom... Ali pusti kraju, ne pitaj!

Dobra je ona kao kruh što se jede, radišna kao pčelica... Do tebe je, sine, ili do tvojih u kući, što janje pobježe svojoj majci... —Pa što ne reče što joj krivo? — opet će Radivoj.

Tako je od pamtivjeka .... —Glavu treba dati za svoju lipu viru. —Da, glavu! — potvrdi Ilija, — kad je potreba ili inat po srijedi... — Ali Cvijeta, razumije se, odabra sama Radivoja... pa ko joj što može?...

Pop Vrane, u strastvenom zanosu, ne mari za zvižduke, već čeka... A kad god čuje čiji bat putem, ili nešto što bakti, dršće od uzbuđenja... A mjesec izlazi i tri ure već minuše...

kapetan, s novim peškirom oko glave i dugim čibukom u ruci, obilazeći kuće potvrđivaše tu vijest, ali ni on nije znao, ili ne htjede da kaže, u čemu je baš taj dar.

dvije zastave, oko kojih vodi se žestoka borba radi položaja: radi se o tome koja mora biti zasađena sa desne strane — ili ona hrišćanska ili pak ona kršćanska!... O tome premišlja Rade putem i dok mu jedan pisar iz čaršije slaže tužbu.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

Toga se sećam jer sam se dugo dvoumio da li uopšte da idem na Moravu ili da se zavučem negde u hladovinu i da odremam dok omorina ne prođe.

li je iguman ustao iz kreveta zato što nije bio u stanju da podnese lečenje, koje je valjda više škodilo od same bolesti, ili su mu oni napici stvarno pomogli, u što iskreno sumnjam.

Tačno pogađa ono oko čega se i Makrije dvoumi: da li manastir da pretvori u stecište kužnih i ubogaljenih, ili će to ostati hram odakle se priziva svevišnji. Tako se priča ponavlja.

Pokazao je prstom na mene. Oni koji su otišli da pretraže šumu i da se uvere u istinitost ili laž optužbe, našli su, naravno, jasne dokaze.

Rekli su mu dole da je kaluđer otišao u Janjinu, zbog lečenja neke dece ili tako nešto, ne sećam se više šta mi je Bogdan kazao. Makarije Ovo ne sluti na dobro.

Ko zna, možda sokovi skriveni u cvetu ili korenu, u semenu ili trstici, mogu vaskrsnuti, ponovo, ponovo ponovo. Da li ja to zbilja hoću?

Ko zna, možda sokovi skriveni u cvetu ili korenu, u semenu ili trstici, mogu vaskrsnuti, ponovo, ponovo ponovo. Da li ja to zbilja hoću? Da li bih bio ushićen time?

Da li smo, utehe radi, reci mi, da li smo svi mi, ipak, podjednako ranjivi i slabi? Da li su i tvoji miljenici otporni ili su slabi kao i ja na nepravde i na njezahvalnost? Ima li ljudskog srca koje može da otrpi?

Da li je to zbog potajnog Jeleninog prezira, zbog njene stalne i tihe patnje, ili zbog vremena koje tiho prolazi primičući ga starosti bez dece koja bi ga produžila.

sam od nekih trgovaca tkaninom da su ga neko vreme viđali kako se smuca po Rasini, idući od jednog do drugog grada, ili, tačnije, bežeći iz jednog u drugi, od razjarenih mušterija, iz Srebrnice u Koznik, iz Koznika u Obođe, iz Obođa u

Naime, kako to da su Lauševi ljudi, saznavši za svu tu bruku svoga gospodara i učestvujući u skidanju čini na ovaj ili na onaj način, zadržali prema njemu pređašnje poštovanje, da ne kažem divljenje.

Ilić, Vojislav J. - PESME

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

Ja sam znao otkud usklik: to bengalski tigar riče, Ili demon okovani podzemnoga boga viče. A na čistom, plavom nebu bledi mesec tiho sjaje, I prohladni vetar duše sa visova

Ah, to bar nije greh! Da ne oskvrni tebe i tvoju građansku togu Poruga ili smeh. 1889. LELEK Na obali pustoj, o pravedni bozi!

U gradu život se budi: Tamo ubogi užar iznosi mangale svoje, A tamo sumorni Turčin ozbiljno noževe nudi, Ili zamišljen puši; Na muškom njegovom licu mračna se zamrzla zbilja A bol u krepkoj duši. Čuj!

Simbol je i zemlja, i nebo visoko, A suština ono što on sobom znači. Tavni veo noći ili svetlost Feba, Zvuk koji se hori iz prazne daljine, Odsev je istine, kojoj naći treba Pravoga imena, potpune celine.

Glavno je: što strepim, Kad barbiton tugu ili radost zvoni. Pred tom večnom tajnom mi stojimo nemo, Kô saiski mudrac pred Istine likom; Veo s lica njenog dići ne

da predstavlja cara: Imaće na grudma orden zlatnog runa, Ali mu na glavi neće biti kruna Nego, mesto krune, čakov ili kapa; Odbornici biće gomila satrapa. Kraj njegovih nogu skupiće se zveri: Medvedi, majmuni, mačke i panteri.

misli i stihova grubi', Treba pesma moja „da zaškripi zubi'“ Čitaocu da se uskoleba duša, Pa il' da se strese, ili da se - zgnuša. Uzme ponova pero, ostavlja ga i sasvim se ozbiljno nreda mislima.

Kud se ovo žuri, kuda ovo leti? Kakvoj višoj celi ili višoj meti? Kad narodom srpskim samo mržnja vlada: Zar slaviti bratstvo, mir i „ljubav“ tada?

Zgoda mi se dala da te, putem ovim, Kao divlju zverku ili zeca lovim. Badava se moliš... sa pesmama svojim... Raščupan i strašan ja pred tobom stojim. 2.

Al' taj mladi život, koji svakog snaži, Nemilo me dira i dušu dušu mi draži. 3. Šta se mene tiče Ladino veselje, ili čija radost ili čije želje? Kô sumorni putnik na prazniku tuđem, Zar sa sumnjom svojom da međ goste uđem?

3. Šta se mene tiče Ladino veselje, ili čija radost ili čije želje? Kô sumorni putnik na prazniku tuđem, Zar sa sumnjom svojom da međ goste uđem?

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

To se i dogodilo — ili mi se bar tako pričinilo. Događaji koje sam svojim perom opisivao postadoše za mene stvarni doživljaji koji me iz uske

Ja sam katkad, na krilima svoje uobrazilje preduzimao daleka lutovanja u beskrajnu vasionu ili u drevnu prošlost da bih svojim rođenim očima sagledao izbliza ono što je nauka opazila izdaleka.

Večerom, kad me suton, slaba električna struja, umor, ili drugi koji uzrok, odagna od mog pisaćeg stola, ja primaknem naslonjaču do prozora i posmatram zvezdano nebo.

Preletećemo celu vasionu i uleteti duboko u drevnu prošlost. Ili, još bolje, u obrnutom redu. Daleki let kroz vekove pokazaće nam kako se priroda postepeno otkrila čovekovom oku.

„Svakoga dana, između izlaza i zalaza Sunca, vidimo nad nama ili plavetnilo nebeskog svoda ili oblake. I jedno i drugo su proizvodi atmosfere, vazdušnog plašta koji obavija našu Zemlju

„Svakoga dana, između izlaza i zalaza Sunca, vidimo nad nama ili plavetnilo nebeskog svoda ili oblake. I jedno i drugo su proizvodi atmosfere, vazdušnog plašta koji obavija našu Zemlju i štiti je od hladnoće

Vodena para, uzdignuta Sunčevim zracima iz tih voda u vazdušne visine, stvara oblake, koji šaraju ili sasvim pokrivaju nebeski svod.

Šta se iza tih oblaka ili iza toga plavoga svoda skriva, mi ne vidimo, sem sjajnoga Sunca ili bledoga Meseca kada se i on ukaže na dnevnome nebu.

Šta se iza tih oblaka ili iza toga plavoga svoda skriva, mi ne vidimo, sem sjajnoga Sunca ili bledoga Meseca kada se i on ukaže na dnevnome nebu.

Sa jednoga njenoga ćoška vode u vis udobne stepenice, bolje reći kosa ravan ili rampa, ograđena masivnom balustradom. Pođimo njome gore. Ona je blagoga nagiba, i po njoj se lako korača.

kao prikovane na nebeskom svodu i ocrtavaju na njemu različite figure, tako da ih oko samo od sebe vezuje u skupove ili jata.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

i 19. veka koja su namenski nastajala za decu i mlade ili su svojim stilsko-tematskim osobenostima odgovarala književnosti za decu: književni tekstovi u kojima se tematizuje

za decu: književni tekstovi u kojima se tematizuje detinjstvo, odnosno mladost; zatim opisne, rodoljubive, etičke ili religiozne pesme.

Jovanović Zmaj (1833–1904) smatra osnivačem srpske književnosti za decu, dela objavljena pre Zmajevih zbirki pesama ili uporedo sa njima (najšire gledano, zaključno sa godinom Zmajeve smrti) možemo uvrstiti u predzmajevski period.

vek) Đanbatiste Bazilea (Priča o pričama ili zabava za decu, nazvan Pentameron, 17. vek) prevode i pripovedaju širom Evrope. Krajem 18.

Robinsona Kruse ot Jorka 1799), a treba pomenuti i prevod dela nemačkog pisca Franca Štarka Zao otac i nevaljao sin ili roditelji učite vašu decu poznavati koje je 1789. izdao Emanuel Janković.

Salcman): Jovan Popović prevodi Kampeovog Mladog Robinsona 1807, Jovan Milošević Salcmanovu knjigu Dragoceno blago ili pravi način vaspitanja dece 1835, Milovan Vidaković prevodi dramsku igru Blagorodni otrok 1836. i sl.

u jednom periodu svog života obavljali neku prosvetnu funkciju (učitelja, profesora, školskog nadzornika, pisca udžbenika ili, pak, ministra prosvete).

i interesima dece, autori okretali književnosti za decu, bilo da su prevodili strane tekstove, pisali udžbenike, ili sastavljali antologije/zbornike kao vrstu dečje lektire, a to je konačno vodilo i ka samostalnom stvaranju pesama,

). Zbirka pesama prote Jovana Sundečića Niz dragocenijeg bisera ili duhovne i moralne pesme za decu, izdata 1856. u Zadru, prva je originalna zbirka poezije za decu.

U narodnim uspavankama dragocenost deteta za porodicu izražava se, između ostalog slikama raskošne kolevke, darova ili haljina koje detetu daruju, odnosno sakivaju mitska bića (kujundžije, odnosno vile).

Romantičarska poezija, kao što smo videli iz Popovićevih antologija, predstavljala je integralni deo poezije, ili, tačnije, lektire za decu.

Poezija srpskih prosvetitelja i romantičara (ovde, pre svega, mislimo na autore koji namenski pišu ili prevode tekstove za decu) pokazuje, pre svega, potrebu pisaca da decu vaspitaju i poduče moralnim vrednostima, a zatim

Stanković, Borisav - TAŠANA

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

Od uvek, kad god ovamo dođete, da vam je samo da se najedete i napijete. Je li ovde neki han, mehana, ili kakva — Bože me prosti! — crkva? (Sluša. Čuje se iz daleka, ali jako zvonjenje zvona.) Zar već zvona?

Pa koliko puta joj govorim: neka i iz same kuće izađe, neka se prošeta, razonodi. Neka ili sama, ili s decom, pođe kao da ide na groblje. I ne mora tamo ići.

Pa koliko puta joj govorim: neka i iz same kuće izađe, neka se prošeta, razonodi. Neka ili sama, ili s decom, pođe kao da ide na groblje. I ne mora tamo ići.

Neka ili sama, ili s decom, pođe kao da ide na groblje. I ne mora tamo ići. Ili, ako se baš zaboravi i pođe do njega, pa čak ode na samo groblje, opet tamo ne mora, kao uvek, da plače i kuka.

Čuješ, ti, evo ja tebi sada kažem, a ti svima: ocu, hadžijama, i kome hoćeš, da ja više ovako i ovde neću i ne mogu. Ili da me odavde vodite, sklonite nekud, ili ću ja sama... Ja ću, ja...

Ili da me odavde vodite, sklonite nekud, ili ću ja sama... Ja ću, ja... (U očajanju ne znajući šta će): Oh, ne znam šta ću, i šta ja mogu?...

Ja ću, ja... (U očajanju ne znajući šta će): Oh, ne znam šta ću, i šta ja mogu?... (Sasvim besno, rešeno): Ili bar, ako ništa nećete da činite sa mnom, onda niko više da mi ne dolazi, niko na oči da mi ne izlazi, da nikoga više

Da ne treba kakvih molitva, kakav parastos, ili pa što drugo? (Odlazi.) TAŠANA (za sebe): Ne treba, niko mi više ne treba.

I sada evo dede, eto dolazi. TAŠANA (uplašeno): Što si ga zvala? Ili što mi kaza da me je voleo, tražio, i zbog mene u kaluđere otišao, i sad me je strah zbog toga.

MIRON (uplašeno): Od koga? (Dosećajući se): Ama da te ko ne plaši? Da ti ko noću ne dosađuje, ili štogod kroz prozor ne ubacuje ili čak možda pokušava da i sam kod tebe uđe?...

(Dosećajući se): Ama da te ko ne plaši? Da ti ko noću ne dosađuje, ili štogod kroz prozor ne ubacuje ili čak možda pokušava da i sam kod tebe uđe?... (Već besan): Koji je to što sme tebe, decu i kuću ovu noću da uznemiruje?

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

Zašto grobovi nisu ponosni znaci? zašto naš svet brzo propada i istrebljuje se? zašto školovani i daroviti degenerišu ili izumiru u drugoj ili trećoj generaciji?

zašto naš svet brzo propada i istrebljuje se? zašto školovani i daroviti degenerišu ili izumiru u drugoj ili trećoj generaciji? zašto se od porodičnog imanja ne sačuva bar pristojan ostatak, imena i časti radi?

zašto sugrađani ne prihvataju siromašnu sposobnu decu, ili siročad bez matera?... zašto je sve to gola istina, a ne šarena priča?

Majstor ga je cenio; malo malo pa zvizne neku poruku svom mlađem kalfi, Kostici; ili mu hitne paket iskrojenog komada u krilo. Jednog dana zapodenu se teoriski razgovor u šnajdernici.

Spavati, na primer, to sad ponajčešće znači bditi, ili rđave snove snivati. Učini se majstor Kosti, jedne noći, da odnekud iz njega, kao da je on raskršće, vode tri staze,

Sav drhće, budi ženu, krsti se, sve mu se čini da je on učinio tu ili neku drugu nepravdu. Otkako pođoše u školu, majstor Kostina deca zaznamenovaše brigu i strah.

Majstor Kosta zarije prste u vrat i obraze i beži. Postepeno oslabiše živci, i on tek tresne makazama o tezgu ili zalupi neku fijoku koju su momci ostavili poluotvorenu.

Odvojio se i od kuće i od svirača. Sam pripeva uz nečiju tugu ili sevdah, nekad po klupama u parku, ili u čamcu na reci, nekad po svadbama, a i po kafanama.

Odvojio se i od kuće i od svirača. Sam pripeva uz nečiju tugu ili sevdah, nekad po klupama u parku, ili u čamcu na reci, nekad po svadbama, a i po kafanama. Ali u kafanu je ulazio i iz nje izlazio kao neko više biće.

Šor nije više zavirivao kroz prozore. Niko od ukućana nije prišao da što pita ili predloži. Posle dva dana vratio se stari u blagodejanje, sa dva mala sandučića stvari i s bogojavljenskom vodom.

Kvasio je svetom vodom i oči i uši i srce i noge i ruke. To ga je umaralo, pa bi tek jedno ili drugo zaboravio. Jednog dana zaboravi sve, leže u postelju, i pozva advokata.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

Nek i prevodi svaki kako mu na jezik dođe: šala, dosetljivost, ili lakrdija, meni je svejedno. Međutim morao sam konac i namerenije imati, kao i svaki koji neće da je lud, pri početku

No, po sreći ili nesreći — oćemo l’ svojski da se iskažemo? — svet (osim malog skoka) daleko ne pada od svoje klade.

Da ja do konca života moga, ili bolje da kažem, dok ne oslepim, spisatelj ostajem, to je izvesno, i čitatelji nek se ni najmanje ne užasnu što pretim da

koji se samo u knjigama nahodi, i svađaju se je l’ carstvovalo debelo jer pre tisuću godina u slavenskoj literaturi, ili ne, a vospitanije svoje dece sluškinjama ostavljaju. No šta je to invokacija?

Ja ću se onda kao soko dičiti, jer ću nagradu dobiti: »Ah, ala je ova knjiga lepa!« ili: »Taj čovek dobro radi!« — Šta osećam, ili snivam, napio sam se vina, počeo sam letiti?

« ili: »Taj čovek dobro radi!« — Šta osećam, ili snivam, napio sam se vina, počeo sam letiti? Vinka Lozića po bokalu braćo, vi znate kako je kad se počne kuća

Istina, mlogi pišu i govore o onom o čemu ni ponjatija nemaju, ali to su samo učeni ljudi, ili nazovi filosofi, od koji ništa sakriveno nije ostalo, koji svašta znadu, i koji se u razgovor upuštaju i ne

Evo, dakle, kako stari rukopis našu povest počinje: U jednom selu bila je neka devojka, imenom Roksa ili Roksanda, tako lepa i umiljata da se divotom celoga predela pravedno nazivala.

se u tom predelu živi, glede kakvi su zanati i rukodelija, i proče, no mladi gospodičići koji putuju da sebe izobraze, ili, bolje, izbezobraze, i kojima po džepu tuđi dukati zvekeću, sasvim drugi metod u ovoj struki imadu.

pacov izgrizao; no badava, sav moj trud i podvig bi sujetan, zato svakom na volju ostavljam nek tolkuje sebi kako oće, ili kako ume, ili kako dostiže (to nije svejedno), a ja idem dalje stari rukopis prevrtati, koji pridodaje da se naš mladi

no badava, sav moj trud i podvig bi sujetan, zato svakom na volju ostavljam nek tolkuje sebi kako oće, ili kako ume, ili kako dostiže (to nije svejedno), a ja idem dalje stari rukopis prevrtati, koji pridodaje da se naš mladi putnik s

Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

neprebola Glave vam se već sa koca keze Ionako vas nema i nema mene Hoćete li RUŽA NAD ČEGROM Je li ovo naš svet ili nije Kraguj nam plameni s lica pada Vepar divni srce napušta Noktima se hvatamo za poslednji dah Za šta da se

preostala krvi Ujedi stravu za srce Ujedi i oblak i kamen i vreme I otvori crnu ružu u vazduhu Je li ovo naš svet ili nije ZAPEVKA Vodama vas raspletenim nisu dali Humkama vas gologlavim odbili U krvi vam kosti mijem U očne vas kapke

sam ka velikoj kapiji Otvorenoj nada mnom u zenitu Nisam znao spušta li se beli grad Iz oblaka u mene Ili mi iz utrobe u nebo raste Vratio sam se s puta Da sazrelo kamenje iz zavežljaja Ovde na trgu razdelim GORNjA

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

istorija književnosti prilično iskorišćuje, ali ti biografi imaju i jednu rđavu stranu, koju pošto poto treba suzbiti ili je bar onemogućiti.

detinjstva snabdevala mlekom, čime me je neobično obavezala, ko zna ne bi li ja sad već bio streljan kao grčki ministar ili ne bi li, kao lažni rumunski knez, trošio u svetskim banjama novac matorih francuskih udovica, ili ne bi li se,

kao grčki ministar ili ne bi li, kao lažni rumunski knez, trošio u svetskim banjama novac matorih francuskih udovica, ili ne bi li se, subveniran od raznih država, krvavio po planinama kao šef albanskih bandita, očekujući zgodan trenutak da

čitav sat kasnije, kad je sav ručak pojeden, pa mu ponude da mu obare tri jaja i još ga ljubazno pitaju: želi li rovita ili tvrdo skuvana.

Vele: da bi se stalo na dve noge, potrebno je najpre ići na četiri ili, drugim rečima, da bi se čovek u životu mogao ispraviti, potrebno je najpre da puzi, kao što mora najpre poklecnuti

Ja ne znam odista nije li to puženje kojim čovek počinje svoje prvo kretanje u životu izvesna vežba za praktičan život, ili je to možda tako sudbinom opredeljeno da čovek u doba kad je najiskreniji, u doba kad još ne ume da se pretvara, kad je

maloga tiranina koji, tek što ste došli gdegod u posetu i otpočeli vrlo prijatan razgovor sa njegovom mladom mamom ili najstarijom sestrom, strpa vam se meću kolena, osloni se rukom prljavom od pekmeza na vaše nove pantalone, digne nožicu

i time mislite završili ste razgovor sa njim, te možete nastaviti onaj interesantniji razgovor sa njegovom mladom mamom ili najstarijom sestrom. Ali se varate, jer mali tiranin sad tek počinje svoju upornu akciju.

“ Vama se već prevrće u stomaku, ali iz obzira prema mladoj mami ili najstarijoj sestri vi i dalje pravite ljubazno lice, milujete malu nakazu po kosici i odgovarate joj: „Jeste, jeste,

ako mislite da je to njemu dovoljno i da će vas sad već jednom pustiti da nastavite razgovor sa njegovom mladom mamom ili najstarijom sestrom.

Zamislite veselu, raskalašnu ženu u crnini, ili razočaranu, prokazanu, životom satrvenu ženu u kakvoj leptirastoj haljini otvorene boje.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

98 ŽIVE LEŠINE OSTAJU 101 SMEJALI SMO SE GLADNI... 106 NA IVICI ŽIVOTA 115 KRAJ MUKA... 120 SAN ILI JAVA 126 OSTRVO SMRTI 133 U FRONT!

Juri bezumno... Ah, smiluj se. Zaošinu. Gr-r-r-ru! Tresnu, urliknu. Tama... ponor... Gr-r-r-ru! Ala u ušima pišti. Ili je to jauk. Gr-r-ru! Neko stenje. Ali šta mi to noge pritiskuje? Gru! Gr-ru! Gr-r-ru! Majko moja!

— Za Stari Adžibegovac, ako uspete da se izvučete. Negde desno svitnu nešto. Ne znam da li je blizu, ili daleko... Noć je stigla, neprozirna i gusta. Kroz tišinu nečujno odmiče zanemela baterija.

Noć je stigla, neprozirna i gusta. Kroz tišinu nečujno odmiče zanemela baterija. Zvecne poneka alka, zastenje kara, ili top, tek koliko da prhne preko naših glava neka zastrašena ptica.

Primicali smo se lagano i obazrivo drumu. Svaki jači klopot topa ili kare pojačavao je moju uznemirenost, verovatno iz straha da neprijatelji ne čuju.

— Razumem! — odgovorio sam tiho. Odgovor je dejstvovao sugestivno na mene. Tako valjda mora biti. Ili su moji osećaji toliko utrnuli, da više nisam svestan svojih postupaka.

Prvi put od početka rata. Njihovo raspoloženje moglo bi se svesti na dvoje: ili energična ofanziva, pa ma svi izginuli, ili da ih raspuste kućama.

Prvi put od početka rata. Njihovo raspoloženje moglo bi se svesti na dvoje: ili energična ofanziva, pa ma svi izginuli, ili da ih raspuste kućama. Ovo srednje stanje, večito odstupanje bez borbe, teško se podnosilo.

Teško je... mnogo teško. Na položajima malo se zadržavamo, ili pojedine komande samo, kao zaštitnica da bi se glavna trupa spasla. Ali obruč se sve više steže oko nas.

Kao da je u ljudima zastao dah, pa im je, u samrtnoj agoniji, svejedno da li će naša artiljerija moći da prođe, ili će je zarobiti. Pred klisurom zastajemo da stvorimo plan.

— Grujo, ko zastane, čovek ili životinja, ubij na mestu i bacaj u reku! — naređivao je glasno Luka da ga svi čuju. — Gospodine poručniče, ramlje mi

Petrović, Rastko - PESME

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

O SITOSTI LEGENDU 9 LOVČEVO BDENjE 11 JEDRILA 13 VUČITRNSKI MOST 16 PESNIK NA VODAMA 18 TREBA PRVO UMRETI ili MALI PERA 20 BODINOVA BALADA 22 MESEC PUN 24 IZ KOVNICE IZAŠAV 27 JUČE I DANAS 31 PROLETNjA ELEGIJA 35 SLOVO

“ Aj! aj! aj! Da li razumeš to, ili ne? Pretrčali konj što mu je još ostalo da umre, Da li razumeš: dok im se zubi klate?

Ni bradate kaluđere, nikada nisi alkohol pio naših zemalja. TREBA PRVO UMRETI ili MALI PERA Neko plače u meni: moj brat ili sestra; Od jutra do večeri njihov glas slušam. Ja sam jak kao most.

TREBA PRVO UMRETI ili MALI PERA Neko plače u meni: moj brat ili sestra; Od jutra do večeri njihov glas slušam. Ja sam jak kao most. Neko plače u meni.

Neko plače u meni, neko plače u meni, Neko plače u meni: biće da je sestra ili brat. Jednom sam rukom uzeo ručicu Perinu, drugom sam rukom uzeo ručicu Stevinu; Tako smo pošli put neba, daleko,

Pripev Umrećemo tiho i mirno Za ovu noć zlatnu, U sapogama srebrnim, U kaftanima: Za kejove pariske, Ili za ma šta bilo; Za jedan osmeh devojački Rado bih dao život svoj.

O Savo reko, ponesi me kao čun dalekome moru, Ili kao oboreno vito stablo borovo; O moje sreće divne, što mi je mladost čedna; Ili se pretvori u deliju da odjurimo u

ponesi me kao čun dalekome moru, Ili kao oboreno vito stablo borovo; O moje sreće divne, što mi je mladost čedna; Ili se pretvori u deliju da odjurimo u lov!

Zadremam večeras, gle, Zauvek, Pitaj ući: Da li to sviraju mazurku ili gavotu, Ili što drugo. Zbogom. U 111/2 opelo, crkva sv. Marka!

Zadremam večeras, gle, Zauvek, Pitaj ući: Da li to sviraju mazurku ili gavotu, Ili što drugo. Zbogom. U 111/2 opelo, crkva sv. Marka!

Ne, Kaica Vojvoda više nisi! Bolani dojčin možda samo. Ili ti je srce ptica što je nogom vezana za granu U mraku: Svaki čas trudi se da poleti, krilima zaleprša, A onda je

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

Je li prošao trenutak? Ili je čitavu večnost putovala? Nije mogla da odredi, kad se, najednom, razmače voda i Sedefna ruža zatvori oči od prejake

Jedino se one od čitavog dečaka vide. A starac Milija kaže: — Ili će dečak napustiti kulu, ili će u njoj ostaviti glavu! Bez Mesečevog cveta nema mu ozdravljenja!

Jedino se one od čitavog dečaka vide. A starac Milija kaže: — Ili će dečak napustiti kulu, ili će u njoj ostaviti glavu! Bez Mesečevog cveta nema mu ozdravljenja! — Potražićemo i naći cvet! — kažu otac i majka.

— Tvoj cvet te čeka! — kaže. — Idi i nađi ga, ili ćeš zauvek ostati nakaza kojoj samo glava raste! Dečak ponovo krete. Ko zna koliko je tako išao?

Odgovorio bi Vedran, ali mu se jezik zamrzao kao ribica u ledenoj vodi. Starac će strogo: — Ili ćeš reći kamo ideš, ili nećeš izaći iz ove šume! Trže se dečak. Sakupi snagu i reče da traži Mesečev Cvet.

Odgovorio bi Vedran, ali mu se jezik zamrzao kao ribica u ledenoj vodi. Starac će strogo: — Ili ćeš reći kamo ideš, ili nećeš izaći iz ove šume! Trže se dečak. Sakupi snagu i reče da traži Mesečev Cvet. — Mesečev Cvet? — planu starac.

Preko neba, kao osmeh, pređe nekakva bleda svetlost. Je li to starac Milija bio? Ili je Majka Voda dečaku rukom mahnula? Vedran nije mogao da odredi. Oči njegove majke zvale su ga izdaleka.

Konačno, pomisli da je i smrt bolja od ovakvog života, pa odluči da pođe i nađe svoje pravo lice ili smrt. Možda Neznanac u crnom ogrtaču i jedno i drugo skriva pod svojom kapuljačom?

Krevelji se, Smešno Lice! Svoje pravo ime već i on sam poče da zaboravlja. Uzalud je tražio da nekom nacepa drva ili istrese tepih i tako zasluži koru hleba.

— Ne oklevaj! — reče Cvet kratko. — Ako već moraš ići — idi! Cvet saže glavu, a Kapljica skoči na Zračak sunca, ili je to, možda, bio nevidljivi nebeski konjić, ko zna? »Visoko, sve više, u plavu zenicu Sunca i ko zna kuda još — idem!

— viknu Kapljica. — Stići ću tačno kroz sto godina, čuješ! — letela je Kapljica mučena sumnjom je li Cvet čuo njene reči, ili je ostao dole bez snage da se odbrani, bez mogućnosti da se nada.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

U koga da se pouzdam? Koga imam? TOMA Nikoga! Sve živo pomrlo!... ARSA Pa koga? Zar Tasu kmeta? On, ako ode tamo, ili sve na mrtvo ime isprebija, ili i sam s njima zasedne, pa onda još veći lom, još veća muka.

TOMA Nikoga! Sve živo pomrlo!... ARSA Pa koga? Zar Tasu kmeta? On, ako ode tamo, ili sve na mrtvo ime isprebija, ili i sam s njima zasedne, pa onda još veći lom, još veća muka.

TOMA Vlast!... ARSA A ja šta da radim? Kome da sudim? Njima ili njoj? Ako bih njih od nje silom odvukao, u zatvor ih metnuo? Ne ide. Svi su to naši, moji, tvoji. A nju?

E s’g dede onuj: Kako k’d Kumanovo čuma bi, k’d se ludi i besni Stojan zagleda u Stamenu, od ujku sestru, pa ili grad da pali ili Stamenu da uzme. I tri dana crkve zatvorene, tri dana čaršija zatvorena.

onuj: Kako k’d Kumanovo čuma bi, k’d se ludi i besni Stojan zagleda u Stamenu, od ujku sestru, pa ili grad da pali ili Stamenu da uzme. I tri dana crkve zatvorene, tri dana čaršija zatvorena.

Kad te je majka rodila, Na šta je okom gledala: Da li na sunce sjajano? Ili jablanče tanano? Bre gidi, džanum, Stojanke, Stojanke, bela vranjanke! TOMA (prvi put se okreće Ciganima.

Jesi li živ? MITKA Za tebe — ne! Mrtav. ARSA (nadnosi se jarosno nad njim): Mito, Mito! Čuj!... Ili ćeš ti, ili ja... MITKA (podiže se, malo uplašeno): Šta? ARSA To! Dosta ja ćutah, trpeh.

Jesi li živ? MITKA Za tebe — ne! Mrtav. ARSA (nadnosi se jarosno nad njim): Mito, Mito! Čuj!... Ili ćeš ti, ili ja... MITKA (podiže se, malo uplašeno): Šta? ARSA To! Dosta ja ćutah, trpeh.

Zašto raspasan, zašto žut, bled?... MITKA (zaglađujući se): Što mi je? Ništo mi nije. ARSA Čuj, Mito. Ili te više (pokazuje na Cigane) s ovima ne nađoh, niti videh u mehani, ili te ja — ja ubih!

Ništo mi nije. ARSA Čuj, Mito. Ili te više (pokazuje na Cigane) s ovima ne nađoh, niti videh u mehani, ili te ja — ja ubih! MITKA (diže se, uplašeno): Zašto da me ubiješ? ARSA Da te ubijem. Hoću. Ubiću te!

Aja! Moj brat, da me je na paran-parče sekaja, pa opet, ne bih mu se podaja. Ali pošto on moli i vika: ili da ga ubijem, ili da ga više po mehane ne sramotim i ne rezilim — e s’s tuj njegovu molbu — zakla me.

Šantić, Aleksa - PESME

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

Svaki, žedan, Prima puno vedro što mu pruža ili Žena ili sestra. I svi piju, piju, I vidi se kako damari im biju Ispod znojna grla u nabrekloj žili.

Svaki, žedan, Prima puno vedro što mu pruža ili Žena ili sestra. I svi piju, piju, I vidi se kako damari im biju Ispod znojna grla u nabrekloj žili.

Ja kraj plota stojim, gledam u vas dvoje; Jednake ste kao kaplje na cvijetu! I ne mogu više znati lepši ko je, Ili ti il' ona?... Kô leptir u letu Sav treptim, i mislim, draga, od vas dvije Koju li bih sada zagrlio prije?... 1918.

Tako ni ljubav ni bole ne pamtiš više Što mi u srce samrtni čemer sliše. Ne znam beše li ljubav veća ili bol vreo? Samo znam da sam jednako s oboje mreo.

Opominje li me, ili se srdi na me? Ipak iz njenog oka žar slatki greje, Što mi svu pamet i cele trza grudi, I dok me ona gledaše strogo

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

Tu težnju nedvosmisleno izražavaju ili ličnosti o kojima se peva ili sami pevači. U vavilonskom Epu o Gilgamešu Engidu — posle pobede nad ne beskim zverom —

Tu težnju nedvosmisleno izražavaju ili ličnosti o kojima se peva ili sami pevači. U vavilonskom Epu o Gilgamešu Engidu — posle pobede nad ne beskim zverom — kaže Gilgamešu: „Prijatelju

pored ove težnje (i za samu ovu težnju), neophodni su i određeni socijalni uslovi, bez kojih ona ne može da se pojavi ili se gasi.

Na primer, Grci u poređenju s modernim narodima, ili pak Šekspir. U pogledu oblika umetnosti, kao što je, na primer, ep, čak je priznato da u svom klasičnom vidu, koji

i društvo). Egipatska mitologija nikad nije mogla postati tle ili materinsko krilo grčke umetnosti. Ali u svakom slučaju jedna mitologija.

Sa druge strane, je li Ahil mogućan uz postojanje baruta i olova? Ili uopšte Ilijada uz štamparsku presu ili čak i štamparsku mašinu?

Sa druge strane, je li Ahil mogućan uz postojanje baruta i olova? Ili uopšte Ilijada uz štamparsku presu ili čak i štamparsku mašinu?

U svakom slučaju, bio je to takav stupanj na kome su izuzetno obdareni pojedinci — poznati ili legendarni pesnici, ali svakako pojedinci — iz bogate pesničke tradicije i tradicionalnim stilskim sredstvima stvorili

ali svakako pojedinci — iz bogate pesničke tradicije i tradicionalnim stilskim sredstvima stvorili u potpunosti ili, bar, najvećim delom „nacionalnu“ epopeju. Sudeći prema poznatim epopejama.

Na kraju rodovskog i u ranom ili nerazvijenom klasnom društvu, kad je epska poezija dostigla vrhunac, podela rada bila je već odavno izvršena,

Brankovića za izdaju, koju ovaj nije počinio, ali koju nosi u ime svih onih feudalnih gospodara što su, držeći se više ili manje pasivno, potpadali pod Turke i gubili se među njima.

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

neka ljutnja Da čoveka ljuti Kad bi čovek znao Za sve što ga čeka Ne bi se ni rađo U vidu čoveka Već bi bio ptica Ili vredna pčela Ili samo bagrem Negde na kraj sela A MAZE TATINE Mamine maze Na čistoću paze A tatine maze Na

ljuti Kad bi čovek znao Za sve što ga čeka Ne bi se ni rađo U vidu čoveka Već bi bio ptica Ili vredna pčela Ili samo bagrem Negde na kraj sela A MAZE TATINE Mamine maze Na čistoću paze A tatine maze Na čistoću gaze Mamine

je zanat obdaren Lako je za hranu Radio bih ceo dan U nekom dućanu REKOŠE MI BUDI PEKAR Rekoše mi budi pekar Ili mlekar Biću pekar Al ispadoh pravi prasac Nisam znao šta je kvasac Rekoše mi budi kuvar Nos u duvar Biću kuvar

sjajne I opasne morske tajne KAPETAN JE PITAO MORNARA Kapetan je pitao mornara Gde želi da provede leto Na kopnu ili na brodu A mornar ajkula stara Reče MORE PROKLETO UZE MI SVU SLOBODU ŽELIM DA IDEM U ČAČAK Kapetan je pitao

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

Duge noge brzo su donijele dječaka do jedne manje zaravni usred Gaja. Ličila je na dno kakve plitke činije ili tepsije u kojoj se peku pite. Kad se spustite na to poljanče, već ste zaklonjeni od svačijeg pogleda. — Ku-ku!

— Phi, baš su mi i to neki kićeni sveci! Da oni mene nešto zamole, na primjer da se igramo „trule kobile“ili šta bilo drugo, ja bih odmah skočio. — Ma šta ti to gunđaš? — upita ga Jovanče, njegov drug iz klupe. — Ništa.

djevojčica sklonila bi se samo za kratko vrijeme i tek je dječaci smetnu s uma, a ona već viri iza nekog žbuna ili šuškajući izlazi iz visoka kukuruza. — Eno je opet, đavo je odnio! — istom bi povikao neko od družine.

Čitava grupa sad malo slobodnije živnu. Nije tamo, znači, nikakav razbojnik, mrtvac ili nešto slično. To je neko od poznatih. — Ej, pokaži se, nemoj nas plašiti. Prsti na nogama opet obijesno poigraše.

Prvi se na vidiku pojavio Đoko Potrk. Jurio je drumom kao da ga vija roj pčela, bijesno pseto ili kakav Gligorije crkvenjak s toljagom na ramenu. — Stoj!

Mačku odumriješe noge. — Vuk! Doručkuje ili magarca ili Strica. Kako bi sad Mačak rado strugnuo, kad bi samo vladao nogama!

Mačku odumriješe noge. — Vuk! Doručkuje ili magarca ili Strica. Kako bi sad Mačak rado strugnuo, kad bi samo vladao nogama!

Udarac ponovo tresnu po spavaču. Stric skoči sad još više poplašen. — Šta je sad ovo?! Batine s neba padaju ili... Dječak popade magarca za ular. — Ti si se na mene ritnuo, priznaj!

Šta onda? Ili je ovo neko čudo ili sam ja magarac još veći od Sivca! — Ti si magarac, i to najveći! — dreknu Mačak isakačući iza

Šta onda? Ili je ovo neko čudo ili sam ja magarac još veći od Sivca! — Ti si magarac, i to najveći! — dreknu Mačak isakačući iza bukve.

Najzad Mačak pronađe u svojoj „radionici“veliku iglu za šivenje samara, zvanu „samarnjača“ili „čuvaldus“, zatim jak i debeo konac i, konačno, čvrst karton od jedne kutije u koju je nekad bio pakovan otrov za

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

ČETIRI RIFA PLATNA 159 SEDAMDESETORO BRAĆE AVIMELEHOVE 160 VIZIJA PROROKA JEZEKILjA 161 JOANATANOV MED 162 LITOSTROTON, ILI GLAVA ADAMOVA 163 IGRA DAVIDOVA 164 AVESALOM DUGOKOSI 165 GEDEONOVE TESTIJE 166 KAKO JE UČINIO FINEES NA

GRAD 221 JUDEJSKE POVESTI 223 SOLOMONOV GREH 225 ŠARENA RIZA AHAROVA 227 O GRIŽI SAVESTI 229 O RODOLjUBLjU ILI MILOSRDNI SAMARJANIN 233 RIBOLOV POSLE SMRTI 234 KLADENAC JAKOVLjEV 235 ŠETAČI PO MORU 239 BESOVI HRISTU

POSLE SMRTI 234 KLADENAC JAKOVLjEV 235 ŠETAČI PO MORU 239 BESOVI HRISTU GOVORE 242 NESTOJEĆI GRAD ILI GLASONOŠA OD SUDIJE DO SUŽNjA 244 RASKOL CRKAVA 246 BROD NESLOGE 247 TRUS U CARIGRADU 249 BUNA U PRICARIGRADSKOM

391 STRAŠNI KRČMAR 392 POGREBNA BESEDA 394 SUSRET U SNU 395 PAKAO SAMOĆE 396 IZ METAFRASTA 397 BOG STRAHA ILI CRNO OGLEDALO 399 BOG STRAHA 401 PAHORSKI BOG SE SRDI 403 PROROK GOVORI 404 U VOĆNjAKU OBRATOM ČARDAK 405 BOG

NEDOSTIŽNOSTI SAZNANjA 418 SVETLOST KOJA NE STARI 419 O ZVEZDANOM PORETKU 420 STVARANjE SVETA 421 TANCI ILI FILOSOFIJA?

I ovim eto, ustopce da ide, a na ove da i ne gleda? Tko mrtvu živu li reč prima? A da tko li voli u kolibi ili u gradu velikom boraviti, i naseobu, ili iz sela beg i krijenje? Ko mrak negoli svet?

Tko mrtvu živu li reč prima? A da tko li voli u kolibi ili u gradu velikom boraviti, i naseobu, ili iz sela beg i krijenje? Ko mrak negoli svet? Ko li voli rit više bistrog izvora planinskoga piti?

Ko li voli jed negoli med? Ko maćehu nego svoju rođenu majku? Oca i očuha? Trnje i lepu, čistu zemlju? Ko strnjište ili pšenicu?

Jedan sije u svoje telo, drugi pak sije u svoju dušu. HVATANjE SENKE Bilo li, ili ništa ne bilo, priviđeno, pak nestalo ga, razvijalo se vetrom i otišlo ka ispod trčućih kola prah i dim u maglu!

Svakom se tako isto prigađa, kano u snu nešto da vidi, ili senku donekle motri, te je hvata rukom da je zaustavi i udrži. Nije li u tom ljudni lud? Niti je što tvrdo ni stojeće!

se sa svojima vlasima zašto nisam kteo ujedno s onom bludnicom ženom na Hristovu priliku kome god svešteniku ili putniku, iz daleka gostu, oprati nogu ni vodom, a kamoli suzami svojim, i mešte svojih kosa, bar krpom da otrem.

Smrt ne očekuje prolaženje godina. Da kad ti spavaš, eda čuješ ko je na te došao da te pokrade ili ubije? Tako i toga časa ne moš znati u koje će dobi doći angel. ZEMLjA SI...

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela.

prvoga dana Božića i Uskrsa, slave i Todorove subote (kad se pričešćivao), nije bilo dana da Pote nije dobio šamara, ili u dućanu, ili na česmi.

Božića i Uskrsa, slave i Todorove subote (kad se pričešćivao), nije bilo dana da Pote nije dobio šamara, ili u dućanu, ili na česmi.

Čak i prozaični ćir-Moša Abenšaam pevušio bi je kad bi što dobro prodao, ili kad bi, sarafeći, koga zabušio i prevario — i on bi, trljajući ruke, pevao tu pesmu.

na nasrtanje na obraz i veru, i kaže da je doneo ključeve od kuće svoje i da ostavlja u amanet njemu čeljad i dvore svoje; ili neka prima ključeve ili neka pomogne vlašću svojom.

veru, i kaže da je doneo ključeve od kuće svoje i da ostavlja u amanet njemu čeljad i dvore svoje; ili neka prima ključeve ili neka pomogne vlašću svojom. A paša mu se pravda, obećava, a što obeća, to će i ispuniti — zna to čorbadži-Zamfir.

A i paša je znao uvek šta radi; znao je on da je Zamfir sila i u Stambolu. Smenio je on ili, kako tamo kažu, „surgunisao“ je tri paše.

na one seljačke, grubo odeljane i sklepane tronožne stoličice, nalik na papudžijske, pa povazdan peku i srču kafu, ili jedu pečene semenke od bundeve ili kokice od kukuruza i, onako raskomoćene, samo u jelečićima i šalvarama, slušaju

i sklepane tronožne stoličice, nalik na papudžijske, pa povazdan peku i srču kafu, ili jedu pečene semenke od bundeve ili kokice od kukuruza i, onako raskomoćene, samo u jelečićima i šalvarama, slušaju novosti iz komšiluka, mahale i grada;

One ga i ne zovu drukče nego čorbadžijo, ’adžijo ili čičo, ženu njegovu Tašanu — čorbadžike, ’adžike ili strinke, a njihovu mezimicu Zonu zvali su prosto Zone.

One ga i ne zovu drukče nego čorbadžijo, ’adžijo ili čičo, ženu njegovu Tašanu — čorbadžike, ’adžike ili strinke, a njihovu mezimicu Zonu zvali su prosto Zone. Uopšte, odnošaj je patrijarhalan i srdačan.

’Ajde, pa će ti poigram u svadbu! Hahaha!“ smeje se čorbadžija, pa je uštine za one njene jedre i rumene obraze, ili je potapka po gojnim plećima, od kojih čisto hoće da prsne ono malo jeleče njeno.