Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Kljunović i kapetan [Jovan] Bežanović; a iz valjevske nahije bio je: moj otac Aleksa obrlajtnant, Petar Rakarac, Lazar Ilić; Mali Janko [Petrović] i Milisav Milošević lajtnanti; pop Ćuka [Popović?] bio je fendrik, a Đoka Mićanović stražmešter.
” Moj otac ne htene ostati, nego se vrati kući u Brankovinu, a za njim Lazar Ilić iz Jabučja i Petar iz Rakara, a oni drugi ostanu, te su svi išli na Francuza vojevati, kao Mali Janko, Milisav
severa pak s valjevskom na Tatincu, Krčagovu do Kruščice; Milan uz reku Đetinju od istoka sa Rudničani; prota Milutin [Ilić] gučanski od juga sa Zabučja. I tako se žestoko tuku. Dođem sa topovima i onom vojskom, koja [je] potkrepila opsadu.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
TOMAZEO 206 BRANKO RADIČEVIĆ 209 BOGOBOJ ATANACKOVIĆ 214 JOKSIM NOVIĆ OTOČANIN 217 JOVAN SUNDEČIĆ 219 JOVAN ILIĆ 221 ZMAJ JOVAN JOVANOVIĆ 223 ĐURA JAKŠIĆ 229 LAZA KOSTIĆ 234 STEVAN VLAD.
RANKOVIĆ 297 STEVAN SREMAC 299 RADOJE DOMANOVIĆ 303 SVETOZAR ĆOROVIĆ 305 VOJISLAV J. ILIĆ 307 VLADIMIR M. JOVANOVIĆ 314 MILORAD J.
Popović i Jovan Ilić. Odziv je bio slab, a kada mu je zabranjen prelaz u Srbiju, prestao je izlaziti. Medaković nije imao više sreće ni sa
U njoj su radili ne samo stariji pisci, kao Jovan St. Popović i Joksim Nović Otočanin, no i mlađi, kao Jovan Ilić, Jovan Jovanović, Đura Jakšić, Stevan Vlad. Kaćanski. Ono što je bila Sedmica za Vojvodinu bila je Šumadinka za Srbiju.
Popović, Jovan Ilić), nacionalan i liberalan, imao je lepog uspeha i ostavio je traga i dobrih uspomena. Đorđe Maletić je u dva maha
U njenom uredništvu su bili Jovan Jovanović i Laza Kostić, i na njoj su pored te dvojice radili: Đura Jakšić, Jovan Ilić, Stevan Kaćanski, Jakov Ignjatović, Ljubomir P.
Ljubiša, no i pisci iz istočnih krajeva, kao Đuro Daničić i Jovan Ilić i nekoji omladinski pisci, južno narečje nije preovladalo.
Matica hrvatska, u redakciji hrvatskog pesnika Huga Badalića, izdala je njegove Izabrane pjeѕme. JOVAN ILIĆ Sa Ljubomirom P.
JOVAN ILIĆ Sa Ljubomirom P. Nenadovićem Jovan Ilić pripada prvom srbijanskom naraštaju koji se početkom četrdesetih godina javio u književnosti.
uglavnome ostao veran pesničkim idejama i navikama svoga doba, ostao vazda didaktičar i »objektivan« pesnik, dok se Ilić menjao, iz »objektivne lirike« u kojoj je počeo, razvio se u romantičara, jednog od najkarakterističnijih romantičara
Rođen u Resniku 1824. godine, Ilić je gimnaziju učio u Kragujevcu, Licej u Beogradu, a filozofiju u Beču. U prvom omladinskom pokretu pred 1848.
Živeći vrlo povučeno kao otac cele jedne književne dinastije, umro je u Beogradu 12. marta 1901. godine. Jovan Ilić pripada prvom omladinskom naraštaju, onom koji se u književnosti i u javnom životu javio pred 1848.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Vojislav J. Ilić DEČJA ZBIRKA PESAMA „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Vojislav J. Ilić DEČJA ZBIRKA PESAMA Sadržaj I 2 ŠKOLSKO ZVONCE 3 SRPKINjICA 5 RAZGOVOR MALE SRBADIJE S OTADžBINOM 6 II 7 VESNIK
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
jesmo li se namestili ?... Pera Ilić, pisar ovog sreza i platodavac učiteljski... Hm... da... čujemo mi tamo u srezu, dođoše nam posle i akta o vašem
— Pre... predsednik pododbora... Dragoljub Ilić... izgovori on oštro, zamuckujući na prvoj reči. I Gojko priđe k Dragoljubu, rukova se sa njim, pa mu objasni dolazak
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
IVKOVIĆ: A vi? JEVREM: Pa, znate... IVKOVIĆ: Opet Ilića? JEVREM: Kažu: on je najbolji! IVKOVIĆ: Ama, ja čujem da Ilić neće ovom prilikom biti biran. JEVREM: Kako to? IVKOVIĆ: Ta već znate da je načelnik u zavadi sa Ilićem, pa...
JEVREM: Pa jeste što kažeš, on će znati! A ti baš misliš: neće Ilić biti biran? IVKOVIĆ: Ono, znate kako je, i Ilić ima svoje ljude, pa ako udari ustranu, može svašta biti!
JEVREM: Pa jeste što kažeš, on će znati! A ti baš misliš: neće Ilić biti biran? IVKOVIĆ: Ono, znate kako je, i Ilić ima svoje ljude, pa ako udari ustranu, može svašta biti! JEVREM: A to bi vi kao voleli, da on udari ustranu?
JEVREM: A što ne stoje dobro? JOVICA: Veli: „Oni naši u Beogradu kanda ne bi hteli više da im Ilić bude poslanik”. JEVREM (kao bajagi iznenađen): E, boga ti, kako to? JOVICA: Eto, tako mi kaže čovek, od reči do reči.
JOVICA: Eto, tako mi kaže čovek, od reči do reči. JEVREM: Ja to, bogme, ne verujem. Što, brate! Ilić je baš čovek na svome mestu. JOVICA: E, vidiš, onima tamo gore nije na svome mestu! JEVREM: Pa sad?
JEVREM: Čujem, onako, sasvim poverljivo, da je načelnik dobio jedno pismo iz Beograda da se Ilić ne bira za poslanika. SRETA: Gle, molim te! To nisam čuo? A zašto?
SRETA: Gle, molim te! To nisam čuo? A zašto? JEVREM: Oni su, znaš, i inače u svađi, načelnik i Ilić, pa sad oni iz Beograda pristali uz načelnika da nađe nekog mekšeg. SRETA: Gle, molim te! A ko to tebi reče?
SRETA: Pa žena, vidiš, neće bez tvog pitanja. JEVREM: Jest, nego... (Zamisli se rasejano.) A Ilić? SRETA: Šta Ilić? JEVREM: Ako on, na primer, neće da primi načelnikov savet da se odrekne, nego udari ustranu...
SRETA: Pa žena, vidiš, neće bez tvog pitanja. JEVREM: Jest, nego... (Zamisli se rasejano.) A Ilić? SRETA: Šta Ilić? JEVREM: Ako on, na primer, neće da primi načelnikov savet da se odrekne, nego udari ustranu...
Metneš ga na kantar, vidiš koliko je teško, odrešiš kesu pa platiš. Ono, ne kažem da će to ići sasvim kao namazano; Ilić će se uzjoguniti, ali spremi kesu, pa eto ti! JEVREM: Kako to misliš?
JEVREM: Kako to misliš? SRETA: Pa eto tako: ti, gazda-Jevreme, imaš para, Ilić ima narodno poverenje. Dobro! Da postavimo svaku stvar na svoje mesto.
Dobro! Da postavimo svaku stvar na svoje mesto. Ilić petlja i ne može da sastavi kraj s krajem, a tebi se, gazda-Jevreme, pomalo i preliva; njemu plaćanje najahuje na
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Sad je smenjen jedan frakcionaš, i to zadrti, a znaš ko dolazi na njegovo mesto? Ilić, drug Ilić, odličan kadar, proveren! Išli smo zajdno u zanatlinsku... IKONIJA: Šapto si mu ono od Đure Jakšića!
Sad je smenjen jedan frakcionaš, i to zadrti, a znaš ko dolazi na njegovo mesto? Ilić, drug Ilić, odličan kadar, proveren! Išli smo zajdno u zanatlinsku... IKONIJA: Šapto si mu ono od Đure Jakšića!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Ja vidim da sam pijan, i ako - zašto bih krio? Dirnuo pehar nisam. V. Ilić LVIII SOK U širokom hladu palmine lepeze Leži lepa Naksis. Podne je vrh Nila.
On ljubi hladni kam“. V. Ilić LX KORINTSKA HETERA Krilata Božice moja! hajd'mo u doba ono Kad Helagabala Avgust vladaše bogatstvom Rima; Hajdemo u
Uz udar srebrnih struna Izvesno leventa neki pozdravlja srdačnog druga. V. Ilić LXI U stablu kedra, gle, te čudne r'ječi, Što n'jemim glasom o ljubavi zbore!
Pa prekrstiv ruke na blažene grudi, Rujnu zoru čeka da nebom zarudi... V. Ilić XCVII ANĐEO TUGE Sa raspuštenom kosom, pod vencem od ljubičica, Spustivši bleđanu glavu na zvučnu srebrnu liru, Ja
Ona ga u nebo diže, dajuć' mu krioca svoja... Muzo! Hajdemo njojzi, jer to je sestrica tvoja. V. Ilić XCVIII VEČE Rumene pruge već šaraju daleki zapad, Klonuo počiva svet.
V. Ilić XCIX JESEN K'o gorda carica i bajna, sa snopom zlatnoga klasja, Na polju Jesen stoji. Sa njene dražesne glave Lisnatih
I strasno šaptanje tada Kroz mirni prošušti dom - al' i to gubi se brzo, I san lagano pada... V. Ilić S U POZNU JESEN Čuj kako jauče vetar kroz puste poljane naše, I guste slojeve magle u vlažni valja dô...
Sa krikom uzleće gavran i kruži nad mojom glavom; Mutno je nebo svo. V. Ilić CI Sivo, sumorno nebo. Sa starih ograda davno Uveli ladolež već je sumorno spustio vreže; A dole, skrhane vetrom, po
I kiša dosadno sipi, i sprovod prolazi tako, Pobožno i polako. V. Ilić CII POSLEDNjI GOST Ponoć je odavno prošla. U krčmi nikoga nema, Osem krčmara starog, što zguren kraj toplog
V. Ilić CIII ZIMSKO JUTRO Jutro je. Oštar mraz spalio zeleno lisje, A tanak i beo sneg pokrio polja i ravni, I sniski trščani
V. Ilić CIV GRM Munjom opaljen grm na surom proplanku stoji, K'o crn i mračan div. I guste travice splet Gordi mu uvija stas;
V. Ilić CV VESELO JE... Veselo je mlado jutro, Ptice dižu graju, Šuma lista, trava gori U sunčanom sjaju. Na mom krilu započ
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
O LAZARU PARDONU, ČOVEKU KOJI NIJE GOSPODIN 171 POGIBIJA JAĆIMA MEDENICE 176 OSLOBOĐENjE 186 IVAN — ILIJA ILIĆ 193 SVEDOK 200 ZAVEJANI 204 ČISTAČ 209 SVI SMO MI KOLETA OD ROZENA 212 BAKUĆ ULIJA I DRUGE
Nema šale! Gura ti ovo k’o mećava! Ne čeka ni tebe, ni mene! Ne pita ni za Janka, ni za Marka! IVAN — ILIJA ILIĆ Mi se sretosmo slučajno, trgovački putnik, čini mi se da se zvao Ivan ili Ilija Ilić, i ja.
IVAN — ILIJA ILIĆ Mi se sretosmo slučajno, trgovački putnik, čini mi se da se zvao Ivan ili Ilija Ilić, i ja. Zajedno smo čekali voz, koji je po navici odocnio da na vreme pođe, popili po kafu u restoraciji, pa smo se
Jedna stranka ima da bude čista kao crkva, pa tek onda da braniš svoju veru kao pravu veru.“ Ovaj Ilija ili Ivan Ilić bio mi je inače, a i zbog ovakvih svojih nazora, retkih u današnje vreme, postao odmah simpatičan, i on je to mogao
Ilija — Ivan Ilić, čovek dosta trezven, a pored toga i vaspitan prilično, izašao mi je u ovom pogledu smesta u susret, iako sam primetio
Ovoga puta, međutim, toga kufera sa njim nije bilo, jer je Ivan Ilić, koristeći praznik, kao što sam rekao, išao samo na izlet i da bi popio nekoliko čaša friške kisele vode u poznatoj
I u tome redu misli Ilija Ilić opet potonu u politiku. Ja već vidim da tu ne pomaže ništa, gledam u sat i tešim se da ćemo skoro stići tamo gde smo
Odseli u prvi hotel. Umili se, presvukli, doterali ali gde li ćemo u kišu? Izašao Ivan Ilić u hodnik, šetka, posmatra i osmatra. Ovaj hodnik gleda u avliju, u letnju baštu.
“ Kažem ja to, ali nemam kome, ništa ne vredi šta govorim: zakopao se Ilija Ilić na onom mestu, pa ga ni šest čifta volova odande ne bi pokrenuli.
— Hoćemo, hoćemo — odaziva se narod i nakreće poliće. Nakreće narod poliće, i ja to gledam, ali vidim kako se Ivan Ilić uskomešao, pa se na prste podiže kao da hoće da govori.
— Dajte mi reč — veli Ilija Ilić — hoću ja da govorim. — Ko je ovaj — viče narod sa svih strana — šta hoće on, ima li on pravo da govori? — Ima! Nema!
Pase najedanput narod ućutao, i Ilija Ilić stao da govori: — Ne, ne — viče iz sveg grla Ivan Ilić — vi to ne znate, ja da vam kažem. Ne, ne, ja da vam kažem!
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Do promene je došlo tek kada je, jednostavno, napušten narodni stih. Pri tome je, kao što je poznato, Vojislav Ilić taj stih zamenio antičkim heksametrom.
Vojislav Ilić se nalazi na samoj granici kada je romantizam – a u prozi realizam – smenila naša moderna. Njegova poezija kod nas
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Sabrane ro Slavoljubu Slavončeviću, Zagreb, sv. III, 1852, 47—8, gde je Slavončević (u stvari, Luka Ilić), u četiri knjižice (od 1847—52), štampao množinu kalfinskih pesama, kako ih on dobro naziva, za razliku od narodnih
Slavončević-Ilić-Oraovčaninova verzija Vidakovećeve pesme glasi ovako: AKO ZA ME I NIJE! Pojte, mile i ljuvezne Oko mene ptičice.
spominje nisu ušli u Antologiju stoga što doba njihovoga glavnog pevanja pada posle Branka, ne pre njega; takvi su Jovan Ilić, Ljubomir P. Nenadović, Stevan Vladislav Kaćanski.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
književnom pokolenju pripadaju filolog Đura Daničić, romantičarski pripovedač Bogoboj Atanacković, pesnik Jovan Ilić i, kao najznačajniji, putopisac Ljubomir Nenadović (1826-1895), sin Prote Mateje.
Realistički program imao je mnogo manje odjeka u poeziji nego u prozi. Jedini istaknuti pesnik tog razdoblja, Vojislav Ilić (1862 - 1894), sin Jovana Ilića, iako ima dosta zajedničkog sa suvremenim pripovedačima (objektivni karakter njegove
sklon inovacijama Milutin Uskoković (1884-1915) napisao je da romana iz beogradskog života: Došljaci (1910) i Čedomir Ilić (1914).
Ilić, Vojislav J. - PESME
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Vojislav Ilić PESME „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije klasičnih dela srpske
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2009. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Vojislav Ilić PESME Sadržaj I 1 ZADOCNjENI PUTNIK 2 MOLITVA 3 NAD BEOGRADOM 4 LjUBIM TE, DUŠO!
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
1834, Timotije Ilić Prijatelja srpske mladeži 1840, Dimitrije Obradović štampa Zlatna zrna za mlade i stare oboeg pola 1846. itd.).
Rođen Timotije Ilić 1799. Nikolaj Lazarević: Život i črezvičajna priključenija slavnog Angleja Robinsona Kruse ot Jorka, sobstvenom rukom
Timotije Ilić: Prijatelj serbske mladeži (prevodi i originalna sočinjenija, knj. 1 (knj. 2 1843, knj. 3 1845) 1842. Rođen Milorad P.
Umro Timotije Ilić Branko Radičević: Pesme II 1853. Umro Branko Radičević. Milan D. Rašić: Čiča Tomina koliba. Prevod dela Harijete
Đorđe Natošević: Biserje i drago kamenje. Moralističko-poučni tekstovi (prevodi i prerade) 1862. Rođen Vojislav Ilić Branko Radičević: Pesme III U podlistku Trgovačkih novina objavljen prevod Servantesovog romana Don Kihot 1864.
Umro Vojislav Ilić Pokrenut list Lasta u Beogradu 1895. Umro Ljubomir Nenadović Umro Milorad P. Šapčanin U Požarevcu izlazi list
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Za jednim dugim stolom sedeli su okupljeni: Milovan Glišić, Milutin Ilić, Simo Matavulj, Dragomir Brzak, Vladimir Jovanović, Nikola Đorić, Dragutin Ilić, Paja Adamov, Ivo Vojnović, Kosta
su okupljeni: Milovan Glišić, Milutin Ilić, Simo Matavulj, Dragomir Brzak, Vladimir Jovanović, Nikola Đorić, Dragutin Ilić, Paja Adamov, Ivo Vojnović, Kosta Arsenijević, Stevan Sremac, Janko Veselinović, Vojislav Ilić, Svetolik Ranković,
Nikola Đorić, Dragutin Ilić, Paja Adamov, Ivo Vojnović, Kosta Arsenijević, Stevan Sremac, Janko Veselinović, Vojislav Ilić, Svetolik Ranković, Ilija Vukićević, Aleksa Šantić, Milorad Mitrović, Ivo Ćipiko, Svetozar Ćorović, Milorad Petrović,
Pri toj reči Jankovoj prođoše prstima kroz bradu Dragomir Brzak, Vlada Jovanović, Nikola Đorić i Dragutin Ilić, a Vojislav pogladi svoju pažljivo podšišanu Šekspirovu bradicu, dok Kosta Arsenijević zari svoje suve prste u
– Ima reč Vojislav Ilić! – prekida Borino gunđanje predsednik. Vojislav se diže, uspravi i zanese glavu unazad, provuče ruku kroz kosu, pa je