Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
»U svoje vreme — pisao je 1887. Milorad Šapčanin — učinili su Nenadovića Popara i Jovana Ilića Hasan Pepeljar toliki utisak da su ih naizust znale čak i stare sudije i pomoćnici načelstva.
[Ceo jedan ciklus pesama Jovana Ilića nosi naslov Oh, i taj naslov mogao bi se proširiti na celu srpsku romantičarsku poeziju.
veku, i dva pisca iz početka XIX veka, somborskog paroha Stefana Ferenčevića i igumana manastira Gomirja Sevastijana Ilića, koji su svoje male zbirke štampali u Novinama serbskim za 1818. i 1820.
obrasce dobre srpske versifikacije, i on će u pogledu forme ostati glavni pesnički uzor srpski sve do pojave Vojislava Ilića. OPŠTI POGLED. — Poezija Branka Radičevića imala je zanimljivu sudbu u srpskoj književnosti.
Ljubišu, Milovana Glišića, Jovana Ilića, Jakova Ignjatovića, Milorada Šapčanina, Stevana Vlad. Kaćanskog i druge. List je počeo sa znatnim moralnim i
Lazarevića i Vojislava J. Ilića. Osamdesetih godina u Otadžbinu se više no ranije obraća pažnja na nauku, naročito na nacionalne nauke, srpsku istoriju,
ali, u naknadu za to, on je veliki umetnik, i njegov značaj u srpskoj pripoveci je onakav kakav je značaj Vojislava J. Ilića.
VOJISLAV J. ILIĆ ŽIVOT. — Sin pesnika Jovana Ilića, rodio se 1860. u Beogradu. Škole je učio neredovno, i napustio gimnaziju.
Ostalo su napisi o neznatnim i efemernim knjigama toga doba. Svi ti prozni radovi Vojislava J. Ilića od značaja su samo utoliko što pomažu boljem shvatanju njegovog glavnog, poetskog rada. REAKCIJA OMLADINSKOJ POEZIJI.
MELANHOLIJA. — Ali ono što je glavno u poeziji Vojislava Ilića, to je njegova intimna, lična poezija, poezija refleksivna, melanholična i elegična.
NjEGOVA UMETNOST. — Pesničke sposobnosti Vojislava Ilića bile su vrlo velike. On je imao retku osetljivost, urođenu otmenost i finoću, živ smisao za lepotu, osećanje ritma i
— Lepota i melodičnost stihova, savršenost metrike, nov ritam, to su najglavnije spoljne pesničke osobine Vojislava Ilića.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
videćemo... možda nećemo njega. JEVREM: Hoćete novoga? IVKOVIĆ: A vi? JEVREM: Pa, znate... IVKOVIĆ: Opet Ilića? JEVREM: Kažu: on je najbolji! IVKOVIĆ: Ama, ja čujem da Ilić neće ovom prilikom biti biran. JEVREM: Kako to?
ko zna kako je on to gore, u Beogradu, predstavio; tek čuo sam da je načelnik jednom svom prijatelju rekao: ja izbrisah Ilića! JEVREM: Gle, molim te, baš tako rekao?
JEVREM: E, to ti ne valja, gospodine Ivkoviću. Ne valja ti što si otišao u opoziciju, a sad se još raduješ i za Ilića. Kamo sreća, kako sedimo u istoj kući, pod istim krovom, da smo još i u istoj partiji, pa da prijateljski razgovaramo,
Velim, znaš, ovo je sad dobra prilika... kad bi namesto Ilića ja nešto otišao u skupštinu. JEVREM (prenerazi se): Poslanik da budeš?
Vidiš, oni iz Beograda traže mekšeg čoveka; zar ti ne nalaziš da sam ja mekši od Ilića? SRETA (sad mu je jasno): Ja, ja, ja, ja, ja!... (Udara jezikom o nepce.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Ima on i drugo prezime, ali pod ovim je mnogo poznatiji. Možeš se odrati pitajući za Miću Ilića, malo će ko da ti kaže da ga zna, ali kad kažeš: Mića »Oficir«, svak zna.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Na visokim topolama vide se jata pokislih vrana. Gledam ja Ivana Ilića, vidim, velika ga tuga obuzela. Prilazim ja, ali me on i ne opaža.
Muvaju Iliju Ilića, muvaju mene, svi se redom muvaju. A ja navaljujem: „’Ajdemo“, kažem, „odavde, nije ovo, čoveče Božiji, za nas; mi smo
Vučem ja Ivana Ilića za rukav, pritiskam nogom i odvraćam, ali se on žustro trza i otima, pa ustaje i pruža ruku tamo ka onom predsedničkom
— I ja sam, braćo — reče seljak. — Čujmo; čujmo! — zaori se sa svih strana, i svi se okretoše od Ivana Ilića. — Daj Bože! — prekrsti se onaj seljak. Pa ga podigoše na jednu tezgu. — Hoćete li da čujete? — reče on opet.
“ „Jok“, branim se ja, i kao Petar Hrista, triput uzastopce odričem se moga saputnika Ilije Ilića. „Nikad ga nisam video, ničega zajedničkog sa njim nemam.“ Pa se za tren oka razbegao narod.
“ Pa se za tren oka razbegao narod. I za malo, pa samo crvene policijske kape stajahu oko Ilije Ilića. Leži on krvav, izgužvan, žut, stenje, previja se.
— Narod, gospodine! — Kako narod? — Pa tako, narod, ljudi, vrljikama, svačim. I sačiniše protokol, i smestiše Iliju Ilića u bolnicu. Dva sam dana presedeo kod njega, a trećeg sam ga natovario na voz.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Narodni stih zamenili su stranim – dvanaestercem i jedanaestercem iz francuske poezije – i pesnici koji su došli posle Ilića: Milan Rakić i Jovan Dučić. Ovakva nagla promena stila može se različito tumačiti.
Pažljivom proučavaocu neće promaći da već kod Ilića, a u punoj meri kod Rakića i Dučića, postoji novi vid sintakse: izgrađenije, elastičnije, s pokretljivijim delovima
Od Vojislava Ilića, preko Rakića i Pandurovića do Disa, udeo smrti gradualno se uvećavao. Ne samo što se, recimo, draga poglavito
A šta nam se nudi? Prosto modernizam. Modernizam u više navrata, od Vojislava Ilića (pranosioca) do blizu našeg vremena, posle čega sledi postmodernizam.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Vojislava Ilića sa sledbenicima). Zanimljivo je da smenjivanje književnih pravaca ili stilskih formacija može pokatkad dovesti i do toga
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Jedini istaknuti pesnik tog razdoblja, Vojislav Ilić (1862 - 1894), sin Jovana Ilića, iako ima dosta zajedničkog sa suvremenim pripovedačima (objektivni karakter njegove poezije, njena deskriptivnost i
U srpskoj književnosti slične pojave zapažamo ne samo u pojavi parnasovske lirike Vojislava Ilića, koja je 90-ih godina prošlog veka imala veliki broj sledbenika i dominantan uticaj, nego i u književnoj kritici.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Save Srbskog“ predstavlja svojevrsnu najavu pesme „Sveti Sava“ Vojislava Ilića pošto peva o odlasku Rastka Nemanjića u manastir.