Upotreba reči ima u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Početak joj je uzdisaj i krznica; svršetak joj je pokrov i uzdisaj. Ali među kolevkom i grobom ima i varijacija, kao: leptir, cveće, ruzmarin, devojka, isparan oklop, venac lavorov... A posle?...

O, znam te ja, ti, neblagodarni narode! A ima li Srbina da te ne zna? Vekovi protekoše kako po dubini srca našega riješ i svaki koren u njemu, iz kojega bi sjajnija

Eto, dragi prijatelju, od sviju naših veština pesništvo je na najvišem stupnju: pa kaži ti meni koliko nas ima koji bismo umeli i hteli praviti razliku među Brankom i M. D. Rašićem?

Ja sam se isprva ustezao, ali, kad mi on sasvim ozbiljski reče da mi ima nešto kazati, primim ponudu i prvi gust i plavetan dim pustim i nehotimice na započetu ikonu.

E, baš sam željan ljudi i sveta!... Ne znam gde se moj stari prijatelj Marko toliko zabavio? Ima, valjada, dve-tri nedelje kako nam nije došao?... To vi’š, Maro, nije lepo od njega!

To beše prvi plamen, moja prva ljubav, kao što ljudi koji nikada nisu ljubili u običnom govoru kazuju... A zar ima dve ljubavi?... Ima li dva života?... Dođe veče.

A zar ima dve ljubavi?... Ima li dva života?... Dođe veče. Tetka je legla da spava, a ja iziđem napolje pred kuću; tu sam dugo na jednoj klupici

Taj kome je on nešto kazivao, dođe k meni, pa mi tiho, osmehnuvši se, reče: „Hodi, dete, gospodin ima nešto da te upita...“ Međutim, gospodina je nestalo s hodnika, a kuvar me uvede u jednu sobu.

On je očitao neku molitvu, žureći se da što pre iziđe iz kuće, brzo, onako otprilike kao kad čovek ima posla, a mora na ulici da se s nekim zdravi. Odnesmo mrtvaca...

se, valjda, dosetio, pa mi skoro izmenjenim glasom stade nabrajati uzroke zašto tako čini: „Vidiš, Grlice“, veli, „ima u našoj Kikindi mnogo ljudi što skapavaju od gladi, pa čovek kâ nije rad da i drugi doznadu da u njega ima novaca i

veli, „ima u našoj Kikindi mnogo ljudi što skapavaju od gladi, pa čovek kâ nije rad da i drugi doznadu da u njega ima novaca i hrane: svet bi navalio na njega. te bi i njemu nestalo — pa kud će onda?...

„Uzmi ovo, pa beži, Grlice! Beži od gladi! Bež’ od nepoštenja! Beži odavde... Tamo, vele, s one strane Dunava i Save ima još ljudi, ima čovečnosti!“ Ah, prijatelju, kako se u životu često varamo!... Šta sam mu ne to moga odgovoriti?

Obradović, Dositej - BASNE

Ko je samom sebi na svetu prijatelj, nikad neće verna prijatelja steći. I ko samom sebi ugađa i služi, luda sasvim ima goopodara.

valja stajati na opazu i dobro smatrati kakvi su oko njega tragovi, sireč: ko je, kako postupa, i kako se je pre vladao. Ima više od dve hiljade godina kako se Evripid tuži da je mučno čoveka poznati, govoreći: Tί δη χρισύ ος κίβδηλος η τεκμήρι

Smislen i razuman čovek ne samo uči od pametnijih od sebe, nego i od samih ludih ima čemu naučiti se, zašto gleda dobro što oni čine i kako zlopate, pak sve to uzima sebi za nauku i čuva se, a budala

Sada dakle hristjanin i Turčin, ko ima čelovečesko u prsima srce, on će svaki dan k nebu pogledati i reći: bog će dati što će bolje biti.

ponjatija o nepostižimom božestvu, da ne pripisuju nerazumno neopisanomu suštestvu čelovečesko podobije telesno. Ima majmuna u Afriki koji su mlogo veći od čoveka, uprav na dve noge hode i bradu imadu; slovom, po telu podobni su

Ako li hoćemo da što u človeku nađemo po obrazu i po podobiju božju, to ne valja tražiti u telu, koje on podobno ima s neki majmuni, no u razumnoj slovesnoj duši, sposobnoj mudrosti, pravdi i božestvenoj dobrodjetelji, koja

A naš Erdeljan veli: „O las jaka kolja, k num fače nimik”. Ovo prolazi jer ima neki razlog. Ali Turčin kad hoće da mu se sve veruje što kaže, zato što on nosi bradu, tu nam ne torna konat.

Plutarh imao je prekrasnu bradu (pravo valja kazati, ima i brada vesma lepih), no on vrlo viče i izobličava neke lažljive filosofe onoga vremena što se za samu veliku bradu

Po vidu podoban je gušteru, ali je užasno velik. Neki su trideset nogu dugački. U Egiptu, u reci Nilu, ima ih premnogo i proždiru ljude i drugu životinju.

Lepa perja što imade! Da jošt ima kakav glas, ne bi nad njom ptice na svetu bilo!” Vranu to | nije milo bilo da ga lisica pri tolikoj njegovoj lepoti za

Naravoučenije „Non si vede quel che si possiede, per che si mira quel che si brama: Ne vidi se ono što se ima, zašto se gleda ono što se želi.

Koliko više zemljedjelac dece ima, toliko je bogatiji. Jednim slovom, ako je samo trudoljubiv, pametan i pošten, on je blažen čovek na zemlji.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Da li te iko na kraju puta čeka? Je li ti nebo prazno bez čoveka? Ili si mračna što znaš da gore ima Jedno još mračnije sunce, iz koga bije zima? Ili znaš tamu jutra koje ne osvane?

NA CERU - Bolje da zvezde brojiš nego njih - Izlaze iz vode iz trave iz grmlja - Od čega li ih tolike napraviše ima ih tušta i tma - Kakvi li su im ono konji - Štajerci - Eno pretrčavaju kroz onu pšenicu - Kroz onaj šumarak jašu

Širom ovih šuma i livada, po jarugama i po jendecima, Niko ne zna koliko hiljada i hiljada poginulih ima. Al zna se da nema Ni jednog od ovih koje trava krije ko od ruke kuma, oca, sina, ili brata, poginuo nije.

To su zaista prave državne čizme! Pogledaj samo kako su potkovane! Na svakoj ima bar pola kila gvožđa! To nije samo obuća, to je oružje! Kad si obuven, ti si i naoružan!

Onaj koji nema ništa ima sve, ako ima so na jaje, štap u ruku i prag za pod glavu! A imaće više nego sve ako sve pusti ko tikvu niz Savu!

Onaj koji nema ništa ima sve, ako ima so na jaje, štap u ruku i prag za pod glavu! A imaće više nego sve ako sve pusti ko tikvu niz Savu! 5.

A mi za njih nemamo baš ništa: ni dve ribe, ni pet hlebova, ni Hrista! Nema Hrista, ali ima vere, al ne vere u svece i Boga, nego vere u pumpe i testere, koje pokreće struja ili noga! z.

MITSKA SLIKA NAD DUNAVOM Šta je ono što preleće Dunav? Šaran, koji ima vranina krila, il vrana, koja ima šaranov rep?

MITSKA SLIKA NAD DUNAVOM Šta je ono što preleće Dunav? Šaran, koji ima vranina krila, il vrana, koja ima šaranov rep?

SVETA JESEN Ima li ičeg da ujesen ne sija? Na suncu, u prozoru, dozreva paradajz. Iz šaše svetli gomila tikava: jesen dovodi tikve

Hleb u slanik umočivši, zapitah se: ima li druge crkve, osim ove? ČUDO U ZIMI Otkud ova oluja u ovo doba? Duva dvesta na sat! Sevne blizu ko šibica!

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Mijuško ne smede nikako sam da ostane, i kad vidi da sam navalio da idem, pođe i on, izgovarajući se da ima važni’ poslova tamo.

Nikola Arsenijević iz Vukićevice, koji beše sa mnom došao: ,A nuto g’, kneže, Bog i duša, kake su mu noge tanke, ne ima ni čarapa u čizmama, no gole noge, a mi se uzdamo da i nas ođene, a i on bos ide.

’ — Kažem mu ja, da od naše nahije do Sokola ima 4 sata, do Užica 7, a do Drine 8 sati. — ,A gde su njine žene i deca?’ upita dalje car.

” Na to izgovori se moj otac, da je mlogo japije dogonio u grad za opravke kasarne, i da ima sa bina-eminom račune, a kad svrše račune, da on i opet u narod ne sme ići, da im sovetuje da prime ferman janičarski,

Trgovina bila je slobodna; ko šta ima, kome hoće i pošto može proda. Crkve i manastiri stari počnu se opravljati i iznova graditi davši samo 500 groša veziru

Kad se na Reljinom Polju pokupe kmetovi, svaki iz svoga sela dovede, ako mu ima slepac ili bogalj ili kakav drugi sakat ili ubogi siroma, i sve i̓ pred kneza i kmetove uparade, i knez zapita: „Eto,

godine) i u kome stoji upisano: da sav pašaluk beogradski ima davati poreze na 20.000 glava oženjeni̓ po 20 groša, a Hadži-Musta-paša skoro jošt toliko počeo da udara.

mitropolitu Metodiju, požale se kako je vezir preko hatišerifa podigao porez i kako već sirotinja ne može da daje, niti ima otkud, i kažu da je i njemu poznato, ̓odajući po eparhiji, kako i on svoju dimnicu jedva može pokupiti.

rekne Jakovu: „Čuješ, Jakone, tvoj me brat Aleksa u Beogradu iz crkve predavao, a ti sad ovde, odsad gde čujem da ima vaš soj, neću na tu kavgu ići”.) Ja sam svuda po gradu išao s buljubašama moga oca; išao sam s ocem i veziru.

običaju u Valjevo muselimu, da pušta one koje Turci kao krive pozatvaraju, i kad mu muselim po običaju rekne: „Kneže, ima tvoj jedan u apsu, no pusti ga, ali ja ̓oću bogme sto groša globe” — a Kalaba na to je obično odgovarao: „Aga, lepo se

Kažemo im da ćute, no svaka svoje što bolje ima da sprema u torbe, da se bega u šumu, a da se manu zapevke, koje odma i učine i ono veče odma svi pobegnemo u našu

Ja kažem, da ne poznajem tu nikakvog trgovca, i on mi kaže da ima neki Stevan Živković, i on je pobegao od dahija iz Beograda. Ja ga zamolim i on dozove toga Živkovića.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Lepo ne možeš živeti od gazda-Rake Radišića! Dosadio je već svakome u selu M. — Vala, ja ne znam ima li koga, ko bi se pohvalio: da mu gazda Raka nije što zakinuo, opanjkao ga, posmehnuo mu se, ili makar u čemu natrunio.

Kao da ala iz njega zija. Barem da ima kome ostaviti — ni pô jada, ali sâm kao panj; nigde nikog do onog dugačkog i suludastog sinovca, što sve selo tera

Siromah Sima! Sad će imati posla! A to je jedan pošten čovek. Nije bogzna kakav gazda. Ima nešto baštine i mala, petla i radi kao mrav sa svojom Stojom, pa ima svega dosta u kući.

Nije bogzna kakav gazda. Ima nešto baštine i mala, petla i radi kao mrav sa svojom Stojom, pa ima svega dosta u kući.

Čujte kako kreše!... Jamačno će u opštinu da se sudi s kim!« Gazda Raka, psujući veselom Simi i gde i šta ima, sagna već nazimad u obor, pa nakriči Paji da ide kući i da gleda da opet ne bude kake štete, a on okrete pravo u

Neće se do sutra svet prevrnuti. — Dobro, dobro, Stevane! — reče gazda Raka kao preteći. — Ima suda i osem tebe! — pa ljutito iziđe iz mehane.

— Dva nazimeta samo što se provukla kroz plot, pa hoćeš dvaest vreća?... E nećeš, beli! — Jest, dva nazimeta! A ima valjda nedelju dana kako mi mal zatiru, a tebi ni u uvo! — dere se Raka. — Čuješ, Simo!

— Vala ionako mi već dosadi ta potra svaki čas — reći će na to Stevan, ali ovake napasti još nisam video! Ima deset puta kako je od jutros slao onog njegovog ludaka: »Hajde«, veli, »rekao Raka da osečete potru...

Čuje u avliji školskoj dreku i smeh dečji, pa se nadviri da vidi šta je to. Kad ima šta videti! Đaci udarili učiteljevu ćuranu malu rogu na vrat.

— Bogme, to nije roga nego čitava ruda! — reče Sima zagledajući je. — Ne može to nijedan vo u našem selu poneti. — Ima jedan te će moći — prihvatiti Spasoje. — Golem je zijanćar — reče Đura — pa mu valja podobru udariti.

Pogleda nešto u trnje kraj puta, kad ima šta videti! Nov, otesan direk, strči iz trnjaka — pa se miče, naginje se đa ovamo, đa onamo! Sima stade i ućuta.

— A je li to staro, brale? — upita gospodin. Radan već vide s kim ima posla, pa da bi ga se otresao reče: — Odkako je boga i vola, od onda je i svrdo. — Zar tako staro?

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Te su kućice bile vrlo proste, tek koliko za to da čovek ima gde zaklopiti glavu od kiše i zla vremena. Građene su ovako: udare se četiri sojira (direka) u četvrt.

Danas je to selo veliko i ušoreno. Ima u njemu preko tri stotine poreskih glava; ali u ono doba jedva da beše pedeset kuća.

A u tim knjigama ima molitava od svakog zla i napasti... Popa je iz tih knjiga čitao opelo ludima „nemirosanim”, i nijedan se nije

I sam besni Marko Štitarac zazirao je od toga. Od Sovljaka do Crne Bare ima pešačkog hoda pola sahata; a Marko Štitarac od Sovljaka do Crne Bare tri put odmotava i zavija šal oko glave, samo da

Od Rače k Šapcu vodio je put. Beše to običan krčanik: oboreni grmovi, iskrčena česta, koliko da se ima kuda ići. Taj put vodio je, severnom stranom, iznad samog sela. Ukraj puta beše han.

Znao je šta ko danas radi; znao je koji momak s kojom devojkom stoji; znao je koliko ko kašika u kući ima; znao je koja je žena trudna; znao je... sve.

Stoku, koliko ko čega ima... sve! On je sve znao. Kruška ga je poznavao. Ama srodne duše kad se nadmeću, mrze se. I Kruška njega nije voleo.

Hoćeš duhana?... Evo! Daj duvankesu!... Tako!... Treba li ti para?... Čega hoćeš ima u Sulje, i sve je tvoje!... Evo!... Naj!... Beše skočio. Oči mu sjaje kao žeravica, a lice se smeši ozareno radošću.

Da si mu ma šta zaiskao, dao bi. Da si koga grdio — on bi ga branio. Da si rekao da ima rđavih ljudi, on bi ti dokazao da nema!...

Da si mu kazao da neko misli o ubistvu, on bi te gledao začuđeno, s nevericom; pitao bi te: zar ima ljudi koji hoće namerno da ubiju čoveka?... Mladež zametnula igru, odskaču jedan drugom. Lazar se uputi Stanku.

Govorilo se o vršidbi, koju je trebalo sutra početi. — Bogami, deco, požurite. Ima se dosta posla ove jeceni... Eto, moramo i ovoga ženiti... I pokaza rukom na Stanka.

On reče da ga puste. Po licu Marinkovom poznalo se da nešto ima. – Šta je, Mašo? – Dobro je, dragi aga! – A kako je dobro?

Dučić, Jovan - PESME

A kad progovori, u toj noći, gde se Bude samo slutnje, taj glas njezin ima Neveseli miris večernje ciprese. VEČERNjE Iz Cavtata Zaraslo ostrvo u šumi oliva, Kô crn galeb leži nasred morskih

I srca mru, trošna međ svima, I tašta i protivurečna — No ono što na dnu njih ima, Sve samo su delovi večna. I traje sve, kao iz kletve, Kroz prazna i pečalna mesta — Sav miris daleke žetve, I

Noć ovud svugde smrću zaspe; Ali već jutrom, dan bez glasa Sve ljubičice Parme raspe, I svetle ruže iz Širasa. Ima i na tlu očajnome Uvek kap Božja koja kapi, I krvožedni krik Salome, I jedan prorok koji vapi.

I suze kad dođu, rane zakrvave — Ja ni onda od tog ništa neću znati. SONATA Htedoh da mi ljubav ima lice sretno, Kao rečna nimfa, čije vlasi duge Veselo crvène; ali beše setno, I kose joj behu tamne, kô u Tuge.

Često mi se čini da kô noćna plima, Sve u meni šumi od spomena sivi: I da mi je srce prepuno, i ima Strah da ide dalje i da što doživi.

ZAMOR Oči su ti danas pune tople tajne, Po poljubac ima u pogledu svakom; I ima u glasu tužnom, nejednakom, Obećanje sreće nove i beskrajne.

ZAMOR Oči su ti danas pune tople tajne, Po poljubac ima u pogledu svakom; I ima u glasu tužnom, nejednakom, Obećanje sreće nove i beskrajne. Dosta, jadna ženo, sve je zalud! Dosta!

Huje tamne rime, kô mistično vrelo, Kroz lišće, i zvezde, i sen što još pada: U svakome stihu ima suza jada, U svaku je strofu leglo srce celo.

I dok nosim želju otrovanu svoju, Kao ples zlih vila život šumi, vrvi; I sve ima ritam moje žedne krvi, I sve mojih snova ima strašnu boju.

nosim želju otrovanu svoju, Kao ples zlih vila život šumi, vrvi; I sve ima ritam moje žedne krvi, I sve mojih snova ima strašnu boju.

Na obali morskoj moje srce ima Žamor nekog vala što večito pline; Što čuva sveg mora zvuke i gorčine, I svu huku davno nestanulih plima.

U muzici svega što oko vas teče, Sva ste uvek puna samo večitoga, A mrete, o srca, srca! I zar stoga Ima sreće za vas, srca?

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

On me odvede u bolnicu gde ja obično sedim na njegovoj „kancelariji“ dok on ne obiđe i ne vidi ima li šta novo. Toga dana se on preko običaja zadrža, a ja iz duga vremena iziđem i stanem šetati hodnikom.

Kako, naopako, da ne vidi? — Ne vidi ništa! — rekoh ja, a poznata jabuka zasede mi u grlo. — Pa.. ima li mu... leka?... Šta kaže, tvoj Joca? — Ništa!... Kaže... osušio mu se nerv... kaže, srž od oka... osušila se!...

Vidim prste! — Prste!? — reče pomoćnik s nekom bolnom ironijom. — Vidim onako, plavi se! — Pa koliko ima prstiju? On metnu obe ruke na leđa, i kao čovek koji pruža nepobitne dokaze, gledaše u mene. — A? Koliko?

— Dabogme, da me još izgrdi tetka Soka! — Ta koji ti je đavo, šta ima da te grdi? — Pa tako ... sto puta ... u nevreme! ... — Čuješ, — rekoh ja odsudno — nemoj biti, brate lud!

— Đorđe ima jednog brata, kaluđera u S., i taj ga je zvao k sebi u manastir na neko vreme, te je Joca ugrabio tu priliku da ga

Tada ja poznam nju, poznam Đorđevu ćerku, i krepko, i dugo i značajno joj stegnem ruku. Ali ona ima nešto u ruci što smeta da se moja ruka sljubi s njenom, i ja odvih jedno parče hartije. Gle šta je sad sveta!

Čudno je živeo s mojom majkom. Nije to da rekneš da je on, ne daj bože, kao što ima ljudi, pa hoće da udari i tako što, nego onako nekako: uvek hladan, osorljiv, gori od tuđina, pa to ti je!

— Znam, — kaže moja mati — a otkud ti? — Kupio sam! — A ta šubara? To ima samo u Miće kaznačeja. — Kupio sam i nju! — Prodao ti? — Prodao! — A kakav...?

Molićemo se bogu, pa raditi. — Kao pošteni ljudi! — Nisi ti neki tunjez, kao što ima ljudi. Ne dam ja samih tvojih ruku za sav kapital Paranosov, pa da je još onoliki! — Pa ćemo opet steći kuću!

Svaki čas je zapitkivao i momke i agenta: Što nema lađe? Da li ima kaka depeša? Je li voda tako mala? Vuče li kaku teretnicu, itd.

Blagoje istrča navrat-nanos napolje. Malo posle vrati se pokunjen: — Mora biti da je neko vabio vaške. A ima i ugursuza, pa duvaju i u ključ.

Pa ipak je on iščekivaše. Ima u čoveka jedna žica, lažljiva kao slučaj, pa ipak je zovu „predosećanje”. Ko god igra na lutriji, taj pri svakom vučenju

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Ta kolik je samo onaj Veliki sokak s kraja na kraj, pa koliko tek malih sokaka ima, a svi su široki! Zato nijedan nije kaldrmisan, a nije nikada ni bio.

No, međutim, nije baš ni tako. Naprotiv. Ispred svake kuće ima jendek pun vode, koji se nikad ne prazni; jer taman da presuši, a ono po bečkerečkom Velikom kalendaru udari blagoslov

Tako, na primer, jedan se žabac već nekoliko godina dere koliko ga grlo donosi; ima glasinu k’o bik, pa se čuje sa pola atara koliko je grlat.

A i samo srce drukčije se ražđipa kad Sovra svira. A u kolu je sve bilo zaljubljeno; svak ima svoju pa ne dâ drugom do nje, nego se kolju k’o kere svake nedelje. A što se zaljubljivalo, to se ponajčešće i uzimalo.

Jedno čudo... — O maj! I jeste čudo! A kad brž’? — čudi se popa. — Pa već nekoliko dana ima kako je, — ublažava Arkadija. — Ta znam, znam, al’ opet... Kad je ono bilo? U januaru... e, a sad imamo julij mesec.

Pop Spira je udarao lepo u tamburu, a ima još sad, posle toliko godina, divan glas. — Eto, to je pevao — veli pop-Ćirinica.

Ali kažem vam, slatka, samo jedared da vidi kako se nešto gotovi, odmah ti ona, râno moja, trči kući pa proba. Ima jednu knjigu punu ispisanu.

Piše k’o kancelarista kakav; isti njen otac! Ko je uzme, slatka, taj će bar znati da ima jednu dobru virtštafterku. — Râno moja, znam.

Pre Trifuna znalo ih tek dvojica trojica da pišu. Još ima starijih ljudi koji pamte dobro kako je teško bilo napisati pismo, na priliku sinu koji je u soldatima, ili tako kome

! Ta nije me u tri varmeđe bilo!« No kako svaka stvar na ovom božjem svetu ima svoje dve strane, dobru i rđavu, to pored svih ovih tugaljivih strana pismenosti, svet je ipak uvideo da se treba

ga videli, da je mlad i lep, pa tek svršio bogosloviju, da mu odelo stoji k’o katani mundir, da nosi iroški pošu, da ima lepe brčiće i da lepo peva! S nestrpljenjem su ga očekivali i stariji i mlađi.

Kako su bili komšije — treća četvrta kuća — kako bi bilo, seti se gđa Persa (kao svaka zabrinuta mamica koja ima kćer na udaju, a opasnost tako blizu) — da pošlje časkom Eržu kakvim bilo poslom, da razgleda i javi.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

I to valjda zato, što ima mnogo da se plače. Mnogo se nakupilo. Cele zime i proleća. Pa sve to ima da se isplače, izjada, iskaže mrtvima.

I to valjda zato, što ima mnogo da se plače. Mnogo se nakupilo. Cele zime i proleća. Pa sve to ima da se isplače, izjada, iskaže mrtvima. Šta se u kući, od kako je on umro, dogodilo.

— Pa što traži da se muči, da prosi? Kad etete te ete... — mučila bi se ona da odjednom celu reč izgovori — ete ima sestru. — I tu reč „sestru“ ironično bi naglasila. Starci bi se onda iskašljivali, drugi okrećali od Naze, namigivali.

i, kako se Vejki činilo, navlaš ga dodirivala svojim strasnim rukama. Vejka ju je, uzdržavajući bol, odbivala. — Pa ima si... — branila je Taju od njenih darova i još više iz torbe davala je Taji. Taja je sve jeo.

Ostali radnici, onako u gaćama, prljavi, posuti trunjem i vlaknama od konoplja, ručavaju zajedno. Kako ko ima: jela, pića; a on ne. I čist. Kao da nije radio, zajedno s njima sukao užeta.

A to je, vele, travka kojom se otvaraju svi zatvori, naročito gde je blago, zlato zatvoreno. I ko nju ima, biva bogat, mnogo bogat. Pred njom se sve otvara. Pare zakopane u zemlji, lale — sestro!

same one iz zemlje izlaze čim se raskovnikom dotakne mesto gde su bile zakopane... Tom travkom se ima sve što duša zaželi, čovek pomisli... Ali nju je teško naći.

— I svakom, čak i deci, razdavao bi. Pored toga gledao je, pogađao po borama lica i čela, ko koliko ima godina i koliko će da živi. Pitate ga: — Koliko imam godina?

On počinje da vam se stidljivo unosi u lice i smešeći se, ponizno da zagleda u vas. — Ima... trideset i dve, tri... — odgovara ne vama već kao sebi. — A ovaj? — I pokazujete na drugoga. — On?

— A ovaj? — I pokazujete na drugoga. — On? — I opet se isto onako i drugome unosi, zagleda ga. — Ima četrdeset... četrdeset i pet godina. Toliko, nema više... — Samog sebe uverava.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Kakva radost za njih! Gospodar Pera Siridžić bio je običan seoski grk koji je svojim trudom stekao ono što ima; a dosta ima, toliko da se u selu za imućnog čoveka držati može. Tu se sad o trgovini počeše nadmetati.

Gospodar Pera Siridžić bio je običan seoski grk koji je svojim trudom stekao ono što ima; a dosta ima, toliko da se u selu za imućnog čoveka držati može. Tu se sad o trgovini počeše nadmetati.

Gospodar Pera obukao je svoj najlepši kaput, premda je bio poslen dan, pa stoji pred dućanom. Nije čudo, ima gosta mladoženju! Ljuba je sa svojom furom stigao u vinograd. Tu mu se sad cela romantika razvila.

— Eto, boga vam, koliko ima velike gospode pa uzmu bez krajcare, iz ljubavi. — Oni mogu to činiti, al' ja ne; nego molim da znam na čemu sam...

— Pa je l' živa? — Jeste. — Pa šta sad radi? — I sad luduje, al' ja joj pomoći ne mogu, sirota je. — A da ima što, biste li je uzeli? — Bih, pre toga, da je imala bar hiljadu forinti. — A da sad ima pet? — Promislio bi' se.

— A da ima što, biste li je uzeli? — Bih, pre toga, da je imala bar hiljadu forinti. — A da sad ima pet? — Promislio bi' se. Smeju se i one i on, i tako u šaljivom razgovoru dođu kući. Večera je već gotova.

Sad bi se baš uprkos zaljubio. Ljuba je imao katalog od svih devojaka u okolini. U selu S. ima lepa devojka u jednog grka, koja ima preko dve hiljade. Ljuba dâ opraviti kola i arnjeve, pa ide u S.

Ljuba je imao katalog od svih devojaka u okolini. U selu S. ima lepa devojka u jednog grka, koja ima preko dve hiljade. Ljuba dâ opraviti kola i arnjeve, pa ide u S. Kad onamo stigne, dočeka ga lepo grk Sima Redić.

— Što se nje tiče, to ćemo lako; neg' da vidimo onu drugu stranu. Šta vi ištete? — Tako oko tri hiljade; ako ima više — još bolje. — Moja Soka zasad neće dobiti više od dve hiljade i štafirung.

Valjda zbog trgovine? — Ne, zbog ženidbe. Rad je moju Soku uzeti. — Pa dobro, što hoćeš da reknem o njemu? — Ima li što? — Ima nešto. — Al' on kaže da ima dve kuće i gvožđarnicu?

— Ne, zbog ženidbe. Rad je moju Soku uzeti. — Pa dobro, što hoćeš da reknem o njemu? — Ima li što? — Ima nešto. — Al' on kaže da ima dve kuće i gvožđarnicu?

Rad je moju Soku uzeti. — Pa dobro, što hoćeš da reknem o njemu? — Ima li što? — Ima nešto. — Al' on kaže da ima dve kuće i gvožđarnicu? — Ima jednu malu zemunicu, a u većoj kući, koja je zadužena, sede kirajdžije.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

odazivati se, jer nema ni vremena da se sve izvede po uputu o mobilizaciji, oni su opet došli da čuju šta drugi misle: ima li kakvog god smisla prijaviti se i otići tamo na o na određena mesta. — Koja vi, molim vas, komanda?

Pa se posle spremio i otišao na ulicu, ali ne da se tamo što raspita ili sazna, nego prosto da vidi: ima li u atmosferi toga Beograda čega god što on ne očekuje i što ne odgovara njegovim čudnim predosećanjima.

Sa svih strana ljudi su ispružali vratove i pitali poverljivo: — Šta je? Šta ima? Šta kaže? Pa se ubrzo sve saznalo.

sebe sve one neprijatne uspomene iz prošlih ratova, što su neprestano od nekud navirale, pa je hteo da misli o tome: ima li ama kakve god mogućnosti di sve ovo prođe bez opasnih posledica i šta će biti najzad od tog nesrećnog i

I taj rat, mora se priznati, ima svoje do bre strane. Eto, od ovog časa već kaplje, polako ali sigurno, moja kapetanska plata. Pa šta ja tražim?

on — isto kao i ovde, baš isto kao i ovde, okupljaju se ljudi sa ovakom istom uzbunom u duši; tamo oko tih zvonika ima srca što kucaju opijena istom ovom bolnom borbom svetlosti i mraka. Sve će dobro biti.

toliko pre, što sam ja i suviše mali da ulazim u sve one nedokučne i nerazrešljiva zaplete jedne duševne ličnosti koja ima svoj posebni stroj strasti... A možda je opet sve to prosto i pojmljivo.

I kako se ranije žrtvovao i odužio to mu je, mora biti, i savest potpuno mirna.... A opet s druge strane, šta on ima da se čuva? Ja sam taj koji bi trebao da se čuva. Jer ja nisam imao ni onih dvadeset i tri dana njegovog uživanja.

Što se tiče Hristića možda on ima prava da bude kukavica, samo je i to vrlo bedno i nisko. Ima tu vazdan stvari za i protiv i ѕumma ѕummarum ostaje ono

Što se tiče Hristića možda on ima prava da bude kukavica, samo je i to vrlo bedno i nisko. Ima tu vazdan stvari za i protiv i ѕumma ѕummarum ostaje ono da nijedno tvrđenje nije sigurnije ni istinitijeg od protivnog.

Neka, dakle, Hristić radi kako zna, njegova je stvar i on ima svoju loptu na trupini. A ja ću gledati svoju brigu i koliko sutra pisaću verenici da joj priznam pogrešku što se

Je li baš dužan? Gde je ta granica kad čovek može, kad ima potpuno pravo da kaže: „e pa, brate, molim te, dao sam koliko sam god mogao.

Afrika

bretonskom je) i zbog čega se, kaže, uistinu neće nikada ni ženiti i pored hvalisavosti, kitnjastosti, eventualne laži, ima mnogo iskrenosti i poezije. Veli: „Bila je švalja kod moje majke, kad sam došao na odsustvo u Tre Kastele.

A da bi nam pokazao da to nisu jedine bele čakšire koje ima, on seda odmah na već počađaveli pod. Kako mesečine još nema, njegovo preplanulo lice i ruke izgledaju sasvim crni

Vuije ima kolekciju najčudnije izmešanih preistorijskih, feničanskih i crnačkih perla. On o svakome zrnu zna legende.

da se oduševljavam ovim urođenicima što su tu kao predstavnici skoro svih plemena ekvatorske i zapadne Afrike. Ima ih dugačkih i tankih, vitkih, kratkih, ugojenih, glavatih, sasvim sitnih glava na jakim vratovima, crnih kao abonos,

Svaki komadić i tek otkrivene zemlje, one gde ljudi nisu našli ništa što predstavlja civilizaciju, ima svoju herojsku prošlost, svoje pobede i poraze, svoje bitke i svoje junake.

Svako pleme ima svoju epopeju od po deset i više hiljada stihova, što prelazi sa oca na sina, i koje svi ratnici znaju napamet.

Prva velika zgrada u blizini, dalje od mora, je „Grand Hotel“, za čijim su stolovima iskupljeni svi belci Konakrija, Ima ih deset–petnaest za dvadeset do trideset stolova.

Ne žele da skinu svoje marame oko bedara dokle god ima više od jednog muškarca u sobi. Veliki progovori, diskusije. Izbacujemo dečake napolje.

Imamo pola sata do polaska broda. Na pola puta crni gazda šalupe naplaćuje karte u mraku. Polovina saputnika ima karte kupljene za povratak još na nekoj drugoj šalupi, ali na kojoj im je rečeno da će važiti i za sve ostale šalupe

Sada je to jedna beskrajna rivijera, čiji najbliži deo ima, usred ovog zelenila, čas žuto, zlatnog, čas dubokog do plavila, veliki kompleks providno ljubičast, zarđalo crven i

U svakoj pirozi je samo po jedan mladić opruženih nogu po njenom dnu, a samo jedan od njih, na sasvim nagom telu, ima oko vrata kragnu ol kaučuka i kravatu od karirane svile, koju ne želi da ukvasi skačući u more.

Velika razlika između francuske i engleske kolonije već na prvom koraku. Mesto demokratskog francuskog, ima nečeg feudalnog i viteškog u kolonijalnom Englezu.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

zavedu) na zevanje ne nateralo, no pače časove briga i domašnji nezgoda pune razgalilo, a pri tom — ako uši slišati ima — i nauku živlenja pridodalo.

Tako si počitui svoga gospodar? JUCA: Ja znam da je dužnost žene svoga muža počitovati, no mislim da i žena ima pravo kad zakteva da je muž ljubi. JANjA: E, to je lepo reč, to je lepo slovo! Odi da ti polubim.

Vidiš, ja, vidiš! (Kuca se po čelu.) Nega da mu kažiš da mi više ne dođi u moja kuđa... JUCA: Tako niko ne govori ko ima devojku na udaju. JANjA: Što udaju? Katica je dete. JUCA: Od osamnaest godina. JANjA: Pak?

JANjA: Ama ne mi govori jednu reč, de, kad ti miluim, znaiš, jedno slovo. Oćiš da mi osiromašiš, ajde, de! Janja ima novci, Janja ima veliko dukjanu, Janja je bogato čovek.

Oćiš da mi osiromašiš, ajde, de! Janja ima novci, Janja ima veliko dukjanu, Janja je bogato čovek. O, oći da umri Janja, oćiš da vičiš: „Jao, majki moja, da pravim Janju od blato!

(Viče.) Dušo Juco, dušo Juco! Eno ćuti pasjo vero! Oći da mi ubii. Kad broim cvanciki da sluša: „Oho! Janja ima novci! Odi, gospodar arambaša, da delimo!“ (Zatvori sanduk.) Juco bre, Juco bre! Nećiš da si zoviš? (Otvori vrata.

) Oćim da vas zatvorim da vas niko ne dira (Zatvori sanduk.) E, sad da nosim na kir Dimu i da ištim obligacija. Oho! Ima više banku! (Opet izbroji.) E, e, ja sum dobro trgovac. Ne može da fali Grku. (Metne novce u džep.) Dušo Juco!

POZORIJE 5. JANjA i JUCA JANjA: Dušo Juco! Ja ću da idim po moja špekulacija. Šta ćiš ti da radis? JUCA: Ima se šta raditi. JANjA: Da sediš ovde, da se ne makniš: da čuvaš tvoja kuća, znaiš?

JANjA: Ja sum čovek ubiin. Svaku bedu na moju glavu. Siromah kir Janju! MIŠIĆ (ustane): Kako se vi teškate, a ima stotinu koji bi želili u vašem položeniju biti. JANjA: Evo j neka nosi. (Pokazuje Jucu.) I tako oći šešir.

JANjA: Što imam, anatemata, što imam? Oćiš da kažiš notariusu da sedi, kad čoveku ima svoja posla! Oćiš da mu kažiš: „Mene je drago, mene je čest!“ Da dođi opet? Prokleta!

JUCA (u polasku, za sebe): da vas đavo nosi! (Ošide). POZORIJE 8. JANjA (sam) JANjA (sam): Prokleto Eva! Ima više pametu nego ja. „Kolikoj izgubio kir Janja?“... „Deset hiljada forinta.“... „Ajde da go pomognimo.

Oćimo da padnimo sviju preko nos. DIMA: Pistevo! (Maja rukom.) Kakos keros! JANjA: O, adelfe, svaku čoveku ima svoga radost, teći ja sum nestreća, sas prokletina na moja glava!

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

U reskriptu, koji je dobio, pisalo je da neženjene vojnike ima prosto da raseli, a nekoliko oficira, koji su namerni da se bune, da poveša.

Starac ostade presamićen, prebledeo, i kao da je drhtao. Njemu se, u stvari, naređivalo da Temišvar ima da preda Garsuliju.

kao da nikad nije luka ni jeo, ni mirisao, ali je Engelshofen znao nisko poreklo tog dvorjanina, kao i to da Garsuli ima umešane prste u sve to.

“ Ceo ovaj deo Evrope, imaće da se evropeizira. On to, veli, ponavlja. Administracija ima da bude nemačka i naređenja da dolaze iz Beča.

Život ovde ima da se uredi prema pameti, prema redu koji u Crkvi vlada, a naročito ima da se isuše ove mnoge bare i močvare.

Život ovde ima da se uredi prema pameti, prema redu koji u Crkvi vlada, a naročito ima da se isuše ove mnoge bare i močvare.

Ova podunavska landmilicija, što još živi po zemunicama, i kolibama, sa svojim ovcama, svinjama, i ženama, ima da ide u kameralne teritorije. Ja to ponavljam: MORA. Imaće da se priviknu i nauče kameralnim zakonima.

To je da se babe lakše isplaču. Ljudi se množe kao i miševi, i golubovi, kojih uvek ima. Ako je Harah baš rešio da te podunavske pukove kasira, mogao je to da svrši odmah posle rata, a ne sada.

Te vrpce bi visile, pod tronošcem, koji bi se tada pokrio. Igra se sastojala u tome da jedan od igrača ima, dole, da zavuče ruku i cimne jednu vrpcu, na „tri“, Derući se prethodno „jedan, dva, tri“.

dem Herrn General Feldmarschall‑Lieutnant Freyherrn von Engelshofen erlassenes Resciript“ – pa kad im to pročita, oni ima, bez daljega, da idu kući, a biće u regularne polkove premešteni.

I da će oni svi imati da budu raspodeljeni u regularne polki Ćesarevine. To tako ima da bude, jer to traži visočajši interes v polzu gospodarstva austrijskoga.

Njima je bilo dato dosta vremena, od tri goda, da dom svoj i grunt rasprodadu. A ostali ima da potpadnu pod kameru Vengersku. „Pa šta bi sad hteli?

Teodosije - ŽITIJA

i zamoli po običaju molitvu i blagoslov, govoreći: — Gospodari moji, rekoše mi da u onoj gori — i pomenuo joj ime — ima mnogo zveri; ako nađem milost, vi ćete me blagosloviti i pustiti da idem u lov.

Ako zakasnimo, nemojte se ljutiti, jer sam čuo da tamo ima mnogo jelena. A otac njegov, ugađajući mu, reče: — Neka je Gospod s tobom, čedo, neka te blagoslovi i ispravi put

i blagorodni što se s njim veseljahu pospaše, sa malo svojih ljudi koji su čuvali tajnu njegovu, za vodiča Boga sa inokom ima jući, begom bežeći pobeže.

bratiji u telesnim potrebama, a noću, po svu noć, mnogo je stojao na molitvi, da je izgledalo kao da nema tela ili ga ima od bronze, a živo. Ko da iskaže metanija i mnoge poklone kojima je umrtvljavao telo?

i oče, ja sam tvoje pošćenje i stojanje i klanjanje, ja sam tvoj podvig i po dyši trud, na meni je greh tvoj ako ga ima, ja za tebe odgovaram, jer me poslušao jesi, od mene dušu tvoju Gospod neka traži!

A bogomudri opet iznese caru drugu molbu: — Ima jedan opusteli manastir, koji se zove Hilandar, pa ako hoće tvoje Carstvo da učini dobro meni i mome ocu, daj nam ovaj

A uz to čujte veliko milosrđe njegovo n bogato davanje sa milošću: U Svetoj Gori ima manastir Svetih Apostola, koji se zove Karakal.

I ne samo ovo, nego i potrebno manastiru i razoreno nazidavši, obeća da će se do kraja života brinuti za njih. Ima i drugi manastir Svetih četrdeset mučenika u mestu koje se zove Ksiropotam.

na zidu naslikan lik svetoga, jer je i njih Bog ustrojio da miro teče na veće udivljenje, pokazujući svima koliku ljubav ima ka svetima zbog njihove ljubavi k njemu. Jer „proslaviću“, reče, „one koji me slave“.

Prepodobni prot Dometije, zvani Jerusalimac, koji se udostojio da ima blagodat božastvenog Duha, gledaše dušu božastvenog Save plodnu dobrodeteljima, i videvši na njemu dar proroštva — kada

grad, koji se zove Prosek, davši mu vojsku svoju u pomoć, i sam mu pomože i utvrdi i ugospodi ga, udostojivši ga da ga ima kao druga i brata. I dogovorivši se da će jedan drugome pružiti svaku pomoć, i druge gradove zauze i ljudima se umnoži.

li po gresima našim, ne znamo, ili je Bog i ovim hteo proslaviti svoje svete ugodnike, i da svima objavi koliku ljubav ima prema njima, a koliku smelost i oni prema njemu stekoše dobrim delima.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Čovek uopšte teži tome da preceni svoje sugrađane, naročito one iz svog rodnog kraja. Ima vrlo veštih promatrača koji opaze samo neke psihičke osobine, dok neke druge ne vide.

One se mogu pouzdanije uhvatiti, a naročito vrlo ekspresivne psihičke osobine etničkih grupa patrijarhalnog režima. Ima promatrača koji su nesumnjivo zapazili neke od karakteristika ovog stanovništva.

Ona se prostire od Celovca i Ljubljane do Soluna i od Jadranskog mora do Crnog. Ima šesnaest miliona stanovnika i podeljena je na više država i pokrajina.

U svakoj oblasti ima jedan određen pravac, duž koga se najjasnije vide promene psihičkih osobina raznih etničkih grupa.

Neke južnoslovenske grupe imaju mnogo manje pesama nego druge, a i među ovim grupama ima takvih koje imaju boljih pesama. Osim toga su u raznim vremenima iste etničke grupe pevale više ili manje.

za određivanje i procenjivanje kolektivnih osobina, a još manje za određivanje osobina južnoslovenskih etničkih grupa. Ima geografskih položaja i međunarodnih prilika koje mogu sprečiti, čak i u toku vekova, razviće stvaralačkih osobina

U svakoj etničkoj grupi ima individua različitih antropoloških osobina (dolihocefalan ili brahicefalan oblik lubanje, indeks glave, rast,

Ipak ima jezičkih i etničkih razlika između raznih južnoslovenskih grupa. Najpoznatija je razlika između zapadnih i istočnih

karakteriše Srbe, a da je čakavski svojstven Hrvatima; danas se zna da se Srbi ne mogu odeliti od Hrvata na taj način. Ima stanovništva koje govori štokavski i naziva se Hrvatima.

Jezične i etničke osobine koje smo naveli kao svojstvene Bugarima ne javljaju se najednom istočno od pomenute granice. Ima prostranih oblasti gde srpske i bugarske osobine prodiru jedne u druge i stapaju se, kao u pravoj Makedoniji (južno od

Dakle, ima psihičkih raznolikosti i one su učinile da se stvori određen regionalni život sa vrlo jasnim i vrlo različnim izražajim

Ovaj tip preovlađuje u moravskoj Srbiji; dao joj je značaj koji ima i još odsudno utiče na njen razvitak. Dinarski su doseljenici ušli u staro kosovsko-metohijsko stanovništvo ne izmenivši

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

— Pa šta ja tu mogu — smrklo, pa smrklo. Mora da neko ima u džaku dok se on tako miče. A taj Neko sigurno misli: — Znam i ja da mi se smrklo, jer se u džaku ništa ne vidi.

— uzviknu čiča Trišo — sigurno je blizu neka krčma. — A meni vjetar nanosi dah planinskog sijena. Znači da ta krčma ima i štalu — dosjeti se magarac. — Naprijed, junaci — komandova čiča. — I prve i zadnje noge u trk! — njaknu magarac...

Tu dolazi dosta ljudi, možda će ko znati da nam što kaže. — A ima li na tvojoj krčmi sličnih oglasa? — Oho, još da vidiš! Evo, gledaj, sav se zid šareni od njih.

Nekad je imao buva, a možda ih i sad ima. Kad je kod kuće, rado sjedi na čičinom ramenu, a kad se izgubi, ne znamo gdje sjedi.

Kad je kod kuće, rado sjedi na čičinom ramenu, a kad se izgubi, ne znamo gdje sjedi. Sprijeda ima glavu, pozadi rep, noge su mu dugačke do same zemlje, a kad legne na leđa, onda mu nisu do neba.

Aha, to je vodeni miš. — Zdravo, zdravo! — cijuče neki tanak glasić. Dobro ga znam, to je sivi poljski miš. — Ima li šta novo? — pita on. — Ima samo to da je neki čovjek ostavio na obali moje rijeke neki džak — veli vodeni miš.

— Zdravo, zdravo! — cijuče neki tanak glasić. Dobro ga znam, to je sivi poljski miš. — Ima li šta novo? — pita on. — Ima samo to da je neki čovjek ostavio na obali moje rijeke neki džak — veli vodeni miš.

s one velike kruške, pade za mnom i Miš prorok, ugleda onu mišju rupu i reče mi: — Prijatelju Tošo, idem da vidim ko ima unutra, a ti pogledaj da li je Šarov ostao živ poslije ove tuče od krušaka.

— U srećki broj pet ima mudar zapis: „U straha su velike oči“ — reče Miš prorok. — Možda se tako i vama od mačka učinilo da je konj.

i za njim dva psa... Tu gdje ima velika mrlja, okliznuo se lovac s komadom prasetine u torbaku.“ Mačak Tošo, opet, njuškao je oko rupa poljskih miševa i

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

raskopaju Nađu li srećni svoju ruku Ili nogu ili bilo šta Na njih je red da grizu Igra se nastavlja živo Sve dok ima ruku Sve dok ima nogu Sve dok ima bilo čega SEMENA Neko poseje nekog Poseje ga u svojoj glavi Zemlju dobro utaba Čeka

li srećni svoju ruku Ili nogu ili bilo šta Na njih je red da grizu Igra se nastavlja živo Sve dok ima ruku Sve dok ima nogu Sve dok ima bilo čega SEMENA Neko poseje nekog Poseje ga u svojoj glavi Zemlju dobro utaba Čeka da seme

ruku Ili nogu ili bilo šta Na njih je red da grizu Igra se nastavlja živo Sve dok ima ruku Sve dok ima nogu Sve dok ima bilo čega SEMENA Neko poseje nekog Poseje ga u svojoj glavi Zemlju dobro utaba Čeka da seme nikne Seme mu glavu

oblu plavooku U lakomislenu beskrajnost U beonjaču se njenu Sav prometnuo Jedino ga ona razume Zagrljaj njen jedini ima Oblik njegove želje Mutave i bezdane Senke je njene sve U sebi zarobio Slepo je zaljubljen I nikakve druge lepote Osim

Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE

Luda ala, puna tame, htede da se uda za me. Ali sam odoleo, jer sam drugu voleo. BABA ROGA Ima jedna pećina stroga u kojoj živi Baba Roga. A ja sam, valjda razumete, jedno veoma hrabro dete.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

? RINA (zbunjena): Bože moj... ja ne znam... za mene su sva podjednako važna: ima meću njima devojačkih, intimnih...

volji, ja mogu povesti zvaničnu istragu, ali, ako dozvolite, mislim da je bolje ne davati stvari širi značaj no što je ima. PAVLE i RINA (ćute).

ALjOŠA: Da, ona meni piše, piše da je srećna, al' opet ja moram da pomognem. PAVLE: Novčano? ALjOŠA: A, ne; ima, ima ona. Ali, je l' dozvolite da vam pročitam pismo koje sam juče od nje dobio? PAVLE: A odakle piše?

ALjOŠA: Da, ona meni piše, piše da je srećna, al' opet ja moram da pomognem. PAVLE: Novčano? ALjOŠA: A, ne; ima, ima ona. Ali, je l' dozvolite da vam pročitam pismo koje sam juče od nje dobio? PAVLE: A odakle piše? ALjOŠA: Iz Berlina.

PAVLE: A odakle piše? ALjOŠA: Iz Berlina. On tam ima angažman. PAVLE: A šta vam piše? ALjOŠA (razvija pismo): Piše ruski. PAVLE: Razumeću toliko.

kod vas se sabralo i mnogo drugih mutnih osećanja, a četiri meseca napornog rada na građevini izmorili su vam živce. Ima tu i malo nostalgije za zavičajem.

Meni tvoje priznanje nije potrebno. NOVAKOVIĆ: Ne priznanje, ali možda opravdanje. PAVLE: Zar nevaljalstvo ima pravdanja? NOVAKOVIĆ: Ti si nesumnjivo u pravu, uvređen si, ugroženo ti je samoljublje. PAVLE: Čast!

PAVLE: I dovoljno podlosti da zaboraviš na sve obzire. NOVAKOVIĆ: Ne vidim zašto tebe to sve toliko uzbuđuje? Ima slučajeva sa kojima se čovek mora miriti u životu. Uporstvo u ovakvom slučaju je pravo divljaštvo...

Dovde mi je došlo; ne želim ni da mislim na sve to. ANTA: Dobro, pređimo, dakle, preko toga! Ali ima jedna stvar preko koje ne možemo preći, a to je: šta ste vi uradili kada ste ostali udovica? RINA: Udala sam se.

MILE: Madam Salev, susetka Lidočkina, na istom je spratu, ima telefon; ako želiš? RINA: Ah, to ne, ne bih želela uznemiravati ga. Ne sme on ni slutiti da ja znam.

RINA (Milu): Dakle, kao što vam rekoh, gospodine, moj muž, i ako bi došao, ne bi vas mogao primiti; ima izvesnih briga. Uostalom, najbolje će biti da ga po vašem poslu potražite u kancelariji, on nerado prima kod kuće.

Primam! Da si kazao, na primer: tutor te i te crkve progutao je toranj crkveni; lepo, i to primam. Ima tutora koji gutaju crkvene prihode, a kad im se proširi stomak, oni su kadri, razume se, da progutaju i toranj i svih

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Bezuspešno! Kad neko ima noge od dva metra, to je uvek bezuspešno. - Nisam ti rekao da sedneš! - Novak je koraknuo kao da namerava da zađe

Druga sleva, ona visoka s crvenkastom kosom i pegicama, moja je sestra Vesna, ako vas to zanima. Ona ima šašavo ime, kad ga viknete u nekom razredu, bar desetak devojčica odgovori „tu sam”, ima i dugačke noge preko kojih se

Ona ima šašavo ime, kad ga viknete u nekom razredu, bar desetak devojčica odgovori „tu sam”, ima i dugačke noge preko kojih se svi u kući saplićemo, ali je najveća lafica od svih mojih sestara.

Kad neko ima tri sestre i jednog brata, to ne znači tako malo. - Opet su te izbacili? - šapnu dok sam prolazio pored nje, a u glasu

Bilo je zaista podne i moj stomak je to znao. Nisam ga slušao. Razmišljao sam o crevima: lav ih ima kraća nego ja, ali zato ovca ima čitavo jedno čudo crevaca u sebi.

Nisam ga slušao. Razmišljao sam o crevima: lav ih ima kraća nego ja, ali zato ovca ima čitavo jedno čudo crevaca u sebi. Nisam želeo da budem ovca, iako nisam mogao da budem ni lav.

- Vesna neće ništa reći! - Znam - rekao sam. - Otac će saznati i bez nje. On ima naročit talenat za to! - Hteo sam da dodam još nešto, ali sam se prisetio da nema smisla: stari predaje književnost u

Oči joj se uvek zacrvene kada čuje za neki moj novi ukor, iako osim mene ima još dve kćerke koje su meni sestre, a Vladi i Vesni nisu ništa.

- Rašida je pljeskala dlanovima, a Baronica uznemirena seterkinim režanjem, okrete glavu prema nama. On ima prpu. - Misliš? Da nisi ti to ona koja ima prpu, mačko? - rekoh svlačeći cipele i kaputić.

On ima prpu. - Misliš? Da nisi ti to ona koja ima prpu, mačko? - rekoh svlačeći cipele i kaputić. Ataman ih je bio već svukao, samo što je Rašida bila brža i gotovo ne

Nešto sam se kao pitao ima li smisla upadati u tuđu svojinu, ali nisam imao vremena dugo da se pitam: Ataman je, takođe, već bio u čamcu i

One su bliznake i imaju trinaest godina a Karanovo priča da će biti lepe. U tome ima, možda, i nečeg tačnog: one imaju mamine zlatne kose i oči, mamin hod zbog koga vam se čini da ne koračaju po zemlji.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Gospođa Sofija, ili Soka Kirićka, više nije mlada, ima veliku decu, pa je još i sad lepa; kao mlada, morala je biti baš lepota.

ode sa Čamčom u dućan, i zapovedi šegrtu da postoji u dućanu, pa onda ode u mehansku sobu, zaviri u „šenktiš“ da vidi ima li još niva u bokalu. U bokalu vina do polovine.

Izvadi iz džepa kredu pa povuče tanku liniju — belešku dokle je vino, pa opet u dućan. — Milane, u bokalu ima još dosta vina, al’ teško da će ko tražiti, no opet da ga imaš.

Tu je jedan stari bilijar, već iskrpljen, stolice dosta stare i otrcane, pa četiri mala zelena stola, i jedan veliki. Ima već i društva. — Daj, Saro, dvaput kave. — Odmah. — Hajd’, Sofro, sedimo. Šta ćemo se kartati?

— ’Ajdmo gore u Slovačku, na Vag, da spustimo Dunavom splavove, pa od čamova da pravimo tačke, pa da prodajemo, tu ima profita. — Mrzi me na vodi trgovati. — ’Ajdmo u Lajpcig, pa da donesemo razna espapa.

III Gospodar Sofra ima petoro dece. Pera je najstariji, pa onda dolazi Lenka, Pelagija i Katica, i mlađi sin Šamika.

Lenka je katkad morala i u dućanu pomagati kad je vašar, ili inače kad ima mnogo mušterija; tako isto i gospođa Soka, premda im nije išlo od srca.

— Ne bi’ volela da nosi reverendu, volem sablju. — Šta, da bude soldat, a Buniparta još živ? To nipošto. — Ima još i drugi’ koji nose sablju. — Šta, valjda advokat proaktor, ima ih kao kusi’ pasa!

To nipošto. — Ima još i drugi’ koji nose sablju. — Šta, valjda advokat proaktor, ima ih kao kusi’ pasa! — Fiškal, pravi čestit advokat zove se fiškal, pa to je velika čest i sloboda, i svud je otmen.

Mada je gospodar Sofra mrzeo advokate, ali ipak laskalo bi mu da ima sina „fiškala“, pa da nosi vremenom jošt drukčiju dolamu i ćurdiju nego li on. Razmišlja.

Vratim se, čujem da Sokina mati, Tatijana, Uglješina udovica, ima divnu valjanu kćer, sva je varoš fali. Poznavao sam pokojnog Uglješu.

— Šta ima novog? — Ništa, došli smo da se o onom jučerašnjem porazgovaramo. — E dobro, dakle kako mislite sa tom Krakovom?

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

U jednom ćošku pak, Marija, sa golom, lepom nogom, stavši na zmiju i na Mesec. Kolike žile ima na rukama. Rđavo vino. – Zinuo je da vikne ađutanta: „Auersperg“, ali ađutanta nije bilo.

Marija Terezija. M – prvo slovo njenog imena ima tajanstveno značenje, jer znači: hiljadu. M – jer je Mati. A – jer je Anđeoska. R – jer je Rasadnica.

Kojeg sa kojom i koju za kojeg. Kad se govorilo o porođaju, čula je koliko ih ima koje će da rode ovog meseca, a koliko ih ima za idući.

Kad se govorilo o porođaju, čula je koliko ih ima koje će da rode ovog meseca, a koliko ih ima za idući. Pa kako je umrla jedna, uzimajući kuvan pepeo sa sirćetom, da ne bi rađala više, jer ih je već imala šestoro.

Zemun opet doznao je od nje: da je protiv povraćanja žuči odličan lek zejtin sa kuvanim šećerom i da u Beogradu, preko, ima jedna babica, Turkinja, što spravlja neku rakiju koja se pije u vrućem kupatilu, mesečno jedanput, pa o rađanju ne može

Pa i to, da ona plače sad, svake noći, jer ima zle snove, i da joj se muž javlja, kao mrtvac, u strašnom obliku žaba, zveri, i pacova.

Pa ipak, Aranđel Isakovič je tim više ludeo, što je i tada, u tom hladnom pogledu, nazirao njenu volju: da sve to tako ima da bude. Kao srebrom trgujući, on je hteo da meri njen pristanak, ali ga ona nije dala meriti.

Gospoža Dafina ubrzo uvide da nema šta toj deci da govori, niti ima zašto da ih gleda. Posmatrajući ih, učiniše joj se blesava i tuđa. Za sve vreme nju deca i ne primetiše.

joj poruke od mladoga grafa Patašiča, o kome se govorilo da je vrlo lep, a koji je učtivo pitao za naređenje kako ima da putuje, na konju, ili možda, praveći joj društvo, u kolima?

šume u suprotnu obalu, nije se videlo ništa, sem drveća i, nad njim, duboke, velike praznine, u kojoj nisu znali čega ima.

iznad varoši, sa zvezdanim nebesima za sobom, u tami krovova što su u dubini bili puni golubova i lasta, mora da ima nečeg nebesnog za njega.

pre, kako bi bilo da se preuda za bogatoga Aranđela, naročito ako joj muž pogine, ona je kao zaboravljala da ima dece, jer su joj ta deca bila tako dosadna. Niti je mogla da se za njih brine, niti su je o tome pitali.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Ako iznikne koje od imenovanih, onda će poći za momka koji ima isto ime; a ako iznikne ’neznani’, onda će se udati za nepoznatog momka.

Izvođači ljubavne magije su, kao što se i vidi iz navedenih primera, gotovo uvek devojke (katkad udovice). Ima, međutim, i onih u kojima vradžbine bacaju momci.

“ Još iz antike je poznato verovanje da mandragora može magijski da izazove ljubav, ali, istovremeno, ova biljka ima moć i da nerotkinju učini trudnom.

Najveći broj svadbenih običaja i obreda ima za cilj da se osigura porod, odnosno da brak ne ostane bez dede (posebno muške).

“² Postoji više zabrana kojih mlada mora da se pridržava ako već želi da ima dece. „Ne valja se“ da sanduk s mladinim darovima bude zatvoren za vreme venčanja jer, prema široko rasprostranjenom

Razlog brojnosti i raznovrsnosti vradžbina za plodnost žene treba tražiti u velikoj želji da se ima porod, kao i u krajnje nepovoljnom položaju nerotkinje u našoj patrijarhalnoj kulturi.

U visočkoj nahiji ženi koja nema dece, a želi da ih ima, preporučuje se da pojede zečje sirište. U porečju Drima i Radike, žena koja nema dece trebalo bi da pojede žumance od

Mlada za vreme venčanja malo podigne pojas, te to semenje iz nedara padne na pod. Ovo se radi da mlada ima poroda i da lako rađa.

“²⁷ Ovde treba reći da i u nekim kosmogonijskim mitovima mravinjak ima ulogu ženskog polnog organa, a da kod izvesnih afričkih naroda (Mali) neplodne žene, prilikom magijskog obreda za

Čauš „treba da je vrlo šaljiv I smiješan: u rukama ima nadžak, ili buzdovan, te lupa koje u što, za kapom ima po nekoliko lisičja, ili vučja, repa pribodena, a kašto i

Čauš „treba da je vrlo šaljiv I smiješan: u rukama ima nadžak, ili buzdovan, te lupa koje u što, za kapom ima po nekoliko lisičja, ili vučja, repa pribodena, a kašto i ponekoliko kašika zađevene“.

Izbor ovih sredstava, videćemo, nije nimalo slučajan, odnosno u njihovom odabiru ima izvesnog sistema. Od predmeta, kao što smo već videli, najviše se koristi voda (magijsko kupanje i pijenje), što je

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

ga dvore svi odreda u rodbini, da mu s planine vodu nose, da mu pevaju pesme stare, da mu soko krilom hlad čini; ako ima bratučeda, da mu oni konja timare.

O ŽENIDBI SINA Kad gospodin car ima da ženi sina i novi mu dvorac zidati treba, u pomoć neka dođe sva carevina, i mali i veliki neka se sjate, konjušar

Kad sebar ima da ženi sina, neka se od ruke dovija svake, koliba neka se okrpi stara, neka mu mobe sebri i meropasi, neka jesen

neka se okrpi stara, neka mu mobe sebri i meropasi, neka jesen pozove za rizničara da mu napuni podrume i čardake da ima čime dočekati svate, neka uzme ćukove za crkvenjake.

Kad ima da se krsti kći sebarke, neka pevaju kosovi i konopljarke, neka sunce gori u četinaru, neka joj paučice pokrivač udese,

O DRŽAVNOJ IMOVINI Svi slivovi Laba i Vardara, sve slane s livada i sa njiva, svi glečeri što ih ima Šara, ledenice pod strehom niske, sve nebo sinje, svi pljuskovi koji se za suše okorele zemlje sete, svi povodnji u dane

koji bukvice nema a bez knjige carske važne ne može caru da dokaže da je u ratu zadobio sedam rana bez prebola, da ima na prsima ožiljaka više nego u grudobrana, da mu još telom metak kola.

slugu Jerneja koji na raskršću viče iz glasa da je njegova njiva koju kopa i njegova krava koju napasa, da je glava koju ima na ramenima njegova glava.

raskoš korova i kukuta oko seljakovog plota i međe, za nepabirčene njive smeđe, za misao mu nesavremenu: kad čovek ima trpezu punu, neka se nahrane i čavke i vrane, za plodove što mu pod voćkom trunu.

ubogost, svačiju veličinu, one što za druge žive, one što za druge ginu, delo bez vrednosti, delo gde vrednosti ima, za uboge ismevače kraj kojih simploni sreće minu okrznuv ih samo perjanicama svoga dima.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Svaštara! Čudesna reč. Među njenim koricama ima Cezarovih pohoda, levih i desnih pritoka Sene, ima nepravilnih glagola, sasušene jagorčevine i jednačina sa tri

Svaštara! Čudesna reč. Među njenim koricama ima Cezarovih pohoda, levih i desnih pritoka Sene, ima nepravilnih glagola, sasušene jagorčevine i jednačina sa tri nepoznate.

na sedamdeset i pet obrtaja stiže iz zrelih pomorandži, ole-bikova i Granade u kojoj cvetaju granate; čini im se da ona ima glas baš za one stvari u kapiji, a taj glas je umanjen i dalek, smešten na površinu titrave membrane, pa im Imperio

umanjen i dalek, smešten na površinu titrave membrane, pa im Imperio Argentina liči na caricu patuljaka, koju čovek, ako ima malo sreće, može čuti kad prisloni uvo na zemlju iznad krtičnjaka.

Ovo je Burza, kaže mački, a ovo je Miki; ovaj ovde (to, za mene!), to je, kaže, Keba, ima dve leve noge! Pokazuje nas dami kao da je u nekom jebenom zoološkom vrtu. Šta se dešava?

I šta se događa? Treba mu tema za novi film i eto ti njega ponovo na ćoše. Pa, kako je, kaže, šta ima novo, šta se napada? Bez veze!

se da ću i sam jednog dana, kada za to dođe vreme, krenuti tamo gde se restorani ne zatvaraju u jedanaest sati i gde ima muzike čak i ponedeljkom, a stalno sam mislio na Veru kako putuje prema Vavilonu, kuda su je oterale naše glupe priče.

priču žednu preko vode, možda ću se proslaviti tamo, iza crte, možda će i meni jednoga dana krasti brisače s auta koji ima registraciju 75, možda ću i ja jednoga dana gledati druge momke iz istog kraja kroz dvogled naopačke?

Kako samo pastoralno zvuči ona divna melodična rečenica — poziv: »Care, care, kol 'ko ima sati?« Plavi se ljiljan u dolu, lelujaju se trave na aprilskom vetru, nadimaju se pletene košare pune ukusnih

U tom oslobađanju kroz dodire ima nečeg što se ni danas nije promenilo. Čitao sam negde da se u najskupljim švajcarskim klinikama uobraženi bolesnici

Njena kći ima majčine oči boje dima. U isto vreme, iz suprotnog smera, svake nedelje dolazi jedan mladi čovek vodeći za ruku sina,

Mlada žena tada rasejano pomiluje devojčicu koja ima majčine oči; mladi čovek otkopča svom sinu gornje dugme košulje.

Matavulj, Simo - USKOK

Konte Pjero, vidjevši da se Nijemac zbunio, oslobodi se i započe: — Kotor, gospodine, ima svoje povlastice od najdavnijih vremena, od početka slavnoga vladanja Mletačke republike...

žene, sestre i kćeri, što pod bremenima ponizno iđahu za njihovim stopama, prikazivahu muku živovanja, kakvoj teško da ima jednake na svijetu! Što se većma penjahu, nebo bješe sve većma natušteno i kao da se spuštaše.

Kako se ono zovu, Krcune? — A ima, čoče, mnogo i Srbalja u ćesarovinu. Oni daju ćesaru najbolju vojsku! Viđeste li ove Ličane u Kotoru!

Tu je blizu Sava i Dunaj, iza kojih je Šumadija! Ima u ćesarovini još: Talijana i Nijemaca, od kojijeh je i sâmi ćesar. — A sve li znaš, jadove, đavo te znavao!

ti je svuđ kroz Crnu Goru, pa i po Primorju, po Hercegovini, po Bosni, po svoj Srbiji i bog te pita dokle, đe gođ ima Srbalja, a ima nas zanago za jednu dobru carevinu, nâko što smo rasuti, kao stado bez pastira, i što su pod tuđinima,

kroz Crnu Goru, pa i po Primorju, po Hercegovini, po Bosni, po svoj Srbiji i bog te pita dokle, đe gođ ima Srbalja, a ima nas zanago za jednu dobru carevinu, nâko što smo rasuti, kao stado bez pastira, i što su pod tuđinima, radi grijehova

znaš, u žalosti, jer mi mlađi sin pogibe u četi ima dvije godine, a još nije osvećen! Knez huknu i obori glavu. Zapucaše puške negdje daleko po selu, po drugim

Ja sam sad dobjeglica i ništa više, a staraću se da u novom životu stečem prava koja ima svaki Crnogorac. Ništa pak uraditi neću bez tvoga savjeta, kneže, jer te odsada smatram kao drugog oca!

Šta stari upravo misli kad ga nudi da ostane s njim? Valjda ne pomišlja da ga uzme za „pristava“? — Ima li, Janko, u vas krtole? — zapita knez, stavljajući preda nj ponajviši pečeni krompir.

— Još tri ure do ponoći — reče on. — Bogo moj — šapnu Kićun — ima sât kao Savo Markov, sav od suhoga zlata. — A ima dva. Još jedan mali! Što će mu dva? — pita Šuto.

— Još tri ure do ponoći — reče on. — Bogo moj — šapnu Kićun — ima sât kao Savo Markov, sav od suhoga zlata. — A ima dva. Još jedan mali! Što će mu dva? — pita Šuto.

Još jedan mali! Što će mu dva? — pita Šuto. Njih dvojica zadugo pušahu ćutke, pa knez započe: — Šta misliš, Janko, ima li đegođ na svijetu zemlje i naroda kao što je ova naša? — Ja to ne znam, kneže, jer ne poznajem vašu zemlju.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

OTAC: Kako ćeš, kad se ispoganio svet. Nije čestito ni u kuću stupio, a već razbira koliko devojka ima. MATI: Nismo ni mi siromasi u boga.

Ko daje iljadu, on pronosi: dve; koja ima tri, oni viču: pet; dovijaju se kako mogu; samo smo se mi stisli pa ne smemo da otvorimo usta.

Gledim, lepa se varoš učinila. MATI: A vi niste skoro ovde bili? PROVODADžIJA: Ima šesnaest godina, to jest. MATI: O, od tog doba mnogo se koješta izmenilo. I mi smo lane kuću pravili.

Nego sve se teška, kanda nema ni prebijene krajcare. Ja sam se ljutila, no vidim da ima pravo, jer se ovako više čuva. UGLED 5.

Čovek dok je živ sve se jednako muči: malo rānom, malo oko stoke, trgovina — ti, Bože, znaš. Ali šta znamo, kad čovek ima dece, treba da se stara. PROVODADžIJA: Tako je bogme. (Mladoženji.) Znate, vaš pokojni otac, tolike muke, to jest!

Kao što sam kazao, to jest, ovaj gospodar, mlad kao što ga vidite, ima kuću, vinograde, staje i sve što mu je nužno, to jest, da može lepo živiti.

) PROVODADžIJA: E prijatelju, vi znate sadašnji običaj. Istina, kao što sam, to jest, i kazao, naš mladoženja ima kuću, vinograde, vodenice (mladoženji), dve ili tri? - uverićete se, to jest, svašta dosta.

Ali vi znate, to jest, kakav je svet: ako uzme bez novaca, sramota. Zato da znamo napred, koliko devojka ima. OTAC: Za to ćemo najlakše. Samo nek su od Boga srećni! Evo sve što vidite ovde, to je njino i Božije.

MATI: Ajde šta si luda. Poznajem ja, ti ćeš biti srećna s njim. DEVOJKA (kroz plač): Niti znam kakva mu je kuća, nit ima li što, nego ajd pa prsten. MATI: Zaboga, devojko, ljudi nam kažu da vrlo dobro stoji.

KUMAČA: Ta probirati, to nije ništa. MATI: Ajde; pa da gledamo posle i tebe. KUMAČA: E, za mene ima jošt vremena. MATI: Šta ima vremena, treba da gledaš za sebe. Dosta si braću služila. KUMAČA: Ta. - A gdi je Julka?

MATI: Ajde; pa da gledamo posle i tebe. KUMAČA: E, za mene ima jošt vremena. MATI: Šta ima vremena, treba da gledaš za sebe. Dosta si braću služila. KUMAČA: Ta. - A gdi je Julka?

(Mladoženja odlazi.) PROVODADžIJA: Zaljubljen je u vas kao zec. Al’ ste i dobili priliku, dobru, to jest, kakovi malo ima. DEVOJKA: Mama je u drugoj sobi, da je zovem. PROVODADžIJA: Nije nužno, to jest.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

„Više no ijedna druga forma izražavanja, dečja literatura ima svoj koren u folkloru”, ističe Izabel Jan u svojoj zanimljivoj studiji o dečjoj književnosti2.

pa je i razgovor o njihovim željama i potrebama, mogućnostima i težnjama, uvek usmeravan od odraslih; u njemu, razume se, ima dobrih namera, moralne odgovornosti i plemenitog nadahnuća, ali, isto toliko, licemerja, proizvoljnosti, nametanja

anđeoskoj čistoti i samoupućenosti na Lepo, odbiće da se prilagođava njegovim mogućnostima poimanja, o kojima, uostalom, ima tek izvesnu mutnu predstavu.

Andersen danas pripada podjednako italijanskoj i skandinavskoj deci. Ima, međutim, mnogo valjanih pisaca koje ovakve, pojednostavljene izražajne tvorevine ne privlače, koji nikad nisu osetili

dosledno drži pojednostavljenog izraza — pod pretpostavkom da mu je to pojednostavljivanje istinska stvaralačka potreba. Ima postupaka koje deca ne mogu da prihvate — a to su baš oni postupci koji su nesaglasni sa osnovnom zamisli izvornog

Dovođenje u red i osmišljavanje stvari, makar i po cenu neverovatnih improvizacija, za dete ima smisao savlađivanja haosa u koji je rođenjem gurnuto; to je njegova nasušna potreba.

Pesničke škole, programi i manifesti ne daju se izbrojati. Ovo se stanje može različito ocenjivati; u mom opisu ima uprošćavanja i preterivanja; bitno je da tako, to jest manje-više potresno i napeto, izgleda pozadina na kojoj se dečja

pesnika je u tome što on odustaje od puteva na kojima bi se izgubio, a pažljivo čuva i u priprosto ruho zaodeva ono što ima.

Ponovo, kao i na početku, u pesmi ima mesta za sve: za humor, za igru, za neobavezno dodirivanje velikih tema, za socijalnu angažovanost, te za svakovrsne

je stalna sklonost dečje pesme; ali i kad ga ne koristi na neposredan način, dečja pesma izaziva u nama smešak. Ima drskosti i neočekivanosti u samoj njenoj pojavi, ima nečeg smešnog, parodijskog u njenom izgledu.

Ima drskosti i neočekivanosti u samoj njenoj pojavi, ima nečeg smešnog, parodijskog u njenom izgledu. Zbog svega izloženog, ne bi se moglo govoriti o razvoju dečje poezije,

17 VI Kad se stvari ovako postave, moguće je ustanoviti pravi odnos koji naivna pesma prema detetu ima. Znamo da mu se često poimence obraća, a to čini između ostalog i zato što dete priželjkuje kao idealnog sagovornika.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

Otud nije čudo što nevaljali i pokvareni, a takovi ima svuda, pod vidom rodoljubija svaku priliku za svoju sebičnost upotrebljavaju, i najbezumnije sovete daju, ne mareći oće

ŠERBULIĆ: Da živi petnaesti mart! SMRDIĆ: Vivat! ŽUTILOV: Nije slobodno vikati: „vivat“. U slobodi samo ima „iljen“. SVI: Iljen! ŽUTILOV: Nemeš, birger, prostak, jednaka prava imadu. Svi su polgartaršai. SVI: Iljen!

ŠERBULIĆ: Iljen! LEPRŠIĆ: Kakvo „iljen u slavjanskom carstvu? Slavjanski je narod najveći na svetu. U Evropi ima osamdeset miliona Slavjana, i Evropa mora biti slavjanska. ŽUTILOV: Šta se to nas tiče. LEPRŠIĆ: Šta se tiče?

ZELENIĆKA: Frau fon? Ne vidite li da je ova reč tuđa? Srbin ima dosta cveća u svojemu vrtu, zašto da od drugi ukrase traži? Ali, naravno, gospoda s madžarskim kokardama...

Jošt je nužno poderati sve one aljine koje su stranonarodne boje. ŠERBULIĆ: Evo i gospoja Nančika ima zelenu. ZELENIĆKA: Ja se nadam od njenog rodoljubija da će je odma pocepati. NANČIKA: Meni ova lepo stoji.

NAĐ: Ne treba vređati, gospodo, ne treba vređati. Gospodin Gavrilović je pošten čovek, a poštenje ima cene u svakom narodu i u svakom zakonu. ŠERBULIĆ: Šta se čuje za protokole?

No ja sam se pozadugo ovde zadržao. Rad sam malo u kafanu da čujem ima li što novo. Oćete li i vi? ŠERBULIĆ: Sad ćemo, dok samo svršimo neke račune.

To niko od nas ne zahteva; premda žar rodoljubija može potpaliti i nježne persi krasnoga pola. Primjera ima dosta u istoriji. Vama valjda nije poznato opredjelenije amazonkinja. MILČIKA: Šnajder List najbolje pravi takve aljine.

MILČIKA: Mami, i ja ću da stupim u to društvo. ZELENIĆKA: Svaka koja ima čuvstva narodnosti mora, i stupiće rado u našu sredinu. A jošt dokle vidite plan!

No to je ništa. ZELENIĆKA: Ništa? Kad Srbin slavnu pobjedu održi, to je ništa? O, nebo! SMRDIĆ: Ima važniji novina. ZELENIĆKA: Ništa nema važnijega od srpske pobjede. SMRDIĆ: Pala Pešta. SVI: Šta, šta?

ŽUTILOV: Ja sam zadržao za se spaiska dobra. NANČIKA: Samo da ti odbor ne stane na put. ŽUTILOV: Svaki od nji ima svoje, a Gavrilovića, koji jednako reži, mi ćemo napolje. NANČIKA: I tako je mađaron!... Poslao ti je šnajder kontu.

„Oćemo vojvodinu čistu, da se mađaroni proteraju“, a kad čovek počne raditi, oni ne dadu. SMRDIĆ: I osim Čivuta ima se dosta raditi. Uzmite koliko nji ima bez brkova, i to Srbalja. Srbin bez brkova ne može biti Srbin, dakle je mađaron.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Potpuna istorija srpskohrvatske književnosti ima tek da se napiše; u ovaj mah nema pisca koji bi mogao da izvede taj veliki posao, i to po sopstvenim proučavanjima.

da nije potrebno čitaoce upućivati na sve ono što je o jednom piscu pisano — jer u bibliografiji o pojedinim piscima ima i vrlo slabih stvari i čestih ponavljanja ranije kazanog — no samo na ono što je korisno pročitati.

Takva podela, kao i sve podele, koje su uvek veštačke i nepotpune, ima svojih nedostataka, ali ona je u stanju da dâ predstavu razvoja književnosti kao jedne prirodne celine.

III) ROMANTIZAM, koji ima korena još u prvim desetinama XIX veka, ali se kao načelo javlja pred 1848. i traje otprilike do 1870.

Car je bio verski tolerantan i pravdoljubiv, naročito bilo mu je potrebno da u borbi sa Mađarima ima uza se nemađarske narodnosti u Ugarskoj, i zato je Srbima učinio prilično ustupaka.

Još u početku XVIII veka ona ima svoju crkvenu organizaciju, svoje škole, svoje esnafe i rufete, svoje staleže. u svetovnjačkom redu prvo mesto

Inače piše dosta dobrim narodnim jezikom. Celo delo je bez književne vrednosti, i ima značaja utoliko što je to prvi putopis srpske književnosti i jedino zabavno delo srpskoslovenske škole.

Upravo, on ima dva jezika kojima piše. Kada piše knjige za crkvenu upotrebu, naročito kada prevodi sa ruskoga knjige crkvene učenosti,

Što mu izgleda nezgodno, on naprosto izostavlja; kada mu se ukaže potreba, on izmišlja. Ali u njegovoj istoriji ima i izvesnih modernijih istorijskih shvatanja: on se dokumentuje, služi se stranim istorijama, mađarskim, poljskim,

Ali na njih počinju već uticati ruski pisci, ruska teologija, kod njih ima začetaka i svetovne književnosti, i kod njih se već javlja misao o upotrebi narodnoga jezika.

Broj Srba oficira u ruskoj službi naročito se povećao posle srpske seobe u Rusiju 1751. godine. Srba ima u diplomatskoj službi, kao konzul Pavle Đulinac; u prosvetnoj, kao glavni nadzornik osnovnih škola Todor Janković

Od istorije ova knjiga ima samo naslov. U stvari to je istorijski podsetnik i memorandum uz mnogobrojne molbe koje je vladika upućivao ruskoj

Milićević, Vuk - Bespuće

se željno u vodu koja je veselo odsijevala, gubila se i pomaljala, a on je neprestano čekao i tražio pogledom, kao da ima nešto da joj kaže. Kasnije ga uhvati san.

staračko lice puno bora, kad se zasrebreni njezina sijeda kosa, kad ugleda dva oka, puna suza, uprta na njega, u kojima ima i tuge što ne može da pomogne, i sažaljenja i bola i prijekora, on se trza i stresa kao šibljika, ustaje i, u papučama,

I poče da hvali šljivovicu; sa rđavim akcentom, zapita, onako nemarno, ima li je još mnogo. — Nema. — Nema! — reče on više nego žalosno. - Šteta, šteta! — mrmljaše on. I iskapi novu čašicu.

Jedva jednom, inžinjer mu kaza zašto je došao; čuo je da on ima u svojoj kući dovoljno mjesta, moleći ga da mu ustupi dvije sobe, jer nema gdje da stanuje.

Poslije se pokaja. Biće uznemiren, Možda ima još neko s njim kad je uzeo dvije sobe. Uostalom, i onako su mu novci bili na izmaku; oni će ga se malo ticati.

On se uvjeravaše da se vara, da je to samo jedan dan mladosti, kao što ih ima mnogo u životu; i on vjerovaše da će i taj dan proći, kao što su prošli i iščeznuli mnogi drugi, i odnijeti za sobom i

Zašto je sreo tu ženu i šta ima u njoj? Šta je ona za njega i šta đe on njoj? To mu se pitanje ne skidaše s uma. Šta goni njegove misli i što ih zbunjuje,

A on traži ima li još išta u njemu, i nalazi pepeo i satrte, prašne osjećaje i umorne, mlake misli, dok život huji oko njega i širi

zaplakala u sebi radi njegovog podsmjeha ili zažalila i osjetila gorko kad bi opazila da taj čovjek koga je volila ima prema njoj samo jednu nisku želju.

Sremac, Stevan - PROZA

dokaza da su mu oni bili bliži) kod Riste puškara u dućan, i otimaju se i nadmeću ko će pre dobiti »slovo«, a Jova ima gotov šablon, pa piše po njemu.

S ponosom je prolazio naš Jova pored komšija, koji, kako se njemu činjaše, pucahu od zavisti, jer su već juče znali da ima pečenicu, a sada videli i ćurana. I to kakvog ćurana!

— Slušala sam već sto puta te tvoje istorije. — More, ne znaš ti ni stôtu čest, iako si slušala! Da ima ko da sedne pa da beleži! A ja da se majem pod starost, nema, priko, smisla!

— E, tako te ’oću! — veli Jova razdragan, pa je zagrli. — Eto vidiš, priko, tako se mi volemo. A ima, boga mi, i zašto da me voli! Jer ja, boga mi, nisam k’o drugi muževi... — Ćuti, ćuti! — napada ga gospoja Kaja.

Jedared ga je i ostavila bila i odbegla nekoj svojoj tetki za koju je tad prvi put i čuo Jova da je uopšte ima na svetu.

Gleda po stolu i vidi izobilje na njemu, ali se seti da se kaže da »nije svaki dan Božić«, i da ima mnogo mučnih dana preko godine.

Tako, priko, fala! Ti ovde, a Kaja će na leđa menice da se potpiše. Raspitao sam, pa mi kazali da ima prava da se potpiše.

Kaja je, znaš, delovotkinja, to jest delovođa, u ovdašnjoj Ženskoj podružini i ima trideset dinara mesečno, zato i njen potpis vredi, izvestio me Spasa knjigovođa.

Ona je glavni jemac, a ti si, priko, samo jedna gola formalnost, da nas ima tri potpisnika. — E, baš ti fala! — Fala, gospo’n-Pajo, a mi ćemo već, što kažu, umeti biti blagodarni za to — reče

Ja nisam revizor, pa je baš i ne moram opisivati kakva je; kakva joj je, to jest, zgrada, ima li dovoljno vazduha i svetlosti, i da li svetlost pada deci s leve ili s desne strane.

ponese je u ruci, a ako je manja, metne je u svoj Noteѕ, u kome je bilo zabeleženo puno utisaka, sa zapisom koliko veša ima. Šetnju bi redovno završavao dolaskom u mehanu, gde je išao poglavito radi posmatranja i studiranja seljačkog sveta.

Obično bi jedan po jedan od slušalaca ustajao izvinjavajući se da ima posla, a Maksim bi ga samo prekorio i molećim pogledom zadržavao rečima: »Ta sedi, čoveče! Ih, kakav si!

Radičević, Branko - PESME

“ Neka pljuska, neka vode, Neka groma i vetrine, Gora ima krasne zgode, Ima stene i pećine, Tu ću, mila, da se skrijem, Pa oluji da se smijem.

“ Neka pljuska, neka vode, Neka groma i vetrine, Gora ima krasne zgode, Ima stene i pećine, Tu ću, mila, da se skrijem, Pa oluji da se smijem.

“ Krasni moma ima dosta, Kô ti nigde i nikada, Kod tebe mi srce osta, Zato s' prođi svega jada, Zbogom, draga, ruku na, Verna budi

De najlepši lepirova Ima i tičića, I jelenski još rogova Školjak' i pužića; Da poletim pa da špage Sve napunim redom — Ao braco, želje

Sad bi gledô deno moma Ponajlepši ima, Pa bi vesô tamo oma Poleteo njima, Da s' nagledam mlada veka Ti čarni očica, Da s' nagrlim beli seka, Naljubim

Al' opet je preveselo Vavek njemu čarno oko, Opet nosi vedro čelo Kao mladić on visoko: Ta on ima krasna sina, Pa ga gleda pun radosti Pa se seća svi milina Što imade u mladosti.

mu ostalo, Mlogo teo, mlogo započeo, Čas umrli njega je pomeo, Mesto danka spustila se tama, Mesto slave tebe ima sama, Ti si ponos, ti si cela dika, Ti mu slava možda svekolika.

Tambur, tambur, sitna tamburice, Udri, pobro, u sićane žice, Danas ima, a sutra nas nema, Ajd' u kolo, ko će tu da drema?

Oj vi srpski vitezovi, Vi zmajevi, sokolovi, Ta ima vas na iljade, Al' brojiti nemam kade, Ta kad bi vas sve brojio, Kad bi jadan vinca pio!

se gore i zeleni, Pograbismo puške, te o ramo, Pa se veri i tamo i amo; Bože mili, da l' veće miline, Da li ima što na svetu slađe Neg sa puškom odat po planine, Pa umoran sesti u zalađe, U zalađe kraj kakvoga vrela, Tu otrti

Oh ta pevaj ko god zlato ima, A ko nema, pevaj kô da ima, Nije l' zlata, ima štogod drugo — Pevaj samo, ne razbiraj dugo, To il' ono, sve je,

Oh ta pevaj ko god zlato ima, A ko nema, pevaj kô da ima, Nije l' zlata, ima štogod drugo — Pevaj samo, ne razbiraj dugo, To il' ono, sve je, brate, jedno, Što je milo,

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Tih istih godina, ja sam, slučajem, izbjegao tvoju sudbinu, ali, evo, ima neko doba kako me, za mojim radnim stolom, osvoji crna slutnja: vidim neku noć, prohladnu, sa zvijezdama od leda, kroz

Ono, istina, na sljezovu cvijetu jedva da je negdje i bilo tragova modre boje, ali ako je djed kazao da je modra, onda ima da bude modra i kvit.

Ugađaću mu, jašta neg ugađati. Kom bi drugom ako njemu neću. Načiniću mu nešto, ima da vidiš. — Ih, ti kao da čovjeku praviš samar, tako govoriš. — A zar konj nije isto što i pravo čeljade, još bolji.

— Eto ti ga nà! — prostodušno zinu djed. — Da, da, samo dobar. U Podovima, kraj same Une, ima, na primjer, u jednog domaćina konj, Dorat, duša od konja. Čim ga vidim, a meni srce zaigra: evo ga, pljunuti Rade Ćopić!

— Kako se neću ljutiti, nikakva vjero. Čovjek je kršteno čeljade, slavu slavi, dušu ima, a konjče... Samardžija se tužno osmijehnu. — Ima čovjek dušu, a.

Čovjek je kršteno čeljade, slavu slavi, dušu ima, a konjče... Samardžija se tužno osmijehnu. — Ima čovjek dušu, a. A je li, Rade, jesi li ti ikad čuo da je konj nekoga prevario?

— Hoće da dokuči mjesec. Samardžija uzdahnu i pogleda me preko čaše. — Pa neka, ima dječak pravo. — Šta ima pravo? — Pa nek oproba.

— Hoće da dokuči mjesec. Samardžija uzdahnu i pogleda me preko čaše. — Pa neka, ima dječak pravo. — Šta ima pravo? — Pa nek oproba. Kamo sreće da sam i ja nekad tako radio, možda bi mi druge tice danas pjevale.

Opet ćemo mi ovamo doći, ima kad. Nogu pred nogu, naniže, po mjesečini! Kako je drag i pun svaki korak povratka. I kako sve više raste, primiče se

MLIN POTOČAR Ima tako po našim potplaninskim selima tajnovitih mjesta oko kojih se pletu raznorazne priče, obično pune strave, vezane

koji zna latinicu, ili možda pomlađi, iza devetsto osamnaeste, koji štije i ćirilicu), onda, bogme, dotični ima štogodarce i da pročita na brvnima mlina.

!), pa jednoga koji jaše, bezbeli na paripu. Ima tu naslikanih i bezobraznih predmeta, grdno uvećanih darežljivom rukom kakvog maštovitog čobanina, pa zato poneka

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

SULjO: A kakve i da nađeš, nego polovne? Ženske za vojnu upotrebu! Jedna dopola oćelavila, u drugoj ima devedeset oka, najmanje, treća ramlje, četvrta priramljuje, peta bez pola zuba, šesta dlakava ko muškarac, sedmoj se

A kad stigneš, pa makar bilo i u najgluvlje doba, nije važno, ima da probudiš Hasanaginicu i da istoj saopštiš da se ja kući vraćam prekosutra, al da me ona kod kuće ne čeka!

E, pa, evo joj sadevo! Ima odma d ideš, da kažeš da mi se gubi iz kuće! Za svagda! Pa sad nek vidi kolko će je koštati njena gospoština!

Aga je postao mnogo nervozan, začas prasne, ne ume da se savlada, ponaša se nepromišljeno... A čini mi se da ima i nekih drugih razloga... HASANAGINICA: Nepravda nije izbirljiva; nepravdi sve može da bude razlog...

Brate! Kuran kaže da ga dve godine dojim! Do dve godine ima više od godine! BEG PINTOROVIĆ: Naći će mu se dojilja, ne brini. Biće u redu. HASANAGINICA: Biće u redu!

Molim lepo. Hasanaga otero ženu, beg Pintorović tražio ilmi-haber, kaže neću da je vodim bez ilmi-habera! Ima čovek i pravo. Hasanaga, opet, sa svoje strane, reko: dobro, u redu, evo ti taj ilmi-haber! Zakiti se!

Olista bukva — politika! Procveta bagrem — politika! Razboli se krava, crkne — opet politika! Valjda ima još nešto, osim politike? MUSA: Pričekaj, pa ćeš videti. Zna se kakva je ovo igra.

To ti meni kaži! MUSA: Pa eto vidiš, i to je neki znak! Ni hrana ne stiže redovno! Šta to znači? Znači: aga ima neke velike brige! Sve ide u prilog onom kako sam kazao... HUSO: Bolje da pitam Sulja...

Pravi se važna, majku joj, ko da ima tri sise, a ne dve! HUSO: To bi moralo da se prebroji! AHMED: Da ne bi ti? Paz da se ne zabrojiš!

To je insinuacija! AHMED: Šta se mešaš u razgovor... HUSO: I jes mi razgovor! Ima li Šemsa tri sise, ili dve! Krupno pitanje!

Čuo si da su navalili prosci. HASANAGA: Pa šta? To sam i očekivao. JUSUF: Ovo može da ima i političke posledice. Plašim se da se beg uvredio, da mu je povređen ponos, i da bi možda hteo da ti se osveti.

To si od onog bezbožnika naučila! HASANAGINICA: Misliš od Hasanage? Ne znaš ti njegovog boga. Njegov bog ima njegovu bradu, njegov trbuh, njegove žuljeve... Mi smo i u Alahu mnogobošci. Koliko aga i begova, toliko bogova.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

I svi su se čudili kako mi izlazimo na kraj. Govorili su da ona ima čitave bisage para, koje je uzela od mog pradede, svoga svekra, kad je ovaj umirao.

— Hajde, ’adžike. Daj ako ima što da ti ponesem. — Pa nema ništa, Marijo. Sve sam poslala. Ali hajdemo, možda ćeš mi uz put što zatrebati.

Hvala mu. Njegova volja. Ali hvala mu što mi bar tebe ostavi, tebe iskru, čedo moje, te da ima ko će mi oči zaklopiti.

Nisam znao šta da radim. Nisam hteo da te dâm drugome, da tu svu svoju lepotu, milinu, ljubav i sreću ima. Bilo mi je teško i mučno pri pomisli da će te drugi grlili i ljubiti; da će drugi piti ljubavi iz tebe, Tog čistog, još

Mati me pogleda. Iz tog njenog pogleda videh da ona sve zna. — Kad ćeš u školu? — upita me kratko. — Ima vremena. Rano je. — Pa druge godine i pre ovoga vremena si iš’o? Valjda imaš sada malo da učiš. Svršavaš već.

— Momak dobar?... — Kao svaki čovek. Odslužio vojsku. Nema ni on nikoga, ima nešto od imanja i ovo naše što je, pa... Ali ona, ona... — A ti hoćeš? — Hoću — dahnu ona silno — što da ne?...

— Što, Nikolo, ne ideš da spavaš? — reče mu mati malo blaže, ali to tako, kao da ima jedino meni da zahvali, što ga i sad kao i uvek ne grdi, već moli. — A? — promuca on. — Idem ’adžike!

— Jes’, jes’! — povikaše one, — znamo čak i kakve su! Njene su kite vezane crvenom vrpcom i u svakoj ima po jedna lala. — A vaše? — E, ti to ne treba da znaš. Nego hajde probudi tetu. — Dobro, dobro.

Svako veče, uz jelo, davala mu je po jednu veliku čašu vina. A uvek stara odela i zimi ponjave, da ima čime da se uvija noću. Jednom se strina razbole. Stric beše na putu, te nemaše niko da se brine o deci i kući.

Jedno, da ima ko kuću da očisti i ručak zgotovi, dok majka i otac idu u svatove, a drugo da se i ona, Nuška, toga dana provede: da

Tresla se ona i sva mirisala, mirisala, tako mirisala! NAŠ BOŽIĆ More, kakav san? Nedelja evo ima kako se ne spava. Te Božić došao do Skoplja, sad je u Preševu, pa u Bilači, i sve bliže i bliže k nama.

Prvi je dan Božića, pa ne ide da čovek odmah... ima kad, tri su dana. I zaista, eno, drugog dana, jedva ako je ponoć prešla, a po gdegde tek zapišti zurla i dopire koji

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

Jezik ima svoju cenu, od polze koju uzrokuje. A koji može više polzovati nego opšti celoga naroda jezik? | Francuzi i Italijanci

A šta je drugo bolje, nego ono što je poleznije? Što god ne prinosi kakovu lido polzu, ne ima nikakve dobrote u sebi.

Bog je sama večna dobrota i pravda; što god nije dobro i pravedno, nije od Boga. A zašto, dakle, u svakom zakonu ima zli(h) i nepravedni(h) ljudi?

Ne | mogu premučati ovde veliko staranje blagorodni(h) boljara moldavski(h) za vospitanije i nauku nji(h)ove dece: ne ima sad mladić u Jašu koji ne zna, osim svoga jezika, jelinski i francuski, mnogi — latinski i talijanski.

Kostić, Laza - PESME

« Očima me vila kori: »U tebe su oči, ruke, »zvezda ima zrake, zvuke; »ti su zvuci, mili druže, »od slavuja svecke ruže, »reč načelna sviju vera »prvi prozor

Zastavo moja, zastavo trojna, svijeno srce naroda bojna, o čemu snivaš? Ako još ima krilatih snova ispod okova, oh onda sanjaj oblake crne što će ih vreli juže da zgrne, oblake crne, oluje besne i munje

Visoki duše, nezaboravljen, pozdravlje naše primi u spomen, ne reci da ti dođe iznenad! ta nad je sve što narod ima mlad, u nadu tom i tvoja nam je sen.

ženo, ti si stara godina; a ti, aždaho, ti si duša joj, izdahnula te umirući sad, pa, bludnica, u času poslednjem još ima kade da se porodi! — Al' stani, šta to jekće? Kô napreg od kašlja, zaptiven. suh. Na umoru je l' ropac godine?

pa zato imam rekraciju sad do prva kukurika.” — E gle! pa lepo, milo mi je baš, pa kad je tako, znaćeš jamačno ima li Renan pravo ili ne? „Zvanične tajne”, reć'e koštani k „ne kazuju se površnicima. Al' sad okren'mo drugi razgovor!

Al' mnogi drugi stvorio se vrag, čas tu, čas tamo, svud mu vidiš trag. Ima ih grdnih, ima viđenih, ima ih golih, ima kićenih, čas misliš nije nikakav im broj, čas navale kâ ljutih zolja roj.

Al' mnogi drugi stvorio se vrag, čas tu, čas tamo, svud mu vidiš trag. Ima ih grdnih, ima viđenih, ima ih golih, ima kićenih, čas misliš nije nikakav im broj, čas navale kâ ljutih zolja roj.

Al' mnogi drugi stvorio se vrag, čas tu, čas tamo, svud mu vidiš trag. Ima ih grdnih, ima viđenih, ima ih golih, ima kićenih, čas misliš nije nikakav im broj, čas navale kâ ljutih zolja roj.

Al' mnogi drugi stvorio se vrag, čas tu, čas tamo, svud mu vidiš trag. Ima ih grdnih, ima viđenih, ima ih golih, ima kićenih, čas misliš nije nikakav im broj, čas navale kâ ljutih zolja roj.

” kaluđer se javlja, „Dobra ti sreća pored bolja zdravlja! Al' osim zdravlja tvoga i sreće, još ima nešto dužnost da ti reče: bula jedna mlada pred vratih čeka, utočišta moli i konaka meka, dozvoli oče, oče

MINADIR Što je silan, što je slavan kralj Ramsenit od Misira, take sile nigde nema od Indusa pa do Nila. Pa što ima silna blaga kralj Ramsenit od Misira, taka blaga nigde nema od Indusa pa do Nila.

” Pokloniše se starci u povlad, u jedan klim, u jedan bradoglad. Al' ima jedan među njima mlad, Askalon mu je očevina grad, na glavi mu je zlatan oblučac, sa grudi mu kamenja stoji sev, al'

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

— ja upravo i ne znam šta je to; nego ako su to one pripovijetke, koje narod prosti pripovijeda, takvih u Srba ima kao i pjesana. Ja sám, koliko ih u glavi imam, mogao bih jednu knjižicu napečatiti, kao što je mala pjesnarica.

Ja sám, koliko ih u glavi imam, mogao bih jednu knjižicu napečatiti, kao što je mala pjesnarica. Ima ih vrlo lijepih i udivitelnih, nego su po većoj časti sramotne.

Kome bi palo na pamet da poredi i važe pesme Đure Jakšića i pripovetke Laze Lazarevića? Svako od tih dela ima svoju posebnu vrednost, uporedivu jedino sa nekom drugom u istom rodu.

reči izvuku svi zvučni i emotivni efekti, uvidećemo tad koliko nam je ova narodna proza bliska i koliko je naša. Ima narodna pripovetka još jednu osobinu koja nam je posebno draga; to je njen najčešći unutrašnji motiv, onaj koji je

Iza njega dolazi Vrčević, ali ne toliko po svojim sposobnostima koliko po kvantitetu prikupljenog materijala iz koga se ima šta odabrati.

Kako svane, oni odmah stanu gledati da l' ima kakoga god traga kud je ona sila išla od dvora carskog, ali se ništa znati ne more; nigdje nikakoga traga ni glasa.

Tako je dugo išao, sve mu se činilo blizu, kad najedanput dođe u jednu pećinu, u pećini gori velika vatra i tu ima devet divova, pa natakli dva čoeka te ih peku uz vatru, jednog sa jedne a drugog sa druge strane vatre, a na vatri

Otale pođu svih devet i carević deseti. — Hajde, — vele mu — ovdje ima jedan grad i u njemu car sjedi, otale se mi hranimo već ima tome više godina.

— Hajde, — vele mu — ovdje ima jedan grad i u njemu car sjedi, otale se mi hranimo već ima tome više godina. Kad se blizu grada primaknu, onda izvade dvije jele s granama iz zemlje pa ih ponesu sa sobom, a kad

Kad tamo al' ima šta i viđeti: soba ukrašena zlatom i svilom i kadifom, u njoj nema nikog do jedne đevojke, a ta đevojka leži na jednom

amo po gradu, kad najedanput vidi neke jele onako čitane iz zemlje izvađene pa uz bedem prislonjene, a kad dođe bliže, ima čudo i viđeti: devet divova, baš onijeh krvnika gradskijeh a njima svijema glave posječene.

“ — pa i tu sobu otvori. Kad uđe unutra, ima šta i viđeti! U sobi jedan čoek do koljena u gvožđe zakovat i ruke do lakata zakovate obje, na četiri strane imadu

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

MAKSIM: O, sad ćeš mu ukidati, kad si ga jedanput naučila. Sad sluga mora da ima urednu večeru. SOFIJA (sleže ramenima). MAKSIM: Dakako!

MAKSIM: Šta si me ti opet zaopucao s tvojim eksercirom: oćeš da je sasvim pokvariš. JEVREM: Sofija ima najbolju konduitu. MAKSIM: Ima vraga, da je nosi, i kad sam ju poznao! (Odlazi.

JEVREM: Sofija ima najbolju konduitu. MAKSIM: Ima vraga, da je nosi, i kad sam ju poznao! (Odlazi.) JEVREM: A, neprijatelj je preoteo ma; ja stupam s tobom u alijansiju.

JEVREM: Jesam li ti kazao, da se sila odbija silom? Samo mu pokaži, da štap ima dva kraja, pak ćeš viditi, kako će odma reterirati. SOFIJA: Moja narav nije za to. Pre bi mogla kakvu šalu preduzeti.

SVETOZAR: Zašto? MAKSIM: Poslova, ne znamo gdi nam je glava. SVETOZAR: Bar za ljubov Leposavinu. MAKSIM: Ima ona dosta zabave kod kuće. SVETOZAR: Ali opet u društvu. MAKSIM: Društvo nije najveća sreća.

MAKSIM: Eto, jesam li kazao! SOFIJA: Pak? Treba joj kupiti, dakako. MAKSIM: I na to da se novci troše. SOFIJA: Ko ima dece, treba da i drži čestito, ako nije rad, da mu se pokvare.

“ MAKSIM: Dosta, kume Mito, dosta, kod mene je druga fela od žene, a fela od zli žena ima toliko, koliko groznica: jedna je ladna, druga s vatrom, treća nema ni zimu ni vatru, ne znaš šta je.

SOFIJA: Dosta već jedan put, stidi se od kuma. MAKSIM: Šta da se stidim, i on ima takvu aspidu na vratu. KUM: Kamo sreća, da mi je takva, te bi i ja progledao kao moja braća.

MAKSIM: Pak? SOFIJA: Pa treba da se s ljudma mešamo. Bogzna šta možemo dočekati, zato je uvek dobro kad čovek ima prijatelja. MAKSIM: Ja se nisam ni tuđio od ljudi. SOFIJA: Zato. Što drugi čine, moramo činiti i mi.

SOFIJA: Badava, kad mora biti. MAKSIM: Ta gdi je sikira, da ubijem dušmanina! SOFIJA: Pazi, sikira ima dva kraja. (Odlazi.) MAKSIM (sam, uplašeno): Ovakva nije bila. Sad je zlo! 3.

Aspida nije, ali nije ni smrdljivica. Uvek čisto i pristojno obučena, ali se ne kiti kao gdikoje lutke. Ko takovu ženu ima, može kazati da ima dobru ženu. MAKSIM: Ti i ne znaš, šta je dobra žena, kad tako govoriš. 4.

Uvek čisto i pristojno obučena, ali se ne kiti kao gdikoje lutke. Ko takovu ženu ima, može kazati da ima dobru ženu. MAKSIM: Ti i ne znaš, šta je dobra žena, kad tako govoriš. 4.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

) POZORIJE 1. PELA i PERSIDA PELA (sama, u Sultaninim aljinama obučena, na glavi ima šešir, ispod kojeg vidi se cvet, koji joj polak lica zaklonio. Malo zatim PERSIDA).

(Sipa.) PELA: Dobro je, dobro je, Perso, samo kad se ima... Perso, bi li se ja mogla danas malo na karuca izvesti? PERSIDA: O, milostiva gospoja, konji su u prepravnosti.

Oćeš da znaš kako se vreme menja, uzmi zlu ženu. Vidiš li koga u društvu, koji oće uvek da ima pravo, podaj mu zlu ženu, pak će ona imati pravo. Oćeš gordog da pokoriš, podaj mu zlu ženu.

Čekaj, otoič sam ti isterao dva đavola ispod kože, ali vidim ima jošt pet. SULTANA (pipa se po leđi): Platićeš ti ovo gorko! (Trifiću.) Ljubezni moj, ovaj me orjatin svu isprebijao.

Sad taki kući! SULTANA: Ja sam ti pet stotina puti kazala da je ovo moja kuća. SRETA: Tvoja kuća, jel, što ima vina i rakije; čekaj, svinjeća mati, naučiću ja tebe. (Zamane.) Kući! SULTANA: Jao, ne dajte me, ne dajte me!

Lalić, Ivan V. - PISMO

Namera je ista. (18. V 1989) 2 OKO I u neostvarenom živi namera: Da budem jači, što me manje ima; A nedremano oko-kamera Svaki moj mikroporaz čitko snima.

(22. V 1989) 8 LjUBAV U parafrazi tvoga nerođenja Svaki mi korak senči jedno ništa. Neoštar snimak. Ima li rešenja Sem ljubavi za stvarna čudovišta?

Na jugu proleće raspliće čvorove mokrih vetrova, Smrt ima mokru senku dok prolazi kroz zid. (9—10. III 1986) FRAGMENT Delimično po Pindaru Lepota koja tvori sve slasti

Ako nedovršeno svedoči savršenstvo, Onda nesavršeno ima dovršen oblik; Zato je onaj mudri neimar Panteona Probio kupolu kružno, na samom vrhu, da bi Kroz otvor sišlo nebo u

svet se ne iscrpljuje u slutnji Ispomeranog svog preobraženja — No vernost slutnji vernost je pomorca Koji do kraja ima poverenja U more. Slušaj more: more tutnji. (22—30. I 1992) DODATAK DVA SONETA O LOBANjI „...

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Rastu deca zbog vitamina... Da mi je samo znati kuda li je naumila? Gde li će i s kim li će? Ima li koga? Ima da ti ne kažem šta... Još je rano! A, tebi u njenim godinama nije bilo rano, a? Ode! Zamače iza ćoška..

Rastu deca zbog vitamina... Da mi je samo znati kuda li je naumila? Gde li će i s kim li će? Ima li koga? Ima da ti ne kažem šta... Još je rano! A, tebi u njenim godinama nije bilo rano, a? Ode! Zamače iza ćoška...

pa zamucala, a tebi posle te lekcije bilo nešto čudno smešno, pa si se kikotala ko šašava: mislila si da tu ima neke misterije, a od svih reči za ženu koja očekuje bebu, najviše ti se dopao izraz blagosloveno stanje, dok su ti

blaga, izgubio se onaj njen čuveni cinični smešak u uglu usana, a najlepša stvar na njoj su i dalje njene pegice — sada ih ima još više, jer je po mojoj amaterskoj proceni zagazila duboko u blagosloveno stanje.

I uopšte, ima li šta gore od osamnaest godina? Ima — sedamnaest! Pre svega, treba da znate da mački od osamnaest ne odgovara svaki

I uopšte, ima li šta gore od osamnaest godina? Ima — sedamnaest! Pre svega, treba da znate da mački od osamnaest ne odgovara svaki momak.

Uzmimo drugu mogućnost! Ako neko može da vas otfura na jedno ovako maksimalno mesto, gde svaki sto ima lampu sa abažurom, onda je on kao po pravilu „tabu“, razmenio je četvrtu banku života, ima ženu i osrednje zabavište

mesto, gde svaki sto ima lampu sa abažurom, onda je on kao po pravilu „tabu“, razmenio je četvrtu banku života, ima ženu i osrednje zabavište dece.

“ Kao, ona ima neke važnije zadatke u životu od kuvanja! Kao, upravo izmišlja serum protiv besnila ili završava „Uliksa“, pa nema

A recite i sami, ima li šta lepše od tegli, onako lepo poređanih, a unutra krastavčići, papričice, zeleni paradajz i sve ostalo što uz to

Sava se giba — to je zbog riba! Kako je Ana intervjuisala samu sebe, i kakve veze ima planina Kilimandžaro s najboljim godinama za jednu ženu.

Bude mi nekako lakše, shvatate? — I gde to uopšte danas čovek ima prilike da se izviče? Nigde. Moderno je šaputati ili govoriti u pola glasa. A svađate se — možete samo u kupatilu.

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

„VUK KARADžIĆ“: DVA RONDA ZA BUKET LEPIH BIBLIOTEKARKI 178 S KRSTOM SVOJIM PO KRSTU VIDIKA 180 ŠLjIVA SRPSKA 186 IMA NEKA VASIONA 189 SONETNI KVINTET ŽUTIH DUNjA 190 І 191 II 192 III 193 IV 194 V 195 *** 196 GROM O SVETOM

- dim je plava kudjelja, s naborima haljina; sjenke vrvež izgone povrh škrinje žutnule. - Ima božjeg udjela u kućevnom žuboru, u zrcanju s ikone, u pjesminom raspjevu: Krpljen život, krpija a kroz prsle prozore

U čednom času čulnoga čina cvati mi, cvati Roѕa canіna. U igri varki žarulje kresnu i nema noći ni ima dana. Od ludnje sudnje ljubice kresnu, pakao s rajem pod suncem sanja.

Za tugin breg mi crno sunce sedne. (Zbog svake reči pokajem se ljuto.) U prvoj trubi čujem frulu sedme i u me ima da se zbije, zgraca, aždajin tutanj, nalet skakavaca. Jezera suva - nebo izmaknuto.

Stidljivu rumen Kćeri i Sina tačkasto draška zmijino grozje. Pali se neven nevolja smutnih: ima ih belih, plavkastih, žutih; neke su crne, tmurno zelene, ima crvènih. - Metež u Dobru: pamuk dobrote gužva se.

Pali se neven nevolja smutnih: ima ih belih, plavkastih, žutih; neke su crne, tmurno zelene, ima crvènih. - Metež u Dobru: pamuk dobrote gužva se. Vene dušin integral.

Stvorih li mnogo svakojeg skota? Mrači se istok - nadiru šume. Čujem li pisku? Šta li se zbiva? Ima li meda, oraha - mliva? Treba nam krvi, kòštane srži, jestiva presnog, tečne žestine!

- Neka se strada: meni, po glavi, krši se, prska, s krunom o nebu, šljiva - a srpska. IMA NEKA VASIONA Jer, ipak, „ima neka vasiona“. što kaza seljak, osušen i spečen.

IMA NEKA VASIONA Jer, ipak, „ima neka vasiona“. što kaza seljak, osušen i spečen. U ritmu bića okreće se ona, po kršu vrlja; tek u čas će rečen, kad

Jer, ipak, „ima neka vasiona“. što kaza onaj jaganjce što pase. Razdvoji sklop joj, Milosti i Spase, da mahne, širom, vratima

Ovako šta će jadnik siromašak: da sluša oblak kako komi grašak? a ipak „ima neka vasiona“. SONETNI KVINTET ŽUTIH DUNjA І Hej, sever rudi!

O, da smo voćnjak obojen u kreč mirnoće bele, a ne tmušom let da pitamo se: ima li nas pet! *** GROM O SVETOM SAVI Svaki listak na drvetu ljudski glas uzeo i propevao.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

MARKO: Tako? A ima li u tim tvojim rumanma kako se gotovi ručak, kako treba biti dobra gazdarica i red u kući držati?

JELICA: Ah, tamo živiti tri dana više vredi nego ovde tri godine! MARKO: Znam, samo da ima ko da šilje za trošak. JELICA: Ja ću Batiću doveče kazati, pa makar mi šta radili.

JELICA: Tako je običaj. MARKO: On baron, a ja prost trgovac, to mi se ne svidi. JELICA: Da ima ovde grafova ili barona, on bi išao k njima. A ovako traži opet koji je najotmeniji.

ALEKSA: To često biva. JELICA: Sad sam se jošt dobro serbizirala, jer ovde kod nas slabo ima prilike da čovek govori nemecki. No zato opet najmiliji mi je unterhaltung u čitanju.

ALEKSA: Ja sam bio šest meseci u Madridu. To vam je varoš! Šta je Beč, Pariz i London! Ima šeset hiljada samo crkvi; sto trideset i pet pijaca veliki, osim mali, koje se ne mogu ni izbrojati.

JELICA: Um Gotteѕwіllen, gospodin baron, kako to može biti? ALEKSA: Kažem vam, mašinom. Takovi mašina ima nebrojeno čislo. I ja sam na jednoj radio, s kojom smo putovali u Mesec. JELICA: U Mesec, gospodin baron?

S njim sam od veće časti moje putešestvije soveršio. JELICA: To je virklih najlepše kad čovek čestitog mlađega ima. Ja ne mogu nikako da se namerim na dobru sluškinju. ALEKSA (uzimajući pite): Gospodična, ovo je tako prijatno...

MARKO: E, vidio ćurku, pak hteo da joj prišije magarca. JELICA: Zacelo, tatice; ima jedna mašina na kojoj se ide. MARKO: No, komedije; i to da čujem!

MARKO: Pa u Mesecu zar ima ljudi? JELICA: To sam i ja čitala; samo nisam znala da imaju kraljice. Baron žali njenu sudbinu, ali opet kaže da bi

MARKO: Na taj način mora da je vrlo bogat. MITA: Spailuke ima besčisleno; no sve to ne bi mu toliko donosilo da nije srodnik sa firštom Demidovom.

Vami je poznato da ima u Rusiji firšt Demidov, koji je najbogatiji u celoj Evropi; ovaj ima rođenu sestru barona Golića za suprugu.

Vami je poznato da ima u Rusiji firšt Demidov, koji je najbogatiji u celoj Evropi; ovaj ima rođenu sestru barona Golića za suprugu. Marko: E, onda mu je lako trošiti.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

samom strejom pismeno stoji: „Putniče, uđi, prevare nema, svi koji dođu gosti su moji, ručak se sprema“ I potpis ima olovkom plavom: „Domaćin Mačak, šapom i glavom.“ Poniže stoji, od istog pisca: „Zabranjen pristup samo za lisca!

CRVENI VRABAC Za šumom tajnom, čarobnom, negde u kraju neznanom, Crveni Vrabac ima dom. Vječita sreća tu se skriva i trepti radost sunčana, živa, čitava zemlja cvjetni je vrt.

A mačku Marku kazali neki: mačor je tamo gospodar prvi, slaninu krka i sirac meki, a miša ima, sve od njih vrvi. Tamo i oblak ide planinom ogrnut, kaže, teškom slaninom.

Za šumom tajnom, čarobnom, negdje u kraju neznanom, Crveni Vrabac ima dom. Tamo za lancem planine sive, Žarko i Žuća i sada žive, veseli, srećni u kraju tom.

Po danu pred njim džinovske stope, a noću sjenke i diva zov. Oblak se priča o mlinu roji, Ima li nekog da se ne boji? II A blizu gore, uz njivu prosa u šupljoj bukvi živio Ćosa.

Čudi se Ćosa i glavom klima: „Tu jedno ljeto čitavo ima. Što god je ljeto bogatstvo dalo, u moju torbu sada se zbralo.

Tu je i pismo, od mrlja vri: „Primite poklon! Rudara tri.“ I potpis ima: pijuk rudara, strijela sa lukom i kotva stara.

Zašto je tužan samotni deka? Kome se nada, koga li čeka, ko li to ima s pučine doć`? Nikoga nema da mu se vrati, a starac čeka, prolaze sati, niže se lanac dug; nada se mačku,

Kad Ježić tako žudi za njom, biće to, bogme, bogati dom. Još ima, možda, od perja pod, pečene ševe krase mu svod. Ta kuća, veruj, obiljem sja. Poći ću, kradom, da vidim, ja.

“ — To sluša lija, pa sudi zdravo: „Sad vidim i ja, jež ima pravo!“ To reče, klisnu jednom ćuviku, a ono troje digoše viku: „Jež nema pravo, na stranu šala; a i ti,

njima trima: „Braćo, vatru tabanima, bježmo brzo u naš kraj, u kolibi ima zmaj!“ Nezahvalne gose tako prošle zlo i naopako.

Luduje točak, vesela čigra, vrtoglav tanac rečica igra. Eh, čudna mlina, šta da ti pričam, stotinu leta i više ima, brvana belih, a krova siva, zavijen maglom brašna i dima.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Beograd 28-I-1931. I — Ostrvo Veće ili Manje, — upita ogaravljeni čovek, nasmešen samo za trenutak. — Ima li ribarskih naseobina na oba? — O, Manje je samo lovište gospodina markiza. Na Većem ima jedno dvadeset kuća.

— Ima li ribarskih naseobina na oba? — O, Manje je samo lovište gospodina markiza. Na Većem ima jedno dvadeset kuća. — Mogu li večeras preći tamo? — Svakako. Poštanska lađica biće ovde kroz jedan sat.

— Izgleda mi lepo to što radite. — Radim po jednom ugledu koji mi je dala markiza. — Vi radite za markizu čiji muž ima lovište na Manjem? — A ne, to je njen sin koji ima tamo lovište. Stari markiz je umro još pre no što sam se rodila.

— Vi radite za markizu čiji muž ima lovište na Manjem? — A ne, to je njen sin koji ima tamo lovište. Stari markiz je umro još pre no što sam se rodila. — Oni žive stalno ovde?

Stari markiz je umro još pre no što sam se rodila. — Oni žive stalno ovde? — Ima samo nekoliko godina da se vraćaju svakoga leta na jezero. Samo svrate u naše selo.

U jednim vratima nekoliko ljudi i dece. — Dobro veče. — Dobro veče, gospodine. — Jeste li ribari? — O, ima vrlo malo ribara ovde. Oni žive dole. — Koliko ima ribara? — Jedva osam barki. Druga sela na jezeru love više.

— Dobro veče, gospodine. — Jeste li ribari? — O, ima vrlo malo ribara ovde. Oni žive dole. — Koliko ima ribara? — Jedva osam barki. Druga sela na jezeru love više. — Vaše selo je vrlo lepo.

— Ah, pa ona je otišla ima već deset minuta. Čekala vas je pet minuta ali smo posle mislili da ste se predomislili. — Neprijatno.

— Bilo bi opasno da se vraćate? — Opasno i teško; mom sinu i meni trebalo bi više no duplo vremena za veslanje. — Ima li opasnosti pri odlasku? — Bili bismo sasvim iskvašeni od talasa. — To bi se već osušilo.

Ja mislim da, pošto je opasno za povratak, vi možete piti vina večeras i na ostrvu, a ujutru se vratiti. Ima li dobrog vina tamo? — Da, ali bismo ga morali piti u mraku. Idem da pitam sina..

On gleda naročito u jezero iza mene, tj. ne gleda ni u šta, pošto teško da tamo ima šta da ga zanima. — Ova se barka vraća na ostrvo; tako ću vama uštedeti trud.

— Imate posla? — Koliko da se živi. Zatim, tražim posla u svim selima na jezeru. Inače kada markiz dođe na letovanje ima uvek ponešto da se popravi u zamku. — Gde je njegov zamak? — Na Većem Ostrvu. To je nekada bio manastir i napušten.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Otadžbino, majko tužna, Ima l' koga u mom rodu, Da raspali roba sužna, Na boj sveti za slobodu, K'o u doba ona stara, Protiv Huna i Avara?

Ispovest mi treba, za to sam te zvao: Oče, — ja sam majku svoju otrovao... 4 „Kad se Rudnik pređe i malena reka, Ima jedno divlje i sumorno mesto, Na koje sam nekad odlazio često, A na tome mestu pećina je neka, I u njoj jezero.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Koledari su pevali pod smokvama. Zar još ima zla na svetu? Sjajne glave razbojnika plutaju po vodi poput oraha, bljesak svećnjaka i čaša po kulama sredozemlja,

POZNA HILANDARSKA MOLITVA Uoči kosovskog boja Znam da svaki narod ima svoj početak i svoj kraj, i da početak nije samo jedan, pa ni kraj ne dođe samo jednom, no greh je moj da sumnjam u

Heće više lepih gradova biti na zemlji našoj. Noći dugačke želimo i šume duboke gde ima vida i bez očiju. Da pevamo i da se sami sebe sećamo, drugi su nas zaboravili.

Moj žižak se gasi nad otvorenim spisima jednog ruskog svetitelja. Grubi koraci odjekuju hodnikom, udar koraka ima zvuk između kopita i čizme. Nogu je mnogo kao da prolazi čitav karavan praznim hodnikom sa drvenim podom.

Ali to su krupne reči. Prvi postovi izgledaju kao veliki događaji. Hrana počinje da ima neizdržljivo jake mirise. Hoću da sve nelagodnosti suzbijem molitvom.

I da svetlost obasjava svetsku bespredmetnost. Imena su ti mnoga i dobra. I samo ime je već tvoje seme. Ime koje te ima i koje ti imaš. Svi kažu ime. Ne nadevaj mi imena. Zato što već imam ime. I govorim u ime. I radim u ime.

Svemoć Ničega prema njemu je, sluti se, prava nemoć. I samo zato što postoji svet koji je svet, i stvoreni svet ima svoju malu svetost, i ne-svet, odnosno svet Ničega, ima svoj neoborivi smisao.

I samo zato što postoji svet koji je svet, i stvoreni svet ima svoju malu svetost, i ne-svet, odnosno svet Ničega, ima svoj neoborivi smisao.

Možemo slobodno reći: i ne znamo. Sa svetom svetosti čovek se ne ophodi pomoću znanja. I drugo pitanje se postavlja: ako ima sveta koji je svet, zašto onda ovaj manji, manje dostojan i zavisan svet svega stvorenog?

Možemo slobodno reći: i ne znamo. Sa svetom svetosti čovek se ne ophodi pomoću znanja. I drugo pitanje se postavlja: ako ima sveta koji je svet, zašto onda ovaj manji, manje dostojan i zavisan svet svega stvorenog?

oca da poseku pri kraju žetve Junoše visoke usred rata i pesme rastu na brdu svojim sjajem i staklenim mirisom metve Ima jedan most koji se pokreće i diže iznad Zlatnog Roga tu dospe Lazarev sin posle trostrukog juriša protiv

događa naporedo sa naglim sažimanjem vasione u kojoj smo potpuno bez merila; ostajemo stoga nesmanjeni, isti, istijati. Ima jedan ne-svet, i jedan sve-svet i jedan svet koji je svet.

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

PROKA: Ne biva, bome! AGATON: Ama, zakon, znam ja da je to zakon, ali bar da ima nekoga reda u tom zakonu. Zar je baš on bio na redu? TANASIJE: Odista, takav čovek.

PROKA: Pa pustite ženu neka plače; rod joj je pokojnik pa je boli. SARKA: Pa ima nas valjda još roda? TRIFUN: A ima žena možda i meko srce. PROKA: Pa ima, dabome!

PROKA: Pa pustite ženu neka plače; rod joj je pokojnik pa je boli. SARKA: Pa ima nas valjda još roda? TRIFUN: A ima žena možda i meko srce. PROKA: Pa ima, dabome!

SARKA: Pa ima nas valjda još roda? TRIFUN: A ima žena možda i meko srce. PROKA: Pa ima, dabome! SARKA: Ako je po tome, Trifune, ja baš imam meko srce; ceo svet zna da ja imam meko srce, pa eto ja ne

MIĆA: Nemam, ne kažem da imam, ali, najzad, čovek se i ne školuje zato da od toga ima kakve koristi već da bude školovan čovek. AGATON: E, vidiš, zato baš što si školovan, ne možeš da upravljaš imanjem.

vidiš, što je pokojnik na onom zapisniku kazao još i ovo: „A dotle, dok se ne otvori testament, celokupna moja imovina ima se predati na staranje i čuvanje tom I tom advokatu, kojega sam i testamentom označio za staraoca i izvršioca moje

VIDA: Ama, reci ti meni, prijatelj-Agatone, kakva je to tetka? AGATON: A zar ja znam? Znam da ovde u dvorištu ima ona mala kuća, dve sobe i kujna, što je pokojni Mata zidao pre osam godina.

MIĆA: I mene! SARKA: Tebe, prijatelj-Mićo, drugo buni, a mene drugo. AGATON: Šta ima da te buni, prija-Sarka, devojka kao svaka devojka. MIĆA: Ali se mora priznati da je lepuškasta!

PROKA: I sve to čuva nekakva tetka. SIMKA: Baš sramota! Što kažu, familija smo, a ne znamo ni čega ima, ni... TANASIJE: More, što ne znamo čega ima, ni pô jada, nego ne znamo čak ni kakva izgleda kuća.

SIMKA: Baš sramota! Što kažu, familija smo, a ne znamo ni čega ima, ni... TANASIJE: More, što ne znamo čega ima, ni pô jada, nego ne znamo čak ni kakva izgleda kuća.

– Jesam! – Pa dobro, Sarka, znaš li ti kako izgleda pokojnikova kuća? – Ne znam! – Koliko soba ima? – Ne znam! Kako je nameštena? – Ne znam! VIDA: Pa ja mislim, niko nam ne brani da obiđemo i da razgledamo.

DANICA: Ali kako? ADVOKAT: Možda on ima kakve ozbiljne namere? DANICA: Pa šta ako bi imao ozbiljne namere? ADVOKAT: Pa, recimo, ako bi on bio odista naslednik.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Razgovor se onda preneo na Francuze, Ruse, Engleze... — Naravno da to ne može dugo trajati. Na jesen ima sve da se reši — govorio je otac. — Sirote majke! — plakala je moja mati, brišuće oči keceljom.

Ali evo ti sad prilike da sa tim škartovima raščistiš... Prvo bih njih pustio u borbu. Ako nema jedno oko, a ima zdrave noge, natovari mu municiju na leđa, pa neka nosi dotle dok ne pogine.

Ako nema jedno oko, a ima zdrave noge, natovari mu municiju na leđa, pa neka nosi dotle dok ne pogine. Ako ima zdrave oči, a nema jednu nogu, stavi ga negde u zasedu i podaj mu mitraljez... — A šta ćemo sa onim „cvećkama“...

Sigurno onda kada smo otišli za slamu. E, pa... vi znate, ima da se nađe. — Razumem! — povikaše uglas. — Tu... kod trećaka... četvrtaka... Hja! — i mignu okom. — Kad padne mrak...

Onda je i on održao govor i rekao da će sutra vršiti smotru komandant diviziona i puka. Logor ima da se uredi, štala očisti, topovi oribaju, konji otimare, i sto drugih naređenja, da sam se čudio otkuda mu sve to pade

Zatim je potporučnik naredio da se izvrši zaprezanje baterije. — Ne sme da bude larme, vike, svaki ima ćuteći da vrši posao! — dodao je na kraju. Zatakarali su topovi i kare koje su vojnici na rukama gurali i ravnali.

Već smo se narazgovarali. Pričao mi je Milojko, prednji vozar, kako je ženjen, ima jedno dete. Letina je dobro ponela... Sekira ga stalno dešnjak koji pomalo zaostaje, te mora češće bičem da ga opominje..

Žene se krste i mole za spas svojih koji su tamo. Sada smo pred bojištem. Ima u nama malo ljubopitstva, a i zebnje... I, slušajući potmulu grmljavinu topova, ljude obuzima pritajena drhtavica.

— A šta ga znam... umre sad na putu! — odgovori starac, kao da je hteo reći: ovde, onde, svejedno... ima ih mnogo... videćete. Pokraj mrtvog vojnika sedeli su ranjenici.

svakako su to vojnici one baterije. Na jednom proplanku pojaviše se konjovoci sa konjima: jedan, dva, tri... ima ih više, i već zamiču u šumu. Negde u daljini pripucaše puške, ali oni i dalje idu. Sigurno ih niko ne gađa.

— Sigurno ima mrtvih — dodade i ošinu konja, kao da bi želeo što pre tamo da stigne. Ja sam, naprotiv, zatezao dizgine.

Ni ime im se ne zna. A i ko će beležiti, kad to treba što pre sklanjati da se živi ne bi okužili. Po šumama ima još ranjenika. Snose ih u šatorskim krilima kroz koja kaplje krv. Tu je i zavojište.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

odite ovamo! Deca se zgledaše; poneko se zasmeja glasno, zaklonivši glavu za leđa drugareva. — Ima li koji đak među vama? — Eve... ovaj, pružiše deca prst na jednoga. — Odi, đače, ovamo; odi, ja sam učitelj.

Ali svemu ima kraja, pa i ovoj pogodbi. Narediše da učiteljica prima dvanaest dinara mesečno a učitelj četrdeset dinara odsekom na

u jednom obližnjem selu špekuliše, prodaje seljanima so i opanke, kupuje od njih kože jagnjeće, vunu, voće i sve drugo što ima dosta mušterija u varoši a ne zahteva veliki kapital.

Drukčije i ne biva: pravo iz školske klupe, ispod roditeljskog i školskog tutorstva, odjednom postaješ gospodin, koji ima pod svojim tutorstvom mnoge mlade duše.

Reći će joj se da hoće naročito da se pokaže pred ljudima. Neka, ima vremena i za to, kad ona ostane sama sa svojim mališanima.

»Međutim ima dosta mesta gde sami seljani mole za nova odeljenja i sami rado dovode decu u školu, to sam slušala. Pa što je ovde ovako

Čudi mu se: šta će on ovde, kad se njega školske stvari nimalo ne tiču, a zna da školski odbor ima delovođu — njega, Gojka.

Gojko prevalio svoje velike sanjive oči, pa ne može da se načudi, a Ljubica oštro odgovori : — Školski odbor ima svoga delovođu, a vi u školi nemate nikakva posla. — Molim oprostite... Ja, znate, ’nako...

No ništa, bar ću sa te strane biti mirna, jer i njih ima svakojakih.« — Izvinite, molim vas, ali znate: nas novake sve interesuje, obrte mu se ona, gledajući u zemlju.

stade Ljubica misliti. Teško je neradnicima i onima koji bi hteli samo da zapovedaju, a meni, što ?... šta ima da mi bude teško. Mojoj deci ja zapovedam, a druge starije moram slušati, nije vajde.

šta ima da mi bude teško. Mojoj deci ja zapovedam, a druge starije moram slušati, nije vajde. Svaki ima po nekog starijeg, koga sluša, pa tako i ja... Nego nije to.

Gojko se trže i gotovo odskoči korak natrag. — Kako... ne, ne, molim... Ima vremena, drugi put... — E onda do viđenja. Laku noć!

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

nemoj je bandunati A za ljubav, što imaste, Ni đečicu ludu tvoju, Koji su te tatom zvali; Ali ima uzdanicu U tu tvoju mudru glavu, Da je ne ćeš bandunati, Ni ostalu muku tvoju, Kojuno si ti mučio Od đeteta

Mobu gleda sa istoka Sunce, Pak doziva Danicu zvijezdu: “Oj Danice, draga seko moja, Da gledamo bega Jovan-bega, Ima li što ljepše pogledati, K’o djevojke kako žetvu žanju, Za njim’ vežu momci neženjeni, Za njim’ šeće beže Jovan-beže,

I moja ružo rumena, Što s’ tako rano procvala? Nemam te kome trgati. Ako b’ te majci trgala, U mene majke ne ima. Ako b’ te seji trgala, Seja se moja udala. Ako b’ te bratu trgala, Brat mi je ošô na vojsku.

“ 220. Ima majka dve devojke, Jednu Katu, drugu Zlatu, Obadve se pobolele, Obadve ih majka žali: “Ko će majci vodu nosit?

“ “Ajde, brate, sestri na večeru, Sestra ima do tri mila sina: Milovana, majke u milosti, Radovana, majke u radosti, Simijanče, što mi knjige znaje, Oće sestra

Blago onom bratu, koji ima seju! Seja će za brata tanku pređu presti, Tanku pređu presti, sitan vezak vesti; Blago onoj seji, koja ima brata!

Seja će za brata tanku pređu presti, Tanku pređu presti, sitan vezak vesti; Blago onoj seji, koja ima brata! Bratac će za seju Budim grad zidati, Budim grad zidati, kule izvoditi. 228.

255. Diko moja, visoki jablane, Ja ću tebi salomiti grane! 256. Nisam znala, zelene mi trave, Da moj dika ima oči plave. 257. Ovim šorom šake blata nema, sve švaleri na čizma razneli. 258.

veseljak, lola biljur - kristal Božo = Božić Božole = Božić bolnik - bolesnik borna (suknja) - naborana, koja ima bore bostan - lubenice i dinje boščaluk - dar, obično od jednog para rublja, uvijen u maramu (bošču), kakav najčešće

u početku je to bila čvornata toljaga, tokmak, a kasnije gvozdena kugla sa drvenom ili metalnom drškom; ako buzdovan ima glavu sa uzdužnim ispupčenjem, tzv.

prevozi robu uz nagradu kita i svatovi kićeni svatovi kićen - lep, krasan kobilje - biljka iz porodice trava koja ima u klasovima vrlo dugačko perasto osje (Stipa i S.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

VASILIJE: Pa valjda i mi od nečega treba da živimo! DARA: Ako ćete da živite, kopajte grobove! Bar tog posla ima danas na pretek! JELISAVETA: Nećeš ti da me učiš šta da radim! SOFIJA: Jelisaveta!

Miloš Šòpalović, bakalin iz Velike Plane! MAJCEN: Pol? VASILIJE: Čiji? MAJCEN: Muški. Ima vas četvoro? VASILIJE: Četvoro. MAJCEN: Jeste vi možda bračni parovi?

Što ću ovog momenta i da učinim! MILUN: Sve bi ja to Dropcu na dalji postupak! MAJCEN: Vidi ima li u zatvoru slobodnih mesta! VASILIJE: Da li je možda ovo dokument koji je potreban?

SIMKA: Ko zna u šta sve mogu da ga uvuku! BLAGOJE: Ko da ga uvuče? SIMKA: Bojim se da Gina ima razloga da se plaši... BLAGOJE: Čega da se plaši?

BLAGOJE: Lako je biti pošten s takvom lepotom! SIMKA: Mogo bi da imaš bar malo obzira! GINA: Ima on obzira, kad mu nešto treba!

JELISAVETA: Istresam spavaćicu, gospođo, gde je tu đubre? GINA: U njoj ti i ima najviše kurvinskog đubreta! JELISAVETA: Mogla bi ti malo da biraš izraze!

Iz mašinke! SIMKA: Koga? BLAGOJE: Ko? GINA: Ja nemam snage ni da pitam! DARA: Ima li u ovoj kući čaša vode? SIMKA: Ko je u koga pucao? TOMANIJA: Ubili su okružnog načelnika! BLAGOJE: Domazeta?

BLAGOJE: Zašto je gore ako ga ne tuku, budalo? GINA: Zato što znači da je počo da priznaje! BLAGOJE: Šta on ima da priznaje? TOMANIJA: Pa valjda Sekulu poznaješ, majka si mu!

Njegov odlazak sa scene liči, na kraju, na bekstvo. Posledice ovog susreta pokazaće se u sedmoj slici.) SIMKA: Ima li ičega što bi ovu životinju moglo da uljudi? TOMANIJA: Svuda je ostavio svoje krvave tragove! DARA: Šta je, glumci?

SOFIJA: A ko bi onda igrao Amaliju? Vasilije? JELISAVETA: Valjda još ima žena u ansamblu! SOFIJA: Nemoj da budeš smešna! JELISAVETA: A ti nemoj da budeš tako bezobrazna!

(Sa reke dolaze Jelisaveta i Filip) SIMKA: Gospodine Filipe, sedite, ispekla sam tikvu!... Ima neko ko voli i da pošećeri... JELISAVETA: A gde je danas šećer! SIMKA: Vidim, imali ste probu.

VASILIJE: Morali smo još jednom da prođemo scenu između grofa i Amalije, tu Jelisaveta ima neke tehničke teškoće sa ulogom... JELISAVETA: Dobro si se setio, „tehničke”...

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Vetar studeni duše, ne stidi se mene, nema duše, ni zakona ni časti, nad bolom ima vlasti još samo telo golo. Sve što sam voleo umrlo je vičući ime moje, a ja mu ne mogah pomoći. Zbaci odelo svoje.

Predamnom na otoku tamnom i crnom, sa jednim manastirom neveselim, kao tajnom. I mislim: i da ga ima tamo gore, ako me vidi pod jadrom sanog, u kom se zraci plode. More, i ja ostajem tužan ipak svake zore.

Ta senka vam liči na mač čvrst, a skuplja ste od zlata. Što se krijete u robijaški vrt i cvetate iza zida? Još nas ima što volimo smrt i na vama visiti – od stida. Što ne bi pošla na vrhunce, ko kraljevi i vođe?

Hoćemo da vas dočekamo sjajno sa pesmom u vašu slavu. Lepše se vama po nebu šeta, po zemlji ima blata. Čvršće grlite no nevesta zakleta oko mlada vrata.

Što bi se krila u robijaški vrt i cvetala iza zida? Još nas ima što volimo smrt i na vama visiti – od stida. Što ste crna kao krst? I masna ko mesarska vrata?

I drugih. Vuk, međutim, kaže da u narodu ima nadimak: „Crnjan“ i „Crnik“, a da narod kaže i „Jovane i crnjane!“, „Boško i crnjo!“.

Prolazimo jednako kraj stenovitih i golih uvala, pod kršom Povilja, gde ima tunolov. Velike merdevine, kao ogromni komarci kraj vode, čekaju nad morem.

Ali mi oni neveselo odgovaraju da ribanje prelazi sa oca na sina i da i na našem brodu ima takvih koji rade zajedno. Šoferov sin – šofer! Ribarev sin – ribar! Oko ponoći odlazim da spavam.

Svratio sam, na jednom izletu, u jedan rudnik soli, u Karpatima, i to je ostavilo u meni svest da ima nečeg fantastičnog na svetu, što je meni nepoznato. Nisam ni sanjao šta me čeka u Beču.

put, osetio i naslutio da mi život neće biti onakav kakav sam ja, da bude, želeo, nego da me nosi vetar sudbine, koji ima neku mračnu snagu. Počeo sam bio da pišem, krišom, pesme za Itaku.

Na trbuhu nam izlazi guka. Hodamo, po hodnicima, kao šašavi. U bolnici ima jedna zasebna dvorana, za epileptičare. Austrija smatra, da su i epileptičari simulanti i otpušta ih kućama samo kad

došao, vezu je održavala pukovska kujna, koju je za našu četu držao četni narednik Jovanović, za koga se šuškalo da ima javnu kuću u Kikindi. Imao‑ne imao, on je i pod artiljerijskom vatrom stizao do nas, u mraku.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Crvene ruže pobelele su od Magdaleninih pokajničkih suza. I od tog doba ima na svetu i belih ruža. ANĐEO SMRTI Šestoga dana stvarana, rano u zoru, sedeo je na prestolu Gospod Bog, okružen

s krčagom po uskoj putanji koju je sebi prokrčio, i, pošto se napio vode, nalio bi i krčag i nosio ga u svoju pećinu da ima vode za ceo dan.

— Ali, prijatelju, valja da znaš da u svetu, pa i u ovoj pustoj gori, ima mnogo stvari koje te mogu naljutiti. Ako nema ljudi, tu su komarci, tu mušice, a one su kadre dovesti ljuta čoveka, kao

— Ne greši, starče! — govorila je mušica. — Ne ljuti se što i nas ima na svetu!... 3naj da je sve dobro što je iz Božjih ruku izišlo. Ti misliš da je zlo što je i nas Bog stvorio.

Šta? Ne veruješ? Evo čuj! — kod nas mušica ima predanje, koje prelazi s kolena na koleno i čuva se kao sveto u današnjim našim naraštajima: „Davno, vrlo davno, još

Onda mu se učini da tu mora da ima neka nedokučiva tajna u koju on ne može da pronikne. Sutradan pozove starca. — No, prijatelju, jesi li se predomislio?

— Ama, jesi li ti pri sebi?... Pa zar i ima gde na svetu magaraca s paunovim repom?! — reče gazda, zagledavši se sluzi u oči, misleći da je pomerio pameću.

I, kao začuđen, što se leša gade, Mesto da Lepo svud nađu i ljube. Pružajuć ruku kraj lešine stade: „Gle!“ reče „kako ima bele zube!...“ MIRJAM Lagano prođe, sporo, vek za vekom...

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

— Kako se zove? — upitam. — To ne znam. Vidim da ima tamo neka zemlja, al' nisam pitao kako se zove. — A odakle si ti? — pitam.

Ribar se zamisli, pusti mrežu iz ruku, pa kao da se nečeg seća. Posle dugog ćutanja reče: — Kažu da ima u Toj zemlji dosta svinja. — Zar je samo zbog svinja čuvena ta zemlja? — upitam začuđeno.

— Zar je samo zbog svinja čuvena ta zemlja? — upitam začuđeno. — Pa ima i budalaština mnogo, al' to mene slabo zanima! — reče onaj hladnokrvno, i uze opet krpiti mreže.

! — Plati mi da te prevezem tamo na drugu obalu, pa idi vidi čega tamo ima. Ja ti govorim što sam od drugih čuo. Niti sam ja tamo bio, niti znam sve to pouzdano.

“ Pročitam jedanput, dvaput, nikako da se priberem od čuda šta sve to ima da znači. Što je još najčudnije za mene, reči su ispisane mojim maternjim jezikom.

neki stranac od svojih šeset godina koji, kako ti zvrndovi vele, nije nikad bio ni ministar, ni činovnik, niti ima ma kakvog odličja.

To su sitnice. — Šteta je za taj izvoz svinja. Čujem da ih mnogo imate u zemlji, — primetim učtivo. — Ima, hvala bogu, ima ih dosta, ali svejedno; poješće se ovde te svinje, još će biti jevtinije; a najzad, šta bi bilo kad ne

— Šteta je za taj izvoz svinja. Čujem da ih mnogo imate u zemlji, — primetim učtivo. — Ima, hvala bogu, ima ih dosta, ali svejedno; poješće se ovde te svinje, još će biti jevtinije; a najzad, šta bi bilo kad ne bismo ni imali

Za ovo nekoliko dana bilo je već toliko svetkovina i parada! — rekoh. — Tako je, ali u tome narodnom raspoloženju ima nešto moje zasluge, što sam uspeo da u ustav, sem svih sloboda koje su date narodu i potpuno ujemčene, unesem još i

— rekoh iznenađen ovim odgovorom ministrovim. — Sve može da se učini, gospodine, samo kad se hoće, i kad ima sloge. Mi u kabinetu pomažemo jedan drugog da bi se naredba svakog člana vlade najtačnije vršila.

Taj zakon, kojim imamo prava da kažnjavamo svakog ako nepravilno upotrebljava reči i pravi gramatičke pogreške, ima neocenjive vrednosti još i sa finansijskog i političkog gledišta.

— Izvinite, ali nikako ne mogu. — E, vidite, to je najnoviji zakon koji ima velike vrednosti za zemlju. Prvo i prvo, kazne od takvih krivaca naplaćuju se u novcu, i tu zemlja ima vrlo lepa

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

, pa svečanikom, brate moj, ima dosta i nas seljaka, Elem, sedim ja, brate moj, sa mojom lušom i gledam u šareni svijet...

se, kao zmija, međ' sumornim stenjem i žubori planinska rečica, te kazuje putnicima, da ova čeljust nije mrtva, da ima života...

Razume se da ni hitne depeše nisu smele biti bez »poniznog« javljanja, a Glavna Kontrola posle ima muke dok reši: kako da računa tu »poniznu« reč — u zvaničnu ili privatnu.

Nije se ni čuditi: bio je neženjen momak.... Ima dve vrste zastarelih momaka. Jedni su od ranog doba navikli na čistotu i red; ona se postepeno tako urezivala u njihovo

iskreno želeo da postane čovek, »domaćin«, upoznao se s mnogo devojaka i, posle kraćeg razgovora, video je da svaka ima samo dve želje: da se dopadne i da se uda... To ga je mnogo plašilo.

I eto, takva se duša našla, i samo kratko vreme ima da prođe, pa da on onu lepu i dobru devojku nazove svojom ženom... »Bože moj, ta to će biti život!...

Ali Ljubiša — ne znam. Manj ako nije držao, da, kao »ispisnik« Đokićev, ima jednaka prava s njim. Pa ipak je, i u tom pogledu, morao dati prvenstvo — kaplaru. Ali, on se nadao...

— Ja kaki si ti kaplar, moj brajko, kad ni to ne znaš, da kuršum ima opčine. — Ama, znam, brate... ali znaš... nije valjad' on... — oteže Đokić. — Zar on?

Svi se zgledaše, jer nisu znali da je ucena povišena. Kapetan produži: — Ima li koji iz vojske? Pokazaše mu Đokića i Ljubišu.

I to smeta hodu. Noge se spotiču, ali niko ne oseća umor; svaki grabi da je naporedo s društvom, i ima samo jednu želju: da se što pre projuri ovaj prostor, koji je određen da se prođe.

— Gde li je kapetan? — Ne znam, ali mislim da je s varošanima. — Zar su i oni u poteri? — Kažu, ima ih dvaestak. Počesmo da silazimo u jednu duboku jarugu, obraslu samom bukovinom.

— Ko ima sečenice u pušci? — viknu jedan. — Ja, — odgovori Radonja, dobar lovac i nišandžija, pa pruži zapetu pušku.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

te eno i sad sedi i broji dane. DANICA: Broji dane zato što nema da izbroji pare, a da ima... PAVKA: I da ima, boga mi, kad svet uzme na zub... DANICA: A po čemu ima mene svet da uzme na zub?...

te eno i sad sedi i broji dane. DANICA: Broji dane zato što nema da izbroji pare, a da ima... PAVKA: I da ima, boga mi, kad svet uzme na zub... DANICA: A po čemu ima mene svet da uzme na zub?...

PAVKA: I da ima, boga mi, kad svet uzme na zub... DANICA: A po čemu ima mene svet da uzme na zub?... PAVKA: Po tome, vidiš, što ti se svaki čas čini da je pala saksija... a on mlad čovek!

I što dođe — ništa, nego što me prestravi... DANICA: Pa ima dole na ulici firmu. PAVKA: Ima na ulici, ali nema ovde. A kazao mu je Jevrem da metne i ovde, pa eto...

I što dođe — ništa, nego što me prestravi... DANICA: Pa ima dole na ulici firmu. PAVKA: Ima na ulici, ali nema ovde. A kazao mu je Jevrem da metne i ovde, pa eto...

Baš pravo da ti kažem, Jevreme, kad dođu tako ti izbori, a meni čisto smrkne. JEVREM: Eto ti sad! A šta ima tebi da smrkne? PAVKA: Tako. Ne mili mi se. Da si ti kao drugi ljudi, da odeš na dan izbora pa da glasaš, 'ajd', 'ajd'!

(Glasno.) Kakav beše naslov tome članku? DANICA (čita): „Reč-dve uoči izbora”. JEVREM: Pa to, dabome! Šta ima vazda tu da piše kad se iz naslova vidi da su skoro izbori, a to je najglavnije.

A, deder, ovaj, prevrni unutra. DANICA (otvori novine). JEVREM: Ima li što? DANICA (čita): „Rusija”. JEVREM: Preskoči! DANICA (čita): „Engleska”. JEVREM: Preskoči i Englesku.

JEVREM: Pa jeste što kažeš, on će znati! A ti baš misliš: neće Ilić biti biran? IVKOVIĆ: Ono, znate kako je, i Ilić ima svoje ljude, pa ako udari ustranu, može svašta biti! JEVREM: A to bi vi kao voleli, da on udari ustranu?

A... jesi li slazio od jutros u čaršiju? JEVREM: Jesam. JOVICA: Pa biće onda i da si čuo što? JEVREM: A šta ima da se čuje? Ima l' što novo? JOVICA: Znaš, idem ja jutros čaršijom, a načelnik, pa tek spusti meni ruku na rame...

JEVREM: Jesam. JOVICA: Pa biće onda i da si čuo što? JEVREM: A šta ima da se čuje? Ima l' što novo? JOVICA: Znaš, idem ja jutros čaršijom, a načelnik, pa tek spusti meni ruku na rame...

JOVICA: To jeste! JEVREM: Pa posle, brate, u Beogradu ima mnogo muzike, a on, čim čuje muziku, mora povesti kolo, pa makar to i o zadušnicama bilo.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

za varošicu iako je bilo u njemu četiri Cincarina i dvaput toliko špekulanata, a tim je već, naravno, kazano da ima i kafana i mehana I magaza, te prema tome je bilo isuviše razloga da na mapi Srbije bude zapisano krupnijim pismenima,

Pa mu se učini da učionica nije dovoljno ni akustična. Odmah raspita koliko ima đaka i odmah izvadi colštok pa izmeri dužinu i širinu i visinu sobe.

Ako bi se uverio da baš njegovu stvar čita, on bi ga onda posmatrao da li mu se čitanjem menja lice, ima li kakvih promena; i strašno bi se naljutio ako to onaj čita prosto od duga vremena, onako, i bez ikakvih izraza na

Ti nisi parlamentaran, bojiš se javnog mnjenja!« Ali kad ovaj produži deljanje i Sreta vide s kim ima posla, on okrete leđa vičući: »Ja ustupam sili!« i bega koliko ga noge donose.

Na glavu tada metne fes bez kićanke, ili crni mek šešir sa jednim grdnim obodom (metar, vele, da ima u prečniku), kao što malaju na kontrafama one što su meksikanskog cara Maksimilijana streljali.

« — Phi! Baruština! Vandeja. I niko ni da piše, da protestuje!! — Šta veliš? — Velim — reče mu Sreta zlovoljno — ima li ovde kafane, mejane, jal’ tako štogod? — Ima, kako da nema! — Pa gde je mejana? — Eno, tam’.

! — Šta veliš? — Velim — reče mu Sreta zlovoljno — ima li ovde kafane, mejane, jal’ tako štogod? — Ima, kako da nema! — Pa gde je mejana? — Eno, tam’. A drži je neki Đorđe Ružić, Đorđe Cinco ga zovemo.

Ona je po planu kao i sve drumske mehane. Ćir Đorđe se postarao pa ima i lično i mesno pravo. Pa eto i ovo nije trebalo ni spominjati, pošto se samo po sebi razume.

Međutim, seljaci nisu verovali ni ćir-Đorđu ni grčkim istorijama, jer take brkove mogao je samo naš Kraljević Marko da ima i već niko više na svetu. — »Ama je l’ mu Marko ime?« — »Jeste!« veli ćir Đorđe. »E, pa šta ti tu nama onda pričaš?!

drugi — »ako taj tvoj Marko nije što bio rod onom našem Marku Kraljeviću, nikad on, vala, ne može take goleme brke da ima!« Kelneraj je bio od dobra drveta; nije bio politiran, ali vrlo ukusan.

A ima još i drugih slika. Jedna baš vrlo žalostiva. To je slika: sahranjivanje i vaskrs lovca, u nekoliko momenata naslikana.

— »A onaj zabran tamo, i one njive i one lepe livade?« — »Gazda-Tašulino; sve njegovo.« — »A ima li duga gazda Radisav na imanju?« — »Pa imaće neku stotinu dukata; duguje, znaš, ćir-Tašuli.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

MAGDE KALABE 382 KAKO JE CELU STVAR VIDELA UŽURBANA NOVINARKA 384 POJAVA DžAMBASA 387 MORNAR OTKRIVA DA DEDA IMA NEPODREZANE NOKTE SAMO NA DESNOJ RUCI 389 ZAŠTO SU NOKTI NA LEVOJ RUCI PODREZANI PRIMERNO, A NA DESNOJ

Svud lepše sunce grije, U svim drugim kućama bolje se živeti može. Eno, Džim Huhuhind viski uopšte ne pije, Ima dućan prepun sedlarske kože, Svoje sinove mazi i nikada ih ne bije. Život Krste Pepe zato je prepun bola...

Prvi put se džambas setio da, eto, ima sina, Pa iz kuhinje, gde su jela raznih vrsta, Doneo, u jednoj ruci, mleka i mandarina, A drugom rukom (onom na

JEDAN AFRIČKI POGLAVICA Jedan afrički poglavica Ima pantalone bez nogavica. Svi ga podanici poštuju i trpe, Reč mu je važna, teža od zakona.

U Africi, hej, u Africi, posle ponoći Sve ima vrele i vrlo umorne oči. U Africi Pleme Rogogu Od silnog veselja Spalo s nogu.

KAKO SPAVAJU JEDAN SAT I JEDAN INTERNAT Na Dorćolu, Na Dunavskom molu, Ima jedan sat, I jedan internat. Sat meri vreme između večeri i zore; Dunav, za to vreme, otiče u Crno more.

Mesec kroz prozor zrake razliva, Poslednji u noći Žunja usniva. Na Dorćolu, Na Dunavskom molu, Ima jedan sat, I jedan internat.

ŽIVOT NOĆNOG ČUVARA Ima ljudi koji rade uz put, zauvar, Po potrebi, kad ih iz firme zaištu. Takav posao obavlja noćni čuvar Zaposlen u

Da se bar oni nekadašnji ponove Kad ovaj, noćas, izvodi porugu! Izbrojao si sve ovce (i ovnove!) Što ih ima u srezu i u okrugu... Šta bi još moglo da se upotrebi? Čekanje u mraku beznadan je posao!

Istoričar svoga vremena: opet ogrešenje! Treba svoja, pošto vreme ne predstavlja živo stvorenje. Kad ima najmanje sumnje: o, koza i ovaca!

Kad ima najmanje sumnje: o, koza i ovaca! Najmanja sumnja postoji, a ima se malo novaca Za nauku i za istinske narodne potrebe, Tamo gde se svaki lopov o prosvetni budžet ogrebe!

Njemu nisu po volji proizvodi, nego produkti. Svi treba da zapnemo, al potrebna su nam i tumačenja: Glagol trebati ima dva različita značenja.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Dalja ispitivanja raznih prirodnjaka utvrdila su i dotle nepoznate razlike između jeguljinog mužjaka i ženke: mužjak ima šiljastu glavu, manji je od ženke, ima veće otolite (vrsta izraštaja po kojima prirodnjaci određuju starost jegulje) i

utvrdila su i dotle nepoznate razlike između jeguljinog mužjaka i ženke: mužjak ima šiljastu glavu, manji je od ženke, ima veće otolite (vrsta izraštaja po kojima prirodnjaci određuju starost jegulje) i veće leđno peraje.

Do svoga putovanja u vode Feroerskih Ostrva 1904 g. Šmit nije naročito mislio o jegulji, koja za danske ribare ima mnogo manju važnost od haringe i bakalara.

Oni su iz toga zaključili da se to živo stvorenje, kome su dali latinsko ime »leptocefale«, ima smatrati kao larva jegulje iz koje će se ova razviti. I to se produženim posmatranjem pokazalo kao potpuno tačno.

severnog kraja Nove Gvineje, gde je Šmit hteo da se sa svojim ljudima iskrca da bi dobio obaveštenja o jeguljama kojih ima u masama po slatkim vodama na ostrvu, zatekao je tu jednu neočekivanu situaciju.

Pri svome izlasku iz Meksikanskog Zaliva ona ima temperaturu od 320; za sve vreme dok prelazi Atlantski Okean, od američke obale do evropske, njena je temperatura

Golfska Struja ima u Atlantskom Okeanu razne svoje ogranke, koji teku pored obala Engleske, Norveške, Špicberga, Labradora itd.

Šmit je utvrdio da larva, kad izađe iz ikre n. pr. u martu, dugačka u taj mah 4 milimetra, ima u aprilu već 12 milimetara, u maju 20 mm. a u junu 25 mm., pa se od tada rašćenje uspori: ona ima 53 mm.

a u junu 25 mm., pa se od tada rašćenje uspori: ona ima 53 mm. u junu iduće godine, a 75 mm. u junu iduće naredne godine, kad se već našla na domaku evropske morske obale.

Tako postaje zmijolika mlada jeguljica koja nosi ime »staklaste jegulje«, a pored toga ima u raznim oblastima još po koji specijalni naziv (u Francuskoj, na primer, poznata je pod imenom cіvelle ili piballe).

»Ponekad, piše profesor Luj Rul, veliki francuski ihtiolog, takav kordon ima dužinu od nekoliko kilometara, a širinu od jednog metra; on je neprekidan i sastavljen od mnogih miliona grupisanih

One, kad to ustreba, prelaze svoj put i van vode, često preko blata, pa i suvim, ako ima ma i najmanje vlažnosti na tome putu.

Rakić, Milan - PESME

nećeš znati šta u meni biva — Da ja u tebi volim sebe sama, I moju ljubav naspram tebe, kad me Obuzme celog silom koju ima, I svaki živac rastrese i nadme, I osećaji navale ko plima!

U mojoj duši uvek mesta ima Za pun zaborav, za sve što će redom Navaliti na mene kao plima, I sve, zbog tebe, zameniti bedom.

NA JEDNOM PRIMERKU ''CYRANO DE BERGERAC'' Da, svi Gaskonjci nisu iz Gáskonje: Ima ih, Gospo, širom celog sveta Što ljube, pišu pesme, jašu konje, — Puna je zemlja gaskonjskih kadeta.

KAO BAJKA Hteo bih jednu noć kad mesec kunja, Plačevan, kržljav, bez sjaja i boje, A zemlja ima setan miris dunja Što mesecima u prozoru stoje; I sve da bude tužno, sve da bude Kao da svuda ječe bolna

Nastane ga časom, kao cvetne krune Što se naglo raspu u jesenje noći. Osećam da nešto trune, al̓ ni jada Niti bola ima. Slična tankoj struni, Zatreperi samo duša moja mlada, I osetim da se u njoj nešto struni, Bezglasno i tiho.

Sve jedan po jedan lagano se skriše, Sad ih ima dosta pod pokrovom sivim; I meni se čini: što godina više Imam da u stvari sve to manje živim.

Za mene nema tuđih jada: Što boli drugog, boli mene. Plači mi, dušo, kad u nama Još ima suza da se redom Prospu nad tuđim nesrećama I neiscrpnom našom bedom! O, kake slasti, da se rida Bezumno, silno!

vodim, — A ja belim svetom rasuh život ceo; I na obalama gde je večna plima, I u svakom gradu, svakom mestu, ima Po kap moje krvi i mog srca deo.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Kad onamo, imaš što viđeti: Mujo Alić, turski kavazbaša, odveo nam Ružu Kasanovu i utekâ s bratom najmlađijem. Evo ima više no godina otkâ nešto među sobom glave. Ali ko bi moga pomisliti da će uzet Srpkinja Turčina?

Je li instinkt al' duhovni vođa? Ovde ljudsko zapire poznanje. Vuk na ovcu svoje pravo ima kâ tirjanin na slaba čovjeka.

— Goniš kamen badava uz goru. — Staro drvo slomi, ne ispravi. — I zvjerad su isto kao ljudi, rod svakoji svoju vjeru ima; za kokošku i orla ne pitam, no što strepi laf od guske, kaži! KNEZ ROGAN Ja se ovoj i čudim raboti!

Ne trebuje carstvo neljudima, nâko da se pred svijetom ruže. Divlju pamet a ćud otrovanu divlji vepar ima, a ne čovjek. Kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovjestvom. Ja se sjećam što si reći htio.

Nema puno osamnaest ljetah, živo mi je srce ponijela! KNEZ JANKO Rašta ti je srce ponijela? VUK MANDUŠIĆ Ima rašta, rugaš li se zbilja? Rašta drýgê nema na svijetu!

KNEZ JANKO (gleda jedno pleće i priča iz njega) Ima ovaj dvadeset govedi, guvno mu je kod kuće lijepo, na kuću mu šljeme dosta jako, jaki su mu i lijepi konji; krije negđe

VUK Ne umijem, vojvoda, pa je lepše ostaviti. PUCAJU PUŠKE UZ POLjE, PJEVAJU LjUDI, IMA IH OKOLO STO I PEDESET. VOJVODA DRAŠKO Ko je ono, kâ da su mahniti?

VUK MIĆUNOVIĆ Ma nijesu svi svatovi Turci, nego ima i Crnogoracah. SERDAR JANKO Ima onđe i Crnogoracah malo manje nego polovina.

VUK MIĆUNOVIĆ Ma nijesu svi svatovi Turci, nego ima i Crnogoracah. SERDAR JANKO Ima onđe i Crnogoracah malo manje nego polovina. VUK MIĆUNOVIĆ Kud su šćeli potrpezne kučke, Brankovići i ližisahani?

POP MIĆO Ti se, Vuče, kâ da sa mnom rugaš? Kakav nauk, takvo i čitanje! Da sam ima boljeg učitelja, te bih i ja danas bolje čitâ. Kâ je, da je, o njemu se bavim. Ko će bolje, široko mu polje!

Prosta sablja po sto putah turska, od Kosova koja nas siječe, pri zlu tome, ako je istina. Evo ima šest-sedam godinah kâ dohodi jedna proročica među nama. Iz Bara se kaže.

Svak je drži, oprosti mi, Bože, kâ da duhom svetijem prozire. Donio je đavo među nama evo ima dvije tri neđelje, pa je sada, što nije nikada, udarila kaživat vještice.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Naročito u poslednje vreme, od kada je počela deoba, od kada je svaki brat, stric Sofkin, hteo da ima svoju kuću i sve u njoj, kao što je u glavnoj njihovoj.

Ne bi mogla Sofke da se nagrli i da je se naljubi, jer eto njoj, svome detetu, Sofki, ima da zablagodari što joj se opet vratio on, njen muž i njegova ljubav.

nije dogodila, da, kada tom nesrećom budu rastavljeni i nemajući kada o čem drugom da misle, bar ih ona, ovako mala, ima onda u dobroj uspomeni po njihovom dobru, po ovom njihovom gošćenju, čašćenju, i kao takve, bogate i dobre, pamti ih i

u strani, ne krijući se, a osobito ništa ne krijući od sebe, još manje od svojih prsiju, koja bi, kad ih druga neka ima takva, suviše puna i jedra, pokrivala boščom, prebacivajući je na sebe do ispod lica. Ona to nikad nije radila.

Tako isto koliko bi puta gledala i one kćeri Taška samardžije, više njihne kuće, u istoj ulici. Ima ih četiri. Sve jedna drugu sustigle.

Oko joj još toplo, kosa joj se još kao zift crni i svetli. Istina ima malo bora oko očiju i usta, ali se one i ne poznaju, već se neosetno gube u svežini oblog joj i kao mleko tako belog i

Sofkine tetke a svoje sestre, kao da ona ne bi imala da umesi Sofki, što bi joj se jelo, već eto ona, koja toliku decu ima, od imanja samo kućicu i vinograd, a muž joj gotovo nadniči — poče Magdu grditi: — A što si joj uzimala?

Kosu nije htela sasvim da zaglađuje oko čela. Naročito iza uva ostavi je, da ima malo pramenova, te da bi oni svojom senkom kao sakrili onu udolicu ispod ušiju ka vilici, a i ceo joj obraz od te

A opet, znajući da je on gotov na svašta, i da, ako se on reši na nešto, ma to bilo i najgore i najstrašnije, ona ima samo da se pokori tome i sluša, ona od slutnje, straha, gotovo se razbole.

kad se pođe, da se može odmah, na brzu ruku, pokupiti, naslagati i poneti; a drugo, kad taj stranac, kupac dođe, da ima šta videti: da ne misli kako oni, od velike sirotinje, baš moraju kuću prodati, te da se on pokaje, jer, kad bi znao da

Glavno je da je dobra kuća Sada eto taj Sofkin prosilac, taj Marko, toliko bogat, da se gotovo ne zna šta sve ima. Istina, od skora se doselio iz Turske, ali još tamo po granici drži hanove i prodaje stoku turskoj vojsci.

Magda ispade iz kujne i čisto ustuknu ispred Sofke. Ali Sofka je, pokazujući gore na očevu sobu, samo upita: — Ima li koga? — Sam je. Sofka se pope. Ispred vrata vide samo njegove poređane cipele i već poče da drhti.

Pandurović, Sima - PESME

Predani smo svojoj prošlosti, k’o majci, Jedinoj što za nas još utehe ima U današnjoj gruboj, bespoštednoj hajci Života, u borbi sred praha i dima.

Al’ sve to stvara život opao, crn i mrzak. Sve što od svega prošlog u mome duhu ima, To je žalosna sreća da budem pust i drzak I sagorelih snóva da gledam pramen dima.

da je ovo groblje pusto Spomena mojih, da verno nad njima Još samo starih breza lišće gusto Šušti i tužna saučešća ima.

Proklamovan vladar, nečujno, u meni Protivnika ima, mada ga se plaših; I čašu što se nreliva i peni Dižem u slavu tradicija naših I lepih žena!

Nek njin nagon ima I sad u nama svoje stare žrece; Nedostojno makar, uživajmo s njima, K’o žalosni oci nemoguće dece.

I što dalje idu, senka biva njina Sve veća na svodu mramornom i zlatnom, I strahotno svaka ima uzrast džina, Što se mrko gubi za planinskim platnom.

Kad sve podjednako malo smisla ima, Jer sve brzo prođe: i ljubav i nada; Očajanje, sreća — kao pramen dima; Život kao prazna, šumna kavalkada; — Zar

PISMO PRIJATELjU Jovanu Raduloviću Šta da ti kažem, prijatelju mladi? Rečeno je: „Ima vreme kad se seje I vreme kad se žnje;“ — i kad se radi; I kad se čovek svakom radu smeje.

Iste ptice poju. Jer i zemlja svaka Ima svoje vetre, mirise i boju, Svoje sunce, svoje senke od oblaka; Jer svaka, najzad, ima dušu svoju, I, k’o svoja,

Jer i zemlja svaka Ima svoje vetre, mirise i boju, Svoje sunce, svoje senke od oblaka; Jer svaka, najzad, ima dušu svoju, I, k’o svoja, biće i mrtvima laka.

Šta se najzad njime i na kraju steče? Ko nam stare rane još može da vida? Možda tiho, plavo, razneženo veče... Ima l' koga da još svoje snove zida, U sudbinske sate reč smelu da reče, Kad ga avet večnih istina zateče Pred redovima

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

„Sjutra je, gospodine, Božić grčkome zakonu. Danas je narod došao da pazari. Ovdje osim Crnogoraca ima i našijeh podanika, Orahovljana, Lepetanaca i drugijeh.

Dok tako stajaše, niko ne spusti očiju s njega. Ima ljudi koji bi vazdan mogao gledati, da ti se ne bi dosadilo; takav bješe taj.

„Ej! bogami zorna djevojka! Vidi se očevo dijete!“ „A ima li sinova?“ „Ne. Stariji mu pogibe na Debelom Brijegu. Bješe posjekao tri francuske glave, onog dana kad pogibe...

„Jadnik“, reče Ivana, „Bog zna šta je promišljao gledajući sve ovo noćas, a mi ga zaboravismo! Ko zna ima li koga doma, i hoće li već ikad svog doma vidjeti! A vidite, mlad je kao kaplja, ludo dijete!

Pa ima i još nešto rašta izostaše“, reče Đorđije, namignuvši. „A kako se ti nakani?“ Iguman stade da priča koliko je konaka

“ Janko se zacrvenje kao da bješe nešto skrivio. Nehotimice pokri usta rukom. „Ima i Crnogoraca dosta takijeh!“ primjeti neki. „A razumje li, kad zboraše?“ „Ne ja, jer govoraše njihovijem jezikom.

A da što drugo?... Eto serdaru snahe — ona se, mnim, neće preudavati iz ovake kuće, a drže je dobro, a ima muško dijete... pa ću ti reći i to: čudim se, bogami, onome čovjeku, kome je namijenjena, kako se strpiti može.

nosio ga je, ja mnim, na dva puškometa dokle ga je iznio, a bješe sila ljudska, kažu, ništa manji ni sitniji od Peja... Ima i pjesma o tome...

Đakon, prestravljen skoči i obazrije se. Njemu se čisto učinje kao da neko ima biti iza njega; neko put koga se Vladika tako ustremio.

Eto ni juče nijeste gotovo ništa okušali, a vi znate: nemošstvujet t’jelo, nemošstvujet u duša moja... Ima jedna lijepa kokošica varena, pa barem da malo jušice posrkućete i jedan batačić da založite, da se osnažite.

“ „Ženi je onoj nevolja, te velika može biti!“ reče Vladika. „Biće, da, rekao sam ima da će te se do malo vrnuti!“ „Hodite amo!“ viknu Vladika. Brzijem koracima i žena i čovjek pođoše. „Ama, Gospodaru!

“ odgovori medik, kucajući se po prsima. „Znamo, znamo... Nije teško ni zubima natući kad je šta, a za te ima, Bogu fala! Prostrana je tvoja inorija, a dočekuju te svuda...!“ reče mali pa mignu značajno na pecivo.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

) koja u govornoj službi ima širu i stalnu upotrebu. Ustvari to su — po principu ekonomije reči — sažete, posebne govorne celine, koje se

Izricanje uslovne zakletve ima veze sa kletvom, — postaje kletva (Ko izdao, izdalo ga leto). Naročito je poznata uslovna zakletva bukovičkog prote

Kao i kletva, i zakletva ima veliku primenu u običnom govoru, gde je ne retko svedena na priloško značenje (Boga mi, boga ti, bogme, bogibogme itd.).

). Osim ovakvih blagoslova ima i onih koji su zasnovani na sazvučju (Veselin — vazda mu se veselila majka), a ima i takvih koji su sa suprotnim

). Osim ovakvih blagoslova ima i onih koji su zasnovani na sazvučju (Veselin — vazda mu se veselila majka), a ima i takvih koji su sa suprotnim značenjem (Da bog da se pomrzli ko ’lebac i so!).

). Najzad ima i blagoslova koji su sastavni deo i sadržina legende, kao kod one o postanku svilene bube. Naročito treba naglasiti

), ali sa druge strane ima i grubih i prostih, čak i drastičnih poređenja (Zaljubljen kao pinter u bure, Dosadan kao vašljiv kožuh, Doterao se kao

sliku i kao zahvalan pesnički začin u svim rodovima književnih ostvarenja, naročito u narodnim pesmama i pričama, a njih ima i u poslovicama i govornim izrazima (kletvama, zakletvama i blagoslovima), i u bajalicama i zdravicama.

i najviše se odnose na čoveka u vezi sa njegovim telom i delovima njegova tela (Izgubiti glavu, Čuvati kao oči u glavi, Ima više dugova nego kose na glavi, Vući koga za nos, Skrhati kome vrat itd.).

Po njemu, kad koja poslovica hoće da se rekne, u narodu se obično pre toga kaže ili doda: „Štono (ima) riječ“, „Štono stari vele“, „Štona babe kažu“ — itd. — slučaj i sa govornim izrazima.

Na ovakve poslovice misli Vuk, kad veli „da u narodu našem ima mnogo malijeh pripovijedaka koje se kao poslovice pripovijedaju“.

Otuda su one skraćene i sažete, jedre i pregnantne do te mere da se ne retko ima utisak kao da su to nepotpune, nedorečene rečenice, jer se ispušten deo kao poznat podrazumeva (Nema za Rajka kapa (u

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Kad već opazi da je uže zateglo, a on onda povuci! — Kad već uže prikupi blizu kraja, ali ima šta viđeti: mjesto žene, uvatio se za njega đavo, s jedne strane bijel kao ovca, a s druge crn kao što i jest.

sa svojom | torbom, ali ga ne puštaju u nutra; onda on otide u kuću upravo carici, pa joj kaže, da je i on ljekar, i da ima travu, kojom je on do sad išćerao nekoliko đavola. Carica, kao svaka mati, skoči brže bolje, i odvede ga đevojci u sobu.

Kako živi?“ — „Vala Bogu! zdravo je, ali se Bog me dosta muči bez ašluka: nema zašto da kupi duvana, niti ima čim da plati kavu u društvu.“ — „A oćeš li ti opet natrag? ne bi li mu mogao ponijeti, da mu pošljem malo ašluka?

sad prođe jedan kmet s onoga svijeta, pa kaže za našega Muju, da se muči bez ašluka: nema za što da kupi duvana, niti ima čim da plati kavu u društvu; te sam mu ja dala ono novaca, što je bilo u tvojoj kesi, da mu ponese.

Kako će carev sin znati zanat? Što će zanat carevu sinu? Zanate ljudi uče da se rane njima, a carev sin ima zemlju i gradove.“ Govedar kaže opet: „E! ako ne zna nikakva zanata, ja mu ne dam moje kćeri.

gledaj kako i tvoj šaronja ima pamet, a Ero je nema! Ele on tebe prejaa dvaput preko ćuprije.“ VIII. SLOVO IŽE, ALI SIRCA NIŽE.

Lisica otide, te nađe mačku, pa je pozva u društvo, da idu na guvno, da vataju miše. Znajući mačka da na guvnu ima dosta miša, pođe rado; pa sad iznad puta, sad ispod puta, trči za pticama.

68. Noću steono, a danju jalovo. 69. Od bijela kamena postalo, aljinu ima rukom negrađenu, od glasa njegova mrtvi ljudi ustaju, a poslije smrti krste ga. 70.

(Ko umije, njemu dvije), 47. (Dva novca), 48. (Sve, sve, ali zanat), a ostale su sve ženske. Kao što ima pjesama za koje se upravo ne može kazati ili su ženske ili junačke, tako ima i pripovijedaka koje su između ženskijeh

Kao što ima pjesama za koje se upravo ne može kazati ili su ženske ili junačke, tako ima i pripovijedaka koje su između ženskijeh i muškijeh. Pripovijetku ovdje 1. (Međedović) i 49.

što jezik u ovijem pripovijetkama niti je čist narodni niti je jezik našijeh narodnijeh pripovijedaka, nego u njima ima i gramatičnijeh pogrješaka u našemu narodnom jeziku (kao n. p.

Međed ga stane od toga odvraćati govoreći mu da je on još mlad i nejak, a u svijetu ima zlijeh zvjerova koji se zovu ljudi, pak će ga ubiti. I tako se dijete malo poumiri i ostane u pećini.

Sveti Sava - SABRANA DELA

“ (Mt. 18, 20) Stoga ovu zapovest dajem, svima da je znano: niti prot da ima vlast nad ovom ćelijom, niti iguman svetoga našeg manastira, niti drugi neko od bratije da ne smućuje onoga koji živi

kao iguman, ili drugi neko ko je služio u mestu ovom svetom, da se pošalje u to mesto, i on svaku slobodu i vlast da ima nad ćelijom tom, kako i ranije pisasmo. A manastir, niti iguman, da nema nikakve vlasti nad ćelijom tom.

Provedite podvizavani na dobro. Ni na desno, ni na levo, nego po snazi, koliko ko ima moći, carskim putem tecite opominjući se šta jeste. (Pr. 4, 27) Trudove plodova svojih ješćeš.

Sve ovo ima svoje vreme, a sada je vreme ispovesti, isceljenja duševnih strasti. Te ako hoćete da govorite o nekoj srdžbi, sve poruge

No, budući da se ne zna kako će biti i pošto ima nade da će se nekako nekada urazumiti, odustasmo od takve odluke. One koji se ne pričešćuju podvesti pod osudu kao

Kao kada neki bolesnik ili ko ima rane, te taji to od lekara, teško dolazi do zdravlja, tako će i mnogo teže doći do zdravlja duše onaj ko se ne ispoveda.

Vama koji hoćete večerati, da se postavi samo jedan hleb, i to mali. Ako ima i pomalo kakvog voća, po želji igumanovoj i to treba sa blagodarnošću primiti.

i Bogomateri Gospođi našoj Dobročiniteljki, nego i pod anatemom da bude, kao što reče božastveni apostol, i kletvu da ima Z18 svetih i bogonosnih otaca, i naslednik da bude izdajnika Jude, i saučesnik onih koji vikahu: „Uzmi, raspni ga!

će im otvoriti ne samo telesne oči, nego i duševne, koga zna sva bratija da je u vrlini i u pravdi i prepodobiju, koji ima odvažnosti da kaže: „Hodite, deco, i poslušajte me, i strahu Gospodnjem naučiću vas.“ (Ps.

iziđe bilo svojom voljom ili radi nekih ovih stvari, to neka se poštuje u manastiru kao i prvi brat iza igumana, i neka ima stajanje i sedište u crkvi kao i za trpezom i na ostalim skupovima, a u jelu i piću i u svemu neka živi sa onima koji

“ (Ps. 2, 11) To da čuva i da ima podeklisijarha nižeg od sebe, i pažljivo, smotreno nadgleda u pojanju i čitanju da nešto ne izostane u vašoj ulenjenosti,

vukući, svesrdno i jedan drugom u miru i u potrebnoj poslušnosti i poštovanju pokoravajući se, da i među vama mesta ima kako bi se Davidov ispunio glas: „Koliko je dobro i koliko krasno kada živi bratija zajedno“. (Ps.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

STAVRA (Cmilji, koja mu donosi rakiju). Novine opet o letećim tanjirima! CMILjA: Misliš da ima ljudi na drugim planetama? STAVRA: Daj Bože da ima! CMILjA: Što daj Bože? STAVRA: Za nas bi dobro bilo ako ima!

Novine opet o letećim tanjirima! CMILjA: Misliš da ima ljudi na drugim planetama? STAVRA: Daj Bože da ima! CMILjA: Što daj Bože? STAVRA: Za nas bi dobro bilo ako ima! CMILjA: Ne znam zbog čega dobro!

STAVRA: Daj Bože da ima! CMILjA: Što daj Bože? STAVRA: Za nas bi dobro bilo ako ima! CMILjA: Ne znam zbog čega dobro! STAVRA: Lakše je kad se zna da postoji i neka drukčija pamet!

Samo da vidim imam li vremena; imam. Kupio mi i ovaj ručni sat, Helvetija. Taj moj profisor, verenik, ima strinu čak u Kanadi, zamislite! A ona u toj Kanadi ima fabriku, znate!

Taj moj profisor, verenik, ima strinu čak u Kanadi, zamislite! A ona u toj Kanadi ima fabriku, znate! A, ne bilo vam primenjeno, ta strina stara, i plus bolesna, to će znate biti ogromno naslestvo!

A šta kad se razbolite, nikog svog! JAGODA: Nemam ni ovde nikoga, ionako! MILE: Jeste čuli šta kaže? Ima da nastupe promene, korenite, u sve pore života! STAVRA: Odžačari će dobuku bela, a bolničari crna odela!

Strina mu stalno piše da dođe, nema nikoga bližeg da mu ostavi! A on! Ima dilemu pošto je organizovan, a moraće da bude kapitalista!

STAVRA: A što ti ne uđeš, čuje se i odavde? MILE: Jes, pa da pomisle da nisam prisutan! JAGODA: Ima i uplatu za fiću deluks, al tamo ćemo gledati nešto komotnije! IKONIJA: Da to ne bude neki koštapler?

IKONIJA: Čudo to? GOSPAVA: Dosadilo mi stalno otvaranje rupica! A i jedan vekavejac, voskar, ima opela, vodi me na ručak, u „Veneciju”, zemunsku! Treba i večeras da se nađemo! Ko zna šta bi sve moglo dispadne!

STAVRA: Naopako kad ne bi postojala! CMILjA: Što naopako? STAVRA: A u šta bi se čovek inače nadao? Ima takvih nesreća u životu, da se samo u čudo možeš nadati! CMILjA: Daleko bilo! (Cmilja se vraća za šank.

I dve kupusalate! Od braka nema sigurnijeg robijanja! Šta biste vi, što ne sednete, ima gde! SKITNICA: Samo bi nešto da pripitam. IKONIJA: Sačekajte dok poslužim. CMILjA: Ima i brak iz ljubavi!

SKITNICA: Samo bi nešto da pripitam. IKONIJA: Sačekajte dok poslužim. CMILjA: Ima i brak iz ljubavi! Obadve kupus? IKONIJA: Obadve. Pa šta iz ljubavi, i to se ofuca.

Stanković, Borisav - JOVČA

JOVČA Jest, moji su svi. Ali, ako su moji, ako sam ih rodio, ja sam se svakom i odužio. Svaki ima da jede i da živi. A Vaska, ona je moja i hoću da je moja.

(Sedaju na minderluk.) A zaželeo sam te se, odavna te nisam video. Koliko već godina kako nisi došao?! Ima već čitave dve godine kako si jednako na putu, po trgovini. I kako ti se ne dosadi već to i toliko putovanje?

Gledam: izrasla je, razvila se i pod nebom mučno da je takve ima. JOVČA (tronut): To mi je, dedo, sve. To, moja Vaska, to je sve što imam, što sam imao, i što ću imati.

Sutra ni da me pogle da. Kao da ne zna da me je zvala, da sam kod nje bio. Ništa. Ni da zacrveni, zastidi se. A, šta ima i da crveni? Pravo ima. Šta sam ja? Sluga. Ništa. I pravo ima. I prve godine beše teško, mučno. Da se izludi. Ne smem.

Kao da ne zna da me je zvala, da sam kod nje bio. Ništa. Ni da zacrveni, zastidi se. A, šta ima i da crveni? Pravo ima. Šta sam ja? Sluga. Ništa. I pravo ima. I prve godine beše teško, mučno. Da se izludi. Ne smem. Borim se.

Ništa. Ni da zacrveni, zastidi se. A, šta ima i da crveni? Pravo ima. Šta sam ja? Sluga. Ništa. I pravo ima. I prve godine beše teško, mučno. Da se izludi. Ne smem. Borim se. Šta ja znam, i otkuda smem da pomislim na to?!

VASKA I mnogo para imaš? MLADEN Pa, ne znam. Sigurno imam dosta. Mećem u sanduk. Ne znam koliko ima. Sigurno dosta. VASKA Kako ne znaš? Zar ne služiš da stekneš?

Sigurno jedva čekaš da malo zaradiš, imaš para, da ne bi više služio. A ovamo: ne znaš koliko ima. MLADEN Pa imam, imam dosta. Mogao bih da ne služim više. VASKA A opet služiš? MLADEN Pa, ne služim.

MLADEN Pa, ne služim. VASKA Kako: »ne služiš?« Kad, od kako si, ti si kod nas, i koliko već godina ima, samo si kod mene, samo mene služiš, dvoriš. MLADEN A, pa to. Jest, to. Služim, ali nije to služba.

Ide uvek moj Stojmen krišom za njim, tamo, znate, više Vaskine kuće. Sakrije se i pazi da mu se što ne desi; ima zlih ludi. I kaže Stojmen: Ništa, samo stoji više kuće, ne mari što vetar i njega i konja zanosi da obori.

I odmah ovamo, u čardakliju. I celu noć sedi. Čim uđe on odmah: gde je ta Ciganka, što tobož ima njene, Vaskine oči... ARSA A gde je ona? Tu li je? (Gleda u brata pitajući.

Što kažu da tobož s njom živi, nije, nije istina. Ja sam tu i cele ih noći dvorim. Samo, ona ne liči na Vasku ali, da ima njene oči — ima! I tako, zabradi je i samo te oči da joj se vide, tako cele noći sedi sproću njega.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

S kim človek najviše živi i s kim ima najveće posla ovde na zemlji nego s podobnima sebi ljudma? A kako ćemo jedan s drugim prebivati, ako jedan drugoga ne

Imaš pravo, Turčine! A ima li Turčin pravo kad veli da ni od kuge ne valja bežati? Jok, vala! U tom ima vrlo krivo. Od boga ne mogući uteći, ne

Imaš pravo, Turčine! A ima li Turčin pravo kad veli da ni od kuge ne valja bežati? Jok, vala! U tom ima vrlo krivo. Od boga ne mogući uteći, ne valja ni da bežimo; a od požara, velike vode, kuge i drugi[h] mnogi[h] zala,

Užasavao bi[h] se čujući da ima veći[h] i širi[h] reka nego Tamiš i visočiji[h] planina nego unke oko Semartona. No, za ne izostaviti nijedno

Ako li se nađe koji od mnogi[h] da ima kakovo drugo sklonjenije, dobro je i potrebno da od svoji[h] stariji[h] i prijatelja savet ište, i da čeka svoji[h]

„Ha, to ti je moje mesto!” — viknuo sam — „a blažena turska zemlja gdi ima taki[h] pustinja koje ljudi sa svoji gresi ne skvrne; tu ti se čovek lasno može posvetiti!

Valjada je bog tu zemlju blagoslovio, te samo u njoj ima pustinja.” Meni se činilo da je toga igumna bog poslao da me izvede iz Čakova, kao iz Egipta, i da spase dušu moju.

Mlad čovek čita jednu knjigu, koju, za razumeti ili bi valjalo da ima više iskustva, ili da je čitao druge knjige pre, da može tu koja mu je u ruci razumeti; s višim vnimanijem nego se

Zlato kad uzmemo u ruke, nije nam dosta da nam ko kaže da je zlato, no sami razmatramo ima li u sebi znake pravoga zlata: je li teško i savija li se kao čisto zlato.

Kako je jednoj mladoj i milostivoj materi, koja ima prvorodno čado svoje pri sisi, kad otide gdi u komšiluk na čast, us|pavano u kolevci milo čado ostavivši, i kad se

Kromje jedne same haljine za pokriti telesnu nagotu, ništa drugo ne valja da ima. Odrekao se ne samo sveta i šta je god u svetu, | nego i samoga sebe; bez kuće i bez kućišta, bez vatre i bez ognjišta,

davati, preporučujući se monahom na nji[h]ove molitve, dok su se i oni obikli uzimati i molitve svoje prodavati; što ko ima, ono i prodaje.” Mal[enica]: ,,Pak dokle će taj običaj durati, gospodine?

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

PODLIJEŽU LjUDI 119 XII FRA-JERKOVIĆ XXV 141 BAKONjA FRA-BRNE NjEGOVO ĐAKOVANjE I POSTRIG І SVETA LOZA Dalmacija ima: šest biskupa, četiri mitronosna opata, šest kaptola, deset bogoslovskijeh sjemeništa, četrdeset dekanata, dvjesta

U Dalmaciji ima katoličkog naroda oko četiri stotine hiljada duša; ova je siromašna, te se njezina djeca klančaju na sve četiri strane

hljeba nasušnoga, pa ko to zna, taj bi mogao reći da u tome vinogradu gospodnjem prema prostoru zemljišta i broju čokota, ima rabotnika i odviše.

se isto mnoga plemena ponose svojim „misnicima“, koji su se borili protivu „nevirnih rkaća“; kao god što u Dalmaciji ima bratstava koja su u neprekidnome nizu dala trideset-četrdeset serdara, barjaktara itd.

, tako isto ima ih iz kojih je izašlo toliko fratara ili popova (fratar je više cijenjen). Taka se plemena zovu: svete loze.

Taka je sveta loza Jerkovića u Zvrljevu, koja je, do danas, dala manastiru V. dvadeset i pet fratara. Ima jedna knjiga u kojoj su životopisi sviju fra-Jerkovića do polovine ovoga vijeka, njih dvadeset trojice.

na glagoljskome časoslovu, na kome ima još mnogo zapisa) rečeni f. B. priporučuje redovnicima posli sebe da spominju na maloj misi imena tih ljudih...

Župnikova je u... Biža je od Turaka priko vode dva puta... Bija je ranjen iz puške od rišćanah... Ima jedan zapis od njega: da nije nikada okusija ribe, ni varene ni pečene, ni morske ni ričke, jerbo je nije moga podniti,

U jednome susritu rečeni ajduci odsikoše mu desno uvo i osta bez uva do smrati...“ U naše doba ima desetak kuća Jerkovića, ali se već od poodavna dijele na tri grane, koje se prezivlju: Brzokusi, Zubaci i Krkote.

Frane, nego čak i u Zvrljevu, niko nikog ne zove pravijem prezimenom ni pravijem imenom, nego svako čeljade ima nadimak. Isti fratri, iako su, poslije boga, najviše štovani ne mogu izmaći tome narodnjem krštenju.

A da je kuća Jerkovića zaista u puku štovana kao sveta loza tome ima sila potvrda, a mi ćemo odabrati samo dvije-tri.

A kako bogatstvo nije na odmet ni u svetloj lozi i kako je vrijedno znati koliko treba da čovjek ima pa da bude najbogatiji u Zvrljevu, čujte šta je bilo njegovo: Od nepokretnijeh dobara Kušmelj imadijaše: kuću pod

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Prepun si zmija, majmuna. Dok negde u dnu tek tinja U setnom snu zlatna kuna. NITI Jednom nas tu, gde nas ima, Neće biti. Mi smo niti Koje vežu nerođene sa mrtvima. Nema kraja.

O tako i tu kuću staru Ne drži više zemlja, no ja. DVOJNIK On nema oči — al me vavek gleda. Ima za mene uvek reč nemuštu. On prvi šane onu miso suštu Od koje bežim ko od vatre, leda.

O kako ćutiš pod tim drvima Gde ti je mesto kob odredila Da ležiš odsad sva pobledila Bez trunke boje koju krv ima. Još uvek si pod mojim negama: Pronosim stazom vodu kofama I kvasim zelen hum u žegama.

Ćosić, Dobrica - KORENI

desetak godina sa zaleđenim čakširama noću uveo u kuću, nešto je išaputao Đorđu, a Simki rekao glasno, da ja čujem: ima da radi ono što on želi a da jede ono što mi gazde jedemo.

Čovek o kome se u Prerovu priča da ima pesnicu kao mal, leđima je polomio plot .i od stida se dva dana nije pojavljivao na poslu.

Dukati ga izmišljaju, pomisli, i reče: — Moje oko neće promašiti. Ne boj se. — Moj otac ima još jednog sina — reče za sebe Đorđe, a po licu i rukama razli mu se trnovita vrućina.

Krije dukate u nedrima, ljušti steničave i smrdljive mehanske minderluke od Palanke do Pešte, i strahuje. Da bar uvek ima i ovakvu, toplu sobu.

tikava, s majkom ih razbijao svinjama, a ona je, držeći pune šake sluzavih semenki, rekla: „Muško si, bogat si, žen ima koliko hoćeš i kakvih hoćeš. Nemoj Simku. Uzeće sebi slugu i živeće kao kneginja...

Drhti i nejasno oseća: mora nešto. Seti se Tole: „Muški“, viknula je. Takav glas ima samo kad mu grize vrat u onom svom ludilu. „Muški, muški“, zadavila se.

Mijat se izvinjava, pripaljujući sveću. Đorđe ga ne sluša. Kao dete obešeno za noge, na zidu vise gusle od vrta. Ima tako mršave dece, prođe Đorđu. Glava im je uvek čudno velika. Dugo i izgubljeno gleda u gusle.

nozi, dobro se seća, Vukašin ga je uplašeno gledao, i ruka mu je drhtala, on je znao zbog čega i smeškao se misleći: „Ima jaku bradu, na mene.“ Vukašin je muškim glasom rekao: „Ne treba noću sam da ideš.

Sveti mi se, trže se. I Simku je voleo više od Đorđa. On je nju našao i izabrao. Baš onakvu kakvu je i želeo snahu da ima: krupnu, bokatu, da može dedu kao zečiće da rađa.

! — Aćim prosu duvan. Brada mu se slomi na kožuhu. Đorđu se ponovi gušći, zajedljiv osmeh: to je tvoj Vukašin. Ima boga. Vukašin hitro shvati Đorđev osmeh, pa reče tiše: — Šta je to tako strašno što sam odlučio da se ženim?

— viknu, smračen od mumlanja i krckanja u mraku. — Kroz njih ne mogu da trajem. Dušmani će da opogane moju krv. — Ima nešto važnije u životu... — iskidao bi se, tukao bi se zbog mirnog i pribranog očevog glasa.

Ni ti, ni Bog. Podelilo se na dva, a pogledaj kakav je! Tri dana je star, a glavonja, kakvu vraTinu ima. Vidi ga, Đorđe, kakav je rutavko. Taj će biti veći gazda od tebe. Za trice će da te kuli.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Dečak, koji je trčao za njom, čučnu i zagleda se u dubinu. — Pa, ovde ima nekog? — uzviknu i strča se niza stepenice. — Ej, ti tamo, vrati mi loptu!

Kada je i kako sazidala kućerak? Odakle je? Ima li ikoga svoga? Je li zaista gluvonema? To ni najradoznaliji nisu mogli da dokuče.

— Otkud to? U redu, Tataga daje deci jagode i orahe, ali ima li tu još nečeg? — razli se sumnja kao otrov. — Čime li je Tataga začarala decu?

Prozori njene kuće prekriveni su ledenim cvećem. Ko zna ima li unutra ikog živog? Jedna devojčica se priseti: uze vruću lepinjicu i prisloni je uz Tatagino okno.

Put do sela nije znao, a i svoje kuće se sećao tek kao gnezda na vrhu brda. Da prosi, ipak, nije hteo. Ima on i ruke i noge, zašto bi prosio?

Žalosno opuštenih krila samo se vuče po stazi, i pišti: — Kako da poletim? Neću da budem vrabac! Zašto vrabac? Ima i drugih ptica... — Zar to nije svejedno? — Smejačko napravi krug iznad krovova, iznenađen njihovom lepotom.

— Plačko se bespomoćno opružio po zemlji. — Dalje ne idem. Nema izvora u ovom usijanom paklu! — Mora da ga ima. Gde piju ostale zveri?

A kada iza peščanog brega izađe mesec, pustinja postade srebrnasta, titrava. Teško je bilo odrediti gde ima više svetlosti, više iskrenja: na nebu ili na zemlji! Teško je bilo ne udahnuti punim grudima bistri vazduh!

Tek na zemlji, pomešan s lišćem breze, on vide da je postao žut, i osmehnu se: »Šta ima lošeg u tome? Zar i ovi oko mene nisu lagani i žuti, svi žuti?« List jasena podiže pogled uvis i postiđeno saže glavu.

slala među decu: nije voleo da bude s ni ma, sve dok u sebi ne otkri dar pričanja i dođe Do priče o Zlatnoj krabi koja ima moć da ispuni svaku želju onome ko je vidi. Istoga časa prestade ruganje i guranje. Dečaci su ga slušali kao začarani.

Glas joj je, istina, zvonak, oči bistre, rep se još vidi, nije strašno, ima vremena, otpašće! Ali kakva joj je to boja? Nijedna se još žaba nije rodila bela. Otkuda ova ovde? Čija je?

Šta sada? Mračniji od oluje, lupi se u čelo Ferfelin. Peletin, istina, ima zid viši od njegovoga, ali nema kule na zidu. Brža od munje, carska naredba obigra Ferfelinu.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

se svetlosti što, odasvud, nadilaze Trg pa kruže, izmešane i rasejane u prah, kao nedohvatna svetlosna prašina. Ima ih raznih: istočne svetlosti dolaze od Dunava i od Karaburme, nerazgovetne od spokoja staloženog ispod prozračnosti;

dobara u Vlaškoj, samo što sad prolazi između automobila a automobilisti ga ne primećuju: naročitu kapu nevidimku ima Gospodar, a naročitu njegov konj. Gospodareva je klasična, okruglasta, a konj nosi kapu modernijeg kroja, trouglastu.

Aga“, u toku svakoga dana padne najviše svetlosti, jer je baš tu ono mesto na kojem, na celoj padini prema Dunavu, ima najviše neba. Zato je svetlost tu gusta i u takvim nanosima da je ni košava, kad vitla, ne raznese odmah.

Na ovom današnjem svetu srdžba se isto pokazuje kao i na onom davnašnjem, jer sve još ima isti vid: i lukavost i glupost, i moć i nemoć. (Izgleda, samo, da je dobrote uvek malo, ili se jedino ona skriva.

(Pod ruskim ali i turskim pritiskom, Vučić je naredio da se Knez ima ispratiti sa svim počastima.) Kad je, na savskom pristaništu, stigao do lađe koja je imala da ga preveze na drugu

nepoznatog zvuka, navikavao sluh na taj zvuk, te zvuke, pripitomljavao ih za sebe i saznavao da svaki od ovih govora ima svoju melodiju koja, kad se dokuči, otkriva ne samo tajne tog govora nego bar jednu od tajni sporazumevanja.

da gleda baš u njega (i toj se veštini naučio od pacolikog bankara), i kaže da dečaka valja brzo odneti, možda mu ima spasa; nizami će s njima, u srpsku policiju i pred srpski sud, a srpski žitelji valja da sačuvaju svoje dostojanstvo.

Spomenik je podignut početkom pedesetih godina: u pokretu kojim Čarapić od bronze vadi mač ima mnogo od silovitosti, možda zmajevske, ali i još od. nečeg što Vasa ne prepoznaje.

Ne zna, naravno, da u pokretu kojim bronzani Vasa hoće da istrgne svoj mač, pored one zmajevske silovitosti ima i mnogo od zamaha junaka socijalističkog rada iz kasnih četrdesetih godina ovog veka, i da je umetnost socijalističkog

Ono što on dobro razume, to je da svako doba ima svoje ćorsokake koji se, možda, i seku među sobom u neprohodu istorije.

pa prema Narodnom pozorištu i Kneževom spomeniku, diže Stambol-kapija, najmoćnija od četiri kapije beogradskog grada. Ima tri ulaza: jedan na sredini, veliki, za kola, i po jedan manji, sa svake strane, za pešake.

Ako ga ima, to je prostor omeđen sa dve strane: pretprolećem 1805. i kasnom jeseni 1806. godine. Izgleda da se seća samo godišnjih

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Amo milu ruku, Mladosti moje to uzglavlje meko! dugo nam ima do u tihu luku, Ostrvo mira i sad je daleko. Katarke stoje gordo na toj vodi Što znači život...

Zovi se Ljubav! i nas samo pjevaj, I našu mladost bezbrižno i ti'o: U jednom srcu cio svemir ima, U jednoj suzi ima život cio!

Zovi se Ljubav! i nas samo pjevaj, I našu mladost bezbrižno i ti'o: U jednom srcu cio svemir ima, U jednoj suzi ima život cio!

“ J. Jovanović Zmaj V SIROČE Malena sam... i tica je mala, Što se nebom u zrak zavitlala; Lako j' tici, tica ima krila, Aoj krila, - kad bi moja bila!

Malena sam... i zvezda je mala, Što se tamo gore zasijala; Lako j' zvezdi, ima svoga sjaja, A ja imam samo uzdisaja.

Tambur, tambur, sitna tamburice Udri, pobro, u sićane žice! Danas ima, a sutra nas nema, Hajd' u kolo, ko će tu da drema......

J. Jovanović Zmaj XXXV SELIM-BEG Nema take lule, Nema take bule U cara, K'o što ima lulu, K'o što ima bulu Selim-beg. Al' Selimu sada Iz careva grada Stiže gost.

J. Jovanović Zmaj XXXV SELIM-BEG Nema take lule, Nema take bule U cara, K'o što ima lulu, K'o što ima bulu Selim-beg. Al' Selimu sada Iz careva grada Stiže gost. „Iz ovog pehara Pij u zdravlje cara, Selime!

J. Jovanović 3maj XLIII DIŽIMO ŠKOLE! Dižite škole, Deca vas mole! Jer ima l' gora srama i stida Neg' svome čedu ne dati vida! Jer evo svetlost svetu se sprema, A vaš da porod očiju nema!

Dižite škole, Deca vas mole! Jer brza reka pored nas teče, A mi na bregu naše nesreće; Ko ima svesti, otud se kloni; Okati vide, breg nam se roni. Gradimo broda, nema se časa, Sutra smo žrtva burnih talasa.

ženo, ti si stara godina; A ti, aždaho, ti si duša joj; Izdahnula te umirući sad; Pa bludnica u času poslednjem Još ima kade da se porodi! Al' stani, šta to jekće? K'o napreg od kašlja, zaptiven, suh. Na umoru je l' ropac godine?

“ „E gle! pa lepo, - milo mi je baš; Pa kad je tako, znaćeš jamačno, Ima li Renan pravo ili ne?...“ „Zvanične tajne“ - reć' će koštanik „Ne kazuju se površnicima.

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

Čovjek organ dosta slabi ima da izrazi svoje čuvstvovanje, zato znake različite dava, različita tjelodviženija, umna čuvstva da objelodani; no

silnoga njegova naprega niko sebi predstavit ne može; ali svoje cjelji postić neće, jer vjekovah mati bezbrojnijeh ima lakša nego sjenka krila.

ideja izvajana na kristalni šator - svemoguća poezija tvorca, okrunjena krunom tvorenija; sve krasote koje biće ima i um tvorca sjajni, bespredjelni koje vidi u carstvo svjetlosti pod tom krunom bjehu okrunjene, na tom licu bjehu

umom može), nasijata kola sa suncima; svako sunce predvodi mirove kolika si kome obredio, a mir svaki svoju sferu ima.

Ko pravdine popire zakone, karatelja ima užasnoga; Satana je, lišen svetilišta, na gnjev tvorca obratio strašni, zlu vječnome podiga katedru.

Popa, Vasko - KORA

koja misli Ionako će je stići Nikada Nikada neće umeti Da hoda Kao što je umela Ogledala da ore KONj Obično Osam nogu ima Između vilica Čovek mu se nastanio Sa svoje četiri strane sveta Tada je gubicu raskrvavio Hteo je Da pregrize tu

podatna bedra Iskusnih noći i nevinih talasa Smeh svoj zeleni ne ženi I vazduh ujeda Stena koja ga je rodila Ima pravo Bode bode bode KROMPIR Zagonetno mrko Lice zemlje Ponoćnim prstima Jezik večnog podneva Govori U zimnici

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Samostalni rad na kojoj god bilo oblasti nauke može se vršiti samo onda ako se ima pri ruci ne samo ono što je u njoj stvoreno, već i ono što se, iz dana u dan, u njoj stvara.

Zvezdanom nebu može dolikovati samo najsavršeniji oblik i večnost i zato ono ima oblik sfere koja se večno i ravnomerno obrće. „I naša zemlja ima taj najsavršeniji oblik.

„I naša zemlja ima taj najsavršeniji oblik. Ona lebdi u središtu nebeske sfere. Između nje i te sfere obrću se, povlačeni od ove, sedam

kao što nam to izgleda, oblik svoda koji je našu Zemlju poklopio, već da ono obuhvata našu Zemlju sa svih strana, da ima, dakle, oblik lopte. Iz toga izvedoše Tales i Anaksimander zaključak da naša Zemlja lebdi u središtu te nebeske sfere.

„Naša Zemlja, koja lebdi u središtu vasione, mora da ima oblik bubnja“, govorio je Anaksimander. „Kad bi tako bilo, morali bismo, putujući bez prestanka, stići na kraj sveta“,

Ta piramida ima visinu od preko pet stotina stopa, a širinu od preko šest stotina. Sazidana je od tesanog krečnjaka i granita, a svaki

No za to mi treba jedno uže kanap ili vrpca“. On zastade malo, zamisli se, pa zapita: „Ko od vas ima najduže podvezice?“ „Parolos iz Sibarisa!“, povikaše učenici kao iz jednog grla.

„Sad odmerite“, reče Pitagora, „ovom merom kao jedinicom duž ove podvezice tri uzastopne duži od kojih prva neka ima dužinu od tri, druga od četiri, a treća od pet ovakvih jedinica, pa označite početak, razdeljke i kraj tih triju

Egipćani imaju svoj tačno utvrđeni, po godinama rasčlanjeni kalendar, star 3700 godina. Godina egipatskog kalendara ima svoju stalnu dužinu od 365 dana.

Ovo bi bio dostojan predmet za njegovu majstorsku kičicu“. I on uzdahnu duboko da pokaže koliko ima smisla za slikarsku umetnost. „E, sada pođimo dalje!“, reče on svojim pratiocima. „Idite i javite to našem Eskulapu!

Naše mišljenje ima samo zadatak da traži istinu putem opažanja i da sve pojave, pa i delatnost našeg duha, izvede iz sastava i toka

„Neumitnu posledicu?“ „Tako je. Jedan od osnovnih stavova moga učenja je ovaj: Ništa se ne dešava slučajno, već sve ima svoj uzrok i njegovu neminovnu posledicu“. „A naša slobodna volja?

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Da me je ko toga časa upitao: — Nikola, šta misliš, ima li na svetu lepše sreće od tvoje? — Ja bih mu odgovorio: — Čoveče božiji, kako da ti kažem, niko, niti je osetio niti

— Ovde smo svi jednaki i svaki ima pravo samo na jedno mesto — dodade čovek s novim torbama. I ja sam odmah bio načisto da su novodošavši vrlo lako

— Jesi li pročitao? — Još nisam završio. Pa sumorni student odiže knjigu s kolena i tom prilikom ja primetih da ima svega jedan i po prst na desnoj ruci. — Taj opat Koanjar — reče onaj prvi — To je neka familija Siranu od Beržeraka.

Utoliko... Ima, ima nešto od Sirana u opatu Koanjaru. — Ne nalazim da ste u pravu — reče ošišana studentkinja, suva, dosta dužna i

Utoliko... Ima, ima nešto od Sirana u opatu Koanjaru. — Ne nalazim da ste u pravu — reče ošišana studentkinja, suva, dosta dužna i ispijena

poturivši je pod nos, da je ona smesta progutala nekoliko dobrih, vrlo snažnih gutljaja, kojima, po mom mišljenju, jedino ima i da zahvali što još odmah, posle onih užasnih reči, nije pala u nesvest, kao što smo svi s pravom i s neopisanim

kao da niko nije želeo sem krezubog studenta drskog ponašanja, nema nekakve naročite veze sa ovo m pričom; ali on ipak ima neke veze jer se desio u mome kupeu na putu za Vujanovac, gde sam pošao u goste kod svoga pobratima, i gde ću ponova

— Jadni Nikola — kriknuh iznenađen i zgrabih ga za ruku. — Šta mi kažeš? — Jeste, još u maju prošle godine. Ima više od godine dana. Potkazan od suseda, on je osuđen zato što je pod patosom spavaće sobe pronađen Moj turski karabin.

Suze nije pustio. Pa posle kratkog ćutanja: — Ali sve to ja bih mogao da prebolim. — Nesretni Nikola, zar još ima? I ja ispružih ruke kao da bih pokušao sprečiti nešto od čega sam strepio.

je pretpostavljao mirnije mesto: — Primetio sam — reče mi on — u blizini pristaništa jednu malu kafanu s podrumom. Ima i ćevapčića. Baš kao ispod „Makedonije“ gde smo kao studenti odlazili.

đida. A meni pokazujući svoje društvo: — Ovo su moji prijatelji. Kažu tako, a ja mislim da među njima ima i nitkova, klevetnika, hulja. A sad, gospodo, tačka! Ima dana za megdana.

Kažu tako, a ja mislim da među njima ima i nitkova, klevetnika, hulja. A sad, gospodo, tačka! Ima dana za megdana. Ovaj čovek ovde stranac je i ne tiču ga se naše stvari. Dakle, tačka!

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

dan-danas ne znam što te dvije riječi pravo znače: one i sad za mene imaju neku tajanstvenu, pomalo mitsku vrijednost. Ima u mom rječniku još dosta takvih riječi — imena rastinja i ptica, i koječega drugoga — kojima nikad nisam saznao pravog

Nešto kao misao na odlutalog. Ima tu jedno malo (beskrajno malo ali neprelazno) rastojanje između voljenoga i onoga koji voli, između odlutaloga i onoga

Oni se ponekad čak i vrijeđaju kad im se ne priznaju. Jer oni imaju pravo na njih, onako kao što čovjek ima prava na svoju rođenu fizionomiju. A pravo na vlastitu fizionomiju jedno je od najosnovnijih ljudskih prava.

Onako kao što se vole malko luckasti i nezaglavljeni ljudi koji su sami krivi svojoj nesreći. Ima nešto plemenito, velikodušno, nešto nesebično u tome: biti sam kriv svojoj nesreći. Nešto što čovjeka iskupljuje.

svjesno i ne zna da to izrazi: stojim tako u šumnoj, mrkloj noći, slijep (jer drvo sam zamišljao uvijek slijepo; ono ima silno istančan opip, osjeća i najmanji dah vjetra, i najlaganiji srh zraka koji prostruji po njegovoj naoko gruboj i

Ali nesumnjivo u tome i mastika ima svoj udio. Pooslije njegove smrti naslijedio ga je sin, nezanimljiv osobenjak i šutljivac bez šarma, povučen i utuljen

Tako sir, tako kajmak, tako mliječni proizvod uopće. Jer mlijeko i sve što je mliječno ima neke veze s praizvorima života.

Upitao sam dadilju, šapatom, nesvjesno je vabeći da zagolica u meni probuđenu jezoljubivu žicu: — Baba, ima li čega u ovoj sobi? Ona je shvatila. — Ima — rekla je tiho. A ja sam joj visio s usana. — A čega ima?

Ona je shvatila. — Ima — rekla je tiho. A ja sam joj visio s usana. — A čega ima? — dahnuh još tiše. — Ima — nastavi baba povinujući se

Ona je shvatila. — Ima — rekla je tiho. A ja sam joj visio s usana. — A čega ima? — dahnuh još tiše. — Ima — nastavi baba povinujući se mojoj želji čak i u padežu koji je bio postavljen u pitanju.

Ona je shvatila. — Ima — rekla je tiho. A ja sam joj visio s usana. — A čega ima? — dahnuh još tiše. — Ima — nastavi baba povinujući se mojoj želji čak i u padežu koji je bio postavljen u pitanju. — Ima... jednoga Bućka!

— dahnuh još tiše. — Ima — nastavi baba povinujući se mojoj želji čak i u padežu koji je bio postavljen u pitanju. — Ima... jednoga Bućka! Bistar djetinji smijeh kao srebrno zvonce.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Kurjaci se približiše oboru, pa stadoše da razgledaju stoku, jer i oni ne uskaču u obor gde ima volova, naročito bikova.

Nije to šala... Šta je bilo. jesu li te pozivali gore ? — Ja, pa mi reče da sutra moram sve kazati. Inače, veli, ima neke majstorije. — Hoće, hoće poganac, znam ja njega...

okreni s druge strane, opet — cak ! O, veru mu, mislim se ja... — A ja sam po psima poznao da nečega ima — dodaje Kosta abadžija. — Svu noć prelajaše, zemlju grizu. Vidim ja da to nije tek ’nako...

Ko nije posvećen u tajnu, nikad ne bi mogao ni pomisliti, da iza ovoga duvara ima još kakvo odeljenje. — Gledajući s polja, vidi se nasred duvara prozorče olepljeno hartijom; kad se uđe u sobu, vidi se na

u sobu, vidi se na istom mestu to isto prozorče, a nikom ne može pasti na um, da su to dva prozorčića, između kojih ima dobre zgode za prikrivanje svakojakih ljudi i stvari.

— Ene de, odkud ti to?.. E jesi majstor!... Ko bi se toga setio... — Kažem ja tebi da kod čiče ima svake zgode. Istina, ovo je manje od one tvoje apsane, ali će se tu naći lepših stvari no u apsani. Hajde, provlači se.

Hm, opet to nije... Neka ga, nek ide u goru, što se to koga tiče ? Nek živi tamo, ako ima šta jesti, samo neka nikoga ne dira. A dok on koga ne dirne, ne sme ni njega niko dirati.

— Je li to onaj, što veli da čovek ima rep? Ho-ho-ho... — produži pisar. — Čiča, ti deliš — obrte se apotekar Vuju, kad doneše karte.

Pred jednom kavanom nađe samoga Sima. — Ima li? — zapita ga lagano. — Milutin ide sutra u Žabare da kapariše rakiju — odgovori Simo. — Kad? — Zorom.

Pantovac uze novčanik, otvori ga i stade da gleda šta ima u njemu, a mehandžija, videvši da mu obojica okretoše leđa, zađe iza vranca, pa se okrete i strugnu uz brdo, koliko ga

Birov, gledajući na Đuricu sa nekim bojažljivim pitanjem, savi još deblju od kmetove i vrati duvanjaru. — Ima li što za mene otud? — zapita Đurica kmeta. — Iz sreza, veliš ? Tss... petljaju nešto...

— Šta zar ima? — reče Đurica i pođe naglo, ali se odmah trže i stade. Seti se da ne sme puštati iz očiju nijednog od ovih, što sad

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

I KRALj ĐAVOLSKI 143 OČINA ZAKLETVA 156 USUD 160 PRAVDA I KRIVDA 167 PRAVDA 169 OKLEN INGLESKOJ KRALjICI TOLIKE PARE 174 IMA JUNAKA NAD JUNAKOM 179 VILOVSKA KOČIJA 181 ČUDNOVATA DLAKA 183 TAMNI VILAJET 185 KAKO JE POSTALA KRTICA 186 OTKUD

315 GRJEŠNIK I LUDI ISPOVJEDNIK 316 ČOBANČE PREVARILO POPA 317 SLIPAC I HADžIJA 318 GRADI KO IMA, A KRADE KO NEMA 319 KREPAO KOTAO 320 MUDRIJI JE MOJ MAGARAC NO VI SVA TRI 321 NASREDIN DIJELI OVNOVE 323 NASREDIN U

Onda mu otac reče: — To je istina, ali može biti da ima gdegod u svetu mesta gde bi se čovek i spasti mogao. Ti bi, sinko, sad tek trebalo da živiš, a ne da umreš, dobro bi

Starac mu onda kaže: — Jeste, ima i takova zemlja, samo tamo ne može niko otići. Petar sad zapita starca: — Pa gde je ta zemlja?

Starac mu odgovori: — Ta je zemlja tamo na istoku, i u toj zemlji živi samo jedna devojka, i ona ima dvanaest džinova što joj zemlju čuvaju.

I tako počne dizati kamen, da vidi šta ima pod njime; ali čim ga odiže, a smrt ispod kamena progovori: — A, moj Petre, odavno ja već na tebe čekam ovde pod ovim

Kad to ona čuje, otide, pa vuci kamen, te opet devet godina radi ona u kamenu, a nigdje nitko ne umire, već ima staraca i bolesnika koji mole boga dan i noć da umru, ali da: gdje je smrt? Ona kopa kamen.

na jedno drvo i počnu se razgovarati svojim jezikom govoreći: — Kad bi znao ovaj čoban, ovde gde leži ono crno šilježe ima u zemlji pun podrum srebra i zlata.

A petao mu odgovori: — Pa nek umre kad je lud. U mene ima sto žena, pa ih svabim sve na jedno zrno proje kad gde nađem, a kad one dođu, ja ga prožderem; ako li se koja stane

Ne potraja dugo, a on začuje neku jaku jeku i pisku, pa potrči da vidi šta je i kako je. Kada dođe nad jednu dolinu, ima šta i vidjeti.

— Zapovijedam da mi podosta donesete, i to odmah, svake zahire, i punu avliju drva, sve suhovine, neka mi ima mati su čijem papiti haljine. — Sve će biti, gospodaru. Pokloniše se i odoše.

— pa iziđe pred kuću, kad ima šta vidjeti: puna avlija drva. Povrati se sad da budi sina, kad pogleda oko njega čudo i zahiru, probudi ga, pa mu

Petković, Vladislav Dis - PESME

Ja osećam nju i pesmu jednu, Što je mladost k'o svoj teret ima, Pesmu čudnu, nejasnu i čednu, Pesmu snova, pesmu o srećnima. Ja osećam...

Noć u tmini nek služi za dane, Za uzdahe nisu samo usta, I mrak ima svoje svetle strane, Mis'o s' rađa kad je sreća pusta.

U prirodi ima mnogo dana, Mutnih, tamnih kao noći krilo, U životu ima mnogo rana Samo zato što je snova bilo. More grli kopno od

U prirodi ima mnogo dana, Mutnih, tamnih kao noći krilo, U životu ima mnogo rana Samo zato što je snova bilo. More grli kopno od iskoni, Kaplja kamen bez odmora dubi: Rad i život po svoj

Postelja tvoja, gle, kako je meka, K'o tvoja kosa. Oh, zašto me guše Još vrele suze? Zar ih ovde ima? Zar zemlja suze, zar sve ne uzima? I mokro svuda! Uh, kako je 'ladno Bile i vazduh... To ja nisam umro!

I još mi se čini, dok mi duša sanja, Da spomenik živi, ima život dugi, Da danas silazi u nova predanja, Da sprema naraštaj za spomenik drugi.

Ogromna ravnica pred njime se pruža, Nesrećna i lepa, kao srpska tuga, U toj zemlji ima i polja i ruža, Al' sloboda samo toj se zemlji ruga.

Il' osećaj straha to ima da znači Mog nesrećnog roda poraz sviju snova? Il' to užas priča, razum da se mrači, Da ja stupam sada u svet bez

Il' to užas priča, razum da se mrači, Da ja stupam sada u svet bez bolova? Il' osećaj straha to ima da znači Da će srce moje propasti u tami, K'o zvezda u blatu, k'o glava na panju, I vampiri da će stanovati sami U

I razumedoh otkud sve to biva: Tolike rake što se i sad zgrću Brdima, poljem, svuda, kraj kamena, Kad ima mesta za svakog da sniva. I razumedoh put što se ne menja, Stari zagrljaj čoveka sa smrću.

Lice ti se vedri: to duša svetinje Ljubi tvoje čelo, moj sjajni živote. 1916. NEDOVRŠENE PESME I Ne javlja mi se. A ima kad. Sem ako spava, ako ne diše, Deset meseci ravno je sad Od rastanka nam, otkako ne piše.

Brzo priđoh bliže: bez pogleda oka oba, U dva oka leže deca k'o dva groba. II Ne javlja mi se. A ima kad. A možda ne sme! Ko li joj preči? Deset meseci ravno je sad Od rastanka nam, a od nje ni reči.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Ali tek u zrelom dobu sam shvatio da sam izumitelj. Za to ima nekoliko uzroka. Kao prvo, imao sam brata koji je bio izuzetno nadaren - jedan od onih retkih pojava ljudske prirode

Alkohol je odličan okrepljujući napitak u malim količinama, ali ima otrovno dejstvo kada se koristi prekomerno i potpuno je nevažno da li se unese u organizam kao viski ili se proizvede

Nikada ranije nisam video pravu udicu i zamišljao sam je kao nešto čudesno, nešto što ima naročita svojstva i očajavao sam što i ja nisam sa ostalima.

Čovek bi mogao da pomisli da bi tako jednostavan i lep izum, koji ima mnoge karakteristike idealnog motora, trebalo odmah da bude prihvaćen, što bi se nesumnjivo i dogodilo pod sličnim

Prema tome, kao prvo, to je rezonatni transformator sa sekundarom čiji je svaki deo pod visokim naponom, ima veliku površinu i namotaje raspoređene u prostoru duž idealne cilindrične površine velikog poluprečnika krivine, i na

To bi značilo da bi kondenzator, kao i Zemljin globus koji oko sebe ima gasni omotač mogao da se napuni i isprazni na način koji je potpuno suprotan osnovnim učenjima iznetim u osnovnim

je viši terminal i veći prostor ispunjen žicama, efekat je jači, ali treba razumeti da je on čisto lokalnog karaktera i ima malo veze sa pravim problemom. Godine 1900.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Ali ima mnogo drugih američkih naučnika koji su još pozvaniji da o tome govore. Čemu onda da o usponu idealizma u američkoj nau

onda da o usponu idealizma u američkoj nauci govori naučnik koji je počeo svoju karijeru kao srpski doseljenik, kada ima toliko rođenih Amerikanaca koji poznaju čitavu situaciju bolje od mene?

Ko vidi taj i veruje; neka govori onaj koji ima šta da kaže. Mihajlo Pupin I ŠTA SAM DONEO AMERICI Kada sam se iskrcao pre četrdeset i osam godina u Kasl Gardenu,

uopšte nije nesreća biti bez novaca, ako se odlučio da sam sebi krči put samostalnom životu, pod uslovom da u sebi ima dovoljno snage da savlada sve teškoće sa kojima bi se sukobio.

Međutim, ima izvesnih stvari koje mlad doseljenik može doneti ovoj zemlji, a koje su mnogo dragocenije od svih onih koje danas

U svetu ima mnogo čega o čemu ne možeš saznati ako ne umeš da čitaš i pišeš. Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u

U svetu ima mnogo čega o čemu ne možeš saznati ako ne umeš da čitaš i pišeš. Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u

“ ”Nema jezika, niti ima govora gde se ne bi čuo glas njihov.” Mislim da nema srpskog dečaka koji nije čuo za onu divnu rusku pesmu koju je

telo, kako mogu Sunce, Mesec i zvezde da izražavaju slavu boga i kako može, po Davidu, njihov glas da se čuje gde god ima jezika i govora? Na ta pitanja Kos nije hteo da odgovara. Nimalo čudno!

” Ali odkud to da čovek koji ima neki zanat, ima novaca i odelo, u Americi mnogo više vredi nego u Idvoru, mom rodnom selu?

” Ali odkud to da čovek koji ima neki zanat, ima novaca i odelo, u Americi mnogo više vredi nego u Idvoru, mom rodnom selu?

je kod nas morao da prođe kroz strogi ispit i o njemu se nije sudilo po njegovoj veštini u nekom zanatu, po novcu koji ima, niti po njegovom odevanju već po njegovim ličnim osobinama, ugledu njegove porodice i tradicijama sveta kome je pripadao.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Otimaju se ko će pre, kao da neće na svakoga doći red da izađe. Ima ih svakojakih: mlado i staro, muško i žensko, s lulom u ustima i bez nje. Mrki su i ozbiljni.

Župan prikupljao je težake da s njima pođe u polje. Cveta priđe k njemu: —Uzmi i nas dvoje! —Ne treba! Ima nas dosta. —Nismo, valaj, na odmet. Dede, primi nas! —Što tražite? —Što i drugi. —Dobro! Dođite oboje.

—Ništa! — vrcne ona malo razgovorom. — Dajte malo suhih drva! —Zar ste sve izgoreli? Ča radite od njih? —Ima, ima još, — požuri Cveta, — no mokra su. — Osušite ih... Vidiću ja. Uljegoše u kućicu.

—Ništa! — vrcne ona malo razgovorom. — Dajte malo suhih drva! —Zar ste sve izgoreli? Ča radite od njih? —Ima, ima još, — požuri Cveta, — no mokra su. — Osušite ih... Vidiću ja. Uljegoše u kućicu.

Uljegoše u kućicu. Ogleda se i opazi uza zid naručaj naslaganih drva. —Izgorite prvo ovo... A imate li ulja? —Ima nešto... Mutno je i kaljavo. —Štedite, da doteče, jer ga nema ni u gospodara. Tada pogleda na maloga: —Što te boli?

Otac razmišlja što će od svojih i od sebe. Poznaju ga dobro u starome bratstvu: ima među njima i kuma, dobra čovjeka. Otići će tamo; prvih dana naći će mu se na nevolji, ali poslije?

Zar na svijetu ima išta jačega i vrijednijega mimo njih? A braća okupljaju živinu i naredni su da dalje krenu. Oni tek što su granicu

Djevojka se pak žurno ukloni s puta i zađe među grmlje. — Što se bojiš? — nasmija se. — Ima ih te su bolji od nas... —A zbore da su usilni? —Jesu tspodari im...

— Smiješan ti je! — veli joj on, kad je oficir mimoišao. — A ne zna naški.... Ima jedno njihovo magare što im poštu nosi. Vidjeo sam na svoje oči jednom: miluje ga i gladi kao da je kršteno...

— Ja se prazan neću vraćati; u svijet ću poći...Vidim ja što je: najgrđi je drug nevolja, a kod nas je ima koliko te volja... Gdje je korisnije, tu je najbolje... — A zbore da je bolji svoj kamen no tuđe drvo, — opazi djevoj ka.

A kad osjeti na čelu ruku mu, mahom joj se čini da je pribranija i sigurnija: ima da se na koga osloni. Milinje je spopada, veli mu: — Neću ti ljubav nikad naplatiti!

— 'Ajdemo! — veli Spasoje zabrinutim glasom. —Sutra valja uraniti: svaki dan ima posla! — Lazo, sutra ćemo razgovarati, veli njemu i gasi pocrnjele, žmirave lampe.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

A mislim da ne treba posebno naglašavati kakav je uticaj imala i danas još ima psihoanaliza u celokupnome sistemu ideja našega vremena i posebno u umetničkoknjiževnoj sferi.

na dobru volju, nego jedino dovođenje do svesti razlika koje nam pokazuju da jedna ista ili slična konvencija može da ima i ima dve različite funkcije, tj. dva smisla u dvema susednim i bliskim kulturama.

dobru volju, nego jedino dovođenje do svesti razlika koje nam pokazuju da jedna ista ili slična konvencija može da ima i ima dve različite funkcije, tj. dva smisla u dvema susednim i bliskim kulturama.

i laku ilustraciju navešću, namerno, krajnje očiglednu i banalnu pojedinost iz jezičke oblasti: pošto naš maternji jezik ima glagole vabiti i vikati (koji se i na osnovu stilskih obeležja oponiraju sa glagolom zvati), mi ta dva glagola u

nemaju isto mesto kao i istozvučni glagoli u srpskome jeziku, nego im pripada mesto koje u ovom poslednjem jeziku ima stilski neutralan glagol zvati.

deo dužnosti i u tome da sa krajnjom opreznošću ispitujemo svaku kulturnu pojedinost s obzirom na mesto i funkciju koje ima u svome sopstvenome nacionalnom sistemu.

kultura ne možemo kako valja govoriti ako se prethodno ne razmotri jedno drugo pitanje, naime kakvo mesto i funkciju ima umetnost u sistemu kulture.

U stvari, sve što sam dosad rekao ima jednu jedinu svrhu: da me približi onom dosta uskom aspektu ili stajalištu sa koga bih želeo da iznesem dvetri misli o

da one, dobro opevane, dobro osvetljene, budu stvarno dragulji čoveka; tu postoji simbol, stvaranje, i tu reč poezija ima svog smisla; to je, u stvari jedno moguće ljudsko stvaranje“.

Tako smo dospeli do mesta kada se može govoriti o odnosu koji književno ili, tačnije, moderno pesničko oblikovanje ima sa određenom opštenacionalnom kulturom.

U poeziji se, uostalom, snagom sinegdohe uvek može pomenuti celina umesto nekoga njoj podređenog dela, što po pravilu ima znatan pesnički učinak.

Ovo drugo je veoma naglašeno u pesmama koje je Vuk prikupio, ali od onoga prvog, od tuženja, jedva da ima jasnijih tragova.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ŽIVKA: Nismo te mi terali da je uzmeš. Ti si uvek govorio da je voliš. ČEDA: A vi ste govorili da ima 12000 dinara miraza. ŽIVKA: Pa ima. ČEDA: Ama gde su? Voleo bih da vidim tih 12000 dinara.

Ti si uvek govorio da je voliš. ČEDA: A vi ste govorili da ima 12000 dinara miraza. ŽIVKA: Pa ima. ČEDA: Ama gde su? Voleo bih da vidim tih 12000 dinara. ŽIVKA: Primićeš ih od osiguravajućeg društva.

ČEDA: Reći ćemo! PERA (gospođi Živki u koju kao da ima više poverenja): Molim vas, gospođo, recite samo: Pera pisar iz administrativnog odeljenja. ŽIVKA: Hoću, gospodine!

ŽIVKA: A Državni savet, a upravnik Monopola, a predsednik Opštine? Oho, moj brajko, samo kad se hoće, ima vazdan. (Na vratima.) Rako! Rako! ČEDA: Šta će vam? ŽIVKA: Da kupi novine. Crkoh od radoznalosti! Rako! Rako!

(Imitira je.) „Zašto ga zovu?” Pa ne zovu ga, valjda, da im nasađuje kvočke; nego, čula si, pala vlada i sad ima nova da se sastavi. DARA: Pa da vi ne mislite...? ŽIVKA: Šta mislim? 'Ajd, baš da čujem, šta mislim ja?

XVIII PREĐAŠNjI, PERA PERA (na zadnja vrata): Izvinite, ja... ŽIVKA (skoči kao oparena): Šta je, zaboga, ima li nečeg novog? PERA: Ima. ŽIVKA: Govorite! PERA: Video sam ga. ŽIVKA: Koga? PERA: Njega, gospodina.

ŽIVKA (skoči kao oparena): Šta je, zaboga, ima li nečeg novog? PERA: Ima. ŽIVKA: Govorite! PERA: Video sam ga. ŽIVKA: Koga? PERA: Njega, gospodina.

ŽIVKA: Govorite! PERA: Video sam ga. ŽIVKA: Koga? PERA: Njega, gospodina. Video sam ga, otišao je u Dvor, ima cilinder na glavi. ŽIVKA (uzbuđeno): Da se niste prevarili? PERA: Ta kako bih se prevario!

DARA: Nemoj tako, majka, pa evo i ti možeš postati ministarka. ŽIVKA: Pa šta, ima valjda neke razlike između mene i Nate. Moja majka je šila u Vojnoj šivari, ali je zato mene lepo vaspitala.

DARA: Pa što si navukla zlato na njega? ŽIVKA: Nego! Kakvo je to pitanje? Zar gospa Draga ima zlatan zub, zar gospa Nata ima dva zlatna zuba, pa čak i gospa Roksa protinica ima zlatan zub, a ja da ga nemam!

ŽIVKA: Nego! Kakvo je to pitanje? Zar gospa Draga ima zlatan zub, zar gospa Nata ima dva zlatna zuba, pa čak i gospa Roksa protinica ima zlatan zub, a ja da ga nemam!

Zar gospa Draga ima zlatan zub, zar gospa Nata ima dva zlatna zuba, pa čak i gospa Roksa protinica ima zlatan zub, a ja da ga nemam! ČEDA: Pa da, otkud ima smisla to: ministarka, a da nema zlatan zub... ŽIVKA: Pa dabome!

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

zato što je u njima, kao retko gde, čisto jezička faktura teksta dobila mesto kakvo obično nema u romanu, ali ga zato ima u poeziji.

U romanu svakako ima i jakih odblesaka naturalizma, što je u kritici takođe isticano. A ipak, biće da je najpre u pravu Jovan Skerlić kad

skroz pesnička i skroz simbolička, Seobe su sve do danas ostale najviša mera koju je dosegao moderan srpski roman. Ima još jedna pojedinost koju posebno treba pomenuti, budući da o njoj u samoj studiji nije ništa rečeno.

Ako, uostalom, nečega i ima u prevelikoj meri kod Borisava Stankovića, onda ima napola izgubljenih, često ili trenutno ili trajno raspamećenih

Ako, uostalom, nečega i ima u prevelikoj meri kod Borisava Stankovića, onda ima napola izgubljenih, često ili trenutno ili trajno raspamećenih likova.

što je već sam književni sklop priče iziskivao da njegova sudbina služi kao pomoćna, da je značajna samo po ulozi koju ima uz jedan drugi lik: njime, naime, hadžika Tašana iskupljuje svoj davnašnji greh.

6 A uz njega ide i izraz lica, suza na Marikinom licu čim je prepoznala prijatelja svog muža. Ima Stanković jednu kratku pripovetku, Nušku, koja je - možda više od drugih - s kraja na kraj protkana dinamikom.

Pripovetka Stari dani ima središnje mesto u Stankovićevome ukupnom delu, i dabome ne zato što je njome naslovljena njegova valjda najznačajnija knjiga

tačna, svejedno on pri tome gubi iz vida upravo ono što nas posebno zanima - da ubrzanje pripovednog vremena ima osobitu kompozicionu funkciju.

Postoji, naposletku, izvesna zavisnost između mesta koje neki lik u romanu ima i ugla pod kojim se roman pripoveda.

Borisav Stanković možda i nije bio najsrećnije ruke, čini se da je to znatno više bio u izboru njegove prve rečenice. Ima u njoj nešto od obuhvatnosti opšteg pogleda bačenog na književnu radnju koja će se kasnije deo po deo prikazivati.

34 Pripovedanje dalje teče uglavnom jednoliko. Ali ima još jedna, pri tome zaista sitna pojedinost, koja svejedno zavređuje pažnju.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Ali svako njihovo selo ima jedan dan u godini, kad se po mogućstvu svi skupljaju, koji je veći i od Uskrsa i Bajrama, i kad planinci gotovo

Najizrazitiji u ovom pogledu, Galičnik, ima svoj Petrovdan. To je svetkovina i starodavnoga početka leta, i zavetina seoska, praznik pune vedrice i srećnoga

Siromav čovek sam, pa opet vo moj ćemer će se nađe nekoj altan... Samo zemi moj prsten. Do Senjanik ima još loši ljudi: neka ti bidne on derudedžija — zašto pa jedan je Sulj-kapetan od Gora, iako je potur, iako jošte među

Čulo se da je za tebe svaki Srbin krsto, lipovo štapče i svinja. Pa bježi svako, jer n Ciganka ima obraza!.. — A što ne kažem tebi, krajan ti zub? — Ali veliš drugima, pa bi i mojim Kolašincima?

skoči na noge Selman Čibuković, istrže od pevača gusle n krvnički ga lupi njima po glavi: — Ah, vlaška svinjo, još ima na zemlji Turčina! — uzviknu on, pa se maši za pojas. — Nema, valaa, ne! — dočeka ga Hamza i ukruti u naručja.

Tup izraz bespomoćnosti obli mu lice kao svakom komu je svejedno što će sa njim da urade. — Pričekaj, Bogdana, ima za to vremena — promuca tiho i svojski. Smiri se... Došao ti je u kuću gost... Dobro, gost...

Radi nas, jer se ja neću nikada poturčiti, a ti ćeš vavijek ostati ni to ni ovo. Radi našega đeteta... Pomisli: zar ima bole vjere od naše?

— Ni za nas sad nije sramota: eto i Šumadinci se vraćaju, a došli smo do granice... ... Neće baciti puške. On ima u nedrima sakriven ćulav. Metnuće ga na glavu, pa ispred pobratima, kao da ga na veru vodi, sve kroz arnautska sela.

Majka za mrtvim sinom nešto mekša, pitomija i primirenija; čini joj se da na svetu još ima duše i osećanja za poštenje: gle, kao da je malo pobeđena, pa joj od toga nije tako teško...

Na temenu ostao samo jedan srebrnasti pramen, prkosno uzdignut uvis, kao da svedočaše da ovaj starac ima i volju i krepost jednoga Vukašina Mrnjavčevića, iako je sad bedni rajetin u kraju gde reči kaurin gospodar daje težu

Zvaše se čiča Mojsil Zlatanović. iz sela Kamenice u Gornjoj Moravi, ispod Novoga Brda. Vrlo je imućan domaćin. Ima divnu svoju zemlju, prikupnjenju i od dedova nasleđenu. Ima i veliku predio– nicu konoplje.

Vrlo je imućan domaćin. Ima divnu svoju zemlju, prikupnjenju i od dedova nasleđenu. Ima i veliku predio– nicu konoplje. I age i Arnauti bacili su oko na njegovi baštinu.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

“ Oh, što biva od čoveka! — „Ajd’, ne luduj. Sa mnom poj: Svakoj sreći ima leka Il’ na zemlji, il’ u njoj »Javor« 1888. I AKO JE NOĆ VEČITA...

1893. IMAM JEDNU VOĆKU... Imam jednu voćku, — granata, golema, Na njojzi jabuka i ima i nema. Ono, što ga ima, crvljivo j’ i gnjilo; Ono, što ga nema, — prekrasno bi bilo.

1893. IMAM JEDNU VOĆKU... Imam jednu voćku, — granata, golema, Na njojzi jabuka i ima i nema. Ono, što ga ima, crvljivo j’ i gnjilo; Ono, što ga nema, — prekrasno bi bilo.

“ Sad još jači glasi Sa visina plavih: „Pospite se, jadni, Svi kol’ko vas ima, Pepelom po glavi.“ — — — — — — — — — I mi se posusmo Pepelom po glavi...

I to me k tebi vuče iz moga zlobola, — I ja bih čisto hteo sokolit’ sokola. Jest’, ima neka avet što na nas nahodi, Jer je od sebe guraju svesniji narodi, I ta nam noge puta i ruke vezuje I Srpstvu uši

Široka je ’vaka tuga, S mnogima je ja sad delim, Sa Srbinom gde god kojim, Sa Srbinstvom, sa vascelim. Ali ima druga žica Što bejade naša samo, Žica puče, pŷk jauče: Mi se, pobro, rastavljamo!

Ali ima druga žica Što bejade naša samo, Žica puče, pŷk jauče: Mi se, pobro, rastavljamo! — Ako ima nadzvezdija, Gde večita zora sviti, Naše duše, mili druže, Onde će se zagrliti, — Al’ mi crnim slovom piše: Tu,

Za jedan trenut više jada stvori Neg’ što bi mogle stotine gromova. Ima l’ se kuda? — Ako imaš krila Ženo, što blediš? — Gde je dete moje? U crkvu hrli! — Srušila se većem.

Srbi, čujte: čvrsto stojte sada Na braniku gde je i zakon i pravda; Ojačajte snagu patnika Hrvata, Neka zna da ima u nevolji brata; Nek’ se jednom vidi kakva j’ sloga blago, A oni će posle... kako im god drago. »Starmali« 1883.

Mrtvima s približit’ svako prava ima; To je pravo dato i nam’ pesnicima, I što grobu rekneš to se prima samo, Ta grobovi znaju da im ne laskamo.

je on razbio lance, Kovčeg razbi, pepeo prospi pa u burnom letu Prosej ovaj sveti pepeo po celome svetu, Gde god ima srce koje, u nadanju živo; Gde god ima narod koji, kom’ se čini krivo. Duni vetre, nosi vetre, leti bez odanka!

prospi pa u burnom letu Prosej ovaj sveti pepeo po celome svetu, Gde god ima srce koje, u nadanju živo; Gde god ima narod koji, kom’ se čini krivo. Duni vetre, nosi vetre, leti bez odanka!

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

Ančice, danas ćemo imati jednu gošću. Koliko ima sati? ANČA: Devet prošlo. FEMA: Sad je najbolje praviti vizite, je l’? Ančice, samo dobro uredi. Evo ti trinkelta.

Sram da ti bude, kakvog si momka izabrala? Gledaj, propali mu laktovi! EVICA: On ima novaca, majko. FEMA: Poznaje se na njemu, valjda je bio gdigod kočijaš.

SARA: Gospoja ot Mirič ima jednu prekrasnu kćer, koju ona usrećiti želi, i budući da ste vi... RUŽIČIĆ: Samo blagoumiljeno nimfâ i gracijâ

Nebesna harmonija iz Ružičićevi usti preliva se. SARA (Femi na uvo): Malo sveta ima naša frajlica. FEMA: Ne mogu da govorim od jeda. Jeste li vidli kakav mi komplament daje?

JOVAN: Čert me vze, ked znam čo povjedaju oni. RUŽIČIĆ: Magarac! JOVAN: Aa, to razumem, tak ima uši kako čert. RUŽIČIĆ: Čto uže sotvorju s otmenijem sim roda čelovječeskago! JOVAN: Ovo je belaj na moju glavu.

SARA: Luster; šarmant, šarmant! FEMA: Šta vi mislite, nije to šala. Ja sam gospoja vilozovica. Koja jošt u varoši ima takvu titulu? Svaka mi mora triput načiniti vizitu, dok ja njojzi jedanput.

Nisam ja ćiftinica, ma šere, ni krpinica, nego gospođa, frau fon, što ima pedintere sa portunetom. SARA: Šarmant, ma šere, šarmant!

Mi smo na vas zaboravile. RUŽIČIĆ: Kolero zemli, lice tvoje jest predjel rugoti. SARA: Moj gospodin rođak ima volju sve visoko govoriti. Tko vas je sad razumeo?

FEMA: Ta trista te vraga... SARA: Pst! (Ne šalite se vikati, on ima takvu narav.) FEMA: Bre, ale ga odnele, neće on mene sramotiti! Napolje iz moje kuće! RUŽIČIĆ: Ne banč, ne banč.

Jokan, da mi kupiš jednu klepetušu, samo koja dobar glas ima. MITAR: Da, samo koja dobar glas ima, da se izdaleka čuje da je Fema luda.

Jokan, da mi kupiš jednu klepetušu, samo koja dobar glas ima. MITAR: Da, samo koja dobar glas ima, da se izdaleka čuje da je Fema luda. Poganije ženske, šta mislite vi šta je to moda?

Poganije ženske, šta mislite vi šta je to moda? Jedan ima guke oko vrata, pa meto krogn da zakloni svoju bolest, a drugi to taki za modu uzimaju.

Miljković, Branko - PESME

Al se na počinak ne sprema san moj iza brda gde mrtav sebe ištem Ovde dole svako svoju tamu ima Moj mrak je senka ptice.

U škrtosti tišine bez sebe i imetka mi smo poslednji zatočnici početka pod kamenom što ime ima. TRIPTIHON ZA EURIDIKU I Na ukletoj obali od dana dužoj, gde su slavuji svi mrtvi, gde je pre mene crveni čelik

Neuspela ljubavi oka i varke uzdrhtale U jedan kraj mnogo prisniji me smesti Gde reč ima vrednost sudbine i podsvesti Gde su veličanstvene senke a stvari male. Kad oslepim sve pojave vode kuda vode?

) Neizdvojen pojavom još niko nije Otkrio sebe, svete, u tvojim prizorima Vrati mi dan ako ga negde još ima Zemljo ponovo nepoznata kad u lobanji legu se zmije.

Tražim te u vetru ako te još ima Izgovorena reči za svetove pale Tražim početak sjaj i sate stale. VI POISTOVEĆIVANjE BIĆA I REČI Tražim početak sjaj

Da li Stvarnost se priviđa il šum progonjen doji Odbegla svest mutnim izlazom u n i g d e? O pustinjo najsličnija suncu ima li igde Finijeg peska uspavanog srcem i beskrajem!

To čemu se molite je Žalosni Slavuj. Ljubav nikada nije završena. Čega ima ljudskog u patnji? O čuj Dan odjekuje. Nepokretne zvezde stoje.

O čuj Dan odjekuje. Nepokretne zvezde stoje. Prazne ruke prazno srce pusta sena I nema mene al ima ljubavi moje. XIV PROPOVEDANjE LjUBAVI Nema mene al ima ljubavi moje; Vidim je u suncu i zemlji gde nam trunu kosti.

Prazne ruke prazno srce pusta sena I nema mene al ima ljubavi moje. XIV PROPOVEDANjE LjUBAVI Nema mene al ima ljubavi moje; Vidim je u suncu i zemlji gde nam trunu kosti.

Ljubavi moja mrtva a ipak živa O sve što prođe večnost jedna biva I nema mene al ima ljubavi moje. POSVETA ELEGIJA Glasnice predgorja kakvu pticu pod srcem nosiš?

put tužan MALARME U uhu zvezda za sna tamni zvuk: zri zvučni cvete tužnim predelima U toploj kori mozga gde me ima taj san moj izvijen u zvezdan luk. Taj san je smeli silazak pod tle gde slepe ptice pevaju u tami.

Taj san je smeli silazak pod tle gde slepe ptice pevaju u tami. U svakoj ima jedna šuma. Gle što više govorimo sve smo više sami.

Krakov, Stanislav - KRILA

Opšte spreme i sposobnosti vrlo dobre. Preporuku zaslužuje. 1. ČETA. Komandir, major Ljubomir Nedeljković iz Valjeva. Ima iskustva kao dugogodišnji oficir. Zbog godina manje upotrebljiv va stroj, bolje bi poslužio za kancelarisku službu.

Preporuku zaslužuje. Vodnik rez. pporučnik Mija Jeličić iz Smedereva. Hrabar oficir. Priseban u svima momentima. Ima inicijative. Inteligentan. Rđav ekonom. Odan piću. Preporuku zaslužuje. Z. ČETA. Komandir rez. kapetan II kl.

– Skandal. Vojnici se razvukli po celom gradu. Ima ih još kod Bejaz—kule. Posedali su po ulicama. Ruka sa korbačem opisa ljutiti pokret. Uplašeni vranac skoči.

— Ma šta slušaš te lažljive jaružare... Dva vojnika se dovukla do vatre i poverljivo pitaju pisara: — Ima li štogod da je došlo? — Ima li?.. Biće, biće... Bez brige samo. Ima da je život pseći, i da ni on siguran nije...

Dva vojnika se dovukla do vatre i poverljivo pitaju pisara: — Ima li štogod da je došlo? — Ima li?.. Biće, biće... Bez brige samo. Ima da je život pseći, i da ni on siguran nije... a samo smrt, smrt, smrt...

— Ima li?.. Biće, biće... Bez brige samo. Ima da je život pseći, i da ni on siguran nije... a samo smrt, smrt, smrt... Zašto stalno ubijanje? Zašto?..

Ordonans je brisao orošeno čelo. Nosio je crvenu brazdu od šlema. — Potpiši u knjigu... — Ima li pisama? — Dva, tri... iz Srbije nema... Na licima se živost otromila. Posedali su. — Ništa, ništa...

Bela koza sa dugom bradom uvukla se u šator i munula majora. Okrenuo se. Nekog je opazio. — Ima li već jednom? — Još ništa... ni patrole nema. Pridavljeno je ključala pucnjava u klisuri. Major se okrenuo ađutantu.

Uzaman vapiju i ječe ostavljeni ranjenici. Niko se ne obzire na njih. Na zapaljenoj poljani ima samo ljudi koji sebe spasavaju. — Konjica, konjica... I panika zavrhuni.

Jedan je čak izgledao kao pas kad mokri. Užas kada premaši jačinu ima sasvim neobičan učinak na živce. Tako se tada vojnici suludo kikotali. Ipak niko nije govorio.

Sklopio je oči. — Daj toga sa nogom. — Lakše, oficir je. — Šta mari, ima ih danas mnogo ovde. - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Sećao se samo kako se zario nož u ranjeno meso

Pukovnik se smeškao zadovoljno. — Vidiš, — govorio je docnije Dušku, — kažu da je baronica, i da je bogata, ima automobil, a ništa se ne libi, i noge da ti opere, i eto mene svaki dan masira, a mene tako žiga, i srce mi ne radi

Petrović, Rastko - AFRIKA

bretonskom je) i zbog čega se, kaže, uistinu neće nikada ni ženiti i pored hvalisavosti, kitnjastosti, eventualne laži, ima mnogo iskrenosti i poezije. Veli: „Bila je švalja kod moje majke, kad sam došao na odsustvo u Tre Kastele.

A da bi nam pokazao da to nisu jedine bele čakšire koje ima, on seda odmah na već počađaveli pod. Kako mesečine još nema, njegovo preplanulo lice i ruke izgledaju sasvim crni

Vuije ima kolekciju najčudnije izmešanih preistorijskih, feničanskih i crnačkih perla. On o svakome zrnu zna legende.

da se oduševljavam ovim urođenicima što su tu kao predstavnici skoro svih plemena ekvatorske i zapadne Afrike. Ima ih dugačkih i tankih, vitkih, kratkih, ugojenih, glavatih, sasvim sitnih glava na jakim vratovima, crnih kao abonos,

Svaki komadić i tek otkrivene zemlje, one gde ljudi nisu našli ništa što predstavlja civilizaciju, ima svoju herojsku prošlost, svoje pobede i poraze, svoje bitke i svoje junake.

Svako pleme ima svoju epopeju od po deset i više hiljada stihova, što prelazi sa oca na sina, i koje svi ratnici znaju napamet.

Prva velika zgrada u blizini, dalje od mora, je „Grand Hotel“, za čijim su stolovima iskupljeni svi belci Konakrija, Ima ih deset–petnaest za dvadeset do trideset stolova.

Ne žele da skinu svoje marame oko bedara dokle god ima više od jednog muškarca u sobi. Veliki progovori, diskusije. Izbacujemo dečake napolje.

Imamo pola sata do polaska broda. Na pola puta crni gazda šalupe naplaćuje karte u mraku. Polovina saputnika ima karte kupljene za povratak još na nekoj drugoj šalupi, ali na kojoj im je rečeno da će važiti i za sve ostale šalupe

Sada je to jedna beskrajna rivijera, čiji najbliži deo ima, usred ovog zelenila, čas žuto, zlatnog, čas dubokog do plavila, veliki kompleks providno ljubičast, zarđalo crven i

U svakoj pirozi je samo po jedan mladić opruženih nogu po njenom dnu, a samo jedan od njih, na sasvim nagom telu, ima oko vrata kragnu ol kaučuka i kravatu od karirane svile, koju ne želi da ukvasi skačući u more.

Velika razlika između francuske i engleske kolonije već na prvom koraku. Mesto demokratskog francuskog, ima nečeg feudalnog i viteškog u kolonijalnom Englezu.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

RADAK: A otkuda si? ISAK (uzima šljunak jedan, pa ga baca u provalu): Otkuda dođe? Kud ode ovaj kâm? Ima li na dnu tome videla? Videste l’ što? (Vuk i Radak se zgledaju.) RADAK: Ništ’.

Mesto je isto. GLAVAŠ: Nu, momci, zdrav’ odanili! Ima li gdegod nešto od lova? Ili je gora tako oskudna Te nema srne ili grlice, Pa već u krilo jadne buljine Fišeke

torbi biće sa hlebom Il’ suva mesa ili slanine; Pa kad se, brale, malo prihvatiš, Prozborićemo i nas dvojica; Ima vremena. ISAK: Ali je vreme puno bremena! Puno nesreće!...

ISAK: Ali je vreme puno bremena! Puno nesreće!... Tri dana ima Otkako lutam ovom planinom; S obrazivošću mačke divije, Bežô sam s puta zveru, čoveku, Tebe da nađem, ili... smrt!

(Povodeći se umorno, za Vukom odlazi.) TREĆA SCENA Na istom mestu. Glavaš i Radak. GLAVAŠ: Pa, Rade?... Ima li gdegod što? Po gori mirno?... A po selima?... RADAK: Nesreća!

vodili, Sad grubog gvožđa kolut zarđan Po tankom vezu bele košulje Oblinu gnječi dojka divotnih; A do nje, mlade, ima stotina Što, istog lanca teret cepajuć, Sa oborenom glavom slušaju Nakita ropskog zveket žalosni: Tu Đenadije s

Među Turcima Šta li će onde?... Šta je smislila? Sad kad joj sinu kolac spremaju? Tu nečeg ima!... (Glasno.) To mora da je strašna nesreća Što starost goni da metaniše Pred mrskim licem besnog Turčina?...

Možda joj onde neće goditi Rumenog đýla miris haremski? (gleda u Spaseniju.) Šta veliš, dušo? Ima l’ u cara i najmoćnijeg Ovako harem da je namešten?

RADAK: Pa da, Što nenadnije, to prijatnije! GLAVAŠ: Ostan’te ovde za neki dan! Čekaće paša!... Ima vremena!... RADAK: Pa evo, babo, Keruše gradske otkad čekaju Da paša lipše...

“ (Izdaleka se čuje puškaranje.) Ha, tako, momci! Tako, delije, Što ima krvi, nek’ se prolije, Što ima zala, nek’ se pokosi, A gavran meso neka odnosi!... (Potprašuje pušku.

“ (Izdaleka se čuje puškaranje.) Ha, tako, momci! Tako, delije, Što ima krvi, nek’ se prolije, Što ima zala, nek’ se pokosi, A gavran meso neka odnosi!... (Potprašuje pušku. Puškaranje traje.) GLAVAŠ: Hajde, Hadžijo!

TREĆI TURČIN: A dakako!... PRVI TURČIN: E, zla poganika!... DRUGI TURČIN: Još nešto ima. Vele da je nekakvu curu baš samome veziru oteo. Al’ o tome drugi put!...

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Koliko ih ima koji žude za ovim mestom, i koji bi na njemu možda bolje poslužili no ja, i njih ne nađoše, već baš mene!

U štabu se i jede i pije i spava dobro, ali mi se opet ne dopada. Vidim da ima mnogo larme, trke, muvanja, galame, mnogo formalnosti, ali mi se čini da je malo reda i malo rada.

pogledu na ove duge redove vojske, koji odmerenim korakom odoše na bojno polje, otkuda se već prolama grmljava topova, ima nečega što oduševljava i uzdiže.

Ja ga prekidoh pitanjem: — Mislite li vi, oče proto, da pred onom turskom vojskom, što se tamo tuče, ima derviša, koji je oduševljavaju i fanatiziraju? — O, zacelo ih ima!

— O, zacelo ih ima! — A mislite li da njino prisustvo i njine besede raspaljuju oduševljenje u vojsci? — Raspaljuju, raspaljuju, vera mnogo

— Oće, bogme 'oće, mnogo ima proklete gadije — začu se neki starački glas iz gomile. Okrenem se i ugledam iza mene jednoga moga poznanika iz Cerja

No malo pomalo počinješ se razaznavati, i što duže gledaš, sve jasnije uviđaš da u onome metežu ima nekoga reda i pravilnosti.

Kad dođem u štab, zateknem đenerala Černjajeva ljuta i zabrinuta. — Gde ste vi? Ima po sata kako vas tražim! — Bio sam na visu da posmatram borbu na Tešici. — Pa vidi li se što? Kako stoji stvar?

Dim! Viktor Igo veli o dimu na jednom mestu otprilike ovako: »Nema ništa prijatnije i ništa strašnije od dima. Ima mirnoga dima, i dima koji te dovodi u užas.

imati prilike da ce pogleda oči u oči sa svojim starim dušmaninom, Turcima, stoga neka bude hrabra; sigurno svaki ima da osveti po neke stare jade — neka sveti junački! Družina pozdravi đenerala pa onda ode uz selo.

Štab se već bio vratio. Bugarska družina, što smo je jutros videli, dobro se borila. Ima mnogo ranjenika, među njima je, čini mi se, i Ilja.

Neprijatelj već kuca na kapije Aleksinca. U ovom neprijateljskom približivanju varoši ima neke divlje poezije, nečega što je uzvišeno svojim užasom, što je svečano svojom sumornošću i težinom.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Kad ti nećeš da se smeješ, Evo s’ smeši krin, Smeši ti se iz kolevke Naš prvenac sin. Ima l’ slađe što na svetu Od osmeha tog! Primakni se, ljubo moja, Baš do srca mog!

A zlo došô, ako misliš Životarit’ gnjilo; — Kukavica ima dosta, — Nigde ih ne bilo! LXXI Pitaćeš me, moje čedô, Kad sam ove pesme pisô, — Prosuo ih jedan časak, Jedan

Leva strana naših grudi, To je njeno igralište; Ima nokte kâ u tigra, — Srcima se našim igra. Kad polete suze oku, Ona stisne, pa im krati; Na večnu te muku meće, —

XXVII Ta, dabogme svaka rana Ima svoje bilje, — A mene je očaralo Moje — novo milje. Haj, ala je divna moma Našla verna druga!

Za nedelju kratkih dana Preminuše obadvoje. XXXVII Mesečina kao negda, Gle, još ima živih ptica! Lahor vetar krili mahnu, Zamirisa ljubičica.

Sreća im je bila kratka, Jad će biti Bog zna dokle. „Kume, kume, pogledaj ga, — Ima li mu jošte dana?“ Mila kumo, ja ga vidim, Umreće ti danas Jana. Eto vam ga moga kumstva! Eto vam ga mojih želja!

“ Na grudi mi ptica sleti, Tu raširi krila meka, Pa mi veli: „Ni brige ti, Svakoj rani ima leka!“ Pa još doda: „Kolo cpeće U brzom se huku vrti; Boli tvoji trajat’ neće, Ni po časa posle smrti!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Dolij motoru benzina, i teraj dalje. Mi smo primili po hleb, i šta ima tu dalje da razmišljamo. Diži šatore, pušku na leđa, pa hajd uzbrdo. Težak je bio ovaj put.

Trebalo je da to bude kao neki pozdrav Bugarima. Po živosti vatre neprijatelj je mogao odmah uvideti da ima posla sa nekom novom trupom.

“ — zapita ga njegov desetar. On izvadi bajonet iz usta, pa će reći: — Ako se praćakne i stane da zapomaže, ima da ga nestane. — Onda stavi bajonet u usta, prekorači preko bedema i odmah prileže.

— Ne znam — veli onaj. — Ona živi u toplim predelima. Kad upeče sunce, izmigolji se na stenu i sunča se. Onaj koji ima nameru da je uhvati, mora da skine obuću i da joj prilazi sa repa. U ruci ima dugačak štap.

Onaj koji ima nameru da je uhvati, mora da skine obuću i da joj prilazi sa repa. U ruci ima dugačak štap. Onda polako, tiho, nečujno približuje se. Znaš... Zatim opruži štap i hop! — skine joj naočare.

Kad se čovek ispenje na tu visinu, ima utisak kao da oseća blizinu neba. Vetar je duvao i nanosio nam sitnije kamenje u rovove...

Komandant je bio naredio da prilikom sutrašnjeg juriša u svakom vodu po jedan vojnik ima na leđima privezanu po jednu trobojku, da bi nas artiljerci razlikovali i videli liniju našeg streljačkog stroja.

— Na frontu se to i ne oseća mnogo, koliko ovde u Solunu. Kad pomisli čovek da smo svi mi, koliko nas ovde ima, bili žrtvovani, dok je ovde varijete, pun lepih ženskih... — Ništa to nije. Da vidite sad šta je bilo.

— Neko od vas reče da se Kajmakčalan može porediti sa aždajom koja ima dve glave. E, lepo. Slušajte. Drinska divizija vodila je borbu sa tom nenasitom i strašnom aždajom, koja je pretila da

Jedino što nam ostaje to je da prikupimo vojnike u gomilu, pa da se iznenada sručimo svi koliko nas ima i šta kome Bog da. On se okrete ordonansu i naredi da pozove desetare.

Još treperi... Senke postaju sve veće. Mrak. U neko doba pade mi na pamet da pratim jednoga u pravcu reke da vidi ima li čega tamo. Aja! — priseti se Vlajko. — Nisam ti objasnio kako teče reka na mestu gde smo prešli. Vidiš li?

“ Onaj zastade... Kad vide da pred sobom ima Srbe, naglo se okrete. Kuršum ga stiže i on pade. Nijedan pokret više ne učini.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Jasno je ipak: taj pesnik se ne daje svesti na jedinu, glatku formulu, već i stoga što ako takvih formula i ima za trenutno potrebne programatske stavove, ima ih mnogo ređe — ili ih nikako i nema — za definitivne umetničke

svesti na jedinu, glatku formulu, već i stoga što ako takvih formula i ima za trenutno potrebne programatske stavove, ima ih mnogo ređe — ili ih nikako i nema — za definitivne umetničke rezultate.

Milica Stojadinović Srpkinja, predstavnik novijih težnja, i koja u svojoj nejakoj prozi ima povremenih tremoliranja jetkosti najraznovrsnijega porekla i uzroka, ima i pesmicu po stilu i tendenciji sasvim

novijih težnja, i koja u svojoj nejakoj prozi ima povremenih tremoliranja jetkosti najraznovrsnijega porekla i uzroka, ima i pesmicu po stilu i tendenciji sasvim zmajevsku: Lіebe Freundіn, di si sinoć, Um Gott'ѕ Wіllen, bila ti?

Paun Janković, poznati prvak ustavobraniteljske stranke koji je u mladosti pisao i stihove, ima u Davidovićevu 3abavniku za god. 1834. pesmu koju valja navesti u celini, a dabogme ne radi njenih umetničkih vrlina.

U toj poeziji tako se sporo i bojažljivo pomalja i ocrtava domaći pejzaž: jedva da ga, život, i ima. Treba samo uporediti pesmu Nikanora Grujića Postanak Stražilova iz god. 1842.

) Između ostalih, i ovo je jedan od uzroka što ih je vreme tako nemilosrdno pregazilo. Možda i ima neke psihološke draži živeti u protivrečnosti između slavljenja Austrije i potajnih sanjarenja o Mišaru; ima i korelat

Možda i ima neke psihološke draži živeti u protivrečnosti između slavljenja Austrije i potajnih sanjarenja o Mišaru; ima i korelat istorijske neminovnosti koji to ignoriše: narode osvešćuju, dižu i bune, u značenju i doslovnom i prenesenom,

Ali ima i druga stvar, i od ove važnija. Epoha o kojoj je reč nije kao ma koja druga: to je detinjstvo naše književnosti, naročit

srkati i duvati; sudbina je svih pisaca da se mogu koristiti preimućstvima samo jednog jezika (a srećom, svaki od njih ima svoja, izuzetna i osobita).

Tih pesama ima za svakovrsne, najneočekivanije prolazne potrebe i prilike, a nesumnjivo je da su se širile obično u sasvim uskom krugu

Izvore građanskoj poeziji međutim, a njih je moralo biti, i ima, ne znamo, ni izbliza ni izdaleka. Tu je zatim Sima Milutinović Sarajlija, sa onolikom svojom slavom.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

JELISAVETA: Crnogorac! KAP. ĐURAŠKO: To jesam! Ali mi duša jedno željkuje Da te uveri delom, gospođo, Da ima srca što će poginut Na mig ti oka.... JELISAVETA: To ti verujem... Ali Veneciji treba pomoći.

VUKSAN: Da! da! I pravo ima Orlović! Đavo je onde nokat zabagljô Knez Lazar gde se bogu molio; Pa tu sad, oče, i ne pomaže Pomaganja ti duga

PRVI SERDAR: I pravo ima! DRUGI SERDAR: A kad on nije pravo imao? RADOŠ: Pa onda, kneže, neću pitati Za Šulovića i za Mićića — Premda i oni

Sad ima kade mržnju gojiti, Izricat tajno — javno vikati: „Neću i ne dam svoje sinove! Neću štamparu! Neću duždeve!

MIRA: A zar je mogô? I gde je srca, to da učini? STANIŠA: „— Srca?“ Zad ima srca, čedo nevino! Ljudske su trudi, Miro, bez srca, A to što takim krste imenom Gadno je klupče samog otrova, U

(Spolja se čuje razgovor.) Al’ ko to zbori? BOŠKO (spolja): Ima li koga tu? Otvori, hej! RADOŠ: Ma ko ste vi? (Za sebe). Još pitam ko?

KATUNOVIĆ: Još nije sve — O, gospodaru, ima još! Jer gde se pakost s zlobom zaveri Poštenja muškog grudi cepati, Tek će na grobu svetle istine Grehova svojih

— Jaoh, boli! Srce sustaje — Sve lakše bije — krvi nestaje. RADOŠ ORLOVIĆ: Ko ječi to? Zar ima živih još? A ja pomislih sve je propalo Pod udarcima sile pogane.... A!... ti si, Katunoviću?...

(Jelisaveta odlazi.) KNEZ ĐURĐE: Sirota!... Vujo!... oruže!... He, ima li koga tu?... (Vujo dolazi.) Oruže, Vujo, idi pohitaj!

JELISAVETA: Moj otac, he! On rubinima i ne trguje — Bogat je strašno... ima fabriku U magazinu moje matere... Pa u njoj lije sve devojčice, Posle ih daje za krv!... Ha! ha! ha! KAP.

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

U nas je rijetkost pitom i 'vamo pokoran čojek. A ima i dosta, koji, ako 'š, ovog suda mnogo i ne bendaju... Vidiš onaj grob s novim, bijelim biljegom iznad mojije' otkosa?

Kad ga uzjaše, zavrišti i zakopa nogama. Razmitio ga je, i voli ga više nego išta drugo na svijetu. Još ima jednog psa. To mu je, kako kažu težaci, sva sermija i rodbina. Eno mu se već vidi kuća kroz voćnjak!

Ama mračajski proto, ako'š, malo benda i vladiku i ovaj sud... Ne gledaj, Džibiću! Što zvjernjaš po sobi, a? Ima proto svega u svojoj kući; nemoj Misliti da nema... Jesi li samćio već? — izdera se na me. — Jesam, oče proto, jesam!

podrug li, stajô je trup usprav, a glava se otkotrlja, pa govori: — „Kaurine, veli, pri'vatio si Bosnu, ama, naš car ima još zemalja... Čok jaša padiša!“ Meni bi nešto žao.

— poklonio za pedeset bijeli' medžedija. Eto ti i te šubaretine, a evo ti oružlja, pa se naoružaj, štono ima riječ, do zubâ. Čuj sad što sam ja ižinjô. Po Krajini se pročulo da ćeš se ti odmetnuti u eškiju. Je li? Jest...

Obukô ćurčinu naizvrat, pa je sapô pod grlom pucetom kolik' najvećom kruškom mioljačom. Na glavi mu šubaretina, ima u njoj u duljinu, Bože me ne pokaraj, pô aršina.

Za pripašajem se ispriječile dvije zeke i 'andžar, ima u njemu aršin. Kad se okrene škripne oružlje, a ćurčina se oko njeg' zasalampija.

E da 'vamo rečeš da nije učevan, jest, brate, bogme duplo, kabasto učevan! Eno u namastiru ima makar dva tovara knjiga, pa koju gođ otvori zna u njoj na moju dušu kô i sarajevski vladika, a da i ne mećemo u račun

Nadamo se mi tebi ima već neđelja dana. Doveli smo i dvije Vlahinje. O, da i' vidiš, Asan-beže, pa da ti se oči dvije nagledaju, dao bi pola

(Jazavcu) A Ti, lopove jedak, došô si đe treba! Istina Bog, 'vođe nema kuruza, ali ima nešto drugo, jazo. Ima paligrapa, dupli', kabasti' paligrapa, jazo! Jadna li ti i prežalosna majka tvoja!

(Jazavcu) A Ti, lopove jedak, došô si đe treba! Istina Bog, 'vođe nema kuruza, ali ima nešto drugo, jazo. Ima paligrapa, dupli', kabasti' paligrapa, jazo! Jadna li ti i prežalosna majka tvoja!

Nije niotkud, već znam današnji red i zakon. Zar ti, bolan, misliš da ja ne znam da ovaj vaš car ima za svašto zakon? Zna to David, zna. Nemoj misliti da ne zna!

Bojić, Milutin - PESME

Tad drugo vino usne su mi pile Zenice njene. I videh u njima Svu čar, o kojoj tek se privid ima. I moje oči greha su se krile. Vaj, treba, noći, opet s vama sada, Ruku pod ruku, u kal gde se pada.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

JEROTIJE: Imaš li ti kakvog Đoku u familiji? ANĐA (domišljajući se): Nemam! JEROTIJE: E, ako ti nemaš, tvoja ćerka ima. ANĐA: Ama, šta govoriš, boga ti? JEROTIJE: Ne govorim ja, Anđo, on govori, on! ANĐA: Ama, ko? JEROTIJE: Pa Đoka!

JEROTIJE: Moram! Nije što hoću, nego moram. Znaš kako je to, ostane čoveku u krvi. Ima ljudi koji vole tuđe pile, ima ih koji vole tuđu ženu, a ja volim tuđa pisma.

JEROTIJE: Moram! Nije što hoću, nego moram. Znaš kako je to, ostane čoveku u krvi. Ima ljudi koji vole tuđe pile, ima ih koji vole tuđu ženu, a ja volim tuđa pisma. U mojim je rukama, gledam ga, a ne znam šta u njemu piše.

ANĐA: Ama, zar istina taj čovek ima toliko para? JEROTIJE: Ima, nego! I ima dosta, bome. Pisar druge klase i nema više nego četrnaest meseci kako je u

ANĐA: Ama, zar istina taj čovek ima toliko para? JEROTIJE: Ima, nego! I ima dosta, bome. Pisar druge klase i nema više nego četrnaest meseci kako je u ovome srezu, a došao je go kô

ANĐA: Ama, zar istina taj čovek ima toliko para? JEROTIJE: Ima, nego! I ima dosta, bome. Pisar druge klase i nema više nego četrnaest meseci kako je u ovome srezu, a došao je go kô pištolj.

JEROTIJE (misli): „Plava riba”! Dobro, neka mu bude „plava riba”, ali „kljukana dinastija”? Kad se zrelo razmisli, ima tu i uvrede, gospodine Vićo! To ne može drukčije biti, nego ti si nešto pogrešio?

ANĐA (krsti se): Budiboksnama, a da kažeš bar da je rđav čovek. Eto baš malopre razgovaramo ja i otac; veli ima para, a i voli te čovek, kazao je ocu da te voli.

Stvar je vrlo važna! Izađite iz ove sobe. ANĐA: Moram da razgovaram s tobom nasamo, jer nemamo vemena. JEROTIJE: Ima i država da razgovara sa mnom nasamo, a država preča. MARICA: Meni je svejedno, samo da se posle ne kajete!

VIĆA: To tako vi kažete, a devojka? JEROTIJE: Devojka ima da ćuti i da sluša roditelje, samo ako mi pomogneš da uhvatimo ovo lice.

Otkud gazda Spasoje sumnjivo lice? Zar ne vidiš da ovde piše „mlad čovek”, a gazda Spasoje ima šeset godina. Pa onda, i da ga uhapsiš, kamo ti kod njega revolucionarni i antidinastički spisi?

Vića je suv i štrkljast, on ima neobično kratak kaput na struk, tesne, pripijene jahaće pantalone, čizme i na njima mamuze.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

, dok ćirilica ima jedno slovo za taj glas, i to isto svugde gde se ta azbuka upotrebljava. Crkvenoslovenski i narodni jezik ajednički

Ali za ubedljivost Nemanjinog lika i živ emotivan odnos prema njemu, koji doživljava i savremeni čitalac, ima se zahvaliti iskrenoj Savinoj ljubavi i divljenju prema izuzetnom ocu.

Čuvena mistifikacija srpskih narodnih pesama P. Merimea - Gusle (1827) ima dalekosežnog uticaja u evropskim književnostima.

("Mnogo ima guslača ovde u Mađarskoj, / ali od Dimitrija Karamana nema boljeg, u rackom mačinu.."), a na njihovu široku teritorijalnu

Ova hajdučka i uskočka heroika svakodnevice ne razlikuje se po svojoj suštini, ali ima različite oblike delovanja, što se jasno vidi i u pesmama.

Čak ni prisilan, mukotrpan kolektivni rad, o kome ima podataka u srpskim srednjovekovnim spomenicima, nije našao mesta u narodnoj lirskoj poeziji.

Iako preteže poezija sete, ima i pesama o bujnoj zadovoljenoj strasti, o duhovnom nadigravanju i prkosnom izazivanju momka i devojke, o pobuni protiv

Izuzetno raznovrsnost stiha, od četverca do šesnaesterca, srpska lirika ima tri osnovna strukturna tipa: monološki, dijaloški i narativno-opisni, koji se smenjuje ili upotpunjavaju, te od toga

v., prvi moderni srpski pisac. Dositejevo delo ima dvostruku osnovu: njegovo lično iskustvo, poznavanje naroda, putničke doživljaje i dodire s drugim narodima, s jedne, te

). Ona su žanrovski heterogena, u njima ima anegdota, basana (omiljena Dositejeva forma), pripovedaka, ponekad stihova, u jednom slučaju čak i drama (Lesing),

On piše stilom nadahnutog usmenog pripovedača, kod koga ima jednostavnosti i naivnosti ali, isto tako, teške životne zbilje, istorije, razmišljanja, humora.

Struktura speva, nesaglasna s pravilima dramske forme, ima dublju zasnovanost. Gorski vijenac počinje kao pesnička vizija, nastavlja se kao političko-istorijska drama, prelazi dalje

Jakšić, Đura - PESME

Dalje tvrdi stražar stari: „Braćo moja, graničari! Imam jednog pobratima, A u njemu vere ima; Pa mi dođe kradimice S one strane Tisovice, Potkaza mi turske zveri: Da su noćas u nameri Našoj kuli oganj dati,

„Neka dođe sto hiljada, A u srpskim u grudima Jedan život neka ima, I taj jedan neka pada, Na bajonet nek’ se meće; Al’ pred četom nasilnika Srce srpskog Krajišnika Zadrhtati nikad

1876. JAN HUS Na Saboru kosničkome Ima, valjda, pet stotina Crnih riza i mantija — Ali nigde vedra lika; Već kô ona tuga tija Spustila se pomrčina, Pa se

Nastasijević, Momčilo - PESME

Saul tisuć, al’ David deset pobi tisuća. PESMA PROROKA Čovek, plod žene, mali vek ima da živi, I kud mora da gre, mučan duši mu put, i mnoge patnje pun. Rađa se kano cvet i posečen on padne.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

ruku, pa i kad je poljubi, da, opet, od nje ne ide, već da ostane tako stojeći pred njom kao iščekujući da ga baba, ako ima za šta, pošalje, a on je posluša, usluži.

Možda to njena snaja, mati Mladenova, ima već, mada neće od silna svakidašnja posla po kujni moći nikada možda ni poneti, ali ipak moralo je da se ima, da

Mladenova, ima već, mada neće od silna svakidašnja posla po kujni moći nikada možda ni poneti, ali ipak moralo je da se ima, da slučajno, ko zna, ne ukaže se kakva prilika te ona ne bude postidna međ drugaricama, komšinicama.

ništa po kući pa morala svašta nju da pita, tako i docnije, i sada, kada se već urodila, eto njega, Mladena, već tolikog ima, i opet mora za svašta da je pita. Koliko brašna, masla, sira da uzme; koje će jelo da gotovi?

ne smejući ponova svaki čas da ga za to opominje, bojeći se da ga time kao ne naljuti, uvredi (zar on malo posla i brige ima tamo u dućanu i čaršiji?

Pa još on, prvenac takve kuće, koji ima oca da nasledi. I ne samo da je morao biti takav već nije smeo da dopusti da ga makar ko, bilo baba, otac (mati već ne

Boji se i brine da li će on biti kao što treba. Ako ne bolji od oca, a ono bar kao otac. Da se održi bar ovo što se ima. Da neće i on biti kao drugi, ostali.

Eno, baš sproću njih gazda Stojanče što samo jednog sina ima. Pa ni njega, mada je već stigao za ženidbu, otac ipak ne sme ni u dućanu da ostavi, a kamoli da njemu preda radnju, tako

Cene svačemu već je znao. Već je u mislima uvek mogao da oceni i proceni ne samo koliko i od koga espapa ima nego i ceo dućan i magaza koliko otprilike vrede i koliko se za to u svako doba može dobiti novaca.

I kada, kao uvek, već pita za pazar, ona okolišeći, snebivajući se pita. — Pa, ima štogod pazara, sinko? I to tako nekako bolno, plašljivo, da Mladen, čisto sažaljevajući je, da bi je kao ohrabrio, brzo

snagom velikom za njegove godine, on bi lako dizao, gurao naslagane daske, grumenje, samo da se vidi kako iza toga još ima. Baba, kad on počne tako da upinjući se diže, vuče, zaustavljala bi ga i ne davala mu. — Neka, neka, čedo!

Baba, kad on počne tako da upinjući se diže, vuče, zaustavljala bi ga i ne davala mu. — Neka, neka, čedo! Znam ja da ima. Nemoj da se pretrgneš. Znam ja. Samo ti da si nam živ... I jednako čisto kao umiljavajući mu se, ostavljala bi ga.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

ALjMA Zwіebel, aѕkalonіѕche (allіum aѕcalonіcum). Aljma. O a. ima različitih verovanja. Njeno seme ne kupuje se, već se traži na poklon. Gde se a.

Beli luk, češanj, česno, češnjak (Šulek; Sofrić, 149), saramsak (BV, 16, 1901, 280). U narodnoj medicini i vradžbinama ima b. l. među svima biljkama najveći značaj.

izeđu dva zavežljaja u kojima ima b. l. (Begović, 120). U okolini Đevđelije na Veliki četvrtak 6. l. kite lese sa svilenim bubama (»da ih ne ureknu«,

Običaj da se, ako muž i žena nemaju dece a žele da ih dobiju, pred snošaj muž maže 6. l., ima svakako za cilj da se odagnaju zli demoni koji smetaju začeću (ZNŽOJS, 7, 179). Najbolje se vidi religijski značaj b. l.

Troj., Vatra, 83). U tom čaju decu mažu uvek pred spavanje b. l. (SEZ, 19, 20). Naročitu moć ima b. l. koji je pronikao iz glave prve zmije koju u proleće vidimo (ili: iz zmije koju ubijemo pre Blagovesti, ili u

B. l. upotrebljuje se i u gatanjima. U okolini Đevđelije, majka koja ima više dece pa hoće da dozna koje je najsrećnije, uoči Đurđevdana nameni u bašti po jedan struk b. l.

se meće u melem za rane (ZNŽOJS, 11, 262) i od ujeda besnoga psa (ZNŽOJS, 15, 124). Njime trljaju dete po ustima kada ima »babice«, pa steže majku za sise (SEZ, 13, 395). B. l. leči se i okobolja kod stoke (іbіd.

najprvi ide« (ZNŽOJS, 11, 270). Naročito jaku snagu ima s. koji je ubran na Biljani petak (Karadžić, 3, 1901, 121), na Đurđevdan (ZNŽOJS, 19, 171) i u Međudnevice (ŽSS, 134).

ivana (v. Sofrić, 13; GZM, 4, 145), bogorodica (SEZ, 14, 67), bogorodičica (SEZ, 19, 231). Ima jaku demonsku snagu. B. t.

DA, 3, 1490 i ZVV, 8, 61). Ponekad se b. t. samo kadi bolesnik, a nikako se ne kuva (SEZ, 14, 68). Naročitu snagu ima b. t. ubrana na Ivanjdan (іbіd., 67). O postanku pega na lišću b. t. priča se, u okolini Niša, etiološka skaska.

U okolini Ćustendila nalazi se crkva Spasovica, oko koje ima mnogo božura: za taj b. priča se da je ponikao iz pomešane krvi Srba i Bugara, koji su se nekada tu sukobili (Karadžić,

postao je od ciganske krvi, plavi od turske, a crveni od srpske (Brastvo, 7, 1896, 52). B. ima u sebi izvesnu supranormalnu snagu (tome je svakako mogla doprineti i narodna etimologija koja njegovo ime dovodi u

Ćipiko, Ivo - Pauci

Treba je nabaviti ili pustiti da stoka skapa od gladi. Ima nekoliko dana što Ilija razmišlja gdje da je namakne. U gazda—Jova pričaju, ljudi da je preskupa i za gotov novac, a na

Radi po svom ćeifu, ti si gospodar u kući ... Pusti popa neka goni svoj zakon! ... Ima izašto, a i dokon je! ...Ali nije vajde tajiti, korisna je blagajna, nije ni on u nju prije vjerovao, ali sada vidi

Preldžije sjede uz vatru, pale lule i gledaju kako plamen bukti, pa ćute, kao da nečemu osluškuju. Rade prvi veli: —Ima budala, pa još neće da se uvjere o koristi seoske blagajne; eto im oca, pa neka on kaže! — Taman si, Rade, pogodio!

” — Ne htjede ni mene, opazi Ilija, — a negda bio bi mi dao sve što ima. Đavo bi znao, takovi su s malim svi. Za najmanju, iskopali bi ti kuću. Neće nego na svoju!

U dućan kad stigoše, nađoše silu ljudi. Nadstojnik Vaso određuje kome se ima dati sijeno, a dućanski momak bilježi u trgovačku knjigu. Gazda Jovo pije kafu u pisarnici. Deset je sati.

— Otkud sada gotovih para, bog s tobom?! Dadoh sve za sijeno. —Ima ih kod vas, a imate se od šta naplatiti. —Čisto ti kažem: nemam. —Pa se smisli: —Dođi poslije, gledaću.

Rade sam, na svoju glavu, ima već dosta, a u njega su četiri sina kao četiri sokola. Računajući na to, sinovca je u posljednje vrijeme gledao dobrim

Gazda Jovo, kad mu Petar, našavši ga u dućanu, šapnu da ima nešto nasamo da mu kaže, — uvede ga u pisarnicu i za sobom zatvori vratašca.

— Pomozi, Vaso, ako boga znaš! — Uložiću za te utok i ne plaćaj mi ni pare dok ne vidimo šta će starija vlast ..... Ima, bolan, i težih od naših! — rekao bi Vaso; osvrćući se da ga ko ne čuje.

Odnijeće me vrag ali neka, — parbaćemo se. — Za parbu treba novaca, — opazi stari, motajući peškir oko glave. — Ima novaca, djede!

za pismo sklopljeno sa starcima, ima da platiš četrdeset i osam kruna, a za pismo sa sestrom ti četrdeset i jednu krunu. Petru se učini previše.

pomisli, „čovjek je!” i primače se k njemu. —Što će ti kobiletina? — pita ga. —Napojiću je. —Drugdje ima vode za nju. —Nije mi radi nje, već radi ždrijebeta... Ne vidiš da je ždrijebna? Tri puta sam je vodio...

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Nada u nama treperi kao slabašni žižak, gotov da utrne na najmanji dašak vetra, a opet ima snage da se zapali i u oluji, u najvećoj nepogodi. Eto, došao je ovde tvoj sluga Dorotej, kao da si ga sam poslao.

Ovaj koji je k nama došao vrlo je mlad, verujem moj vršnjak. Uopšte, tako je neobičan. Ima snažan stas, što ja pre nikad nisam videla u jednog monaha.

Jelena Uobraženi mladi petao penje se ovde svakoga dana. Ima pet dana kako je ovamo počeo dolaziti i nijednom, ama baš nijednom, nije skrenuo pogled prema meni.

Volim li ja svoje bližnje po tvom nauku? Sledim li te? Pitam te da li i pored toga moje reči dopiru do tvoga sluha? Ima li nade za mene?

kako da zavolim one koji me preziru, kako da se pretvaram pred tobom u nedužno jagnje, kad me ti prozireš do dna srži? Ima li načina da iscedim svoje prokleto srce, od žuči da ga razlučim, kud mržnju svoju opaku da denem kada me inat i pakost

Da li su i tvoji miljenici otporni ili su slabi kao i ja na nepravde i na njezahvalnost? Ima li ljudskog srca koje može da otrpi?

Posle su njih dvoje iščezli u šumi, držeći se za ruke. Ja mislim da je Lauš tada uspeo da je ima. Niko to nije video jer se dogodilo, ako se dogodilo, u dubokoj tami šume, izvan domašaja svetlosti vatre, ali ono što

Govorila je kako je dobri bog stvorio ljude jednakim i kako svaki ima pravo na malo zadovoljstva. Kao neki anđeo poslan s neba da vaspostavi na zemlji poredak pravde, tako je i ona među nama

Čovek izgubi volju da s njom ima posla. Dok je oslobodi one ljuske, žela ga ostavi. Hteo sam da kažem: Pa, zaboga, Kirča, danas je barem bila lako

“ „Jer se plaši da neko od nas ne učini ono što on ne može.“ Hteo sam da kažem: Videli ste kakvo telo ima ta žena. Zar ljudi nisu izgubili dah kad je izašla u dvorište da dočeka onu dvojicu kaluđera, Doroteja i Dimitrija?

Dao je uputstva sluškinji Mileni i njenom sinu kljastom Tihomiru. Neće više dolaziti. Doći će tek za nedelju dana da vidi ima li kakvih promena, ali se više neće penjati ovamo svakodnevno kao dosad.

Ja znam da me ti čuješ i da čekaš šta ću ti kazati. Prohora svoga raba želiš da saslušaš, hoćeš da saznaš ima li šta da ti kaže, on najneuspeliji i najbedniji u tvome ljudskom stadu.

Ilić, Vojislav J. - PESME

Al' šta me goni, te se umom krećem Međ sjajne zvezde, u pučine dno? Kakve me tamo očekuju tajne? Ima li kraja tumaranje to?

U kom je sve što srce ište I što napretku daje let: Različne škole, pozorište, I viši svet i niži svet. U kome ima sjajnih dvora, Bolnica jedna, bolnih tma, I farmacenta i doktora, I pored toga - groblja dva.

U kome ima sjajnih dvora, Bolnica jedna, bolnih tma, I farmacenta i doktora, I pored toga - groblja dva. U kome ima gospođica (Salona naših pravi kras!), Žemanstvo, zbilja, bleda lica, Slabačke grudi, tanak glas.

On muzu pazi kao kćer I njojzi daću sprema; Taj čovek ima dobar smer, Šteta što mozga nema! Poklonik muze, radi nje Mamona koji kadi, Sve što je skromno goni, sve, Kresidu od

- i ja ću s izjavom prići: Za vas će najbolje biti odavde što pre otići, I to je najpreča dužnost, od koje koristi ima, Što će u svoje vreme koristi doneti svima: Jer cela galama ova (iz gorkog iskustva znamo!

On pravdu štiti a nepravdu goni, I srca ima spram bola i tuge, On teši onog koji suze roni, Jer su mu ravna gospoda i sluge.

Nego tu se društvo zabrinulo celo: Da li seljak ima prosjačko odelo? Jedna mudra glava reši zbrku celu: Ta nek dođe seljak u svome odelu.

Mladi Slepčević sedi u svojoj sobi i baš se ozbiljno dao u misli. Kosu je đenijalno rasturio, a za ušima ima držalje i pero.

Dospeo si, evo, u rajske visine. Evo ovde ima blaga svakojaka, I učenih ljudi, i dobrih junaka. Nek te, dakle, briga i tuga ne guši, No slobodno išti što ti drago

Ispovest mi treba, zato sam te zvao: Oče, ja sam majku svoju otrovao... Kad se Rudnik pređe i malena reka, Ima jedno divlje i sumorno mesto, Na koje sam nekad odlazio često, A na tome mestu pećina je neka, I u njoj jezero.

Na njima bogate robe i slatkog rastinja ima: Kašmirskih šalova, zlata i trske šećerne s njima. No sad je u gradu pustoš.

U Lisinskog hrabrog pana Ima blaga kô u moru, Al' njegova kći Okeana Beše ukras celom dvoru. Koliko je Poljska duga Na četiri svoje strane, Od

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Govorena reč, velite, umire često čim se rodi, a živi u najboljem slučaju dok još ima koga da je se seća. Pisana reč, naprotiv, dužega je veka, a ima ih koje večito žive.

Pisana reč, naprotiv, dužega je veka, a ima ih koje večito žive. Zašto, dakle, da se ustručavamo njima poslužiti se, kada mogu da prebrode i prostor i vreme.

A pred nama stoji jedna jedina. Dozvolite da je premerim; njena kvadratna osnova ima u opsegu 500 koraka. Sa jednoga njenoga ćoška vode u vis udobne stepenice, bolje reći kosa ravan ili rampa, ograđena

Oni su veoma rano opazili da, sem onih zvezda koje su oni grupisali u jata, ima i takvih koje se ne dadu uvrstiti ni u koje jato, jer se pomeraju od jata do jata.

I inače se ima u Atini šta da vidi. Moj putovođa Bedeker pun je zvezdica, jednostavnih i dvostrukih, koje upozoruju na njene znamenitos

No lako ćemo se ispomoći: ja sam moj opasač produžio pomoću moje svilene kravate koja ima, slučajno, istu boju, a Vi uzdignite Vašu odeždu malo u vis, pa višak dužine prebacite u boru oko pojasa.

Iako je pala noć, ima ovde još dosta pobožnog sveta. Dole, u varoši je mnogo življe; ona nema doduše nikakvog umetnog osvetljenja, ali

On je zamišljao da Zemlja ima oblik bubnja. Da Zemlja ima oblik lopte, to su prvo učili Pitagora i njegovi učenici. Njihovi razlozi za to sasvim su po

On je zamišljao da Zemlja ima oblik bubnja. Da Zemlja ima oblik lopte, to su prvo učili Pitagora i njegovi učenici. Njihovi razlozi za to sasvim su po ukusu Platonovu.

su ti poznati moji dokazi da je Zemlja lopta: pri svakom pomračenju Meseca, granica Zemljine senke koja se vidi na Mesecu ima kružni oblik, pa pokazuje i okruglinu same Zemlje.

Taj kamenčić ima svoju dugu istoriju. Kada sam, pre svog polaska iz Atine učinio Akropoli svoju oproštajnu posetu, zatekao sam onde

na poklon, i hronologija, nauka kojom se Eratosten naročito bavi, zastupljena je ovde bezbrojnim spisima, među kojima ima i mnogo staroegipatskih. Soba do ove čuva rezultate astronomskih radova izvršenih u samoj Aleksandriji.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

poezija Zmajevih prethodnika predstavlja dragoceno svedočanstvo o kontinuitetu u razvoju srpske književnosti za decu i ima danas prevashodno književno-istorijski značaj. Zmajeve pesme je, s druge strane, po rečima A.

sopstvenog životnog puta, detinjstva, odlaska u manastir i izlaska iz Hopova u svet kako bi stekao što više znanja, ima vaspitnu namenu: Dositej na sopstvenom primeru pokazuje snagu mladalačkih iluzija (želja da postane svetitelj), ali i

Zlatan san koji zasmeje malu Vidu dok spava („Vida i zlatan san“) ima svoj uzor u narodnim uspavankama, ali, takođe, može podsetiti čitaoca i na „Tiho noći“.

). Refrenski stih „U zemlji je zlato!“ u „Težakovoj pesmi u proleće“ ima vaspitni karakter, dok, sa druge strane, razumevanje nemirne dečje prirode u potpunosti korespondira sa savremenom

Djetence mlado znam da sve rado malo što prima, time da ima igricu. Ptičar ja nisam, djeci da bi sam lovom u polju dobio koju ptičicu.

Stanković, Borisav - TAŠANA

(Pokazujući na Tašanu.) Ako ti snaške ne zna, od skora je, ne pamti kako je ovde, a i možda nema kada, jer ima decu da gleda i njih da pazi; onda ti, ti bar znaš, ti bar treba da znaš... STANA Pa znam, gazda!

Bolesna sam. STANA (Kati): Zgotovim najlepše, najbolje jelo, i donesem joj; molim je: uzmi, jedi. Dao Bog, ima šta joj duša zaželi. I velim joj: jedi, pij, okrepi se, i izađi!

KATA Ama, ne velim da deda zbog toga neće da dođe, nego tek onako... Možda zbog nečeg drugog ne dolazi. Sigurno ima posla. Jer njega svuda traže, pa možda nema kada...

Taj valjda ima dve glave a ne jednu. Kaži, koji je taj? TAŠANA O, dedo. MIRON Ko? TAŠANA Pa on! MIRON (besno): Ama ko »on«?

(Dosetivši se): Ama da ga mnogo ne snevaš? Da ti u snu često ne dolazi, ne dosađuje, ljubi te, grli? Pa i za to ima leka!

Stanin vršnjak. Bio je nekada vrlo lep, što se i sada primetno vidi. Koščat, i ima punu, kratku bradu. Omiljen kod sviju. Pri ulazu, pijan i zavaljen, peva: Katarinče, devojče, Ajde da se zemame.

Ako! I podajte svakome štogod. (Stani): Idi ti tamo. Ti to bolje znaš. Sluškinja odlazi. STANA (polazeći): Ima, ima. Ima od sinoć dosta jela i daću svakome da jede.

Ako! I podajte svakome štogod. (Stani): Idi ti tamo. Ti to bolje znaš. Sluškinja odlazi. STANA (polazeći): Ima, ima. Ima od sinoć dosta jela i daću svakome da jede.

Ako! I podajte svakome štogod. (Stani): Idi ti tamo. Ti to bolje znaš. Sluškinja odlazi. STANA (polazeći): Ima, ima. Ima od sinoć dosta jela i daću svakome da jede.

Piću, hoću, čak i opiću se. SVI (piju). HADžI RISTA (Stani): Stano, za večeras da mi spremiš... Ali, da li ima još onog, moga vina, što smo ga ja i pobratim pili? STANA Ima, ima. Čuva se.

Ali, da li ima još onog, moga vina, što smo ga ja i pobratim pili? STANA Ima, ima. Čuva se. HADžI RISTA (Stani): I da spremiš onakve »mafiše« kolače, kao nekada kada je i tvoj stari gazda, moj

Ali, da li ima još onog, moga vina, što smo ga ja i pobratim pili? STANA Ima, ima. Čuva se. HADžI RISTA (Stani): I da spremiš onakve »mafiše« kolače, kao nekada kada je i tvoj stari gazda, moj

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Ali to odelo nije ovde rađeno. Evo kako ja mislim, majstore. Rukavi ako ne valjaju, ima kaput; kaput ako je s felerom, tu su rukavi. A pantalone, to vam je nogavica, i šlus.

A pantalone, to vam je nogavica, i šlus. Znam, znam, ima veština, ima dobra ruka, ali ima i drugo, a to su makaze. Prave šnajderske makaze, alat!

A pantalone, to vam je nogavica, i šlus. Znam, znam, ima veština, ima dobra ruka, ali ima i drugo, a to su makaze. Prave šnajderske makaze, alat! a ne ovo s čime se i vi i drugi mučite.

A pantalone, to vam je nogavica, i šlus. Znam, znam, ima veština, ima dobra ruka, ali ima i drugo, a to su makaze. Prave šnajderske makaze, alat! a ne ovo s čime se i vi i drugi mučite.

Svašta se govorilo među palanačkim krojačima. Da Kostica već odavno ima makaze i odavno zna krojiti pantalone, i sigurno i gerok i pelerinu; da je lisac lukavi; da ga treba izbaciti iz

Počeo od rukava, prešao na kaput, pa na pantalone. Sad ima još da se pokaže majstor za suknje, i onda ćemo mu priznati majstorstvo, i šnajdersko i ono ostalo.

” Tek što se smej stišao, u kavanu ulazi majstor Kosta, i pravo tome stolu i praznoj stolici do govornika. Ima tako trenutaka kad su pogana reč i kazna na dlaku blizu, pa se tek opet razmimoiđu.

Zbuni se, zaboli ga, i upade u drugu neumesnost. „Prođoh, vidim ima drugova, pa rekoh, da uđem, i baš da se i potužim. Sad me čisto sramota.

Ali šta vredi sad o tome govoriti. Prođe najbolja mladost. Gde je koza vezana, tu ima i da pase. — E, hvala na društvu.

Šesnaest godina; prestao da se razvija kako bi trebalo, a oni to nisu ni uzeli na um. U očima ima nešto što on, otac, danas prvi put vidi. Majstor Kostu prođe jeza.

” Ima u Srećku nešto čudno. Zanimanje njegovo, to je sramota, ali niko to ne kaže, i svi ga vole. Ljudi sa mnom teraju zbog toga

Ko bi to mislio!” — govore „drugovi i prijatelji”. Kad padne veče, i svi se raziđu, onda Ristana još ima da sluša neku politiku.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Otkad je ovog našeg, kao što ga vidimo, sveta, pak dosad, i dokle god ljudi bude, bilo je, ima i biće moralista koji neprestano na ljude viču, psuju i prete, i s tripoda predstavljaju im njiove pogreške, pakao i grom

— »A kako drugi znadu i prizivaju ji u pomoć?« Ima ljudi koji glede da su u svačem od drugi odličniji. Koliko ji pašte se doznati koliko zrna kukuruza na mesec cela

Poznato je iz pisma, i iz povsednevnog života, da ima i takovi prirode sinova koji i blagorodstvo, i slavu, i veliko ime, i sve što mi profanі trudom zadobivamo, čudnim

No materi verovati što o sinu govori, ne vidi mi se biti sovetno. Mati neke osobite oči osim sviju ljudi ima kad na svoje dete pogledi.

Tko može posumnjati da od ovakog neće biti dobar trgovac? — Ko ima volju da mu sin osobiti filozof bude, ili po nemecki Freygeіѕt, on mu u detinstvu predstavlja da patka zato leti što ima

ima volju da mu sin osobiti filozof bude, ili po nemecki Freygeіѕt, on mu u detinstvu predstavlja da patka zato leti što ima krila, da guska nije mogla drugojača biti nego guska, da je duga duga, a ne kačni obruč, upoznaje ga sa sistemom

»Je l’ poneo Roman što novaca na put? Ima li u torbi leba, sira, pečenja i malo vina?« — Ovo pitanje voprositelju ni najmanje čest ne čini, ono pokazuje njegovo

Jer kad su iroji i stradalnici u romanima jeli? Najviše ako su pili; a da vode dosta ima, to zna i malo dete. Međutim, otkud dolazi da persone romantičeske retko ili nigda ne jedu, ja čitateljma nisam u stanju

posluživati hoteo, učinio, nego podozrenije podigao da i ja od drugi prepisujem, a vi znate da ja originalno pišem. Ima li drugog načina da se ovoj nedostižici pomogne?

Znajte vi, na primer, koliko zvezda s istočne, koliko s zapadne strane zemlje ima; znajte o ljubovi bolje nego Ovidije govoriti, i utrkujte se s Platonom koliko oćete, praveći Republike; no otidite s

izvestije o njiovim aljinama i o tjehže djejstviju dale, no budući da naš ciniker samo jedno japundže preko tela ima, zato mislim da bi protiv dobrog tona bilo njega u društvo naše uvoditi. Neka diogenizira on koliko mu je drago, kaže G.

dopao, volju dobije od dugog vremena pokazati mu njegovu sudbinu i nagovestiti kako se pri gdikojim slučajevma vladati ima.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Ako život čovečji i ima kakav predgovor, on je tako intimne prirode da se o njemu uopšte i ne piše. Ali se meni predgovorom valja opravdati što

mora da izradi svoju autobiografiju — i kako je našim akademicima za taj posao potrebno po nekoliko godina, pa ih ima koji su i umrli a taj toliko veliki i važan posao nisu dovršili, te se ni dandanas ništa ne zna ni o njihovom životu ni

Ako dama ima malo grbava leđa, krojačica će joj izmisliti takav kroj da se to i ne opazi; ako umetnik ima malo grbav moral, biograf

Ako dama ima malo grbava leđa, krojačica će joj izmisliti takav kroj da se to i ne opazi; ako umetnik ima malo grbav moral, biograf će izmisliti takva objašnjenja da će takav moral izgledati kao vrlina.

Ono se smejalo znanju kao i neznanju, jer znanje ima granica, dok neznanje ih nema. Ono se smejalo svemu, smejalo se svačemu, smejalo se, smejalo, smejalo...

— Pa ipak, — reći ću vam — ima nečega što nije uvek u skladu u prikazu naše protagonistkinje. Ja ne bih umela reći šta je to, ne bih umela odmah naći,

razgovor i vodi, onda, razume se, ona će nastaviti: — Možda bi to bilo preterano — ja ne znam — ja nisam kompetentna. Ima ih, na primer, koji nalaze da je minđuša ostatak varvarstva... možda... ali se ipak mora priznati da je lep ukras.

Razume se da smo mi deca, uostalom kao i ljudi, hoteći da vidimo čega to ima u umetnikovoj duši, razdrli mu grudi i iščupali dušu.

— Zašto žene nemaju brkove? — Uči li magarac škole? — Ko je natakao volu rogove? — Zašto gospa Stanka ima nadut trbuh?

Ono poslednje pitanje: zašto gospa Stanka ima nadut trbuh već je pitanje užega, porodičnoga značaja, koje mi je uz odgovor donelo i batine.

Jednoga dana, kada sam zapazio na njoj izvesnu prošenu, postavio sam materi pitanje: — Zašto gospa Stanka ima nadut trbuh?

Za to ima čak i istorijskih dokaza. Svi klasični narodi koji su nosili suknje propali su i izumrli. No tragedija čovečanstva ne

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

A gde je udarilo? — zapita komandant vojnika. — Baš uz nas... — Otkud na njemu krv? — Jedan je poginuo, a ima i ranjenih... — A da nisi ti, bre, ranjen? — Nisam... — Otkuda ti krv na ruci?

Bat konjskih kopita se ne čuje, sigurno gazi po travi, te se malo osmelih. Opet sam zastao. Jest... Ima nekog. Hajd još malo. Nešto zveknu. Kao da škljocnu zatvarač topa. A-ha!... —... Utrošak municije. — Jesam!

Zanemeo, kao u bunilu, slušao sam razgovor. — Šta ćemo sad? — Ima li koji drugi put? — Koliko ima pušaka u bateriji? — Svega šest. Dve pokvarene. — Auh!... Gospoda mu milog!

Zanemeo, kao u bunilu, slušao sam razgovor. — Šta ćemo sad? — Ima li koji drugi put? — Koliko ima pušaka u bateriji? — Svega šest. Dve pokvarene. — Auh!... Gospoda mu milog! — Čekajte! — upade komandir.

Eno je i vatra. Oko vatri su promicale neke prilike. Na vratima crkve blesnu svetlost. Ulaze... Ima ih više. — Polako, na prstima! — šapnu komandir. Uzdržana daha, prilazili smo lagano. Nekakva grana mi naiđe na lice.

Ali šta ćemo sad?... Sem nekim drugim putem da pođemo. Ista misao mučila je i komandira, i on zapita seljaka da li ima koji drugi put. — Evo, vod’! — pokaza nam on rukom u mrak. Jedva nazresmo između strnjika putanju.

— Isajlo! — viknu Luka. — Uđi u onu sobu, pretresi je i vidi ima li šećera i kafe. Trgovac sitno zatrepta očima, pa promuca: — Vi po zakonu nemate pravo da mi pretresate radnju.

— More, ljudi, svako zlo ima svoje dobro — veli kapetan Jova učitelj. — Ah, filozofija sangvinika! — dobaci sa omalovažavanjem kapetan Dušan,

— Viša sila! — dopunjuje Živadin. — Tako je... I posle izlaska iz zemlje, naša država tu suverenu vlast i dalje ima... — To isto i ja kažem — upade kapetan Velja. — Ama, otkuda vi znate pravne stvari? — nervira se Živadin.

U jednom uglu nalazili su se crni sanduci sa arhivom diviziona. Oficiri su se sakupljali i, kako koji naiđe, pita ima li čega novog. Dođe i potporučnik Sredoje, „ekonom svoga dobra“. — Pomaže bog, ljudi... Šta se dokonalo?

Bog sveti zna kad će oni stići svoju komandu. — Ah, živote, da l’ ti ima kraja! — jada se neko iza mojih leđa. — Ovaj, bre, ne misli da se zaustavi — govore vojnici, misleći na onoga čelnoga

Teško je za konje, jer nisu pojeni ceo dan. Na celom putu nigde vode. A i da je ima na išli bismo samo na sante leda. Nalazimo se na visini preko hiljadu sedam stotina metara.

Petrović, Rastko - PESME

Neko s desna ulazi i ovakvu čudnu priču ispriča: ”Ima li ičeg lepšeg od tresišta pokrivenog biljem, I ptica koje se nad njim dovikuju; Ima li ičeg veselijeg od premlade

i ovakvu čudnu priču ispriča: ”Ima li ičeg lepšeg od tresišta pokrivenog biljem, I ptica koje se nad njim dovikuju; Ima li ičeg veselijeg od premlade devojčice Što trči uskom stazicom?

Neko plače u meni ko horovi u crkvi, Ko anđeli pred bogom neko plače u meni: ”Ima mnogo mostova do raja!“ BODINOVA BALADA Kroz ogledalo otiče orahova dvorana kao reka.

se zdravlje, Postavljena su evo srebrna postolja, Oko njih su Tatari, Skiti i Huni, A mnogo medovine i uzljućenog mleka ima I prosipa se vino; Gojno se slavi slavlje.

Ovde na ovoj postelji zatvaram geografiju: nema više dužina, širina; samo nogu, ruku; sve se širi! Ima takve neke moći u meni da samo jedno mogu; sve je utopljeno: beskraj, pustolovina, manastiri, moj život mi sija kao

od svega čedan, kao da je u trbuhu neke matere; Prohodim kroz onaj tmuri prostor gde svaki list, U sanjanju, poriče da ima jedan svet Koji je van ovog: slobodan, i bez mere; I opet kroz iste sale sna Zakucam prestravljen na mišićna vrata ovog

razderu rođenja senke, svirepošću granja, Ne ublaže oporu pljuvačku dubina No još natope sve solju gorčine i joda; Ima cela jesen, da mi se muči na modrost voda, I na trud prelaženja preko krivina.

i krvi, A buđenje te vreba razrokim očima; Nesposoban da izgradiš biografiju, nisi prvi Koji si žrtva otrovnih gljiva. Ima!

Ima! Ima onih što, iz spavanja, probude se pa vide Nedogled, Očiju plavih kako sedi kraj prozora, I pre no što upiju je u pogled

se pa vide Nedogled, Očiju plavih kako sedi kraj prozora, I pre no što upiju je u pogled Naloču se opet sna i umora. Ima onih koji odlaze Pod plotove, da odlakšaju utrobu, Kraj razbijenih flaša koji prolaze I nađu se odjednom u grobu.

Ima onih koji odlaze Pod plotove, da odlakšaju utrobu, Kraj razbijenih flaša koji prolaze I nađu se odjednom u grobu. Ima onih koji proklinju!

smiren; jer odjednom imam tako isto jaku senzaciju kao što je jaka samosvest, da taj događaj mora i proći, i da ima jedan deo mene koga mu je nemoguće izmeniti (valjda moju životnu vrednost) pri svome prelivu preko mene, i da čak, ako

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Dosadno joj postade lelujanje meduza; smešno saplitanje rakova po pesku. Čega ima čudesnog u rađanju nove zvezde iz jednog njenog otkinutog kraka?

Koralna grana nestrpljivo odmahnu glavom. Za onoga ko ima svoju stenu nije razmišljanje o odlasku u nepoznato. Neka se smiri Sedefna ruža.

Ko je još video suncokret tako patuljast i neozbiljan? Šta ima on s mesecom? Šta ga se tiču zvezde na nebu? Neka požuri i poraste kao i ostali! Uskoro počinju letnje žege.

Suncokret koji umesto sunca prati mesec, ima li išta crnje i gore? Reši se mali suncokret da nađe leka svojoj muci. Obrati se travama za savet.

Drvoseča poče da se na smešno lice privikava. Čak pomisli da ima nekakve svrhe njegov život i iste noći prvi put, spokojno zaspa.

— Hvala ti, kćeri! — reče bakica i upita je čime bi joj se mogla odužiti. Ali, Lepotica sleže ramenima: sve ona ima! I porodicu i dom, šta bi još mogla da poželi? — Nikad se ne zna!

— Koje još pleme, sa zrnom pameti u glavi, gradi mravinjak u vrbaku? Gde ima vrba ima i vode, a zna se kakve opasnosti krije voda u sebi!

— Koje još pleme, sa zrnom pameti u glavi, gradi mravinjak u vrbaku? Gde ima vrba ima i vode, a zna se kakve opasnosti krije voda u sebi! Gunđao je starac, gunđao, ali niko i ne obrati pažnju na njega.

Kočije pune cveća i hrane gomilale su se pred kapijama dvorca: ništa nije smelo biti zaboravljeno! Ima li većih jastoga u moru? Donesite ih! Ima li slađih jarebica? Ulovite ih! Carstvo se mora pokazati u punom sjaju.

Ima li većih jastoga u moru? Donesite ih! Ima li slađih jarebica? Ulovite ih! Carstvo se mora pokazati u punom sjaju. Šta je s pticama? Što ne pevaju? Pevaće!

Ali, ima li ružinog žbuna koji u ružu ne procveta? Ima li rose koju ne popije sunce? Pojavi se gord i smeo momak s čarobnom svir

Ali, ima li ružinog žbuna koji u ružu ne procveta? Ima li rose koju ne popije sunce? Pojavi se gord i smeo momak s čarobnom sviralom o pojasu i čarobnim mačem u ruci i

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Od ovolicno, (pokazuje rukom) od »mrvu mrvku« hrani ga, čuvaj, gledaj, da, kad se umire, ima ko oči da ti zaklopi, sveću zapali, da ti se dom, ognjište ne ugasi... A ono?! (Gnevno): Eno ga! S Cigankama!

MAGDA (razneženo): Slatko moje dete, kako mi ono sve zna. (Razdragano Koštani): Pevaj, kćeri! Pevaj, i baba ima bakšiša. SALČE (Koštani, koja gleda oko vodenice u drveće, goru): Kosa ti se zamrsila. (Opravlja joj kosu i odelo.

(Čuje se konjski bat i rzanje.) Ja! Zar te je žal, bre, za mene? Eh, Dorčo! Hoćeš šićerč’k. Ima batka za tebe. (Vadi iz pojasa šećer i pruža konju.) Na, Dorčo! Na, sinko!

Tatko mogu da vu bidnem. Tiki — Milo mi! Duša mi još, bre, iska. (Bolno Salče* Na raf ima deset jabuka, pet za men, pet za teb. tu): Salče, ti me znaješ? Znaješ li, Salče, »moje« kakvo beše? Ti bar kaži!

Šta je majka toliko skrivila. STOJAN Što si me rodila... KATA Pa majka, sine, za sreću te je rodila. Da ima u koga da gleda, u koga da se kune. Majka rodila, očuvala, pa majka i da oženi, da snahu, odmenu dobije.

Pevaj! KOŠTANA (nastavlja pesmu): More, dajte meni tuj mutnu vodu, Da pijem, ago, da spijem... — More, za tebe ima šarena soba Da spiješ, ago, da ljubiš. TOMA Za mene nema više, kćeri, nema. Nego, dede pevaj!

Šantić, Aleksa - PESME

'' 1897. MOJA KOMŠINICA Ima neko doba sve me čežnja mori, Sve mi nešto srce uzdiše i gori; Pa ti nemam, brate, ni mira ni stanka, Nego duge noći

Onamo ima ruža zavičajnih, Što nisu svele od studena inja, I vrela živih i putanja sjajnih, Gdje duša ljuta još rudi i tinja.

Ne tuži! Gordo u uzdanju pati, Još ima Boga i raspete trajno S lovorom čeka vječna slava mati... Ja sklapam oči i kroz snove tajno Ja vidim zoru povrh

Usnicama zvonke, fine Madrigale i tercine; Licu što ga lepšeg nije, Stvaram stance najdivnije; A da moja draga ima Jedno srce u grudima, Ja bih njemu, sretan ceo, Jedan lepi sonet spleo.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

drukčije to nije ni moglo biti, kad se ima na umu da je epska poezija bujala u narodnim dubinama mnogo vekova pre pojave vlastele, da je u tim dubinama stvorena

što jedinka misli i oseća kao kolektiv, ali i kao jedinka, kao osamostaljena ličnost koja se slaže sa kolektivom, koja ima kolektivnu svest.

No epska pesma nikad nije lišena lirizma, i obrnuto: u lirskoj pesmi uvek ima i epskih elemenata. S druge strane, od lirskih i epskih nerazdvojni su dramski elementi.

Čak nema ni jednog jedinog ciklusa koji bi predstavljao takvu celinu. Ali je ona jedna celina po tome što ima jednu osnovnu, glavnu, centralnu temu: odnos našega naroda prema porobljivačima prema turskim feudalcima u prvom redu

Čovek ima utisak da to nisu reči, nego vatrene ptice koje lete od naraštaja naraštaju obasjavajući puteve kroz tamu vekova: Nemo

Ali revolucionarnost naše epike nije samo u pokličima, u pojedinim rečima. Nje mnogo više ima u sadržini, u likovima i postupcima junaka. Mi smo već obeležili sadržinu, videli smo glavnu temu.

U tim slikama ima i paganskih i hrišćanskih elemenata, ali više paganskih. No, uopšte uzevši, religiozne predstave u našoj epici imaju

One još pevaju mađarske bojeve s Turcima, bitke na Varni (1444) i Kosovu (1448) naročito“. Guslarskih pesama ima mnogo više i o većem broju tema.

Ti ljudi visu umeli da urede kako treba ni svoje odnose u porodici i van nje. Ima, doduše dirljivih primera međusobne ljubavi, ali ima i primera teškog nerazumevanja i nečovečnog postupanja i prema

Ima, doduše dirljivih primera međusobne ljubavi, ali ima i primera teškog nerazumevanja i nečovečnog postupanja i prema najbližima.

Kult Nemanjin naročito su širili njegovi sinovi Sava i Stefan Nemanjić. O Savi ima više pesama i mnogo pripovedaka. On je bio višestruko značajna ličnost: prvi srpski književnik, aktivni učesnik u

Drugi Nemanjići sve do Dušana (izuzimajući samo Dečanskog) i ne pominju se u pesmama. O dušanu i njegovom sinu Urošu ima više pesama.

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

VIDEO ŠAKO JADA DA PUTAR NEKOM ZEMLjOM VLADA LUDI VIŠE NE ŽIVE U BRIZI Ljudi više ne žive u brizi Ko nema u glavi ima u knjizi Svi ljudi zajedno znaju sve stvari Knjiga glavu čuva šubara je kvari U SAMOĆI U samoći Sreća nam se ruga

bacanjem diska U okolini Niša Bave se bacanjem slatkiša Javite niškom kapitenu Ne mora se bacati po svaku cenu Ima još atletskih grana Slatkiši su sportska hrana ČOBANIN SAM U SELU Imam jednu kokošku Koja zna da broji Svršila

kud Dodade na to PREZIREM TRUD Treći gotovan Leže pod dud NEK RADI ONAJ KO JE LUD Četvrti brzo Pronađe hlad IMA VREMENA JOŠ SAM MLAD Peti gotovan Već je spavao Šesti ni glasa Nije davao Sedmi je sedeo Budan i jadan I

kao krušku Neće biti grdna šteta Sejaću te bez rešeta Jašem dobro pucam često Mesiću te kao testo Mada šerif ima značku Prebiću te kao mačku Laje kojot iza gloga Ubiću u tebi boga Obavesti svoje znance Seckaću te u rezance

dok radi — radi Kao buldožer Il tigar mladi A kada ne radi — ona se hladi Na jastuku se hladi U mom jastuku ima čičak Jedan san mali Jedan sničak Čim trepavice oko svuče San se u moju glavu uvuče Počne da leti po mojoj glavi

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

— Ne, ne, u šumu, u hajduke, kao moj čukundjed Jovanče. Ima u Prokinu gaju jedna zaravnjena udoljina, ja sam je nazvao Tepsija, tamo ću logorovati.

— Kako će nas naći, ako joj niko ne reče? — čudio se mali harambaša. — Kako? Šta ja znam kako. Ima ti ona za te stvari nos. Samo se uputi kroz šumu i — njuc, njuc! —evo je usred Gaja, na Tepsiji.

— Sad neko ima da pogine! Prvo što je smotrio u plitkoj udoljini bila je neka siva zvijer koja je, sagnute glave, vjerojatno nešto

Dječaku od straha stadoše oči. — Majko mila, koliki je! Gle mu samo ušiju! Pa gle . .. Pa on ima ular na glavi! Zaularen vuk, ej! Kvrc, kvrc!

— A zar sam ja magarac? — pobuni se Stric. — Ama nijesi, brate. Magare ima četiri noge, a ti samo dvije. Taman si za pola magarca. — A zajedno s tobom sam čitav čitavcati magarac!

Sad se i Stric rastuži. — Ništa se ti ne boj, ne damo mi tebe. Ima nas ovdje... Ih! — Eh, ima vas, a tjerate jednog malog dječaka da ga vuci rastrgnu.

Sad se i Stric rastuži. — Ništa se ti ne boj, ne damo mi tebe. Ima nas ovdje... Ih! — Eh, ima vas, a tjerate jednog malog dječaka da ga vuci rastrgnu.

Tako su radile sve hajdučke čete i družine. — Ima to i u pjesmi, ja sam čitao! — požuri Đoko Potrk. — Ol rajt! — složi se Nik Ćulibrk.

mali Nikolica s prikolicom ćutao mrko kao da se duri i strogo gledao svoju nerazdvojnu Žuju kao da je opominje: — Sad ima da se miruje i glavom i repom!

Dugački Stric protrlja nogu o nogu kao skakavac i predloži: — Da metnemo na kolibu neki natpis kao što ima na školi, ljepše će izgledati. — Natpis, natpis! — zagraja čitava družina. Jovanče se okrenu Đoki Potrku.

— Bog te pita koliko. Samo je otvor zasut zemljom, zaustavila je ova kukrika. — Ko bi znao šta unutra ima! — uzbuđivao se sve više Jovanče. — Možda jazavac, lisica ili nešto još opasnije? Da možda nema zmija?

učvrsti Đoko Potrk kad ih podsjeti: — Jeste li vidjeli kako su se oni prošla dva dana nešto dogovarali i sašaptavali? Ima tu nešto. Vanjka Široki opet se usprotivi. — Iako nije tučen, Jovanče ipak zna da ga u školi čekaju batine.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Posle toga, dobro znate Da se nejma od koga što kupiti, Ni ima zašto ... DAN SMRTI U veselu spomeni se tuge i nevolje, u mladosti lomne starosti, u dobitku štete, u boljarstvu ljuta

Sadanje, ako bi koliko dugo mnogo to zlopatenje bilo, hele opet, opet, kad god, ima mu kraj. Ako ne drugo, a ono smrt je svakom pokoj.

Ako ne drugo, a ono smrt je svakom pokoj. I tako ovde više je beda nego slatkih se uzgleda, ima mnogo: tuga, bolest, nelagoda, sakatluk, griža, briga, zima, vrućina, peča, umor, sirotinja, glad, žeđa, golotinja,

Ko li je tebe učinio gospodina i cara Nad svim tim što god na zemlji i u vodi ima? BOG GOVORI Što veli, što li zapoveda, što li hoće, strašni u dogovoru?

oca i sina i svetoga duha (Što je to jedno svojsko im bogatstvo I jedno pronahođenje sjanja) — Za tim velikim svetom Pak ima drugi svet, angelski. Ka neka otoka tekuća Od velikoga sveta pružila se Čak do nas.

PUT Dosta i dosta takvih ima Što širokim putem putuju svoj život, Ama uska vrata i tesni put je Kojino uvodi ljude u život, I malo je koji ga nahode.

MRTVOROĐENI Nit je šta ovde video, Ni ima za čim žaliti; Iz mraka je na zalud ovde izašao, U mrak opet tamo i otišao; Ni imena mu ima, Sunce ga obsjalo nije, Ni

je šta ovde video, Ni ima za čim žaliti; Iz mraka je na zalud ovde izašao, U mrak opet tamo i otišao; Ni imena mu ima, Sunce ga obsjalo nije, Ni zna za koje dobro: Kako mu je, tako mu je Svejednako i uvek; Ni za bolje ni za gore Ne zna...

Duhnu na lice mu dihanje života i bist človek v dušu živu... MLEČNI PUT Kad na nebu među zvezdama ima jedno skupa sabranje malih zvezdica štono se zovu mlečne kaplje od bogorodičinih sisa, — put na nebu mlečni to se nariče.

jošte slavnije su same sise njene pune s mlekom, i koliko joj je kaplji kad iz sisa uzalud otkanulo mleka, toliko gore ima ujedno skupljenih zvezdica...

INOROG Taj, što se zver indijski zove inorog, rog mu je lekovit. Takvu u sebi svoju silu ima, te od gorke vode slatku čini. Tamo, među morami, po arapskomu vilajetu, imadu zločeste i gorke vode i nisu za piće.

je video neopalimu kupinu i iz one kupine progovori mu Bog kroz angela, učini mu čudotvornu onu tačku i posla ga da ima š njome izvesti od faraonova ropstva izrailjski narod u obećanu im od Boga jošte Avramu zemlju leporodnu, mlečatu i

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

— komad hleba i poveće parče pečene bundeve — prekrsti se i poče večerati, razmišljajući i hesapeći u sebi koliko još ima da prođe dok ga zakalfe; a čim postane kalfa, iskijaće prvi šegrt — mišljaše fatalista Pote — za sve ove dosad dobivene

Ali ima što ne znate, a što ćete tek iz ove pripovetke saznati, a to što ne znate, to je to: na koga se odnosila ta pesma.

“ Tužio bi se na težak i bedan ovaj život, pa bi se prihvatio ratloka i razgovarao se i šalio malo s njima, pitao bi ih ima li što slađe od ratloka. Jednom reči, vladao se potpuno gospodski, i bilo mu u konacima sve asli pašinski.

i skuplje stvari, kao: minđuše, zarfove, pafte, ukosnice, lančeve za sahate i muštikle i tabakere od srebra i srme; ima i starih grčkih, rimskih i srpskih novaca — bavi se numizmatikom, i stoga čak drži i arheološki list „Starinar“.

Ručao bi kako kad, nekad kod kuće a nekad — i to češće — bi mu se, naročito kad ima kakav veći posao, jelo u dućan donosilo; a kad je što bolje zgotovljeno, išao bi Mane kući i ručao s majkom.

A i svi mu povlađuju, svi ga hvale da je dobra prilika i vele: „More, pa ima si čovek i dućan!“ iako je tom čoveku osamnaest godina, a dućan mu malo veći od većeg putničkog sanduka.

— Takav je tamo običaj. Jer čim neko ima samo malo veće brkove, već ga zovu i same udavače „čiča“, a ako još pusti i bradu, njega svi zovu „pope“ ili „dedo“, pa

papučama i nanulama poređanim ispred nekih vrata, — što je za nju uvek bio najbolji i najnesumnjiviji znak i dokaz da tu ima društva, i da će biti kafe i jeglena.

Ne ’tede više, kuče, ni da si zbori s mene, a i ja ga — kad vido’ što je brljiv — batali!... A što pa ima devojčiki što su pristasali za udavanje, — paša, pa da g’im ne maniše!

kako je zdrava, vita stasa, „kako se, kad ide čaršijom, sramuje, kako i prilega na devojče“, kako je poslušna i kako ima lepo grlo, kad zapeva „Zapevalo bulbul-pile, misli zora je!

Sve su si ubave... — Eh! — odmahnu Mane rukom. — Ta što ako su ubave! One li su sal ubave? Ima vreme!... — Mori, Mančo, pobrgo raboti!

A sag!... Sudija, bre brate, činovnik, eli prisednik suda, drt čovek, bela glava, bre brate; ima si zetovi i unučiki, pa si prolazi, pa ni ima po-za seb’ izmećara, ni fener, ni bastun, veće prolazi — da prošćavaš —