Jakšić, Đura - PROZA
“ Drugi put opet dođe, pita imamo li brašna. A kad mu tetka kaže da nema, on uprti vreću sa pšenicom, odnese na suvaču, pa nam samelje.
prijatelj — obojica „omladinci“ — kad smo pregledali inventarije naših pokretnih i nepokretnih dobara, uverismo se da imamo na raspoloženju toliko para koliko ovakoj sorti ljudi treba da jedno veče zaboravi bedu i muku svakidašnjega života.
Obradović, Dositej - BASNE
i polezno ove godine od mene polučiš da za to ja i ti našemu milostivomu i blagodjetel|nomu Z o r i č u blagodariti imamo.
Davnašnji Jelini, i ne imajući takova čista ponjatija o večnom životu kakova mi imamo, samo za ostaviti pošteno i slavno ime za sobom, poslušajmo Evripida kako su mislili i govorili: „Είη δέ μοι μήτε
Zato u svakom pretprijatiju potreba je dobro na um uzeti: s kim imamo delo, ko je ko, i kakav je, i kako se je dosad s ljudma vladao.
: Ne ištete ni našega blagoslova? K.: Ja sam ti kazao: blagoslovite vi sebe, da naše ne prosite, a mi u svakom selu imamo naše sveštenike koji će nas blagoslivljati. S.
” Da svi ne znamo sve, i da nismo kadri za sve, i da imamo potrebu dok smo god živi od drugih što primati i učiti: ovo je prirodna i prava istina.
svi ljubimo ovi vremeni život i ovu zemlju našu, koja nam je data za vreme kako učastije obitališta našega, u tome pravo imamo i dobro tvorimo, sljedujući vroždenom i prirodnom jestestva zakonu.
Bik počne, jednom, jelenu govoriti: „Znaš li što je? Rogove obojica imamo zdrave, 'ajde da se dogovorimo: ako po nesreći udari na nas lav ili medved, da se ne odustajemo, nego da se zajedno
Evo pučina. Ljudi se uče govoriti pre nego nauče dobro misliti i suditi. Hoćemo svak i svi što nas je god na zemlji da imamo pravo; a ne dolazi nam na pamet da najpre ispitamo i sovršeno poznamo imamo li pravo ili ne.
svak i svi što nas je god na zemlji da imamo pravo; a ne dolazi nam na pamet da najpre ispitamo i sovršeno poznamo imamo li pravo ili ne.
Dakle, kad su oni onde zadovoljni, mi, koji imamo i proleće i leto i jesen, po svakoj pravici valjalo bi da mislimo da smo u raju.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Vidite i sami da je sve sirotinja i da smo sve turske kuće slugama i sluškinjama napunili; i jošt bi u najam davali da imamo kome, da bi samo koju paru zaslužili i danak plaćali.
Ono malo stoke, da imamo kome, u pola cene prodavali bi, no trgovaca nema. Nego dopusti nam da idemo da se dogovorimo ne bi li našli način u
među sobom pozavađali, i oni će se skoro između sebe potući, zato molimo: prepravite džebane i oficira, a vojske dosta imamo, da nam pomognu da dahije odavde oteramo.
” Knez mu odgovori: „Imamo ručka dosta, a i tako je petak; ali baš kad hoćeš a ti udri”. Turčin zapne šišanu, pak okrene najpre na otvorena vrata
A veće imamo u Ljubiniću oko 1000 vojnika kod Petra Jerića, popa Leontija i Isaila Lazića iz Urovaca, i u toj vojsci je carski čovek
A to što vidiš to je samo do Slovca i do Brankovine, a Grbović s vojskom baška je, a Kedić baška, a jednu vojsku imamo na Belom Brodu, a drugu na Paležu — čuvaju od Beograda, — a jednu imamo kod Svileuve u Gomilici, prema Šapčanima i
baška je, a Kedić baška, a jednu vojsku imamo na Belom Brodu, a drugu na Paležu — čuvaju od Beograda, — a jednu imamo kod Svileuve u Gomilici, prema Šapčanima i Zvorničanima, koji su bili pošli Poreč-Aliji u indat u Valjevo, pa i̓ je u
Ja kažem da mi vojske imamo dosta i da Turcima nimalo u hrabrosti nećemo ustupiti, „no dajte nam džebane, pušaka i topova i vešti̓ oficira, pa ćemo
Kažemo našoj vojsci da nam je ćesar iz Beča poslao, ali da svaki ćuti i taji. Veće narod uveri se, da mi imamo sporazumije s Nemcem, i da će nam skoro vojska doći, i tako sad počnemo grad onim topićem tući.
pođem da nađem Crnog Đorđa, da mu pisma pročitam i da se dogovorimo, da se ne bi usudio kogod predati i da jedan plan imamo, po kom ćemo vojevati (međutim poslao je bio Crni Đorđe Pavla Popovića iz Vranića, da vidi šta mi gore radimo i bijemo
Pitaju me šta mi gore činimo. Ja kažem, da mi Šabac bijemo i da već i top imamo; i kažem im, da sam ja pošao Crnom Đorđu, da se dogovorimo da jedan plan uzmemo.
Jova Protić bio je sasvim spreman. Kažem mu koliko mi novaca imamo, no da on ponese što više može. On kaže: „Ja ću poneti 50 dukata”.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
je l̓ te? — Jes̓, to će kapetan graditi. U nas, hvala bogu, to ne grade. — A imate kapetana? — Imamo — ja! — odgovori Radan već izlazeći iz strpljenja. — A ima li dece? — Ima dvoje-troje...
Svaki čas vala što opraviti, jaz čistiti, kamen posecati.. Mi ionako imamo poslova i suviše! — Hvala bogu! — reče kmet i nogatnu se malo — sve nam je u selu dobro!
— Ja velim, ljudi — reče čiča Mirko — da mi gradimo nama drugu vodenicu. Hvala bogu, potoka dosta — imamo gde. — A šta ćemo s ovom? — upita Đilas. — Pa ugarak u nju! — reče čiča Mirko.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Još i danas imamo dobro očuvanih ostataka od tih kuća. U unutrašnjosti njihovoj bilo je još odeljenja sem „kuće“, kao: domaćinova soba,
— A pop i kmet digli se protiv njega? — Jest. — Samo njima nije pravo!... A zašto? – Ne znam. — Teško nama kad imamo take starešine! — zavapi Marinko. — Teško nama!... Zar im je, bolan brajko, malo one čovečnosti! Koga napade?
— Zgodnije je na drumu zauzeti busije. — Imate li oružja? — upita Stanko. — Imamo i suviše. — Onda, Devo, idi i javi Nogiću da ga čekamo na Žuravi...
Ima li još ko da se sveti? Svi su ćutali... — Onda, braćo, imamo jednog strašnijeg krvnika!... Njemu ćemo se od danas svetiti!
Surep se diže: — Stoj, Zeko! — reče. — Šta je?... — Nemoj kolebe!... Kolebe se vide. Što ih ovde imamo, to valja! Mi bismo baš i volili da nam Turci u pohode dolaze.
Ono što je bilo u lagumima sve je propalo. Nabujala voda, pa nalila u lagume... — Dosta i to što imamo. — Kako dosta? — upita Miloš. — To nema na svakog ni po jedan metak. — Mi ćemo jurnuti na njih s noževima!
Više ništa ne može nas povratiti da odustanemo od naše namere!... — A džebana? — upita Čupić. — Imamo nešto!... Kad to potrošimo, mašićemo se ljutih guja iza pasa, jurnuti u Turke, pa koga bog voli!
Dučić, Jovan - PESME
januara 1943) FRANCUSKOJ I naše pleme očajno zebe Na ovoj ledenoj kiši: Nisu Lavali svi kod tebe, Imamo i mi svoj Viši. Uvek je došla gora smena, Uvek tuđ žbir na straži!
I mi imamo te Lavale, Imamo i tvoje Više — I bruke koje ne bi sprale Nikakve Božje kiše. („Amerikanski Srbobran“, 15.
I mi imamo te Lavale, Imamo i tvoje Više — I bruke koje ne bi sprale Nikakve Božje kiše. („Amerikanski Srbobran“, 15.
1943. („Amerikanski Srbobran“, 28. septembra 1943) NOVA VLADA Slavno se društvo opet svrsta, Jutros imamo novu vladu, I od tri prsta i s pet prsta Kraćih i dužih, to svi znadu.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Moja mati šta će, ućuta. Kuka posle s mojom sestrom: „Ej, teško meni! Daće sve što imamo, pa pod starost da perem tuđe košulje!” Jedanput opet — jali je bilo deset, jali nije — a njega eto iz kavane.
je li Srbija u Maloj Aziji; čudili se kad smo im kazali da i mi pijemo kravlje mleko, da mesimo hleb isto kao i oni, da imamo čak pozorište i da smo hrišćani.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Ta znam, znam, al’ opet... Kad je ono bilo? U januaru... e, a sad imamo julij mesec. H-e-e-e! — vrti gospodin popa glavom. — Vi’š, molim te! A-a-a! vrag im babi!
— A gde je mati? — zapitaće pop Spira. — Eno je kod krave. — Idi je, sinko, zovi; ona i ne zna da imamo posjetu. Gospoja Sida bila je tamo gde se obično muzle krave.
— A otkud je to déra! — brani se Jula, ne znajući šta da kaže. — Nema ovde nikakve dére... Još ćemo i s vama da imamo déru! — Ta kako ste to počeli, može je još i biti! No, to mi se dopada!... Još samo treba da vas čujedu...
Sve mu je zabadava sad. — Nemaj ti brige. Ti pazi kujnu, a meni ovo ostavi. Kol’ko sutra naći ću se s njim. Imamo i inače poslove neke da svršimo. Sutradan su se našli i razgovarali poduže pop Ćira i pop Spira.
— E, e, gospodi nikad nije dosta. Sve oni mislidu da mi paori imamo bog zna koliko. — Ta... kol’ko vam treba, i kol’ko vam je bog dao. Znamo mi to. Namiris’o je Nića još sa sokaka.
— A kako zaboga? — Ta... one naše žene... Žene k’o žene! Napravile trista čuda; pa sad obojica imamo pune šake posla i jednu glavobolju; al’ ja veću... — Ništa od svega toga ne znam ti ja, Spiro!
Daleko je, al’ šta mu znamo... nego prsten... — Prsten!... Pa dobro, eto, večeras! Šta tu još imamo da čekamo! Nek večeras bude formalna proševina, a kroz dva-tri dana i prsten. Nek ode ko po Arkadiju.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Stigne ga, zaustavlja i plačno kori: — Zašto, sinko... šta će ti to? Baci to. Imamo kući to. — I počela bi da mu iz pojasa, nedara ono pruće, kamenje, krpe, što je on uz put pokupio, vadi, čisti.
Ali on ne da, prigrćava ono što mu ona uzima. — Imamo si, imamo... — odgovara joj — ali još iskam da imam. — I opet pojuri po putu da skuplja oko sebe.
Ali on ne da, prigrćava ono što mu ona uzima. — Imamo si, imamo... — odgovara joj — ali još iskam da imam. — I opet pojuri po putu da skuplja oko sebe. Majka ga opet sustiže.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Kažite mi pravo šta će dati gospodin tata pored frajle Savke? — Ta ostavite zasad to pitanje na stranu; imamo još časa za to; sutra je berba, pa ćete kod nas ostati. — Ja ne mogu sutra ostati. I kod nas je berba, moram kući.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Zar topovske cevi nisu izolučene? Pitajte artiljeriske oficire. Zar nije bilo kolere? Zar imamo municije, sanitetskog materijala i novaca i morala i stoke i odela? Pojmite po Bogu.
— E nije tako, Dušo. Majka sam. Majčinom je srcu lakše ovako. Preneću junaka kod nas. Mi imamo našu grobnicu, i tu ćemo, kad Bog rekne, ležati skupa. Ona druga baba, ogreѕѕe, i sama ide u Vrhovnu Komandu.
Afrika
Posle ručka akvarel. Na sredini lađe pod nebom imamo od Dakara nekoliko senegalskih porodica iz plemena Volov. Ljudi sa masom golišave dece, sa ženama koje celo vreme leže
Gade se na miris: sve će to belac pojesti. Imamo pola sata do polaska broda. Na pola puta crni gazda šalupe naplaćuje karte u mraku.
Zabadava mu se nudi da mu plate i ostali, zabadava mu se objašnjava da mi koji smo platili imamo prava da idemo na svoj brod. „Vi pravo, vi pravo, ali sad ne može, sutra!
mi zgradu koja služi za konak (kampman) kad naiđe koji belac, što je toliko retko da, kad mi pređemo preko praga, imamo pred sobom jedno opšte bežanje najraznovrsnijih reptilija i insekata koji su se tu naselili.
U šest i četvrt imamo jedinstven zalazak sunca, nagao i usplamteo. Veliki plameni jezici penju se uz nebo, zapaljujući ga skoro do zenita, a
Iako, kao iscrtane, imamo pred sobom jasno sve kuće, sve terase, sve uličice Boboa do u nedogled, nigde ne vidimo žive duše.
Bretonac Robert dokosi mi knjige koje sam mu prošli put pozajmio. Na krovu imamo, osim moga Bubua, još nekoliko majmuna, majušnih kao pesnica, zatim još sasvim divlje papagaje.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Koliko sam mu govorila da pogodi za šupu majstore, koji razumevaju. Aja! Oće on sam da zida, da zaštedi. Sad imamo sugubu štetu. Sirota, sad ne mogu ni aljinu dobiti, da se jedanput i ja ponovim!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
To mora da prestane. MORA.“ Engelshofen se ćutke oblačio i mislio, u sebi: „Imamo dakle papagaja. Žalosno je da carevina, zbog ovakvih, gubi toliko valjanih vojnika.
„A zna da mi, Isakoviči, nigde nismo bili srećni. Eto šta smo dočekali. Sve će nas raseliti. Imamo da biramo, ili da postanemo papisti, ili moskalji! Bolje da nismo, kaže Trifun, iz Servije ni izlazili!
Ni braće ne imamo, kad nas zaokupi nesreća. Sam je čovek u bedi. Čemu trošiti reči o tome? Mutav mutavog najbolje razume.
Idem u Rosiju. Povešću i tebe sa sobom, i Anu, i Trifuna, i Petra i Varvaru. Rusi mi kažu da imamo, odsad, da slušamo, i pazimo, šta radimo.
Da sam tele napravio pa da se diviš! A dete? Tolika se deca rađaju! Ima ih koliko besčislenih zvezd! Ne imamo togda čto da se šepurimo!“ Tako su Isakoviči, u nedelju, pačistu, godine 1753, pošli đeneralu Kostjurinu, u audijenciju!
Teodosije - ŽITIJA
Ako hoćemo da ih imamo prema nama kao ppijatelje, manastir Hilandar, koji oni isprosivši od cara nama dadoše, mi ćemo opet njima dati i tako će
prema Bogu, tako da ga je i posle smrti udostojio da čini čudesa, da se, dakle, i do sada Ugri njime hvale i govore: — Imamo sveta i čudotvorna kralja koji leži u grobu!
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Utoliko pre ne bih mogao reći da je provalnik došao spolja. Imate li mlađe u kući? RINA: Imamo devojku, ali u nju ne sumnjam, to je jedna čestita starica već toliko godina kod nas.
Hvala mu lepo! ANTA: Pa on to sa svoga gledišta. SPASOJE: Sa svoga, dabome! Ali imamo i mi svoje gledište. (Novakoviću.) Čitajte, molim vas, dalje!
Dobar dan, gospođice Vukice! VUKICA: Dobar dan! SPASOJE (Vukici): Ostavi nas za časak, imamo razgovor povodom te naše brige. VUKICA: Molim! (Ode.) III ANTA, SPASOJE SPASOJE: Jesi li ga pronašao? ANTA: Jesam!
SPASOJE: Ja, dušo, očekujem posetu brata gospodin-ministrovog. Imamo poverljive razgovore, pa bih te molio, kad naiđe, da nas ostaviš same.
Ne ide se ni meni! ANTA: Pa dobro, šta ćemo sad? SPASOJE: Imamo, boga mi, da zapnemo. Ja ću da primim na sebe sud, a ti primi na sebe novine.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Mirisalo je na kredu i naše proklete cipele, a posle ovoga časa trebalo je da imamo još jedan. Uzeh jedinu svoju svesku i pođoh ka vratima, a Novak upita je li to sve što imam.
slušam trabunjanja onog šašavog popa, a i zvono za ulazak profesora u učionice već izbija, on mora da se čisti, sve što imamo raspravićemo kod kuće. - Biće mi posebno milo!
- Trebalo bi da živimo sto godina da bismo obišli sve to, Bodo, i da imamo i novac pored svega! - raširila je oči i ja sam video kako joj zenice svetle u mraku kao zenice mačke.
- Mi nismo begunci! - još je prošaputala. - I mi ćemo otići tek kada sve što imamo da završimo budemo završili, Bodo! - udarala je nogom u zemlju kao da daje takt takvoj reči i to je bilo pomalo smešno.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Vidiš, Soko, mi, mada smo već bogati, moramo dalje terati, i ja sam naučen jednako raditi. Novaca imamo dosta; novce da uzajmimo kakovim izelicama, pa da ne plate, pa da nas advokati, prokatori i sudovi poje, to neću;
— Čekaj, nemoj da trčiš napred. Vidiš, ja sam već na leđa peti krst prebacio. Istina, imam imanja dosta, al’ imamo petoro dece, pa još tri devojke. Tê treba udati, i to dobro udati, pa tu treba novaca.
Vidiš, imamo petoro dece, pa ’oćeš da imaš fiškala, taj će mnogo stati. Tako posle tog žalosnog prizora gospođa Soka se malo umiri,
— Otkuda ste? — Iz Mađarske. — Ah, iz Vengerske, tamo dobro vino rodi. Imate li vina u koli? — Imamo. — Koliko? — Tako svega oko deset akova. — Drugo ništa? — I polovače rakije. — Je li dobro vino? Da koštam.
— Pa ’de je to vino? — U koli, u mehani kod čivutina Arona, zapečaćeno. — Imate li mustre od njega? — Imamo. — Da vidim. — Sad će o’de biti. Čamča oslovi Krečara da donese zapečaćenu bocu. Krečar pokloni se i ode.
Pozivam vas sutra na ručak, da budete moji gosti. — Oprostiti, іllustrіssіme domіne, imamo još jednoga saputnika; njega bi morali u meani kod Arona ostaviti. — A ko je to? — Jedan šljahtec iz Mađarske.
Tojest kažem dućan, ali tu podrazumevam i birtiju. Kad Pera nije za to, moram se za drugog pobrinuti. Imamo devojku na udaju, Lenku, pa kako bi bilo da je udamo, tojest da zeta u dućan dovedemo, kakvog dobrog momka?
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
u svom Rječniku navodi običaj u Crnoj Gori da roditelji hrišćani daju svojoj deci, kao nadimak, prava turska imena, te imamo ovakva neobična imena i prezimena: Mustafa Vuksanović, Murat Vuković, Ramo Lazarević, Turčin Petrović i sl.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
završetku velike istorijske književnosti, a na početku naše sopstvene – beznačajne, pišemo knjigu koju bismo voleli da imamo u ruci u nekom malom provincijskom gradiću, u vreme predugih kiša i blata na drumu. Sami smo protiv svih.
Otkad to nisam jeo! — Moraćete malo da sačekate... rekao je kelner. Carske mrvice se prave... — Ne mari, imamo mnogo vremena pred sobom... — reče pobednički.
—Dobro je što nismo naručili biftek! —Zašto? — začudi se šef… Imamo odlično meso! —Ali morali biste pre toga da organizujete malu koridu! — Vi imate smisla za šalu! — pohvali ga šef.
On joj se stidljivo osmehnu i sleže ramenima. —Otišli su da ga zovu... — vrati se Pop. — Daj mi grudvu! —Kad imamo voz? —U šesnaest i četrdeset. —Ima vremena . . . —Kad pomislim samo gde nam deca žive! — reče Pop.
« Oh, bože! Dosta mi vas je svih! Jedva čekam da se istuširam i legnem... – Ko ti brani da se tuširaš u vikendici'? Imamo tuš … – Ali nemamo vode! To jest, imamo je samo za pokazivanje, kad dođu gosti: »Izvolite, istuširajte se!
– Ko ti brani da se tuširaš u vikendici'? Imamo tuš … – Ali nemamo vode! To jest, imamo je samo za pokazivanje, kad dođu gosti: »Izvolite, istuširajte se! Ugradili smo cisternu za kišnicu.« A frižider?
Matavulj, Simo - USKOK
Ona prihvati: — Dobar ni došao i s anđelom došao! — Uđi, gospodine — reče knez. — Dom je božji i tvoj. Što imamo, dijelićemo! Hljeba i soli biće, a najviše dobre volje i ljubavi, koja se podijeliti ne može!
Vladika je od Petrovića. U svakom plemenu ima vojvoda, knez, serdar i barjaktar. Mi obaška imamo i guvernadura. Eto ti! — Ma je li vladika kao kralj njeki, kao princip?
— Odakle su bravi? — Od onijeh s Uganja — prihvati đakon. — Ja sam ih zapisao. — Hljeba imaš dosta? — Imamo preko trideset pogača. — Dakle, hoće li biti jela za dvadeset ljudi, osim nas domaćih? — Biće!
dopunjavati, samo kad bi koji suviše digao glas glavari ga opominjahu blago: „Neka, polako, sve će se razabrati, imamo kad!
Uz vladiku doručkova se brzo i bez razgovora. Kad ustadoše, vladika će Janku: — U ime božje, počeću s tobom! Imamo da odgovorimo onijema dolje na dva-tri akta. Prije toga, ja ću se prošetati, a ti možeš pročitati spise!
— Ja se čudim što uopšte ne pišete naški? — Zato ne, što i mi često imamo potrebu od njih, pa kad im pišemo naški, onda vazda otežu odgovorom, izgovarajući se da im nema ko prevoditi.
— viknu naprasiti Krcun. — Izvući će ga!... Odnijeće ga! — Dolje, Krcune! — viknu mu vođ — dolje!... Imamo vremena!... Neće izmaći! Pun’te!... — Ha, ko je Njeguš za mnom!
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
(Odu svi troje u drugu sobu. Devojka ostavi služavnik na astal, pak sedne spram mladoženje.) DEVOJKA: Lepo vreme imamo. MLADOŽENjA: Vrlo lepo (Počivatelna.) Kako se unterhaltujete ovde? DEVOJKA: Dosta rđavo.
DEVOJKA: Ja ću skočiti u bunar od sramote. MATI: E, vidiš, ćerko, čuvajmo ono što imamo u ruci. Šta fali ovom? DEVOJKA: Ne fali mu ništa, al bi volila za Marića.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
ublažiti podsećanjem da je dečje emotivno i duševno iskustvo osnova od koje smo svi pošli, te da, i kao odrasli, često imamo i potreba i razloga da se tom iskustvu vraćamo.
(Rade s Brdara) Ovde, prosto, imamo jezgrovitu definiciju odrednice najmenik; Vuk bi je, takvu kakva je, uneo u svoj Rječnik.
U oba postupka izdvaja se ono što je neobično, ljupko, nefunkcionalno; i u jednom i u drugom slučaju imamo „nerazumevanje” pravih uzroka nekih pojava; humoristička vizija, kao i čista pesnička slika, postoje tako što ne
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ŠERBULIĆ: Ostavimo se toga; nego šta ćemo s magistratom koji neće da publicira punktove? SMRDIĆ: Da se zbaci. Imamo mi bolji patriota u varoši. Evo gospodin Žutilov bio je notaroš u varmeđi; zašto ne bi mogo biti birov?
Ne pokazuje li to da magistrat ne drži sa slobodom? ŠERBULIĆ: Tako je. Da se zbaci, da se zbaci! Imamo mi bolji ljudi. ŽUTILOV: Sad treba da dođu u službe samo liberalci. ŠERBULIĆ.: Tako je!
ŽUTILOV: Gospodin Lepršić, to ćete zadržati kad bude crkvena skupština. Sad imamo posla sa praznovanjem slobode. LEPRŠIĆ: Zar vi mislite da Srbin nije sazreo za slobodu?
MILČIKA: Nije. Zašto tako hitno? ŠERBULIĆ: Imamo važna posla. MILČIKA: Vi ste se pri cepanju protokola baš pokazali. ŠERBULIĆ: Da, protokola, protokola.
ŠERBULIĆ: I treba da bude. Samo da ne iziđe otkud inkvizicija. LEPRŠIĆ: Šta vi tu snivate o inkviziciji? Vojvodu imamo, vojvodina je potvrđena, sad jošt barjak na crkvu, pa gotov posao!
GAVRILOVIĆ: Ostavite se sad toga, imamo drugu nevolju. Sentomaš je pao. SVI (uplašeno): Šta? GAVRILOVIĆ: Patrijarh je u ponoći ostavio Bečkerek i otišao u
Ne, u kom vri srpska krv, na oružije! ŠERBULIĆ: Na oružje, makar svi izginuli! SMRDIĆ: Tako i jeste. Šta se imamo bojati? LEPRŠIĆ: Gdi su ti Madžari, neka dođu samo! SMRDIĆ: Dajte ovamo Nađ Pala da mu sečemo duvan na glavi.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
njegovom šarenilu i obilju, on je dao najveću galeriju tipova u srpskoj književnosti, najveću socijalnu panoramu koju mi imamo. Realist je bio i po izvesnoj hladnoći, uzdržljivosti, gotovo bezličnosti, kojom je prikazivao život.
Sremac, Stevan - PROZA
— povikaše svi. — Mir! Jedan neka govori. — Sreda, gospodine! — ustade jedan i reče. — E, lepo, danas, dakle, imamo u trećem i četvrtom razredu: srpski jezik, lepo pisanje, hrišćansku nauku, i istoriju Srba. Otpoče s decom gramatiku.
po kojima se poznaje koza, i ostavio je — da bi se samostalno razvijalo mišljenje u dece — da ona sama kažu kakvu sve imamo korist od jarca, i sa njim je završio predavanje.
Radičević, Branko - PESME
III Mile đipa, oće da utuče, Miruj more, izešće te Vuče. IV Al' valjane mi imamo glave, Šteta samo što su nam bez glave. (1847, 11.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Druže moj mili, jesu nas opljačkali ovi dolje dušmani, pravo ti kažeš. Nećemo im vratiti da sto ruku imamo. Vačkonja se sumnjičavo zagleda u bezimena noćnika. Majke mi božije, imaš ti sto i trideset ruku.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
I Hasanaga, kažeš, potpisao? I sad je sve u redu, možemo i da pevamo, imamo ilmi-haber? A šta ću s njim? Pokaži mi taj ilmi-haber, Alaha ti! Može li on na ranu da se privije?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Posle se ti probudiš i onda večeramo. Tvoja mati donese što god od vaše kuće, a i s onim što mi imamo, večeramo zajedno.
Evo, baš kad hoćeš — viknuh i bacih tabake. — Bataliću školu. Eto, svršio sam! — Ne, ne... ne boj se ti, čedo. Imamo još. Dao Bog. Ne ljuti se. Oh, što ja prokleta? Ne ljuti se ti. Znaš, kad je čovek star on se podetinji.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
i polze: Sad već savršeno znam kakovih pripovijetki narodnih Vi želite, i ja Vas uvjeravam da ih mi (Srblji) dosta imamo« (Vukovo pismo iz Karlovaca 16/28 juna 1815). Tako se za srpsku književnost začedila narodna pripovetka.
Ima ovamo jedan zmajevski car, pa s nama često ima rat, i sad skoro imamo rok da se udarimo; pa kad se god pobijemo, svu nas trojicu nadbije, i što uteče u ovu jazbinu ono ostane.
Oni odmah pođoše i uljegoše pred kralja. Kralj ih upita što su došli. Grbo odgovori: — Svijetli kralju, imamo kod kuće stara oca, pa ga ne moremo hraniti, jer nemamo šta raditi, pa smo došli kod tebe da štogod zaradimo.
Sunčeva mati zapita ji lepo: — Imate li vi, deco, svoju rođenu majku? Ovi odgovore: — Imamo, dakako! Eno je kod kuće. A sunčeva ji mati opravi kući i rekne im: — Idite vi, draga deco, k vajnoj majci.
Još kad spavamo svaki imamo svoj sanduk, pa se u sanduk zatvorimo, da nam ne bi uši poizodgrizalo. Onda se gospodar od galije seti svoga za
CIGANSKA PORODICA Grijala se zimi pokraj vatre ciganska familja. Rekne domaćica: — Eh, da imamo masla, kao što nemamo brašna, pa bismo uzajmili u selu tavu, te bismo načinili gospocku pitu.
CIGANSKA PORODICA: Prvo je objavio Vuk St. Karadžić u svom cetinjskom izdanju narodnih poslovica 1836, tumačeći: „Da imamo masla, kako nemamo brašna, pa bismo posudili u selu tepsiju, te bismo načinili pitu“, a potom Vuk Vrčević u svojoj
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
SOFIJA: Čuješ, Makso: čovek ne može da živi osim ljudi. Što sav svet radi, moramo raditi i mi. Vidiš, mi imamo dece. MAKSIM: Pak? SOFIJA: Pa treba da se s ljudma mešamo.
PIJADA (smeši se): Muz neka se stara. STANIJA: Kad je lud, neka se stara, a vi da prekrstite ruke. PIJADA: E, imamo i mi dosta posla: da slingujemo, da stikujemo, da heklujemo. STANIJA: Tako, tako, samo lakrdije.
— sad dokumenta protiv vas imati. ANICA: Kažem vam, ja neću dekumente. ADVOKAT: Imamo exempla da je mlogo puta parѕ trіumphanѕ pala i reeksekvirata bila.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Mislim, niko ih ne bije po ušima da se sami uvaljuju u to. Učite tako da mi imamo najviše planine, najviše bakra, najbrže reke, najlepše more, najveće količine aluminijuma, najbrže sportiste,
Zatim pročitate da imamo najviše svega i ne dođete ni do kraja članka, kad ono, cap — nestalo struje! Kriza ne znam ni ja čega smenjuje krizu ne
koje ispadaju sa onog tricikla (oduvek smo u familiji obožavali da mažnjavamo kojekuda pepeljare, pa danas verovatno imamo najbogatiju zbirku ovih predmeta u severoistočnom delu zemlje), pored zimskih kaputa koji izviruju na sve strane, pored
se letnji vetar ludira i igra šuge sa starim novinama; oću da kažem (ako možete da me pratite), ukoliko mi Beograđanke imamo nekog stila, i štatijaznam, onda valjda negde mora da postoji i naš vlastiti stil u odevanju, neki sistem, oću da kažem,
“ A Smrt odgovori, pazi sad: „Nisam ga ja uplašila, samo sam se začudila otkud on u Buhari kad večeras imamo sastanak u Samari?“ — Sjajna priča za laku noć, nema šta! — Koliko ti je godina? — upita Mišelino.
Dokle ćemo ih uvoziti, pitam, kada imamo naše zdrave sireve? Jer, moj slučaj nije usamljen, druže uredniče; prošle godine moja žena je kupila u istoj
Najzad, kad matori oko dvojke uspe da se pre svih nas ubaci u onu jedinu fotelju koju imamo, taman u trenutku kada je otvorio novine, njegova dugogodišnja ljubav, a moja maman, utvrđuje da joj je dete (to, ja!
a onda nas iza okuke sačekuje ponovo još jedan ponedeljak i uskoro je pred nama opet nov provod — sledeća nedelja! Imamo zbog čega da živimo, imamo šta da čekamo!
Imamo zbog čega da živimo, imamo šta da čekamo! I tako sve do komunizma, kada će, po rečima moje istoričarke, svaki dan biti praznik!
Za njom, u ogromnim količinama, stiže i lova. Matori otvara vrata nogama. Imamo šta i da vidimo: iz ruku mu se prosipaju vodopadi najnepotrebnijih stvari na svetu!
duvan „Klan“ i švajcarske čokolade bajate tri i po godine, strana pića i nova stolica za ljuljanje, pegla, mada već imamo četiri komada, sprejovi koji mirišu na borovinu i provincijske bioskope, budilnik, mada već imamo dva, na kraju —
pegla, mada već imamo četiri komada, sprejovi koji mirišu na borovinu i provincijske bioskope, budilnik, mada već imamo dva, na kraju — grozno netalentovan pejzaž u ulju, koji mu je uvaljao neki šmeker-slikar, kada je osetio da je matori
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Vječno su vrapci skitnice gole, pa dobrog Ćosu povazdan mole: „Uzajmi, Ćoso, bar zrno koje, imamo mnogo dječice svoje, u svakog uvijek otvoren kljun, al nikad pun.
Vagoni ovi za neko selo trista plugova vuku, drugi u Zagreb sa žitom jure, treći — u Banjaluku. Imamo najzad paket mali, pazite ko ga šalje: „Unuku Živku od baba Cane, Šabac“ . . . i tako dalje.
NA TRI SPRATA Našega starog doktora Jana telefon zove s Kalemegdana: „Doktore dragi, hitno je vrlo, imamo gosta, boli ga grlo!“ „Imate gosta? da nije stranac?“ „Pravo ste rekli. Jest, Afrikanac!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
3atim skoro istoga dana svi odu; ali za to vreme imamo posla od ujutru do uveče. — Retko je odakle ovako divan izgled na jezero.
Hoćete li sada da prošetate? Voleo bih da vam pokažem ribnjake, ako hoćete. — Vrlo dobro. Imamo i inače još dobar sat do ručka. — Čekajte da doguram barku. Pazite! — Niste u ribolovu? — Ne, čekao sam brata i oca.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Ili je taj pravi protivnik svetog — jednostavan, razborit, nezamrsiv? Ponekad imamo nejasno osećanje istine. Ponekad imamo jasno osećanje ne-istine. Ali nikad nemamo jasno osećanje da je istina istinita.
Ili je taj pravi protivnik svetog — jednostavan, razborit, nezamrsiv? Ponekad imamo nejasno osećanje istine. Ponekad imamo jasno osećanje ne-istine. Ali nikad nemamo jasno osećanje da je istina istinita.
Ponekad imamo jasno osećanje ne-istine. Ali nikad nemamo jasno osećanje da je istina istinita. Niti imamo nejasno osećanje da nema neistine. Sve se mora dokazati: istina neizvesnom istinom, a neistina izvesnom neistinom.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
ADVOKAT: Pa imamo vremena za to. DANICA: Ipak, da svršimo. Tetka me je naročito molila. (Čuju se glasovi iz sobe.) ADVOKAT: To su
) Evo ih! Ja ću se radije udaljiti. Doviđenja! (Pođe.) DANICA: A tetkini računi? ADVOKAT: Rekao sam vam već, imamo vremena za to! (Ode.) DANICA (uzima ponovo služavnik).
TETKA: Ostavi, dete, tu brigu; imamo dosta drugih na vratu. Nego, uzmi taj služavnik pa 'ajde. Kafa se potpuno ohladila, a, veliš, neće ni da je piju.
AGATON: A gde ti je Proka? GINA: On ode u opštinu da potraži pravnoga referenta da ga pripita: imamo li mi prava daa se uselimo ovde u kuću? AGATON: Šta ima to da pita? MIĆA: To se samo po sebi razume.
MIĆA: Ja mislim da mi kao familija imamo pravo da se uselimo? AGATON: Pa, kako da vam kažem; u tom pogledu je zakon vrlo rastegljiv; može da bude ovako, a može
AGATON: Gotovo i treba da se zberemo, jer imamo zajedničku nevolju da zbrinemo. TRIFUN: E, a koju to? AGATON: E, pa tu što ste svi potegli pa se uselili ovde.
VIDA: Reci mu da smo se mi ovde uselili kao familija; nismo mi tuđinci s ulice. SIMKA: I valjda imamo preča prava nego tetka. MIĆA: Recite mu, prijatelj-Agatone, da smo mi naslednici.
AGATON: E, pa ti opet! Šta hoćeš, celog života valjda da sediš na balkonu? Imamo pravo da sedimo dok se ne otvori testament, a tada ostaje ovde onaj koji nasledi kuću. MIĆA: Razume se!
SVI: Hoćemo svi da nam se objasni. PROKA: Inače nećemo da se selimo odavde; ako ti imaš prava da sediš, onda imamo i mi! SVI: Tako je! Nećemo da se selimo! (Svi puštaju kofere na zemlju.) AGATON: Pa šta, kog đavola, da vam objasnim?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Okolo su čučali vojnici. — E pa, znaš, i pravo je da i vi malo omirišete barut. — Ama, imamo i mi toga... — Znam, znam, samo malo drukčije. Ja, kada se nađem u visini baterije, za mene rat prestaje...
Pored nas promiču zabrani, njive, sela i već ugledasmo pred nama blagu uzvišicu. Zaradovasmo se ovom brežuljku, da bar imamo kakav vidik pred sobom. Posle pola časa baterija skrenu uzbrdo, zađosmo levo i ispred jedne vrzine zastadosmo.
Mi ne znamo njihova balistička svojstva. I sutra, kad zrno padne u naš rov, onda će mene pod sud. Molim vas, sada imamo tri vrste municije: srpsku, francusku i rusku.
Dejstvo je poražavajuće. Smederevo su Nemci već zauzeli i borbe se vode sada na našoj strani. Slušamo i ćutimo... Imamo utisak kao da smo razapeti, a nešto moćno i teško navalilo se na naša slaba pleća...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Za vodu te ne pitam s toga, što znam da je imaš besplatno. — E, nemoj baš tako, bratiću. Imamo i Mi po nešto, i ako smo sirotinja. Tako je to. Gojko razvukao usta u širok sladak smeh, a glavu okrenuo u stranu.
u šali pomenu, kako Gojko ima manje dece od nje, i smejući se reče: »Ništa, ja ću njemu pokloniti devetoricu, pa onda da imamo oboje po pedeset đaka.
— Čekaj, stani... za Boga!... Pa tek sad imamo da razgovaramo, viknu Gojko živo, opazivši da se ona okreće vratima. On pritrča i uze je za rame.
— Da li da pošljemo na stanicu za meso ? zapitala bi ga ona jutrom. — Kako hoćeš, ali gotovo ... imamo mlada sira, luka, jaja, šta ćeš više. Nek ostane koja krajcara za brata.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Imate li ausvajs, ili nemate? JELISAVETA: Ja uopšte ne vidim kakve veze mi, kao glumci, imamo s takvim stvarima! Milun: Ja ću da ti pokažem kakve imate veze! Napred! SOFIJA: Kuda nas vodite?
) VASILIJE: Treba da budemo srećni što imamo i ovo pozorište! SOFIJA: Jako pozorište! Tri daske preko dva bureta! VASILIJE: Misliš da je to malo?
Da je sreće, sam bi se setio! A ne da mi mislimo umesto vas! VASILIJE: Ali mi imamo dozvolu! Policijski službenik ne može da poništi dozvolu vrhovnog vojnog zapovednika! MILUN: Daj da vidim tu dozvolu!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Takva je bila Austrija. Udine, u Italiji, prazno je još porušeno, a nema ni jedan prozor. Mi, oficiri, međutim, imamo svoj hotel, i restoran, i pozorište. Operetu, iz Beča. Imamo i svoj bordel.
Mi, oficiri, međutim, imamo svoj hotel, i restoran, i pozorište. Operetu, iz Beča. Imamo i svoj bordel. Kažu da ima dva ulaza, jedan za činove do majora. Drugi za više od majora.
Pukovska trpezarija je raskošna, kao da smo ušli u Veneciju. Imamo pet jela, i sladoled, na kraju. Kod stola nikako mi ne uspeva da zapodenem razgovor sa susedima, ni prekoputa, ni
Velim, meni je to svejedno. Veli, onda ovo drugo. Tako se opet vraćam u Udine. Imamo operetu. Zatim putujem u Opatiju. Zaboravio sam da mu vratim onu knjigu.
ruke železničarsku traku i dužnost da sa četiri vojnika pregledam vozove između Pešte i Beča, na stanici u Komoranu. Imamo mnogo dezertera, pa čak i oficira, koji idu u Beč sa papirima koji nisu u redu.
Upadaju neki mornari i viču: „Svi oficiri, napolje!“ Imamo da predamo sve stvari koje su državne. Na novoj rumunskoj granici, vele, Mađare koji se vraćaju iz rata skidaju do
Mada i mi „najnoviji“, imamo razume se, svoje intensije u književnosti, ne mogu o njima da govorim bez zbunjenosti, jer, prvo: drugi, oduševljeniji od
Ako ga još nismo izrazili, imamo ga, neposredno, u sebi. Iz mase, iz zemlje, iz vremena našeg, prelazi na nas. Ne da se ugušiti!
Ono Aristotelovo: kad smo budni imamo svi isti svet, a kad sanjamo svako svoj! Sad bi trebalo da se upustim u metričke diskusije.
Ljubite sebe. Neka nestane ona životinjska „slovenska“ žeđ za obožavanjem. Ja, prečanin, izučen, vrlo dobro znam sa kim imamo posla. Dobili smo olupane čamce, mesto flote. Pokušavaju da naprave dunavsku federaciju.
Ja znam samo da, ako baš treba nekog voleti, onda ću vodati one koji su najviše patili. A to smo, zasad, izgleda, mi. Imamo trista hiljada Švaba. Ja obožavam njihove socijaliste. Samo im ne verujem, i malo ih se gadim.
Pred veče, bataljon silazi u Mostar, kroz glavnu ulicu. Pošto u logoru imamo svakojaki škart, dezertere, zabušante, zatvorenike, komandir sve uzima vrlo strogo i naređuje stav mirno, da vojnici
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Došli ste nam kao poručeni, verujte! — uzviknu taj viši činovnik oduševljeno. Mene to još više zbuni. — Imamo jedno upražnjeno mesto za konzula.
Za ostala mesta imamo, dao bog, strance. Imamo Jevreje, Grke, Cincare (otud oni?!)... A koje ste vi narodnosti, ako smem pitati?
Za ostala mesta imamo, dao bog, strance. Imamo Jevreje, Grke, Cincare (otud oni?!)... A koje ste vi narodnosti, ako smem pitati?
Ministar poćuta malo, pa produži: — O ovome treba da razmislite, gospodine! Taj zakon, kojim imamo prava da kažnjavamo svakog ako nepravilno upotrebljava reči i pravi gramatičke pogreške, ima neocenjive vrednosti još i
— Tako je! Narod ima sve slobode, ali ih ne upotrebljava! Upravo, kako da vam kažem, mi, znate, imamo nove, slobodoumne zakone, koji treba da važe; ali nekako, po navici, a i radije, da vidite, upotrebljavamo stare zakone.
— Koliko ih imate sada? — upitam. — Imamo ih dosta, bogu hvala, ali ovo se mora učiniti radi ugleda zemlje. Zamislite samo kako to zvuči: osamdeset generala za
Referat ovako počinje: „Glavnom prosvetnom savetu: Razmotrili smo i proučili akt direktora ....ske gimnazije i imamo čast podneti Savetu sledeće svoje mišljenje: Sve u prirodi podložno je zakonu postupnog razvijanja i usavršavanja.
— No, hvala bogu! — uzviknu predsednik sav znojav, zamoren; sad ih imamo osmoricu. Dok se predsednik i vlada objasniše s osmim opozicionarom, te ga jedva privoleše, ona sedmorica sedoše.
Tad sam video da i mi Srbi imamo dispozicije vrlo jake da jednog dana postanemo ovako srećan narod, a u tome nam idu na ruku i same prilike naše.
— Znaš li šta je novo? — upita jedan. — Imamo naučnika! — odgovori drugi. — More, to je staro, nego dobio naučnik kritičara! — Taman posla! Koja je opet to budala?
I političar, i ekonom, i industrijalac, svaki je morao propasti. Setim se jednog poznanika, Srbina, i mi ih imamo takvih dosta.
I naši su stari junaci, i oni su umirali na kolu za slobodu; i mi imamo junačku prošlost i Kosovo. Svega me obuze narodni ponos i sujeta da osvetlam obraz svoga roda, i jurnem pred sudnicu,
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
kod nas, Bogu hvala, sve ide mirno i po zakonu. Ako se poneki put Saruk ili ti njemu podobni malo izlanu, — mi imamo opštinsku vlast, koja ga može dobro stegnuti... — Pa, šta velite, ljudi? — reče gospodin Burmaz posle dugog ćutanja.
Vi ste ga izbacivali iz najvišeg prosvetnog zavoda, a mi danas, za sve što ćete videti, imamo da blagodarimo samo njegovom kolosalnom umu i čeličnoj volji.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Pa dosta, brate, ima nas još u ovoj Srbiji koji imamo rođake za službu i pobake na robiji i kuće za prodaju! Je l' tako? JEVREM: Tako je!
SPIRA: Znam, al' kad zineš, a ti ne znaš da se zaustaviš. JEVREM: Dosta, čekajte! Imamo mi, brate, i druga posla, a ne vas da slušamo! (Mladenu.) Na sad, da nosiš ovu depešu na telegraf!
Tražimo te po celoj kući... SPIRA: Imamo važan razgovor s tobom. SPIRINICA (Spiri): Ama, ostavi me da govorim, kad sam već počela!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
A zar sme drukčije da bude?! Zar ne? Jeste! Mali uzroci ali često velike posledice. U svakom slučaju imamo nadu, — ne, to je malo, imamo pravo da računamo na vaše razbiranje i saučešće.
! Zar ne? Jeste! Mali uzroci ali često velike posledice. U svakom slučaju imamo nadu, — ne, to je malo, imamo pravo da računamo na vaše razbiranje i saučešće. Bilo dobro, bilo zlo — vi nas morate čuti.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
A lepo joj je rekla: „Požuri, nije daleko; Pazi na tramvaj, okreni se na sve strane; Danas nemoj kupovati mleko — Imamo previše hrane.” I dok joj je nameštala na haljinici broš, Dodala je još: „Čika-Miti prvo kaži: Dobar dan.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
SERDAR VUKOTA Danu pričaj koji što ste došli, da idemo, da ne zamrčemo. JEDAN CUCA Pričaćemo, a imamo dosta! Prosta sablja po sto putah turska, od Kosova koja nas siječe, pri zlu tome, ako je istina.
BABA Jesam, kneže, nije fajde kriti. KNEZ JANKO A kako se gradite vještice? BABA Mi imamo jednu travu za to, pa tu travu u lonac svarimo, iz lonca se redom namažemo; iza toga budemo vještice.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Da ti dâ tata. — Imamo, imamo, tato. | — Ama ne to. Nego za tebe, da svoje pare imaš, pa ako ti što treba, što zaželiš, da kupiš sebi.
Da ti dâ tata. — Imamo, imamo, tato. | — Ama ne to. Nego za tebe, da svoje pare imaš, pa ako ti što treba, što zaželiš, da kupiš sebi.
sanjivo, malaksalo, ali odlučno poče: — Marko — ali se brzo trže i popravi — gazda Marko — ako smo i Cigani, i mi duše imamo. Ne može se više. Ne može se, i sam vidiš.
Pandurović, Sima - PESME
Kad nepokretnog i večnog sna krila Prime naša tela hladna, trošna, bôna, Ispišite da je sudbina nam bila Da imamo moćni presto faraona; Pokopajte nas, verni, ukraj Nila, U grobnicu tihu, mračnu i duboku, Sumornu k’o dušâ put
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Evo večernji hlad“, primjeti Radoje, „no imamo li mi časova dogovora oko ove naše rabote, jer smo mi i umorni pa bi malo počinuli“. „Vaistinu lezite!
„Šta bi, zaboga?“ zapita Petar u čudu. Svi ostali obrnuše se k Joki. „A eto, imamo ranjenika u kući!“ odgovori ona. „Ranjenika? koga? ko vi je ranjen?“ stadoše pitati svi jedanak. „Čovjek jedan!“ „Koji?
“ „Da ti je sreti put!“ rekoše mu. „E, pohitajte, živnite, Joke! da se ranije ruča, e ćemo u sretanje, pa imamo kad nadoknaditi!“ reče serdar. „Tako je! tako!“ povladiše ostali.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Kao što je to slučaj i kod narodnih pesama, i kod zdravica imamo čest pojav opštih mesta. Ne retko one iz ozbiljnog, uzvišenog tona mogu da skliznu i pređu u šalu, podsmeh, pa čak i
Prave profane scenske imitativne prikaze imamo najviše za vreme poklada („Bele nedelje“), kada se javljaju „maškare“ („maske“), kad se vode svatovi sa nevestom (muško
Kao što i za čauševu svatovsku glumu imamo naročite tekstove, tako njih imamo i za druga scenska izvođenja, ali ima i takvih dramskih tekstova koji se
Kao što i za čauševu svatovsku glumu imamo naročite tekstove, tako njih imamo i za druga scenska izvođenja, ali ima i takvih dramskih tekstova koji se interpretiraju samo kao scenski dijaloški
Škakljiv sam oko vrata. — Rekao Ciganin kad su ga osudili na vješala. Da imamo masla, kako nemamo brašna, pa bismo posudili u selu tepsiju, te bismo načinili pitu.
(Da umre) 303 — Šta čoveka ćelavim čini? (Kosa) 304 — Što baš onda opada kada raste? (Čovekov život) 305 — Što mi imamo, a bog ne ima? (Sebi ravna) 306 — Što rade svi ljudi zajedno? (Dišu) 307 — Što sve ljude jednake čini?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Ima ovamo jedan zmajevski car, pa s nama često ima rat, i sad skoro imamo rok da se udarimo; pa kad se god pobijemo, svu nas trojicu nadbije, i što uteče u ovu jazbinu ono ostane.
Još kad spavamo svaki imamo svoj sanduk, pa se u sanduk zatvorimo, da nam ne bi uši poizodgrizalo.” Onda se gospodar od galije seti svoga za
Onda ga sin zapita: „Možemo li noćiti | ovde?” A otac mu odgovori: „Drage volje, ali imamo veselje 80 u kući, a nemamo mnogo soba, pa će vam prosti ljudi zaglušati i vikom dosađivati.
” A onaj mu odgovori: „Za što ne bi bilo, kad nam je svaka godina rodna i svega imamo izobila.” Kad iziđe iza sela, nađe na putu dve kučke gde se kolju jednako; pa ih stane razvađati, ali ne mogavši ih
u onoj mišjoj haljini, pođu da pucaju na nju, ali carski sin ne dade: „Nemojte“ reče, „već da je vodimo dvoru, da imamo što niko nema.“ Kad je izvedu iz drveta na polje, zapitaju je: „Ko si?“ A ona odgovori: „Ne znam.
Sveti Sava - SABRANA DELA
Na trećem času, i na šestom i na devetom pevamo po tri katizme psaltira, sa metanijima, kao što imamo običaj. Na svakom početku, na „Priđite, poklonimo se“, po tri metanija.
U subotu veče biva, kao što imamo običaj, agripnija. A ovo pevamo na agripijini: kada se kaže „Trisveto“ i „Pomiluj me, Bože“, i potom pojemo kanon
I potom kanon vaskrsni, kao što imamo običaj, i svetom — ako imaš. I potom se svršava kao što treba. A svete i božastvene liturgije prema mogućnosti da se
I ovo je vest koji čuh od njega i povedam vam da je Bog svetlost i da tame u njemu nema. Ako kažem da zajednicu sa njim imamo, a u tami hodimo, lažemo i ne tvorimo istinu.
Ako li u svetlosti njegovoj hodimo i zapovesti njegove čuvamo, da je i sam svetlost, zajednicu imamo sa njim. I krv Isusa Hrista, Sina njegovog, očišćava nas od svakog greha.“ (I Jn.
“ (І Jn. 3, 16) „Ako zapovesti njegove sačuvamo, i ugodno pred njim činimo. Ovo je zapovest njegova da veru imamo u Sina njegovog Isusa Hrista i da volimo jedan drugoga. Ko sačuva zapovesti njegove, u njemu prebiva, i ovaj u njemu.
Jer ko ne voli brata svoga koga vidi, kako može voleti Boga koga ne vidi? I ovu zapovest imamo od njega, da koji voli Boga, da voli i brata svoga. I svaki koji veruje da je Isus Hristos Sin Božiji, od Boga je rođen.
Ovo nam treba, ljubljena braćo moja, brinuti i pomišljati, u ovom živeti, jer smo van sveta, jer život na nebesima imamo, (Flb.
zastupništvom, mati Božija, ne daj me da usnim u grehovnoj smrti, predstatelja te i nastavnika svojemu životu svi imamo!
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Prilazi mu Ikonija.) IKONIJA: Oćete nešto da naručite? NEPOZNATI: Nešto bi večero. IKONIJA: Od čorbi imamo paradajzčorbu, i krompirčorbu. Onda škembiće u saftu, sladak kupus sa kožuricom, i pasulj sa svinjskim ušima.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ljudi smo slovesni, umom i razumom od boga o[b]dareni, a pritom imamo u ruku enanđelije Hristovo i apostolske nauke. Što je, dakle, potreba da nas drugi za nos vuku?
Mi imamo baš ukraj varoši jedan manastirić Svetoga Nikole; deset kaluđera mo|gli bi u njemu lepo živiti, a nejmamo nego ciglo jed
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Mi jesmo u njegovoj kući, ali smo se radi tebeka skupili, i ja imam tebika da rečem ništo u ime sviju, jer imamo dogovor. — Taa-ko! — reče Brne, povrnuvši se maličak. — Tako je! tako! — zagrajaše svi. — Dakle, jevo šta je.
Ta ti znaš kako je strašljiv... Nego, jopet, o tome se dâ razgovarati. Vidićemo poslin, imamo kad!... Bakonja dočeka drugove, što ’no se kaže, kao ozebao sunce.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
pravilo biću sačinimo i gordosti metnemo granicu, da s gordijem vlacem nebesnijem dijelimo vladu i mogućstvo, da imamo svi jednaka prava.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Takav dokaz je, kao što većina od vas već zna, naročito jednostavan kad imamo posla sa ravnokrakim pravouglim trouglom.
i progovori svečanim glasom: „Tebi mudri i silni zaštitniče zakona i tvojem zauzimanju za nas kod boga mora, imamo da zablagodarimo za ovaj prebogati lov.
Ovde, Dakle, imamo pred sobom slučaj totalnog pomračenja Meseca, zbog čega sam Mesečevu ploču obojio crnom bojom. No pre no što je ušao u
„Sigurno!“ „Kako da ga stvorim i opremim? - Mi imamo ovde žita, drva, vune i ribe u izobilju, ali nemamo kujundžija i tkača koji bi se mogli meriti sa aleksandriskima i
„Toliko? - Pa to je vrlo malo!“ „Pa i nije. Kada se vredno radi, zarade se lepe pare, a pri tom imamo čist račun. U ostalom, ne radimo za novac, već uživamo u tome što svojim radom služimo nauci“.
“ Falkenbergu ne umače ovaj razgovor. On pogleda u tu dvojicu, pa reče: „No pre svega, potrebno je da imamo pouzdanje u sebe same, da činimo svoju dužnost i da smo uvek spremni pokazati zube neprijatelju“.
po varoši kod zlatara i kupi dva zlatna veridbena prstena; zatrebaće ti, nadam se, uskoro, a treba ih nabaviti dok još imamo para“. Sin je pogleda sažaljivo. „Bojim se, majko, da od toga neće ništa biti“.
„Ne“, odgovara mu Lagranž, „to ne mogu biti jednostavni, pravilni, talasi, jer ovde imamo usled onih triju astronomskih elemenata, tri razne vrste talasa koji se, kako se kad desi, uzajamno pojačavaju ili
Načinih preplašeno lice. „Pa da li imamo da očekujemo opet takvu strašnu katastrofu?“ „Za sada još ne. Spavajte bezbrižno, gospodine carski savetniče!
Ovde provodim sve dane svoga života“. „Imate li porodicu?“ „Samo svoju dobru ženu. Imamo ovde i mali stan, dovoljan za naš puritanski način života.
“, rekoh im, „još nešto. Pošto je, kao što vam rekoh, ovo arapska igra, treba nam i peščana pustinja“. „I nju imamo!“ „Naše igralište prekriveno je peskom“ -„Prava pravcata pustinja!“ „Baš kao na slici što visi u dedicinoj sobi!
“ „Baš kao na slici što visi u dedicinoj sobi!“, vikahu oni u isti mah. „Sad imamo sve što treba, pođimo onamo!“ Oni cupkahu od radosti i nestrpljenja. „Ali, deco!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Iza Ferizovića, možda neposredno na južnoj ivici njegovoj, bila im je nesumnjivo plasirana i artiljerija. Koga imamo pred sobom — pitao sam se neprestano. Ali to je pitanje za mene ostalo tajna.
Na ovo mi je ona odgovorila da još puno imamo da putujemo, samo ako dotle ne budemo spavali, i da ona ne bi htela da i drugu polovinu puta prospavamo.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A što se tiče onih Mama-Jumba, vjeruj mi da ih, ko više ko manje, svi imamo. U vidu nekakvih šašavih fantoma, nemoćno poletnih krilatih gmazova, infantilnih maloumnosti, ili u vidu inkubusa,
krilatih gmazova, infantilnih maloumnosti, ili u vidu inkubusa, mutnih potkožnih zebnja, kompleksa, nesigurnosti — ali imamo ih svi! Prekinuo je miješanje u avanu i izazovno se naslonio na tezgu.
pogotovu ako uspijemo da pri tom ni najmanje ne taknemo nijednu emotivnu žicu u čovjeku, tad će to biti dokaz da u sebi imamo obilato analizatorskog štofa, scilicet talenta. I tek tad ćemo eventualno zaslužiti ime literate-analizatora.
Među muzičkim djelima ima mnogo plesnih forma koje su prava, čista muzika. S druge strane, imamo svu silu muzike po kojoj se odlično pleše, ali to nije muzika.
Poslije tog momenta imamo tek jedan podatak o njemu, no neobično dragocjen. Samo se, na žalost, kasnije pokazao nedovoljno pouzdan: trafikantica
A ipak, sve simfonije koje imamo dobili smo baš od onih koji su htjeli da ih ispjevaju, a ne od onih koji su ih ljubomorno sačuvali in pectore!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Ne znaš ga kakav je paksijan... Mučno da će on što odati. — He — odgovori pisar — imamo mi pouzdan lek za to — i nasmeši se značajno.
Noćas se dobro promisli... Ali ne zaboravi da mi ovde imamo takve majstorije, od kojih i mutavi progovore... — završi kapetan, i tako se značajno osmehnu, da Đurica oseti kako mu
Kad večeraše i zapališe duvan, Vujo stade da im izlaže svoj »ratni plan«. — Deco — poče on — sad imamo jedan težak, ali važan posao. Ako ga izvršite dobro, biće vajde svima. Treba da udarite na gazda Đorđa iz Kruševice.
— Zar nećeš čekati, tajo, da se ispeče pogača? — More, daj što bilo. Imamo posla. Žene se požuriše, a Miloš ode u podrum, te donese ocu pljosku s rakijom.
— Bog s tobom, dijete, što da govorimo kroz prozor, kad je dao Bog te imamo gde sesti i razgovarati se. Hodi ovamo — reče starac i propusti ga na vrata.
Pantovac upade u razgovor: — Pa šta ćeš, more, ne zna čovek kud će pre. Nije vas malo. Samo u ova četiri naša sela imamo trideset takih ljudi ,a još dvadeset u drugim srezovima... He, dušu li mu, nije to lako nadavati.
Pasoš ti možemo nabaviti.. — Imam pasoš, ali kud da idem ?... Ne bih voleo da imam posla sa policijom. — Mi imamo društva u Smederevu i Šapcu, pa ti samo izberi gde ćeš, a mi ćemo te preporučiti.
— Hajdemo unutra — reče Vujo i okrete se da pođe. — Neka, možemo i ovde narediti što imamo — odgovori Đurica, pa odjedanput kidisa na Vuja i steže ga rukama.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Evo sjedim, — reče naš junak. — A znaš li ti da ovdje samo mi imamo pravo biti po noći? A mali reče: — Šta, valjda se tebe bojim pa da ne smijem i ja da dođem?
Oni onda pođoše i uljegoše pred kralja. Kralj ih upita što su došli. Grbo odgovori: — Svijetli kralju, imamo kod kuće stara oca, pa ga ne moremo hranit, jer nemamo šta raditi, pa smo došli kod tebe da štogod zaradimo.
A onaj mu odgovori: — Zašto ne bi bilo, kad nam je svaka godina rodna i svega imamo izobila. Kad iziđe iza sela, nađe na putu dve kučke gde se kolju jednako, pa ih stane razvađati, ali, ne mogavši ih
— A oklen ti znaš? — Bogme sam gledao kroz plot od kolibe kako pašalija jede. CIGANSKA PITA —Da imamo masla, kako nemamo brašna, pa bismo posudili u selu tepsiju, te bismo načinili pitu, — pripovijeda se da je rekla
Petković, Vladislav Dis - PESME
Još imamo snage da se lepo sniva, Pokreta za šapat i poljupca glas, I strasti, u kojoj zagrljaj počiva. Još nam srca kriju izmirenj
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Što brže izgubiš sve što imamo, to bolje. Znam da će te to proći.“ Bila je u pravu. Toga trena sam pobedio svoju strast, i jedino sam zažalio što nije
To je perpetuum mobile, nemoguća ideja.“ Ali instinkt je nešto što prevazilazi znanje. Mi nesumnjivo imamo finija nervna vlakna, koja nam omogućavaju da osetimo istinu tamo gde su logičko zaključivanje ili bilo koji svesni umni
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Poznavanje električnih fenomena bilo je takvo da su bila moguća mnoga ostvarenja koja danas imamo, i imali bismo ih još onda, da nije bilo straha nekih ljudi da će svoju aparaturu za jednosmernu struju morati baciti u
Duboko sam uveren da u Nacionalnom savetu za naučna istraživanja imamo organizaciju koja predstavlja mobilisan naučni potencijal Sjedinjenih Država, koji će, radeći sa tako uzvišenim
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—Jeste li zdravo? — pita ih zabrjžuti otac. —Toliko što imamo dobra, — odgovara Spasoje, da upita: — A kako je na domu? Možeš li sam? —Slabo... stoka tek što se drži...
Braća se živo zgledaše, a otac promijeni govor i upita ih: —A imate svoju potrebu? —Imamo. Da znaš: zarada nam je kod tamničara... To ti uzmi kod njega što ti je potreba, pa ponesi kući...
Pred njim objašnjuju se ona tri trgovca, sveštenik, dva stranca i ja: svi imamo popust, biva plaćamo treće mjesto za drugo, i to svoje pravo ističemo punim glasom. Dođe na red i starica.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Eto takvu prikrivenu razliku na svekolikim nivoima kulture i imamo ovde u vidu. I nju treba uvoditi u svetlo polje svesti.
Bez komunikacionog jezgra se ne može, a onoj stilskoj periferiji koju ovde imamo u vidu dodeljuje se izražavanje emocija i svih individualnoličnih sadržaja u koje ulaze volja i stav.
I oni je piju, na prvi pogled nam se čini da pred sobom imamo gotovo čistu pesnikovu metaforičkoslikovnu konstrukciju.
I što je naročito važno, među tim se piscima nalaze i neki od najznačajnijih koje imamo, recimo od Laze Kostića, preko Borislava Stankovića i Vladislava Petkovića, pa do Rastka Petrovića.
Ako imamo u vidu obe pomenute činjenice, nije teško predvideti kakve će se sve nedoumice i poteškoće pojaviti i do kakvih će prome
Govori nam to, posredno, i o jednoj od karakteristika naše kulture, pogotovo kada imamo na umu promene u jeziku. Jer ono što romantičarima nije pošlo za rukom, to će ostvariti pesnici moderne.
I pesnici sami i mi koji tumačimo poeziju imamo običaj da kažemo kako se u poeziji oblikuje jezička materija. Ali je ta materija sačinjena sve od samih informacionih
neujednačenost u tome preseku koja je dijahronijski uslovljena (dovoljno će biti ako podsetimo da ovde imamo u vidu poznate stavove predstavnikã Praškog lingvističkog serkla), predstavlja osnov za stilsko diferenciranje jezičkih
“81 Tananija analiza ritmičkomelodijskoga sklopa ove rečenice pokazala bi kako pred sobom imamo pomno sačinjen, čini se savršen jezički vez, u kome se manje obrazlaže, a uglavnom se oblikuje uverenje i nada da se
nadahnuću, i sa izvesnim prozrenjem, pre doslućuje nego što ga objašnjava, tako da nam se katkad čini da pred sobom imamo rečima predstavljen snovidovan luk: „Tradicija je ona linija duhovnog i pesničkog opredeljenja, ne odveć popularna i ne
Dalji nam dokazi nisu potrebni. Potrebno je, međutim, da donekle izmenimo sliku koju imamo o Crnjanskom: njegov razvoj, njegova poezija i proza, kao i njegova „sumatraistička teorija“, složeniji su, zamršeniji i
I nastojaće da nam još ponešto oduzmu. Ne uzdam se, prema tome, ni šta do u strpljiv i metodičan rad. Imamo bogatu književnost, prvu među južnoslovenskim.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Tako Skerlić u istoriji srpske književnosti iz 1914. godine, koja ne prestaje da bude najbolja koju uopšte imamo, kratko veli: „sintaksa je nesigurna, opšta pismenost nedovoljna.
njegovoga tela, redovnije povezuje na pokazani način sa njegovom književnom sudbinom, onda je van svake sumnje da imamo posla sa strukturnim svojstvom koje je od prvorazrednog značaja za razumevanje tog romana.
Sa te strane gledane, Seobe su roman o čovekovoj ontološkoj bačenosti u svet. Najbolji roman te vrste koji mi imamo.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Šta se nama pati, to mi Srbi znamo, Al’ u patnji našoj ponosa imamo, A taj ponos ne dâ da primimo dara Koji braću našu hoće da obara.
(Možda još i sad u pola znamo Pod ovom travom koga imamo.) Dugo je vila ovdena čala Kraj grobna krsta drvena, mala, I kad već drvo trulež zapleni, Dolazi kamen da ga
Na nama je mnogo rana; Te su rane naši trudi. Izdajnike štedeli smo — Jer imamo bližih grudi. Vežbali smo muške strasti — S kojim’ srećnik kukolj trebi — Kidali smo lepe veze: Još tupimo mač na
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Eto šta čini moda. JOVAN: Majstorice, sad imamo mi dvoje proces. Kažite vi meni tko će mi platiti što sam bio kod vas pedinter, jer kako vidim, majstor Mitar neće me
Miljković, Branko - PESME
i drugačije reći Život još nije završen iako je prošao ZAMORENA PESMA Oni koji imaju svet Neka misle šta će s njim Mi imamo samo reči I divno smo se snašli u toj nemaštini Utešno je biti zemlja Ponosno je biti kamen Premudro je biti
zaljubljeni da bismo živeti znali Odveć maštoviti za svetlosti danje Jedemo sve što leti nismo pali Sve smo bogatiji što imamo manje Nepravda ima pesničkoga dara Istina je lepa al dok ne ostari Pesme nam nemaju pameti al imaju žara Ptica ko
Petrović, Rastko - AFRIKA
Posle ručka akvarel. Na sredini lađe pod nebom imamo od Dakara nekoliko senegalskih porodica iz plemena Volov. Ljudi sa masom golišave dece, sa ženama koje celo vreme leže
Gade se na miris: sve će to belac pojesti. Imamo pola sata do polaska broda. Na pola puta crni gazda šalupe naplaćuje karte u mraku.
Zabadava mu se nudi da mu plate i ostali, zabadava mu se objašnjava da mi koji smo platili imamo prava da idemo na svoj brod. „Vi pravo, vi pravo, ali sad ne može, sutra!
mi zgradu koja služi za konak (kampman) kad naiđe koji belac, što je toliko retko da, kad mi pređemo preko praga, imamo pred sobom jedno opšte bežanje najraznovrsnijih reptilija i insekata koji su se tu naselili.
U šest i četvrt imamo jedinstven zalazak sunca, nagao i usplamteo. Veliki plameni jezici penju se uz nebo, zapaljujući ga skoro do zenita, a
Iako, kao iscrtane, imamo pred sobom jasno sve kuće, sve terase, sve uličice Boboa do u nedogled, nigde ne vidimo žive duše.
Bretonac Robert dokosi mi knjige koje sam mu prošli put pozajmio. Na krovu imamo, osim moga Bubua, još nekoliko majmuna, majušnih kao pesnica, zatim još sasvim divlje papagaje.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
A one su bar bile krupne i zaista su se mogle predvideti... Pitam dr. Vladana, šefa celokupnog saniteta, koliko imamo danas ranjenika. Veli preko 200.
zasluga pripada topništvu što su Turci danas odbijeni krvavo, i što pri ovakvoj današnjoj dugoj i ostrvljenoj borbi imamo srazmerno malo gubitaka — u šancu 40, a oko šanca do 200 mrtvih i ranjenih.
Oni su nadmoćniji brojem, bolje oružani, vičniji ratu — oni će potiskivati pa makar stopu po stopu. Čemu se imamo nadati u najboljem slučaju? Da se održimo do pozne jeseni. Ali po kakvu cenu?
Iz bitke od 11 avgusta mi imamo uopšte vrlo malo zarobljenika, ali utoliko je veći broj mrtvih koje su Turci ostavili na bojnom polju.
Mi ga imamo, imamo ga potpunce — i skupština poče da viče: živeo. — Zatim nam je knez govorio da on hoće u ovako teškim prilikama
Mi ga imamo, imamo ga potpunce — i skupština poče da viče: živeo. — Zatim nam je knez govorio da on hoće u ovako teškim prilikama da
vas je vlada, dalje, uveravala da se možemo nadati u slučaju rata da će ustati i Rumunija i Grčka, i da s ovim državama imamo prisno prijateljstvo. Ja tako ne mislim.
! — Teško, velim. — Šta?! — Velim, teško da se varaju. — Razumem, razumem već svu tu katavasiju revolucionara. Imamo ih i mi u Rusiji dosta, Bogu hvala — Komarov klimnu glavom s negodovanjem. — Ali to je divno čudo!
Ovo parče države, ovo malo svoje kuće i slobode, ovo malo svijenog srpskog gnezda — sve što imamo, od revolucije imamo; ona je preporodila ovo parče srpske zemlje, ona ga samo može i osnažiti, uveličati; kad
Ovo parče države, ovo malo svoje kuće i slobode, ovo malo svijenog srpskog gnezda — sve što imamo, od revolucije imamo; ona je preporodila ovo parče srpske zemlje, ona ga samo može i osnažiti, uveličati; kad preporođena Šumadija s
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Išli smo toliko žurno da nas municiona kolona nije mogla stići. A pešaci su mislili da imamo municije, te nam ništa nisu ostavili.“ Uh, uh, uh!
Ali mi pred oči iziđe slika onoga mladića koji je umirući plakao. Eto... Svi mi imamo majke, svi strepimo od smrti... Volimo život. Zar na ovome zemljinome šaru nema mesta za sve ljude?...
Ja sam ga netremice gledao, dok sam rukom, više nesvesno, milovao mačku, koja je ležala pored mene. — Eto vidite, imamo i mačku. — Otkuda ona ovde? — Pre mene stanovao je ovde komandir jedne čete.
— Za nastupanje — tako je! Ali prilikom povlačenja bolje je da imamo na raspoloženju više kanala... Vi znate kako je kad se odstupa. Najkraćim i najbržim putem. Gomilanja ne sme da bude.
— To je dobro. Mi imamo ovde široke, bele zavoje, n neka poslednji pušta kroz kanal, a na kraju neka stavi gužvu... Vidite, toga se nisam
Zaboravili smo naše prepirke i nudimo jedan drugoga svim onim što imamo. Dragiša ostavio svoj kofer i pokazuje nam flašice sa kolonjskom vodom.
Nama se hrabrost malo povratila. „Ama sigurni smo“ — uverava onaj pešački oficir. — „Prvo, noć je. Drugo, imamo pratnju, a treće, vidite kolišni je ovaj brod. Više košta jedan torped, nego ceo brod. A ujutru smo već u Galipolju.
Najednom ona izvi ruku i baci pogled na časovnik. — Vi žurite... Možemo ići. — Ne, imamo još vremena. — Ipak je bolje da smo tamo. Ona lako uzdahnu. Išla je neraspoložena i gledala rasejano nekud u daljinu.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Što imamo još, samelji, Pa kolače spravi bele, I svakom po štap odelji. Mi smo čuli, ljudi vele, Da imade tamo, tamo Na istoku
srpske pesme Orfelinove Plač Serbiji, ili, tačnije, Plač je srpska verzija slovenskog i ranijeg Gorestnog plača: „Imamo, dakle, dva Plača, koji su u sadržini jednaki ali su u različnoj, verzifikaciji i u različitim jezicima”, kao što kaže
Iz Josipa Andreisa Hіѕtorіje muzіke, Zagreb 1951, I, 166, 171, vidi se da kompozicija na Horacijeve tekstove Imamo i u XVI veku, i da ih je tada komponovao Claude Goudіmel i Ludwіg Senfl; da li je koji od njih komponovao baš Integer
to je danas nemoguće utvrditi; o postojanju originala Rajićeve pesme, pa možda i njegova autografa čitave tragedije, imamo svedočanstvo u Serpskom narodnom listu od 4. aprila 1837, str.
Prilozi za književnost XXII, 1956, 98. — Da je pesma Na knjižicu za novoljetni dar originalna a ne prevedena, imamo svedočanstvo Marije Popović-Punktatorke: v. Vukovu Prepisku VI, Bgd 1912, 12, koje mi se čini veoma pouzdano.
; ja sam pak hajduke branio dokazujući da je najviše krivo tursko praviteljstvo što mi hajduka toliko imamo; da mnogi otide u hajduke za nevolju; da u nas u hajduke idu ponajviše najznatniji ljudi i da među njima ima dobrijeh i
Da nam sine sjajno sunce I ozari srpsko lice! Dajte! Nos’te! Šalj’te tamo Gdi nadeždu svi imamo Da će srpstvo procvetati, Narodnosti slavu dati.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Ali već od toga je slaba vajda Crnogorcu. Pušku ti nama, džebane!... A knjiga?... Knjiga imamo i suviše! Ta ne izvukosmo li lane i ono što se kojeđe po crkvama nahodilo, te savijasmo višeke, — a bo’zna da nijesmo,
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Naši carevi, štono vele, biše i preminuše. Nego sam načuknô da mi, Srbovi, imamo jednog kralja i jednog knjaza. Daj mi kaži, tako ti carskog kruva, a vidim pametan si i učevan si: bi li se ikako, ikako
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
JEROTIJE (ne sluša je, već razmišlja za svoj račun): Treba poslati pandure u srez. Koliko imamo konjanika pandura? (Broji na prste.) MARICA: Ja sam čekala sve dosad da vi tu svoju dužnost ispunite.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Najzad, narodni jezik je bez sumnje bio izražajni medij usmene književnosti, za koju imamo dokaza da je u srednjem veku cvetala iako ne raspolažemo zapisanim tekstovima.
Iz te konstitutivne faze novog stila, osim prigodnih, religioznih i rodoljubivih pesama, imamo i dva opsežnija dela u stihu: baroknu dramu Traedokomedija (izvedena 1734) Emanuela Kozačinskog i zbornik grbova i
događaje iz prošlosti, naslikao svakodnevni domaći život, prikazao susedne narode Turke i Mlečane, tako da u njemu imamo tri sveta, tri civilizacije, evropski zapad, islamski istok i između njih uklešten, naš svet.
Osećanja se prepliću i spajaju s prirodom, tako da u prvoj knjizi imamo ozarene, idilične pejzaže, a u drugoj sumorne jesenje slike, vizije ništavila, nepostojanja, mrtvila.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Ne možeš više kod mene. — Zašto, bato? — Nema: zašto. Evo: ovo od oca je ostalo, ovo imamo, i sve napola. Ili, za tu polovinu što imaš, uzmi novac, da ti ja isplatim; ili ti moju polovinu isplati, pa ja da
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Perunov [i srpsko ime Pera nije postalo od imena Petar, nego je to hipokoristika od Perun], i mi u atributu Bogišar imamo (kako se to i inače dešava, upor.
Ζήνα ‹= Zevsa mi›; nem. potz i kotz, frc. bleu, b. Grіmm, DO4, 1, 13). Mogućno je, međutim, da mi ovde imamo starinsku kletvu samim borom, odnosno numenom koji je u njemu, upor.
) Uzgred možemo spomenuti da u ovom slučaju imamo zanimljivu vezu između magije i kulta. Demonima se, s jedne strane, prinosi žrtva (pogačica, vino, voda, so, cveće), da
izvoru ili bunaru [svakako: dušama predaka koje se tu zamišljaju], koji je kod Srba važan centar za domaći kult, imamo prilikom svadbe.
Antіke und moderne Volkѕmedіzіn, 10 id; Samter, Geburt, Hochzeіt und Tod, 59›): sličan utuk protiv mrtvačkog demona imamo i u jednoj srpskoj pripovetki tipa Lenore (‹BV, 22, 1907, 91›), upor.
Kad se ovce iz planine vrate kući, domaćin ih broji l. ili drenovom šibljikom (Vrčević. Pomanje, 50). Prenos snage imamo svakako i u običaju da trudna žena nosi u nedrima lešnik koji, kad se porodi, meće u vodu u kojoj se dete prvi put
U čuvenoj narodnoj pesmi »Bog nikom dužan ne ostaje« imamo, možda, etiološku legendu o postanku s. Tu se priča kako je snaja, iz mržnje prema zaovi, zaklala rođeno dete i mužu
i bosilje (Vuk, Pjesme, II, 5. Upor. i TRĐ, NNŽ, 5, 9). Ovde, možda, imamo etiološku skasku o postanku s. Koja žena ne može roditi (težak porođaj? ili: nerotkinja?
Ćipiko, Ivo - Pauci
Vojkan se povrati u čaršiju. Ide od trgovca do trgovca, nudi kukuruz, ali s reda odbiju ga, vele: imamo svoga. Kad ne mogaše s trgovcima se pomoći, ulazi iz krčme u krčmu, naruči po litre vina i piju— pazari.
— Za nevolju, šjor! — A što je opet? — upita Ivo. — Tuži me šjor Bepo za malu stvar, za deset fiorini... A imamo i većega računa među sobom. — A ti mu plati! — Da sam znao da će tužiti, bio bi' se providija.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Protiv ovih ne postoji zakon. Oni koji pripadaju Isusu razapeli su svoje telo s njegovim strastima i požudama. Ako imamo život po Duhu, sledimo Duha! Ne težimo za taštom slavom. Ne izazivajmo jedan drugoga! Ne zavidimo jedan drugome!
Neka nam ne dodija činiti dobro, jer ćemo u svoje vreme žeti ako sada ne malakšemo. Prema tome, dok imamo povoljnu priliku, činimo dobro svima, posebno oni ma koji po ovoj veri pripadaju istoj porodici.
Uradili su to brzo i vešto, pa je voda potekla u moćnim mlazevima ka podrumu. Bogdan Krenulo je nabolje. Sada imamo dovoljno vode.
On, lep, silan, bikovit. Ja plašljiv. On junačan. Pa ipak, zašto bih se ja poredio s tim lepotanom i junakom? Šta mi imamo jedan s drugim? Moja monaška halja je za njega pretesna. Njegov kalpak bi meni padao na ramena.
Da crkva gubi ako se brzopleto liši takvih ljudi. Crkva ne stoji na rečima, nego na ljudima. Imamo li sposobne i spretne ljude, bićemo nešto, imamo li zatucane zanesenjake, ostaćemo sirotinjsko svratište, vazda ćemo
Crkva ne stoji na rečima, nego na ljudima. Imamo li sposobne i spretne ljude, bićemo nešto, imamo li zatucane zanesenjake, ostaćemo sirotinjsko svratište, vazda ćemo zavisiti od milostinje nekoga moćnika a on će nam je
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Prošlu, vedru noć upotrebio je Eratosten, bez sumnje, za posmatranje neba, pa se sigurno još odmara. Zato imamo dovoljno vremena da prošetamo po varoši.
Ta je umetnost bila dostigla za vreme aleksandriskog doba svoj vrhunac. O tome imamo svedočanstva po svima muzejima, no najlepših od njih bilo je u Petrogradu.
j. u doba mladog i doba punog Meseca, onda se njihova dejstva međusobno pojačavaju i tada imamo najveću plimu. U doba kvadratura, t.j.
Našto udariti putem preko samog Sunca da doznamo šta se na Zemlji dešava, kada na njoj samoj imamo nekoliko hiljada meteoroloških stanica koje nas obaveštavaju o svima prilikama temperature na Zemlji, tačno, tačnije
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Veliki gradovi su sastavljeni iz mnogobrojnih palanaka, velikovaroška groblja iz palanačkih grobalja. Tamo i tamo imamo množinu malih krugova rođaka i poznanika, koji su živeli, razgovarali, vezivali se i istrebljivali se na načine kako se
Ništa! Ni sad, ni posle. Dobro će biti ako sačuvamo što imamo. Jer je teško sačuvati, moj Todore, da ti ja, mlađa od tebe, kažem.
!... Dosta s Grkom! da izađeš jedared na kraj ti s njim, kad on ne ume s tobom. — Obojica imamo dosta krajeva! — Prestani šaliti se. Bolesna sam. — Nastade tajac.
Kapetan!... To je valjda bio kapetan u komšiluku, pa pala taraba, a ti onda veliš: e, sad i mi imamo kapetana. Za frau Rozu se govorilo po varošici da je cicija koja đavolu ne bi dala nož da se zakolje.
— Drugo sam hteo, Branko. Da ti saopštim da u razredu našem imamo konkurenta na polju književnosti. Vladimir Ribarić, onaj demon, koji je doduše bio dobar đak, ali školu učio bez knjiga i
Prevešću je i na srpski, to je đački naš život. — Samo radi, Pavle... A da svi imamo časove sumnje, evo ti moj primer baš u ovome momentu.
života pred njima nema! — Da li samo ženske držite? — A, ne, — odgovara bezmalo šaljivim tonom sredovečan čovek — imamo i kavalire, eto tamo, preko ograde. oni žive u drugom paviljonu.
Srpski prota mi je govorio: „Mi Srbi došli smo ovamo čitav narod, i davno i davno, i još imamo muke za opstanak. Množimo se iz dana u dan, zemlja pod nama puna naših kostiju i znoja, dakle naša, ali ima ko je
Treba ići u pozorište i u cirkus, a ne samo u crkvu i na groblje!... U crkvi, mi jedva imamo venčanje i krštenje, imamo opela i parastose... Kažeš za mladoga Zamfira. On je iz Karlovaca, poznajem ga dobro.
Treba ići u pozorište i u cirkus, a ne samo u crkvu i na groblje!... U crkvi, mi jedva imamo venčanje i krštenje, imamo opela i parastose... Kažeš za mladoga Zamfira. On je iz Karlovaca, poznajem ga dobro.
A da nas ne bi usisalo, neguj veru, religiju, groblje!... Lud, izveštačen život skroz! Jedemo i pijemo izveštačeno, imamo vanbračnu decu izveštačeno, gomilamo novac izveštačeno ... — Izveštačeno? — smeši se stari veštak.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
No kad nema, budimo zadovoljni s onim što imamo, premda i to nije najbolje pravilo; jer ako imamo rđavu ćud, valja li da budemo zadovoljni?
No kad nema, budimo zadovoljni s onim što imamo, premda i to nije najbolje pravilo; jer ako imamo rđavu ćud, valja li da budemo zadovoljni? Ako u postelji rado do devet sati smrdimo, treba li da budemo so tim zadovoljni?
Da i ja i ovi pošteni ljudi pravo imamo, mislim da vam ne treba spominjati; čuli ste jučer razgovor naši gospodara kako je neki filozof disertaciju u šest
« Voopšče, ljubezni čitatelji, mi vrlo nepravo imamo našim ženama prebacivajući što mnogo govore. Doktor Andrejev je prvi oštroumno primetio da je to isto mnogo govorenje
« (»Pametno govori«.) »No čujem da su u Vršcu lepi balovi?« »O, prekrasni, imamo lepu muziku.« (Dugačka počivatelna; jer nesrećom nema kiše ni vetra.) »Frajlice, vi dobro izgledate.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— Dobro, — odgovori ona rešena — pristajem! A kad? — Sutra posle podne. — E, sutra posle podne imamo škole, — priseti se ona. — To jeste, — pade i meni na pamet.
Matematičar: Ja bih iz ove pojave izvukao koren, odnosno ne koren nego bih ja izvukao jednu korist. Mi imamo ovde dve poznate količine: uvređenu apotekarsku porodicu i pisca pesme, plus samu pesmu.
Podneo sam moju diplomu i on baci nemaran pogled na nju pa, pošto me odmeri, reče: — Nema potrebe. Imamo dovoljno činovnika!
službe i sa obezbeđenim podvaljkom i svud ti ljudi nemarno zaviriše u moju diplomu i svud mi rekoše: — Nema potrebe. Imamo dovoljno činovnika! Razočaran, ja se setih opet iskustva, te pođoh njemu: — Država me neće! — Kucao si? — Jesam!
je kao generaciji, koja je učinila tako zamašan potez u srpskoj književnosti i zaorala jednu duboku brazdu, potrebno da imamo dole na zemlji svojega predstavnika.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Još malo!... Napred!... Stoj! Opet smo na istom mestu, kao saterani u tesnac. Već je skoro ponoć. Na raspoloženju imamo još pet časova. A vreme nečujno i brzo odmiče. Da smo pešaci krenuli bismo preko pola i izvukli bismo se.
— Znate šta? — izjavi odlučno poručnik Kosta. — Dozvolite mi da odaberem četiri vojnika,. koliko svega pušaka imamo, pa da udarim ja na onaj eskadron. — More, ostavi — dobaci komandir. — Slušajte, gospodine kapetane.
Sedimo pored vatre zanemeli i tužni. Imamo osećanje kao da se nalazimo u nekom uskovitlanom vrtlogu... Zemlju napuštamo.
Kuda ćemo s njom? — U albanske planine... a posle videćemo. 3aćutasmo... Pred očima imamo viziju onih krševa koje smo gledali u izmaglici dana.
— Postavlja se pitanje, da li mi imamo pravnog osnova da predstavljamo tu zemlju. Sad se umešaše u razgovor i pravnici, rezervni oficiri.
Ali sa pravnoga gledišta, iako smo na tuđoj teritoriji, mi imamo sva prava... Vrata se baš tada naglo otvoriše i uđe jedan konjički kapetan.
— veli zadovoljno podnarednik Gruja. A Džamić, redov, ubacuje još sneg u topli čaj, ne bi li mu više ispalo. — Ipak imamo neku sreću — veli sveštenik puka. — Zamislite da smo zanoćili na onoj ledini, gde nema ni drveta.
— Očiju mi... Bolje da glođemo koru, nego tolike pare da damo. Pronalazimo poslednje ostatke šećera i kave. Sve što imamo delimo sa vojnicima. Spavali smo u jednoj kolibi, pribijeni jedan uz drugoga. Sutradan određen sam za konačara.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Koješta! Sunce je značajno samo onima bez korena! Mi, koji imamo koren, možemo i bez njega! — gnevna i sama sebi dovoljna repa se još dublje zari u zemlju, gluva za pesmu livade, slepa za
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Ali, da se ti ne ljutiš što ja ovako dolazim? MAGDA (grli ga): Čedo moje! Pa ti si nam gazda, sinko, šta mi protiv imamo. MARKO (ljubeći Stojana u ruku): Srećan ti dan, gazdo. STOJAN (pokazujući na kuću): Tamo! Unutra! Kod dade!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
U NAŠOJ ZEMLjI Kad je započeto stvaranje naših epskih pesama ne može se tačno znati, jer prve jasnije vesti o njima imamo tek od XVI veka, ali je prirodno pretpostaviti da su one — kao i kod drugih naroda — pevane mnogo ranije, pre pojave
On kao da govori: eto, imali smo moćnu državu, moćniju i od turske i od latinske, zašto ne bismo mogli opet da je imamo? Ta država po narodnom pevaču nikad ne bi propala da nije bilo tako „suđeno“, i da nije bilo razbijača i izdajnika.
Do sudara je došlo na Vidovdan 15. juna 1389. g. u blizini Prištine. O borbenom poretku imamo samo docnije vesti koje se ne mogu proveriti savremenim izvorima, mada same po sebi izgledaju dosta verovatne.
lepa Helena pa sve do XIX veka, kad su u Srbiji, usred ustanka, morale biti zabranjivane otmice žena, ali oblik u kojem imamo ovu pesmu i koji je čvrsto vezan za Marka Kraljevića (Marko se umeće na ujaka vojvodu Momčila, koga ubija i čijom se
daleko kosti zanijeti braći našoj preko mora sinja, preko mora četr’est konaka, đe nam tamo svoje vjere nema, nit’ imamo krasna prijatelja, no je nama, belći, zemlja žedna, pa kad vide preko mora sinja, kada vide sve srpske junake, ja se
A kad su se ponapili vina, onda reče deli-Radivoje: „Hej, moj brate, Starina Novače! Ni imamo vina, ni duvana, nit̓ imamo pare, ni dinara“. Al̓ govori Starina Novače: „Ne boj mi se, deli-Radivoje!
A kad su se ponapili vina, onda reče deli-Radivoje: „Hej, moj brate, Starina Novače! Ni imamo vina, ni duvana, nit̓ imamo pare, ni dinara“. Al̓ govori Starina Novače: „Ne boj mi se, deli-Radivoje!
Al̓ govori Starina Novače: „Ne boj mi se, deli-Radivoje! Ako nema vina ni duvana, i ako je blaga nestanulo, mi imamo dijete Grujicu, kojino je ljepši od đevojke; obuć ćemo ruho trgovačko, na Grujicu ruho sirotinjsko, vodićemo dijete
A to sve svedoči da su istorijski događaji bili veoma udaljeni od trenutka u kojem je nastala pesma ovakva kakvu je imamo. U nekim pesmama o Marku osnovna ideja je da turski car i carevina zavise od Markove snage.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Evo, sad imamo kuću! — uzviknu Jovanče i zadovoljno pljesnu rukama. — Hajde da je pogledamo malo poizdalje. Iziđoše iz Tepsije i
Sve je bilo mrtvo i tiho u plitkom jezercu koje se pružalo nekud u nedogled kroz kamenit hodnik niska svoda. — Da imamo kakve ljestve, pa se spustimo u jezero, mogli bismo da zasučemo nogavice pa kroz vodu dalje — reče Jovanče.
Kad je komandant odreda navratio da obiđe kurs, neko ga upita za Nikolicu. — Druže komandante, imamo tu jednog malog dobrovoljca. Koliki on mora biti da bi mogao u kurire? — Nikako manji od puške! — kratko reče ratnik.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Izbavi me od krvi, Bože, Bože moga spasenja, na krov koji imamo, razve tvoj, Bogorodice, pokrov. Krvotočiva ona žena kad se je prikojasila za skut sina tvoga, i taki prestade joj
Ako vam je što mučno i teško od nas, mi kako smo ovde došli tako ćemo uzeti što imamo svoje dobro, te lasno na stranu i otiti.« Al' onim to bi u volju, tek isto da dostane Dinu za svoju ženu.
Mi na putu nigde ne zgrevamo svoga srdca. Hodeći, putujući po tuđi vilajeti, u tuđoj zemlji, međ neznani ljudi, kad imamo što jesti, kad i ne imamo; crkvi naših po putovi nejma da u njih dolazimo i da se molimo Bogu, a na putu i po tuđih
Hodeći, putujući po tuđi vilajeti, u tuđoj zemlji, međ neznani ljudi, kad imamo što jesti, kad i ne imamo; crkvi naših po putovi nejma da u njih dolazimo i da se molimo Bogu, a na putu i po tuđih kuća ne može nam biti.
Ja mnim što to o sebi da se imamo držati veći i viši, poviši jedan od drugoga, kad nas tako Bog ne drži? Eda je koji od nas od kamena draga, od zlata i
A da bi nas s druge strane ko zapitao imamo li knjiga, kakve li knjige imamo, to bi ostao blekan; ni imena kojoj knjizi ne bi znao kazati, a kamoli iz koje knjige da
A da bi nas s druge strane ko zapitao imamo li knjiga, kakve li knjige imamo, to bi ostao blekan; ni imena kojoj knjizi ne bi znao kazati, a kamoli iz koje knjige da bi što izvestio.
I so tom ivtirom i manom vi se ne odpirite govoreći vam: — »Imamo mi drugoga dosta svakojaka posla, starosti i svoje nam brige na glavi!
A nas je to prošlo i otišlo, ne možemo se o knjiga baviti ni ih imamo kad čatiti.« Pogubne su to i neslane reči. Ta o, dekančino, što to govoriš čoveče božji?
udilj doma kod svoje kuće boraveći, od popovine dostajući svoju hranu i odelo, a izaradi svoje nehajštine nit imamo kakvih valjalih za učenje knjiga niti pak što nešto gotovih ih imamo, razgledamo ih čatući!
svoju hranu i odelo, a izaradi svoje nehajštine nit imamo kakvih valjalih za učenje knjiga niti pak što nešto gotovih ih imamo, razgledamo ih čatući!
I drugom dobitka ostaljaj! Jerno da ti dobiješ, a drugi štetuje, to si ti pravi haramija! Ni naše da je što imamo, a ni baš razmetato ka tuđe... Ni sit budi, ni gladan! Ne da bi ko to rekao: I ovo sravnjivanje ima neravnost!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
pa za toj i iskoči’ sag do vas... Momak si je krotak, ubav, esnaf-čovek, radi sas prvi... — Imamo si, imamo — prekidaju je jednoglasno i složno tetke Kaliopa i Uranija. — Što ni treba ti pa da nam ga kazuješ?...
pa za toj i iskoči’ sag do vas... Momak si je krotak, ubav, esnaf-čovek, radi sas prvi... — Imamo si, imamo — prekidaju je jednoglasno i složno tetke Kaliopa i Uranija. — Što ni treba ti pa da nam ga kazuješ?... — Ta što...
A zašto ima onaj reč: devojačka su vrata svakomu otvorena?! — Docna si se prisetila, Doke... A za Zonu imamo si veće priliku! — veli Uranija.
“ — More što će mi i Peć i Prizren i Stambol, — ovde si je Stambol i sve, zborim mu pa ja. Imamo si mi ovden, vikam ja, gospodin načelniče, kujundžiju, ama antiku kujundžiju! Pobolji što će mi, i kude da ga tražimo...
— Bre! A za koga se udade?... Koj ti beše čovek?... — Za Gmitra grnčara... Imamo si tuj lojzence, pa iskamo prekojutre grojze-branje da prajimo... Ete mi ga tuj i čovek mi...