Jakšić, Đura - PROZA
Siromah! Možda je i gladan bio?... Odmah do njega ležaše jedna stara baka. Bože moj! Bože moj! Dva sina imađaše, pa dok ih je mogla svojom starom snagom poslužiti, davaše joj hleba, a kad malaksa, oteraše je u špitalj.
Obradović, Dositej - BASNE
56 Pešlovi i prepelica Neko imađaše dva petla, pak kupi i prepelicu pripitomljenu i pusti ju među njih. Ovi je počnu kljucati i terati koji s jedne koji s
Ovo dete, imenem Alija, postane s vremenom prvi carski vezir. Ovi imađaše u dvoru svomu jednu sobu u koju nikoga ne puštaše, no sam svaki dan po jedanput tu ulazaše i bogu se moljaše.
” Jošt jedno podobno ovom. Ludovik Dvanaesti, budući jošte herceg burgundski, imađaše neke od gospode velike neprijatelje, koji mu na svaki način pakost djejahu.
| 88 Seljanin i psi Seljanina zateče zla zima na salašu. Onda ovi, za prehraniti se, zakolje dve-tri ovce što tu imađaše, a kad i toga nestane, a on ubije i vola orača.
112 Žena i kokoš Žena imađaše kokoš koja joj nošaše svaki dan po jedno jaje. Ona s tim nezadovoljna, lakomeći se na više, počne preizobilno kokoš s
125 Kovač i njegov garov Jedan trudoljubiv kovač imađaše nagojena no lena garova, koji u sve vreme kovanja ležaše kad u jednom kad u drugom budžaku, niti on ma|raše da zna što
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ćuteći dođoše do hana. Turčin povuče Marinka u svoju odaju, koja, sem jednog minderluka i netšo oružja na zidu, ne imađaše nikakva nameštaja. Marinku se ta odaja učini la sjajna kao carska...
Katić je postao bimbaša, kome su predati ljudi što čuvaju granicu. Zeka stade kupiti pod svoju zastavu sve što ne imađaše „nikog svoga do boga miloga”, što mu je „poginuti kao popiti čašu rakije”.
Kad ti koga hvališ, on vredi! — reče Stanko. Pozvaše ih te zasedoše za sovru, koju tada skoro svaka kuća imađaše. Žene dođoše te se pozdraviše, pa onda doneše rakije „da se poslenici prihvate” — kako reče Aleksa.
Duga „tančica u ruci imađaše preko trideset srebrnih pafti, a kundak joj srmom uokviren. Stade onako divan i ponosit, pa viknu: — Dobro veče!...
— Vrlo dobro! — rekoše i Jakov i Miloš... Puške se napuniše. Svaki nišandžija imađaše po četiri-pet na ruci... — Šta je s Turcima? — reče neko. — Da ne pobegoše? — Ne. Sad se pribiraju.
Teodosije - ŽITIJA
Gospodu, videći sina kao nekakva borca ili iskusna vojvodu, gde se za njega podvizava, i smatrajući sinovljevo za svoje, imađaše dobru nadu zbog ovoga.
U početku rekosmo koliku ljubav, koliku želju imađaše sveti da se od svega oslobodi i da u samoći živi u ćutanju, ali mu iguman (u stvari Bog) zabrani To zbog rane mladosti.
Ali zbog velike ljubavi koju car imađaše prema svetome, sramljaše ga se da ga neispunjenjem molbe otpusti žalosna, pa utišavši silom one koji su negodovali,
Tamo u sve nedelje i velike praznike, kao što imađaše običaj od Svete Gore, u crkvi sastavljaše svenoćna bogosluženja, i vršeći svetu božastvenu službu, popove i đakone i
čuda učini sveti Božjom pomoću u zemlji ugarskoj, i molitvama Bogu i posredstvom svetoga arhiepiskopa kod neprijatelja imađaše Stefan blagočastivi veliki mir, i hvaljahu Boga koji im pomaže da dobro prebivaju u velikom miru.
A kralj Vladislav ne imađaše mere suzama, glavom bijući pred grobom svetoga, i ako mu je ŠTO: sagrešio kao živu ispovedajući se, proštenje od njega
Još iz detinjstva veoma krotak dečak, u svemu tiho obličje i narav imađaše, i jednostavnom i bezbolnom, dušom i potonju blagodat božju na njemu u mladom uzrastu ispoljavaše.
Ali opet mladošću sestre svoje, jer ne imađaše kome da je ostavi, zadržan bi. I kada je on upita: „Hoćeš li da se udaš, sestro moja?
Jer potpuno ubog i bezdoman bejaše, i ništa u pešteri ne imađaše što bi lopovi mogli pokrasti osim pocrnela tela i na njemu hudih rubina vlasenih, pa i to radi prikrivanja udova čiji
Pohvala Petar časni i prepodobni, imenom tvrd i životom. Petar istinit siromah koji osim sebe ništa u pustinji ne imađaše, te se ni vidljivih lopova ne uboja, NI od mislenih ne opleni razbojnika.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Sanjao je da udaje kćer, što imađaše divni lik i stas Princeze Aleksandra Virtemberškoga, ali iz onoga doba kada beše mlada i ne ovakva kakvu je vide
Polegavši po visokoj travi, Podunavski polk još jednom imađaše vremena da se dobro najede, pre no što se uspeo na brežuljak, četvoronoške, otkuda ugleda, u voćnjacima, prve kuće
Matavulj, Simo - USKOK
Doduše, i mogao je, jer on sâm imađaše zemlje i stoke koliko polovina cijeloga mu brastva, dakle, koliko četiri kuće! Pred gradom knez uzjaha na svoga
Jest soko, ovaj naš novi brat! — Zgodan, vaistinu! — prihvati Rako. Rako imađaše ženu i dva sinčića i kćer Anđu, kao što vidjesmo, već isprošenu.
“ A on veli, a pravo veli: „Bog s tobom, nano, nijesmo li već braća! Kako se braća mogu bratimiti?“ Stane imađaše još dva sinčića, Đuzu i Rama, dva krasna dječka, koji odmah prionuše uz Janka i koji prvi u brastvu vidješe šta je u
Mirko Jokašev, udovac, najličniji od sviju brastvenika, najzadružniji, imađaše sedam sinova, najstarijeg za ženidbu. O tome se i povede razgovor.
Ima i pjesma o tome! Elem kako bjehu oba oženjena, baš te godine rodi se Milica, a Radoje već imađaše muško dijete od četiri godine, vjeriše tu djecu, po starinskom običaju. Radoje pogibe biće desetak godina.
ga najobičnije zvahu Crnogorci — žilav čovjek od četrdeset i njekoliko godina, obrijane brade, crnijeh, tankih brkova, imađaše kapu kao vladika, a inače bješe u crnogorskoj nošnji, i kanda bješe gladun, jer je imao svitne haljine i grudnjak izvezen
Kako se bješe duboko zamislio, a imađaše u ruci njeku kuticu, stade je prebacivati iz ruke u ruku. U toliko naiđe desetak donjokrajaca, da-ti, s kakvom davijom,
Svi ostali iz mađupnice razrediše se sami, po plemenima i brastvima. Nasta ispitivanje. Svaki i najmlađi imađaše pravo miješati se, ispravljati, dopunjavati, samo kad bi koji suviše digao glas glavari ga opominjahu blago: „Neka,
“ Ja mu vratih milo za drago, a on skoči i poteče na mene. Imađaše u ruci brstinu. I govoraše idući na mene: „Sad ćeš zapamtiti, nikogovino!
Mladi ljudi izabraše za vođa i kalauza Marka Jokaševa, koji imađaše mnoge i pouzdane veze sa hrišćanima od Nikšićke krajine i koji doznade da će Islam-beg Mušović, knežev krvnik, sa
Brastvo je zahvatalo sredinu prisoja, mjesta travna i puna izvora. Osim popa Marka Punišina, koji imađaše malo stoke, i Stijepa Mrkova, koji je nemađaše, svi ostali bjehu tu, sedam kuća, duša četrdeset i dvije, stoke krupne
Ojađena Stane Serdareva imađaše gladu između kneževe i Mrgudove. Janko se oporavljao, ali nemađaše mira u duši. Prvijeh dana hodaše po Međuvršju, toj
Milićević, Vuk - Bespuće
I kasnije niko niti imađaše volje niti se usuđivaše da ga tuži. On je ostao uvijek isti, silan i jak, da pokazuje svoju snagu i da lomi svoj bijes
Sremac, Stevan - PROZA
Umeo je vešto i da pozajmi od nekog, a još veštije da ga posle skine s vrata. »Kako, kako — imađaše običaj reći kad hoće da izvrši operaciju — kako sa zdravljem; kako žena, deca, kako pazar?
Radičević, Branko - PESME
na divnu napravu Kako milo da sakatim zdravu, — Ime njojzi kažu rima trza, Što kô nešto po tikvi se frca, Kô da odža imađaše Iku Što načini divnu gramatiku, Tura u nju ništa i praznine, A da štogod — same olupine...
blago, Mladiću drugo si naslago: Sa tebe gleda on okoline, I njine mloge krasotine, I blaženu mu duša ćut Tad imađaše svaki put.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
BAŠ-ČELIK Bijaše jedan car, i imađaše tri sina i tri ćerke. Kad ga već starost obuzme, dođe vrijeme da umre. Na smrti dozove sinove i šćeri svoje, pa
Car Petar imađaše vrlo lepu kćer da joj ne bijaše para u svem svetu. Pa što lepa beše ali što beše velika radilica i vredna domaćica.
Sutradan u zoru ustanu zmajevi, uzmu pobratima sa sobom, pa se upute carevini cara Petra. Onaj od njih što imađaše dobar nos namiriši odmah trag kud bijaše kći cara Petra iz kule odnešena, i po tom se dozna da je kći careva kod zmaja
Car se silno obradova što su se takve stvari našle u njegovom carstvu, pa kako ne imađaše sinova htjede ga posiniti. Ali ovaj ne pristade, već ga zamoli da mu da kćer za ženu.
Jednoga jutra Mujo ustane iz postelje, pa se stane misliti šta će i kako će taj dan provesti, jer ne imađaše u džepu ni cigle pare a ženi i djeci valja donijeti, pa makar ukrô .
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Celo lice mu imađaše izraz zaplašene, dugo gonjene, umorene zveri, koja se odjednom našla među svojima, nu ipak se okreće oko sebe bojažljivo.
Gojko stade za pevnicu, ali pošto ne imađaše glasa, morade ćutati. Ljubica je pazila na decu I krstila se pobožno, onako ženski: znajući samo da se tako valja, ne
Prva mu misao zastade na revolveru, koji on ne imađaše... Svejedno, dobar je i nož!... Ali on poima da se s nožem treba približiti baš uz njega, gledati pravo oči u oči i
I Gojko se mnogo splete sa pitanjima iz računa, ali njemu ne pokvariše odličnu ocenu, te tako on imađaše žaliti samo Ljubicu, što se onako netaktična pokaza.
Ho, kićane, jadan si ti muž za ovaku ženu !« Ljubica, i ako ne imađaše u kući skoro nikakvih sudova, spremi lep ručak, postavi sovru u hladu, i pozva goste da zasednu.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Kanut... Hastings... i još mnogi drugi, o čemu on, vaistinu, ni pojma ne imađaše. »Šta li to može biti?« — pitaše se on, »da se baš tih imena ne sećam?
KAPETANICA Među ostalim stanovnicima varošice A.... beše i neki čiča Gliša. On ne imađaše opredeljeno zanimanje, bio je čas pandur, čas trgovački veresijaš, čas baštovan, po nekad je mogao čak i ćatu opštinskog
o kojoj govori priča naša, beše jedan bogat trgovac Petrović, koji je raspolagao grdnim imanjem. On imađaše jednog kalfu, koji htede naći ženu sa dobrim mirazom i s njim otvoriti radnju pošto svojih novaca nije imao.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
1. BAŠ-ČELIK. Bijaše jedan car, i imađaše tri sina i tri ćerke. Kad ga već starost obuzme, dođe vrijeme da umre. Na smrti dozove sinove i šćeri svoje, pa
Idući putem naiđe pored jedne vodenice u kojoj bijaše vodeničar, koji imađaše četiri vitla kamena, i bijaše vrlo bogat, a vodeničar kako ga opazi, otrči pred vodenicu.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ovi imađaše besede Zlatoustoga na dejanija apostolska; tu i[h] stanem opet s prilježanijem čitati i neka mesta, koja bi mi najugodni
Ovi soldat učini me sutradan poznati se s jednim poštenim čovekom [H]ercegovcem, imenem Antonijem, koji u gradu imađaše dva svoja dućana, trgovaše s[a] svakojakim voćem i zelenima i tu oženjen dobro stajaše.
mužem, u koga bi[smo] morali svake nedelje po jedan red svi zajedno častiti se; mlađa, u četrnaestoj godini vozrasta. Imađaše i dva brata najmlađa u familiji.
Da je bogat bio, neka bi tako postupao! | No, on pošteno i lepo živjaše obače s[a] svojim trudom, niti imađaše za razmetanje.
On imađaše svoj kvartir u domu jednoga od prvi[h], u Beču među Greci, trgovaca, imenem Nikolaja Dimitrija Stojčo, kojega zaprosi
k bratu svojemu u Fokšane, pervom spatariju Teodoru Balsi, koji tu starosta bijaše i potrebu od učitelja za sina svoga imađaše. Ovde se najpre poznam s episkopom romanskim, gospodinom Leonom Điukom, koji mi je potom veliki prijatelj bio.
Pri ručku g[ospodin] L. Počne | nešto kazivati, tako da ne imađaše vremena jesti. Gospođa često opominjaše ga da ruča, da gladan ne ostane.
S ovim bi[h] u domu ručavao i po ručku do večere on bi me učio; koji me tako rado imađaše i serdečno ljubljaše kako god i gospodar njegov.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Potriba se čoviku iskaliti, a ti si mlađi, a... ajdemo. Ajdemo-te da se svrši šta je triba! Stipan, koji odavno imađaše zub na fra-Srdara, izlazeći, prostrijelja ga očima, pa reče oprho: — Lako se iskaliti na nejačem i na mlađem, ali nije
Kad se, nakon petnaest godina, vrnu doma, oženi se jednom slabunjavom, a već zrelom curom, koja imađaše nješto svoga. U vojsci nauči crevljarski zanat, pa je u gradu prolazio lijepo.
Novi đakon Mačak imađaše težega posla sa ujakom Duvalom, koji je, dva časa poslije večere, za dugo „kiselio“ noge u mlakoj vodi sa mekinjama, pa
i pregaoštva, ali to titranje sa svojom sigurnošću (jer, bez svake sumnje, kad bi se doznalo, bio bi s mjesta istjeran) imađaše osobitu čar za Bakonju.
Ivan kupi kuću. Fra-Bakonja imađaše punu kuću gostiju, tako da su po dvojica, po trojica smješteni bili u jednoj sobi. Među gostima, razumije se, bijahu
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Kopernik ga pogleda ispitivačkim pogledom, pa pregleda lekarski. Njegov pacijent beše stasit, jak i gojazan, imađaše rumene obraze i još rumeniji nos; bilo mu beše snažno ali pravilno.
Na putu kojim je sada pošao, ne imađaše Njutn ni jednog prethodnika. Krivolinijsko kretanje, a takvo je kretanje planeta, nije onda još bilo predmet dubljih
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Đurica ne imađaše ni sovre ni plemena. On, sa nekoliko vršnjaka, koji ne behu gladni te ne sedoše za sovru, stade da čeka dok popa napije
Nu imađaše on još drugih karakternih osobina. Donji mu deo lica sa vilicom beše znatno isturen napred, te ispoljavaše preku i strasn
I on se sam čudio naravi svoje kćeri. Jedared naiđoše na selo kurjaci. Svaki, ko imađaše stoke, morade noćivati u oboru i toru, da bi sačuvao svoj mal od nezvanih krvožednih gostiju.
Tako prolažahu dani... Međutim Đurica je i dalje živeo onako, kako je od oca navikao. Imanja, može se reći, i ne imađaše. Jedna kućica sa danom oranja oko nje i jedna njiva u planini — beše mu sve nasleđe od oca.
Za ovo mu nije trebala postepena navika: u tome je odrastao... Drugova ne imađaše. Jedini čovek, pred kojim je slobodno smeo otvoriti dušu, koji ga je zanosio pričama o hajdukovanju, bio je ča-Vujo iz
Kad stigoše potesu, beše već svanulo. Sad se moralo ići čistinom, jer potok, krivudajući kroz njive i livade, ne imađaše ko ritom ni šiblja ni drveća, a i korito mu se beše gotovo izravnilo sa livadama.
Veliku muku imađaše sreska posluga, dok uvede kola u sresko dvorište. Žandarmi odmah skidoše Pantovca i prostreše ga po zelenoj ledini.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
384 REČNIK 385 ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA BEKSTVO OD SMRTI U nekom selu življaše jedan čovek, koji imađaše sina Petra. Kad mu je sin dorastao do osamnaeste godine, udari pomor po celoj zemlji.
BAŠ-ČELIK Bijaše jedan car, i imađaše tri sina i tri ćerke. Kad ga već starost dođe vrijeme da umre. Na smrti dozove sinove i šćeri svoje, pa sinovima
Petković, Vladislav Dis - PESME
I sve što je postojalo ikad, Svoju senku sve što imađaše, Sve što više javiti se nikad, Nikad neće k meni dohođaše. Tu su bili umrli oblaci, Mrtvo vreme s istorijom dana, Tu
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Danguba ima nešto svoga, pa, rodivši dijete, tuži ga sudu, a sud dosudi hranu djetetu i njoj odštetu, te ono malo što imađaše odnesoše mu, kako on valjaše „na pravdi boga, da s njegovim podmire seosku drolju”.
Ćipiko, Ivo - Pauci
odlažahu u svijet i u vojnike, a na domovima ne ostajahu no starci, djeca, betežna čeljad i gdjekoji mladić što ne imađaše čime da u svijet pođe, ili ne mogaše odoljeti srcu i ostaviti svoj rodni kraj.