Upotreba reči imaš u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

— Imaš li oca i majku? Il’, možda, brata starijega? — Nikoga nemam, nepoznati prijatelju, na golemome svetu nikoga!...

— Glas joj je zadrhtao, a po mirnim crtama lebdeo je neiskazani bol ucveljenog srca. — A prijatelja imaš li? — Nemam!... — I belim uvelim rukama pokrila je još tužniji izraz bledoga lica. — To je tužno!

„Živiš, da radiš; jedeš, da živiš“; oni imaju sasvim drukčiju filosofiju za život: „Živiš, da jedeš; lažeš, da imaš šta jesti...

— Uzmi, snao, meni je od potrebe, ako tebi nije... A imaš li jedno parče konopca, da vežem ovu vreću?... I on pogleda u direk o kome je parče konopca visilo.

Obradović, Dositej - BASNE

„Imaš pravo, mudra lisico”: odgovori, pak potrči da ga uzme, i uhvati se u željezo. „Igraj cad”, — reče mu lisica posmejavajuć

Padne meso dole, ugrabi ga lisica i proždere, govoreći i posmejavajući mu se: „E, moj vranu, imaš svašta, al' pameti nejmaš!” Naravoučenije Kakvi smo mi ljudi na ovoj našoj zemlji?

koliko više ovi viče i psuje, naričući je lukavu verolomnicu toliko mu se ona više smije, govoreći: „Moj jarče, da ti imaš toliko mozga koliko brade, ti ne bi nipošto sišao u bunar pre nego bi dobro znao kako ćeš izići.

82 Kurjačica i kurjačići Kurjačica se razboli i ležaše u bednom sostojaniju. Pitali je kurjačići: „Ta, majko, imaš li gdi koga prijatelja od kog bi se mogla kakva nibud pomoć iskati?

Najbolje ti je znati da imaš novaca u kesi, a najgore da nejmaš!” Zagrmi trapeza od smeja. Meni je palo na um da mu rečem: a kako je kad imaš u

” Zagrmi trapeza od smeja. Meni je palo na um da mu rečem: a kako je kad imaš u kesi a nejmaš u glavi! Ali sam premučao, znajući da ko nema u glavi, on misli da ima više nego svi drugi.

” Dosadi se već lisici i dogrdi sve to pak opet to slušati, pak mu reče: „Kaži ti meni, moj brajko, imaš li ti toliko razuma i pameti da učiniš da ta koža na vašar ne dođe? A bez toga, koliko je ona lepša, toliko gore za te!

Ko veli da ne piše?” — „ E dobro”, — priloži drugi, — „a ti 'ajde pak |razdeli sa mnom sve što god imaš.” Onda sultan, za izbaviti ga se, pruži mu jednu pijastru.

Ludo, ti se s blagorodstvom ponosiš zaludu, Kad narav imaš orjatsku i hudu! Od prostoga roda, vospitanija i sostojanija ljudi ne mogu se očekivati ni iziskivati takova kačestva

συμμιχθής απολείς και τον εόντα νόον: Od dobrih ćeš se dobru naučiti: ako li se među zle pomešaš, izgubićeš i ono što imaš uma”. Ovo valja razumevati ne samo za ophoždenie nego i za čitanje knjiga.

Ode i papa, al' ponese čekić u džepu. Kako ti statua počne plakati, a on čekićem u glavu, pak imaš šta naći: sunđer pun vode.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Na sto se spušta, kao na dno, moja glava! Meni se spava, ugasite, meni se spava! ČIZME Vidim da imaš prvoklasne čizme! Ne pamtim kad sam video takve čizme! To su čizme od najboljeg boksa!

koji kolju, i njihove lučeve pogasi, noževe rastopi, okove raskuj, od njihove ih sile oslobodi, jedinom silom koju imaš, hlebom i solju!

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

A zašto? Da te Bog ne pokara! Čujem ja gde neke babe, a i neki ljudi, govore mojoj majci: „Blago tebi, sestro, kad ti imaš sina u kući tako učena, te ti može svece kazivati, da se u radu ne ogrešiš.

Pogledaše Turci i reče Sali-spahija, ćata moga oca: „Ala otkuda vam onolika vojska?” — Ja mu kažem: „Ta ti imaš arački tefter u rukama, i znaš koliko ima muškaraca: sve je ustalo, i staro i mlado.

I zbogom!” — Vezir Bećir-paša uplaši se, i reče: „Beg-Đorđe, otur! otur! i kaži mi koga imaš da pošljem u Adakale, a ja ću poslati na strica Redžepova da i̓ pobije”. — „Imam” reče Karađorđe ,,Milenka bimbašu”.

” — „Hoćemo”, kažem. — „A koga ćete za aračliju?” — Kažemo Sirčiću: „Hoćemo tebe. Ti imaš raju i znaš kako raji treba adalet”.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Načine od zdrava i čitava čoveka nakaradu! Da ga u snu usniš, bi se uplašio, a kamoli da imaš s njima kaka posla. Ono, doduše, ni ja ih toliko baš ne branim; ima ih i nakarada.

— A ti si to, Marjane! Otkud noćas u ovo doba? — Imaš budak, učitelju? — Budak?... A šta će ti budak? — upita Nikola čudeći se šta je tome noćas naspelo. — Budak...

— Budak?... A šta će ti budak? — upita Nikola čudeći se šta je tome noćas naspelo. — Budak... treba mi. Imaš li?... — Okani se ti, Marjane, noćas budaka... Idi te spavaj, bolje će biti. Ne dam ti ja sad ništa!...

— O, o! Drž' se!... A šta ćeš ti sad? — upita Sava razbirajući se. — Imaš, ćato, budak? — Šta?! — Imaš budak — budak, treba mi? — Budak?! — ponovi Sava u čudu. — Hi — budak...

— O, o! Drž' se!... A šta ćeš ti sad? — upita Sava razbirajući se. — Imaš, ćato, budak? — Šta?! — Imaš budak — budak, treba mi? — Budak?! — ponovi Sava u čudu. — Hi — budak... A što će ti noćas budak?...

Imam ja — te još kakav budak?... Mnogo pametniji od tebe... A što će ti? — Ta treba mi. Ako imaš daj — nemam kad čekati! — Ne dam dok mi ne kažeš što će ti.

Eto, možeš i u Zarožju, ostati. Imaš i tamo svojih poznanika; imaš, hvala bogu, i rodbine... Tetka Mirjana, pada ti, čini mi se, baba po majci, rodom je

Eto, možeš i u Zarožju, ostati. Imaš i tamo svojih poznanika; imaš, hvala bogu, i rodbine... Tetka Mirjana, pada ti, čini mi se, baba po majci, rodom je otuda...

— Imam ja nekog vrančića — reče čiča Mirko — ali je počišćen... A tvoj vranac, Purko, i ti imaš jednog? — I moj je počišćen — odgovori Purko. — U Zarožju, čini mi se, nema niko pastuva.

— Pa što sam, hvala bogu, kmet! — Ti imaš, čini mi se, vranca pastuva? — upita Purko da se ne oteže razgovor. — Imam, ja!... A što će ti? — Pa treba nam...

Vidiš li, jadna ne bila, da ne možeš izići nakraj s tom dečicom!... Kud ćeš, jadnice, pre? Da imaš sto ruku, opet ne bi mogla tako sama stići da sve uradiš... Što ne dođeš barem dok ti dečica stanu na snagu?...

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Poslaću ga čim kući odem... — reče Ivan i diže se. — Sjedi, sjedi. Kud žuriš? — Nikud. Ja mislim ti imaš kakvog posla. — Nemam nikakvog. Sjedi. Željan sam, bolan, lijepe rječi s ljudma... Sjedi!... Ivan sede.

Već se rešio. — I zar ne znaš... — poče Marinko. On mahnu rukom i preseče ga: — Znam!... Imaš pravo... Ja sam bio budala!... A oni.. pravo su imali!... — A!... — reče Marinko podsmevajući se. — Ne smej se!

— Ne smej se! Ljudi smo, pa grešimo. Od danas me neće niko vući za nos!... Ne da se Ivan! — Pravo imaš. Sad mi govoriš pametno. Ivan dođe do ćoška, uze štap što tu beše prislonjen, pa reče: — Hajdemo Kruški. 9.

Čega bi se ja stideo?... I čim bi on mene zastideo?... — Ničim, vala! — reče Marinko. — Ako je na porodicu, imaš više zadruge od njega; ako je na bogatstvo — bolji si od njega!... — Tako je! — reče Kruška.

Crnu Baru će Turčin zakrviti. A kad legne krv, Turčin će po njoj tabati i miriti!... Teško tebi, Crna Baro, kad imaš i onakih kao što je Marinko Marinković!... On Turčinu sedi uz koleno i savetuje ga kako će braću zavaditi...

Znaš li šta reče harambaša?... — Znam. Ali harambaša nije znao za ove jade i čemere... Aja... — Ti mnogo imaš posla u Crnoj Bari — reče mu Deva. — Dok ti prečistiš račune sa svima koji ti duguju, mnogo će vode Drinom proteći!...

Kud će vam duša, bolan? Zar ne vidite da vam je Turčin uhvatio u svoje kandže već i samoga Ivana? — To imaš pravo! — rekoše u glas i pop i kmet. — Pa eno vam hvata i Miloša Sevića. On sobom prosi Miloševu kćer za Lazara.

Popa je slušao taj razgovor među njima. Onda im reče: — Čuješ, Milošu! Ti, brate, imaš ćerku na udaju. Prose ti je dvoji prosioci. Jednoga ti je dete odbilo, a drugi je za ruku doveo u svoju kuću.

— A što se to vidi po meni? — upita Marinko, pa mu se bezobrazno unese u lice. — Jer da imaš obraza, ti bi se danas zvao Muja ili Alija, a ne bi poganio srpsko ime. Marinko se okrete subaši: — Eto ga, efendija!.

Poklaću ih kao jaganjce!... — Lakše, Stanko, lakše! — reče harambaša. — Ti zaboravljaš da sa ugursuzima posla imaš!... Da su to junaci, ja bih poslao tebe i još dvojicu, ali to su ugursuzi... Surepe! Hodi ovamo!

— Onda... Evo vas osmorica!... Udarite vodom, doplovite do turskih šajaka što su na onoj strani... Ti, Devo, reče da imaš alat? — Tu je! — reče Deva, skidajući belu prtenu torbu što je beše uprtio. — Osam svrdlova. Nisam mogao više naći!

— Samo lagano... Ako se dočepamo obale i luga, nije nam ni brige... I Turci se približavahu obali. — Dede, Aso, ti imaš dobre, oči: pričučni pa pogledaj vidi li se kogođ na obali?... Aso pričučnu i stade razgledati.

Dučić, Jovan - PESME

MAĆEDONIJA U svakoj planini imaš svoga zmaja, I vile brodarke pokraj sviju reka, Na svakom raskršću po jedan kralj čeka, I starinski napev poljima bez

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Obrecuje se. Ne trpi nikaka zapitkivanja, odmah se ispreči: „Gledaj svoja posla!”, ili: „Imaš li ti druge kake brige?

— Ne znam — reče stvorenje. — Ne znaš? Smetenjače! Pa šta ti onda znaš? Šta imaš za piće? — Svašta! — reče stvorenje glupo se smešeći. — Pijete li vi rakiju? — reče Blagoje okrenuv se kapetanu.

Popu čisto odlaknu: — Nema od toga ništa, oče vladiko! Gdje su toliki novci? — Pa ti — veli — imaš imanja, kako su mi pričali, na hiljadu dukata. Pop se zabeči: — Kakih hiljadu dukata, kaka imanja? Nemam ja ništa.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

— Pa šta su ti se zavezala usta kad ih imaš, fala bogu, pa da im kažeš da valjda još neko sedi u ovom sokaku? — A da šta sam nego to uradila!

— A zar si osetio, Nićo! — veli komplimentom zadovoljni domaćin. — Ala imaš fajn nos, tane mu gosino! — Pa zato ga i negujem i timarim k’o gospođa perzekutorovica ono njeno matoro lice, — reče

putevi pokvareni, a blato veliko... — Da, da, to je nevolja jedna! — A kako bi sad dobro došlo da imaš svoja kola i konje! — veli gđa Sida. — He, to sam ti, Sido, i sam više puta pomislio, he... al’ šta ćeš!!...

A zasad još pomalo od kočijašenja... — A imaš li ’asnu od kočijašenja? — Pa... k’o što reko’, ne daj bože i gore! A, što rekoste »’asna«?

Ta zar ja ne znam; ta zajedno sam je s mojim Milošem kvario! — Ja mu jednako vičem: »Ta imaš li ti duše... ta nemoj više; dosta je!« A on veli: »Još malo«, pa još kvari.

Ala imaš zdrave i dobre oči, derane! Ala i ne znaš šta valja!« kaže mi bába... »E, sad baš vidim lepo i priznajem te, kaže, da

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

— E, pa dobro, dobro. Ali znaš, da za to treba para. I to mnogo. Imaš li ti toliko novaca? — Imam. Skupila sam nešto. — Radosno ga dočekala ona. — Pa donesi. Da vidim.

i ranjavog od prošenja i vučenja tih svojih punih torba, darivaju ga i pitaju pokazivajući na njegove pune torbe: — Pa imaš. Šta će ti više? — Nije moje! — dere se on na njih. — Pa čije? — Gospodnje, Svete Bogorodice... Njeno je!

— Imaš, batin, imaš. — Počne brat da ga hrabri i uverava. Pa od muka, jada, gledajući ga takvog, zaplače se nad njim.

— Imaš, batin, imaš. — Počne brat da ga hrabri i uverava. Pa od muka, jada, gledajući ga takvog, zaplače se nad njim.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Otkako te nisam videla, nemam mira ni danju ni noću. Pokaži se već jedanput, ako imaš iskre milosti u srcu, jer mi je svet bez tebe pustinja.

Mati joj je uvek govorila: „Izbiraj, sine moj, ti si jedinica, a imaš miraza dosta, možeš se udati kad god hoćeš“. Da je mlada, ne bi ni gledala na Čekmedžijića, a sad nju Čekmedžijić meri i

— Šta misliš, Marta, kako ti se dopada Čekmedžijić? Kaži pravo, imaš li volju za njega? — Onako, vidi se dobar momak, iskren. Nije baš od najnovijeg sveta, al’, opet, vidi se da je otvoren.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

— Posmatrao sam zalazak sunčev. Bilo je divno. A ti? Sve sanjariš o najčudnijim stvarima ovoga sveta. — O ja sanjam, imaš pravo. I mislim na tebe, u isto vreme. Mislim da li si ti to zaista.

— Pa dobro imam i ja verenicu... Poslušaj me, eto povuci onu molbu, povuci je smesta. — Ti imaš verenicu... ali to nije jedno isto. Nisi ti još bio u mojoj koži... Ja ne znam, pravo da ti kažem.

Ako iko, ti si je zaslužio. Ti, mislim, imaš zlatnu medalju? Pa jest, imaš je! E pa brate, i stari su ti bili junaci, eto tvoj otac, čitava se čuda o njemu pričaju

Ako iko, ti si je zaslužio. Ti, mislim, imaš zlatnu medalju? Pa jest, imaš je! E pa brate, i stari su ti bili junaci, eto tvoj otac, čitava se čuda o njemu pričaju na javoru, pa deda, pa svi.

A ja? Gde srljam ja? Jurišiću, gde srljaš ti? Je si li mogao da ne budeš gladan, da imaš kako mu drago gledište na svet, mršavo, bedno, ali jedno gledište određeno i jasno?

Afrika

Oni su samo ljudskim mesom spremali čari i otrove, i bilo sa kim da ulaze u razgovor, pitali su ga: „Imaš li ljudskog mesa?“ Svaki čas čulo se da se govori o leševima, ljudskoj krvi, ljudskoj puti.

mezimče — poslednje dete. Nisam odavde. Na Kama, kći Djelia Kiule. Zabavljam se. Na Kama, ti koja imaš sreće stigla si. Ti koja si divna da te gledaju; ja se zabavljam. Četvrta pesma. O, Amaru o!

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Da si voziš na četiri konji, da ti služi katanu? Suči rukavu, kukavico, pa čuvaj tvoja kuća, ako misliš da imaš leba i sol. JUCA: Kad ste me prosili, vi niste tako govorili. JANjA: Što sum govorio?

JANjA: O škilji! Ne vodim briga za tebe! Što ti fali kod kir Janja? Imaš dosta leba, lepo kako zemička? JUCA: (A baš!) JANjA: Mumliš? Oćiš da mumliš? Što je ovo? (Donese lebac.) Ton djavolon!

Biće i novaca. JANjA: Kako ći biti kad je nevaljalu vremenu? Gdi metiš, izgubiš; di radiš, imaš šteta, e, de! Ovakva vremena, otkad je svetu, nije bilo. MIŠIĆ: He, he, he! Ne bojte se.

da kažu ljudi: „Postrado kir Janja, ajde da go pomognimo!“ dušo Juco, ti imaš grčko pamet u glava, ti nisi od serbsko rod. JUCA: Mislim da se moja baba od grčkog kolena vodi. JANjA: Ih, ih, ih!

JUCA: Ne znam ja kad se vratite, nego vi meni sad da kupite. JANjA (razrogači se): Pusto široko, visoko! Imaš, more, pametu u tvoja glava? JUCA: Prikladno pitanje! JANjA. Ti nemaš pametu u glava, ti imaš u glavu đubru!

Imaš, more, pametu u tvoja glava? JUCA: Prikladno pitanje! JANjA. Ti nemaš pametu u glava, ti imaš u glavu đubru! More, vidiš kolika šteta u kuću, more? Što ćiš da si kitiš?

Skupoća vam je više štete nego asne pričinila. JANjA: Kir Janja, imaš uvo da čuiš? Kir Janja, imaš pamet da razumiš? Prokleto svaka špekulacija sos mlogo interes i malo kapital! Uu!

Skupoća vam je više štete nego asne pričinila. JANjA: Kir Janja, imaš uvo da čuiš? Kir Janja, imaš pamet da razumiš? Prokleto svaka špekulacija sos mlogo interes i malo kapital! Uu! (Strese se.) deset iljada!

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Ti znaš da je ta tvoja Rosija daleko, a da su u mene sitna deca. Ali, ja sam, da se ide. Ako imaš čvrstu nadeždu da se treba dohvatiti Rosije, ja ću poći.

Teodosije - ŽITIJA

Gospode, u delima svojim i divan u milosrđu, dovoljna je nama grešnima ova vest tvoje milosti, koliku božastva ljubav imaš prema ljudima koji čuvaju tvoje zapovesti. Ko je kadar da opiše sile tvoje, ili ko će stići da iskaže tvoju milost?

Nemoj sakriti za sebe samoga od Boga darovanu ti milost. Javi nam po Božjoj ti zapovesti bogatstvo koje imaš od njega na nebesima.

i mnogim raznim počastima, a dade mu i zlato mnogo, govoreći: — Vladiko sveti, u Svetu Goru i do svojega otačastva imaš dugo da putuješ, i pošto obično uvek daješ potrebnicima, uzmi, dakle, i ovo i razdeli kako hoćeš, a moli se i za nas

Blagoumno tvoje razumevanje za ovo, i dobro što moliš od nas, i božastvenu ljubav koju imaš za svete njegove, veoma pohvaljujem i mnogo slavim. Jer je dobro to što, duši svojoj na ovaj način pribavljaš.

Ali zašto se mi uopšte i borimo s tobom? Kakvo bismo veće zlo ili teže stradanje od onog što sada imaš mogli navaliti na tebe? Šta, bedniče, zar nije od svake bede gorče i tegobnije tvoje življenje?

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

— A zašto me voziš u kolima? Mogao si da me uprtiš na leđa. — Ehe, moj Tošo, ti na svome vratu imaš toliko teških krađa, krupnih lopovluka, grdnih podvala i masnih prevara da to jedva može stati u jedna dobra kola.

Ehe, onda i ja obećavam da više neću krasti tvoju slaninu, ali zato idem ponovo piti. — Ura! Imaš pravo, brate naš! — povikaše ona dva magarca iznad vrata krčme.

— Vidi, pa ti bi mogao da budeš naš vojvoda! — dosjeti se nešto miš domaćin. — Sasvim si bijel, prorok si, a još imaš za prijatelja jednog mačka. — U srećki broj dva stoji opomena: „Glas naroda treba poslušati.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

PAVLE: Znači da si ti nevaljalac i nitkov! NOVAKOVIĆ: Ja ne dozvoljavam da tako sa mnom govoriš! PAVLE: Imaš pravo, i ja uviđam da bi s tobom trebalo drugače govoriti, ali... uzdržavam se i progovorićemo već!

NOVAKOVIĆ: U srećnom braku uvek je vedro. RINA: No, a zar naš brak nije srećan! Imaš li da mi prebaciš što? NOVAKOVIĆ (brani se odlučno): Ali ne! RINA (ljubi ga): No, pa onda razvedri se.

MILE (iznenađeno): Kako, kako? Živ? Koješta, to je nemoguće; ti, draga moja, imaš malu groznicu; eto, imaš i temperaturu, to se tebi pričinjava u mašti, u groznici. RINA: Znala sam da nećeš verovati.

MILE (iznenađeno): Kako, kako? Živ? Koješta, to je nemoguće; ti, draga moja, imaš malu groznicu; eto, imaš i temperaturu, to se tebi pričinjava u mašti, u groznici. RINA: Znala sam da nećeš verovati.

SPASOJE: Ne znam šta imaš ti kog đavola da dršćeš? ANTA: Kako šta, a onih 10.000 dinara? SPASOJE: Pa ti si se na sudu zakleo da si mu vratio

I zašto, zašto? SPASOJE: Naišle su iznenada vrlo velike brige. VUKICA: Brige, brige, pa ti ih imaš uvek. SPASOJE: Da, imam ih, al' ovo su, kako da kažem, izuzetne brige. Tiču se ove naše konzorcije.

Vukice! AGNIJA: Nemoj je zvati, htela bih da progovorim s tobom. SPASOJE: Šta imaš kog đavola da razgovaraš sa mnom, eto ti Vukice pa razgovaraj s njom.

SPASOJE: Drugo sam ja, a drugo ti. Zakleo si se krivo, pa šta? Ko si i šta si sad! Niko i ništa, imaš u džepu koliko ti treba za tramvaj, i to ti je sav kapital.

SPASOJE: O čemu? AGNIJA: O tome što se napolju govori. Moram ti reći, brine me, brat si mi. SPASOJE: Šta ti imaš, molim te, moju brigu da brineš? AGNIJA: Kako da ne?

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

- Zar imaš očuha? - podigla je prema meni svoje prozračne oči i pokušala da se nasmeši, samo što joj to nije bogzna kako polazilo

- Znala sam da Vesnina mama nije istovremeno i tvoja mama, ali nisam pretpostavljala da imaš i očuha! - stajala je i gledala me i u tome kako me je gledala pokroviteljski i s visine bilo je dosta smešnog.

Ja imam ušteđenih oko hiljadu i pet stotina. Od rođendana, od novaca, za sveske, kupovina u bakalnici i tako dalje. Imaš li ti nešto? - Povukla me je za lakat i gotovo oborila. - Imaš li ili nemaš? - Nemam.

Imaš li ti nešto? - Povukla me je za lakat i gotovo oborila. - Imaš li ili nemaš? - Nemam. Otac mi ne daje novac za kupovine, knjige, sveske, niti bilo šta!

Moje rođeno telo me je izdavalo. Činilo mi se da se rastvaram, sav natopljen usijanom lavom. - Imaš li ti ili nemaš? - Rašida je nastavljala da govori o novcu.

Ima dvadeset strana. - U tom slučaju ostaje mi da nabavim još dve kornjače. Rekao si da imaš još latinsku i rusku gramatiku i da iz ruskog imaš jedinicu. Nisi li? - Jesam.

- U tom slučaju ostaje mi da nabavim još dve kornjače. Rekao si da imaš još latinsku i rusku gramatiku i da iz ruskog imaš jedinicu. Nisi li? - Jesam. Ali ću se zadovoljiti ovom kornjačom ovde. Jede li ona još nešto sem gramatika?

- Ali, on nije onaj pravi, Rašida. On je ja. I to je ono. To je ono, ne shvataš? - Ne, šta ti imaš s tim? Ona njega voli. - Ti si glupa, Rašida. Ona njega ne poznaje.

— Udaviće me rođena savest ako nastaviš da ćutiš! — Ti nemaš savesti. — Ja nemam ništa. U redu. Glavno je da ti imaš. — Nemam. Tu i to je ono. Moj otac tvrdi da je to ono! - Tvoj otac? Zar on zna da se još uvek sastajemo?

- Je li mrtav? - čuo sam nečiji glas. - Je li već mrtav, ljudi? - Ne, Simo! Ne uzbuđuj se, Simo. Znaš da imaš srce koje ne voli uzbuđenja. Ovaj je hteo da izvrši samoubistvo, ali nije mrtav.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

— Milane, u bokalu ima još dosta vina, al’ teško da će ko tražiti, no opet da ga imaš. Tako Čamča i gospodar Sofra odu, i maločas pa su kod Čamče. Čamčina kuća je niska no podugačka. Tu je i kavana.

— Došao sam k tebi da mi za kratko vreme uzajmiš deset hiljada forinti. — Nemoj da bulazniš, Sofro, imaš više novaca neg’ ja, ta ti si prvi gazda sad u varoši! Gospodar Sofri dopada se, smeši se.

Vidiš, imamo petoro dece, pa ’oćeš da imaš fiškala, taj će mnogo stati. Tako posle tog žalosnog prizora gospođa Soka se malo umiri, pa je on moli da decu ne

— Ja sam zadovoljan. — Kad si zadovoljan, daću ti tri; samo nemoj da oklevaš. Moji su dani izbrojani, a ti što imaš čini zarana, jer znaš kako kažu: „Dodna ženidba, deca siročad”. Dakle, opet ti kažem, ne oklevaj, spremi se.

Izbroji mu tri hiljade forinti. Posle mu još da jedan materin prsten. — Od mene, već imaš prsten, evo ti jedan od matere; ako si voleo i poštovao mater, ako poštuješ i voliš mene, to nek’ ti bude zaloga, da

Hoćeš otvoriti? — Kakav dućan! Zar od pauka sin baš mora pauk biti? Mani se toga! Došao sam da te pitam imaš li dosta luka na prodaju; rad bi’ kupiti. — Imam, ako hoćeš na kile! — Al’ arpadžika za sejanje? — I arpadžika.

otac, na strani se ne mogu oženiti; devojaka dosta, sve hoće za mene, al’ nji’ovi ocevi odma’ pitaju šta imam, šta ti imaš, hoće da dođu ovamo da ispituju. — Pa nek’ dođu, nek’ vide. Fala bogu, nisam bankrot. — Za mene je to uvreda.

Šamika je dobar, ludo dobar, al’ se ne ženi; dosad se još nije oženio. Pera je lopov. Blago tebi. Ti imaš jednog sila, al’ čestitog; taj ne ide nikud, samo gleda svoju kuću. — More, ima i šestoro dece!

Ostavi se; kako je tako je. Mi bar, nas dvojica, trudili smo se da ostavimo posle nas nešto. — Ti imaš kome, al’ kome ću ja? U nesrećni čas što sam Šamiku za fiškala načinio, a o onom bećaru ni razgovora.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

U Metohiji kažu da „ako gledaš nešto lepo i napredno, valja da ga gledaš kroz sito, jer možda imaš zle oči i ne valja da ga gledaš bez sita“¹⁷⁵ (3) Skretanje pogleda zlih očiju.

U Sretečkoj župi kum ovako blagosilja dete: „Bog neka te poživi! da ostariš, da obeliš, da se oženiš, deca da imaš!“⁶⁸ U Lužnici i Nišavi kum, pri strižbi, izgovara sledeće reči: „Da je živo i srećno; da je srećna strižba, da je

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Hej, šta je to s tobom, mala? Oh, imaš ti u Beogradu i rođake, ali osećaš da te ocvale tetke mrze i da se plaše za svoje muževe kad prekrstiš noge, kad ti se

Usta su mu gorka, od čežnje i cigareta. – Hej, imaš li nešto slatko? – Hoćeš li žvaku? Devojka ga uči da napravi balon.

— Pa, vidim, brate, da ti tamo nije išlo bogzna kako... razgledao ga je stari drugar sa zaštitničkom nežnoću. — Imaš pravo što se vraćaš! Naći će tebi Žika neki poslić... Dobro.

— Nas dvojica — kaže Žan Žik — bavimo se istim poslom. Razlika je u tome što ti ljude svlačiš, a ja ih oblačim... Imaš li, možda, kćer? — Studentkinja! — kaže ponosno Žika — i vadi fotografiju iz novčanika. — Osamnaesta joj...

One seljake ucenjivače, što samo vazduh ne naplaćuju? Šta je za tebe, uopšte, priroda? Kada ti drugi zavide što imaš vikendicu, je li to? – Ajde, ajde... – Šta, ajde, ajde?

To ti ne polazi za rukom... – Nisam znao da sam oženjen borcem za ugrožena ženska prava! Feministkinja! – Imaš li nešto protiv? – Ne, sem što su ili lezbosi, ili nimfosi, ili gabori! – O, ne pominji mi samo seks, muškarčino!

Sa mnom je sve u redu, ali plašim se da nije s tobom... Što se smeješ? Šta je tu smešno? Hoćeš da kažeš da imaš uspeha kod onih kurvica u firmi, je li? To bih volela da vidim! Spavaju s tobom jer si im šef.

« Ostaje — govno! Probudućeš se jednog jutra i pročitati u novinama da se oduzimaju vikendice, ili da imaš pravo na po četiri kvadratna metra po članu porodice... – Ma nemoj! – A do tada: »O, baš je lepo što ste došli!

), i zbog toga što se u seksu upotrebljavaju prednji upori! Jen' dva, jen' dva! Pri tom imaš emocija koliko i električni vibrator! Mora da ti je posle dosadno, a?

»Samo da me dodirne!« — Ako mene pitate — reče otac — ovde vam je najbolja divljač. Imaš li još fazana? — Pogledaću — odgovori kelner muklo. Naklonio se i otišao.

Matavulj, Simo - USKOK

— Mene radi — reče knez, čudeći se. — Da, sinovče! Eto imaš unuka, hvala bogu, dijete napredno mimo djecu, pa čisto svi strahujemo e bi ga moglo kobiti ovoliko naše tugovanje!

— Odakle su bravi? — Od onijeh s Uganja — prihvati đakon. — Ja sam ih zapisao. — Hljeba imaš dosta? — Imamo preko trideset pogača. — Dakle, hoće li biti jela za dvadeset ljudi, osim nas domaćih? — Biće!

Đakon odgovori: — Imaš konjušara i govedara, dakle, dosta ti je još dvoje djece da okreću peciva, i to da okreću na poređe, da ih je što više

— Znaš šta, Janko? — nastavi đakon. — Takvoga oružja ima po Crnoj Gori na tovare. Ako imaš kupaca, mi ćemo razglasiti da se može ono trampiti za puške i za džebanu, pa da vidiš hoće li ga za mjesec dana biti

? Čovek se poboja bruke, pregorio bi mnogo da se to ne čuje, te je uze za ruke i reče: — A-nu, kaži što imaš, ali lakše! — A što da ti kažeš! Maziš tu djevojčinu i tražiš joj domazeta iz bijeloga svijeta!

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

MUŽ: S tobom može đavo na kraj izići. (Uzme šešir.) ŽENA (smeši se pakosno): Vidiš, kako on zna! Sad imaš najbolju priliku da možeš na drugu stranu. MUŽ: O ženidbo, ženidbo!

Gledaj, i to mu je protivno! MUŽ (sleže ramenima). ŽENA: Ti kad si hteo da imaš sluškinju, da si tražio devojku prostu, a ne vospitanu. MUŽ: Vidim kako si vospitana.

Pravo imaju: ko se neće podsmevati nesreći. MUŽ: Verujem. ŽENA: Veruješ, šta veruješ, da sam nesreća, je li? Pravo imaš. - Krasan muž, lep muž, blago meni kako sam se usrećila! MUŽ: Idi dovraga!

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

svoje tek izrasle malje, a i odgovor je takav: Na brzu ruku rukopomoć tražiš, Prešna nužda nije, Jer dve ruke imaš Briši, čavrljavko! - Od tuđega tuga bije. Igra s poslovicama i izrazima nejasna je, nategnuta, mehanička.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

Dakle, sutra ako stignu. SMRDIĆ: Brzo da se beži. ŽUTILOV: Nančika, brzo spremaj što imaš. ZELENIĆKA (ispod kreveta): Zaboga, povedite i mene. LEPRŠIĆ: Gospođa ujna, brzo da se tovari! (Pobegne.

Milićević, Vuk - Bespuće

Ja tražim zadovoljstva. I on se prisili na jedan osmijak i udari ga rukom po ramenu. — Ko zna, reče, možda imaš pravo. Ali Milan sjeđaše s praznim očima i licem bez izraza. I čitav dan ostao je tako zamišljen i neraspoložen.

Sremac, Stevan - PROZA

a ja mislim da je dosta čekanja bilo... a sad su mi vrlo potrebni novci!« — »Imaš dobri, veli mu Jova, ne boj se! Zar u mene nemaš vere? Kome sam ja još do sada zajeo? Ti samo nakrivi kapu!

Radičević, Branko - PESME

Beži moma, do kolena None joj se bele, Bele none do kolena Momka su zanele: „Ta da imaš krilo lako Da prneš oblaku, Ne bi mene, čedo, jako Utekla junaku.

Kad orla imaš ti u tvojoj ruci, Ti njega oma samrtno utuci, No kruto njega nemoj da obaraš, U tavno mesto njega da zatvaraš, Za

Beži moma, do kolena Noge joj se bele, Bele noge do kolena Momka su zanele. „Da imaš, more, krilo lako Da prneš oblaku, Ne bi meni, seko, jako Utekla junaku.

Oh zaman je, zaman, Radivoje, Imaš zlato, ali nije tvoje!... A kad vide, ne more se tako, On okrete prevarom inako, I naredi lažne glasonoše, Te

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Kakav kraj, i pitom i divlji, pun iznenađenja od svake ruke. Dođe ti nekad šešir da nakriviš (ako ga imaš) i da zapjevaš kako već umiješ, a nekad ti opet muka pripadne, pa bi da pljuneš i okreneš natrag, iako ni tamo nemaš

On samo poizdalje gvirnu u crtež i mirno reče: — Kakav brat Rade. Vidite da je nekakav svetac. — Rade, Rade! Ta imaš li ti oči, noćna tico lička? — inatio se samardžija.

— Rđo kalajdžijska, nije ti dosta tvoje potrebe nego još imaš kad i mojoj nezgodi da se rugaš — čudi se Rožljika i zaviruje u kolica. — Deder, šta to voziš?

To ti je isto kao s bijelom kobilom: čim je imaš u komori, odnekle će na te zapucati, nema da brineš. — I ti ga baš prećera.

Nećemo im vratiti da sto ruku imamo. Vačkonja se sumnjičavo zagleda u bezimena noćnika. Majke mi božije, imaš ti sto i trideset ruku.

— Jest, jest, imaš ti sto ruku, nije tebi Vjerovati — uzinatio se sumnjičavo Vačkonja, a meni odjednom dođe nešto žao toga inokosnog

naprijed, seljačak se prisoši uza me i, kad se u razgovoru malo raskravi, on poče da se povjerava: — Jesi li ga čuo: imaš, veli, sto ruku. Da ih nijesam ni imao, morale bi mi dosad izrasti.

— Vala, majko, da još imaš malo soli, ne bi loše bilo. — Nemam, sinko, dina mi. Čitavog proljeća nisam vidila zrnce soli.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Tu nema ništa napola i polovično. Ta igra ti je, nadam se, poznata. Zna se šta pali. HASANAGA: Imaš ti, brate, veliku fantaziju.

HASANAGINICA: A šta ću sad ja? BEG PINTOROVIĆ: Ništa! Ne mogu ništa više da slušam! Ako imaš nešto, sutra ćemo. HASANAGINICA: Ko da ti vidim strah u rukama. BEG PINTOROVIĆ: Strah? Kakav strah?

BEG PINTOROVIĆ: Ma nije valjda? Pa ajde, izvoli, skači! Molim lepo! Imaš punu slobodu! Oš da ti otvorim prozor? Meni će beda s vrata! HASANAGINICA: Mogu i više od toga!

Tome nikad kraja, nikad se nećeš smiriti. Pa i da ono što je najbolje imaš u najvećim količinama, opet nećeš imati sve. Zavidećeš i nekom siromahu što ima plavu zakrpu, a ti nemaš.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Na prelazu u vašu baštu ti zasta, okrenu se i, boreći se, upita me: — Nećeš da se ljutiš? — Ne. Šta? — Još koliko imaš da učiš? Da znam. — Još malo — odgovorih ti samo da te obradujem. Ti kliknu: — E pa to je... — I ode.

— Kad ćeš u školu? — upita me kratko. — Ima vremena. Rano je. — Pa druge godine i pre ovoga vremena si iš’o? Valjda imaš sada malo da učiš. Svršavaš već. Pogledah je začuđeno. Njeno smežurano lice beše pokriveno tamnim pegama.

— I uze tvoju glavu, metu je na krilo i milujući te po kosi, tešila te je i utišavala. — Ćuti, ćuti... Gospoda imaš, ako majke nemaš... Ćuti čedo moje!... — Nana moja! I nju on... oh!... — grcaše ti.

Nagoh se na prozor. — Šta ćete? — pitam ih. — sad ćemo da vadimo mantafu. Znaš li, da i ti imaš? Metnula je „ona“. — Eh?! — i nagoh se jače k njima. — Jes’, jes’! — povikaše one, — znamo čak i kakve su!

Ta ja sam žena! — Istina je — odgovori on meko. — Pa kad je istina, što dolaziš? Što me ne ostaviš? ... Eto, imaš ženu, decu. — Eh — odbi on rukom — ne spominji mi. — Da, ti imaš, a ja?

Što me ne ostaviš? ... Eto, imaš ženu, decu. — Eh — odbi on rukom — ne spominji mi. — Da, ti imaš, a ja? Pa još i to, da nešto on čuje, onda gde ću ja, gde?

koja došla da štogod, kakvu stvar, urutku, uzme od nje na poslugu, ona to ne bi kao od nje tražila, već: — Anice, da li imaš to? Dok beše pokojnik, to je bilo u kući. I on nam nije branio, uzima.. li smo. A i Anica je sve to znala, osećala.

Kostić, Laza - PESME

” „Ali zašto Filišćanke, mamne tanke domišljanke? Izrailjke, izrajanke, zašto, sine, ne bi nji'? Uzmi Maru, imaš stada, od istoka do zapada, stadovita j' oca kći! Uzmi Saru, imaš zlata, a lepotom vredi mlada filišćanske cure tri!

Uzmi Maru, imaš stada, od istoka do zapada, stadovita j' oca kći! Uzmi Saru, imaš zlata, a lepotom vredi mlada filišćanske cure tri!” „Izrailjke?

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Oni dva zaspe a on ostane da čuva stražu. Ujedanput brčak udari iz jezera, kad imaš šta i viđeti: aždaha sa dvije glave, pa juriš, da ih sva tri proždere; ali on skoči i povadi nož, dočeka aždahu i

On odgovori: — Jesam. Ona ga zapita: — Šta si još? A on izvadi prsten i čarapu pa joj reče: — Eto to; i još imaš belegu na kolenu. Ona to sve prizna, pa se zagrle i poljube.

Kad se Stojša već spremi da ide, reče materi: — Imaš li, majko, kakav znak od mojih sestara da ponesem: ako da bog te ih nađem, da bi mi verovale da sam im brat?

ona mu se stane umiljavati i previjati se oko njega, i od svašta se s njime razgovarati; pa mu najposle reče: — Ala imaš brza konja! Gde ga dobi, tako ti boga? A on joj odgovori: — E, gde sam ja dobio onde ne može svak dobiti.

Ona dva starija hoće, a Grbo im ne da, nego reče onoj ženi: — Mi nećemo iksanskoga mesa nego od hajvana, ako imaš daj nam. Potome ih uvede u drugu sobu gdje je bila govedina. Onda Grbo reče: — Ovoga mesa mi jedemo!

i tako tri puta pljunu jedan drugome u usta, pa mu onda zmijinji car reče: — Sad imaš nemušti jezik. Idi zbogom, ali za glavu svoju nikom ne kazuj, jer ako kažeš kome god, odmah ćeš umreti.

Domaćin na to odgovori: — Brate, ako imaš taku zverku, daj je ovamo, ja ću ti napuniti galiju samoga srebra i zlata, samo ako je istina što kažeš.

Ja sam naumio da se podelimo. Ovaj ga stane odvraćati: — Nemoj, brate, ta dobro nam je obojici, ti imaš sve u rukama i svoje i moje, a ja sam zadovoljan kakogod ti uradiš.

On mu odgovori: — Jesam, i Usud kaže: kad slaviš krsno ime, a ti zakolješ najgore, a da zakolješ što najbolje imaš, sve bi ti se štrkljala goveda. Kad on to čuje, reče mu: — Ostani, brate, u nas.

pa zapovijedi slugama te ga uhvate i dovedu preda nj, pa mu onda pruži povjesmo lana govoreći: — Uzmi to, i od toga imaš učiniti guminu i jedra sva što je od potrebe za jedan brod; ako li ne, izgubićeš glavu.

Šta radiš o'đe? Ovaj mu oštro odgovori: — Evo šjedim na svome, a što imaš posla? — Pa zar se ti ne bojiš mene? — zapita ga nepozvati.

Siromah putnik odgovori: — Pusti me, sveti čovječe, ti mi ne možeš pomoći, jer... jer ti imaš cr-crvenu bradu, a moj rahmetli babo rekao mi je na smrti da se čuvam dobro crvene brade.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Žena treba muža da počituje; samo ne treba ni on da se zaboravlja. MAKSIM: Ali ubio te Gospod, tako da ti kažem; imaš li, more, pameti, da na bal ideš. SOFIJA: Bez pameti ljudi i ne idu na bal. MAKSIM: Šta si ti?

MAKSIM: Šta si ti? Jesi li ti grofica ili baronica? Ne gledaš našu sirotinju. SOFIJA: Čuješ, Makso, ti imaš dece; moramo živiti s ljudma. Da kako misliš devojku udati? MAKSIM: S balovima da ju udam!

KUM: Plače; nego onda ne ide ona napolje, nego ja. Moj kuma Makso, imaš blagu ženu, pa si se razmazio, a da ti je moja na glavi, znao bi šta je pis. MAKSIM: Pa ajde da se menjamo.

MAKSIM (trese glavom): Ej, kod mene bi je ja oterao, ali ona ne da. KUM: Ja ti kažem, kume, ti imaš anđela. MAKSIM: Đavola, kume, đavola, da je stopi u lisičiju mast, da se od nje druge žene plaše, kao konji od

NIKOLA: Šta si uzeo tu, boga ti! Da blagodariš jošt bogu, što si takvu ženu dobio. KUM: I ja mu kažem. NIKOLA: Imaš gazdaricu, kakvi malo ima na svetu. Ali ti s tvojom naravi, hu, bu! Pa kud će i ona?

SVETOZAR: To je zaista lepo. NIKOLA: E, Makso, ako sad ne priznaš da imaš dobru ženu, onda nisi čovek. MAKSIM: Što neće da primi sto dukata? Moj brajko, ti ne poznaješ žensko lukavstvo.

(Obzire se najpre, otide i sakrije novce, da se opet vrati.): Sveta zemljo, šta ti sakrivenoga imaš, za koje niko ne mari! A kad bi htela govoriti, šta bi nam koješta mogla otkriti!

Kako ulučim priliku, taki ću gledati da skinem tu bedu s vrata. DAMJAN: Pravo bogme imaš. No mene poslovi zovu. Zbogom, komšo! Ne mogu se dalje zadržati. (Otide.) KUZMAN: Zbogom!..

KUZMAN: Što mu god drago. DAMJAN: Ta, na jednu ruku i bolje je, imaš nešto u zemlji; ako se na jednoj strani šteta učini, nije na drugoj.

VUČKO: I ja kažem, majka. LjUBA: Ti podaj kafu, pa napolje. VUČKO: Jes’ ja, svrši gu, što imaš, pa napolje. A ko će da služi? (Da Staniji, ona pije.) Je l’ dobro, majka? STANIJA: Dobro je.

STANIJA: Da te je bio, a ne samo psovo. Kako bi se ti zdrava. čitava gradila luda? Pobogu, imaš li pamet? Ej, Beograde, oćeš da pocrniš, kakve se džgadije ulegoše u tebe. (Opet udara sat.) Koliko to izbi?

LjUBA: Pa to je ništa. STANIJA: Kuku, ništa? Devojku isprošenu da gleda svet. Imaš li ti pamet, kjerko? LjUBA: To je izišlo iz običaja. STANIJA: I to je izišlo iz običaja, i sve će izići.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

TRIFIĆ: Sultana! SULTANA: Prvi će mi posao biti da te sramno iz varoši proteram. TRIFIĆ: Ali, šta sad imaš opet s njime? SULTANA: Ako si ti prosijak, nisam ja. TRIFIĆ (nepovoljno): Sultana!

SULTANA: Ti, fala bogu, dosta dobra imaš, a i ja sam ti toliko donela da me nikad zato prekoreti nećeš moći. Kako bi bilo kad bi Sreta i Pela svake godine po

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

— Ma nemoj! — Ipak, dopadaš mi se na izvestan način... kažem sebi u ogledalo — imaš lepe noge, i uopšte! Nisi baš riba za bacanje!

a. a. a. a. a.... — Hoću da kažem — nastavi matori smirijući loptu glavom za razliku od mnogih tvojih vršnjakinja, ti imaš sve potrebne uslove ... — Molim te ko boga da ne počinješ opet s tim nesrećnim uslovima! —Molim?

Baš meni! Kako da izađem na ulicu i pogledam svetu u oči! Imaš li ti možda kakav predlog? Uvukla sam u svoju staru pisaću mašinu marke „Adler“, nasleđenu od pokojnog deda Gavrila,

Veverica tada odgovori: — Kao što ti je verovatno poznato, mi veverice obožavamo lešnike, a ti baš imaš oči boje lešnika... Moram da te pratim — to je jače od mene!

Jednog dana dođe Drnda šofer svome frendu Duletu i kaže mu: Dule, bre, kaže, ti imaš staru kevu, kaže, kolko joj je godina? Osamdeset i pet, kaže Dule, a što?

— opalim cenu. — Baš si srce što se rastaješ od tako divno izlizanog džempera! — kaže on sijajući lovu. — Imaš li još nešto izlizano na prodaju? — Osećanja... — kažem i ubijam tutanj dok se Bebika ne predomisli.

Dobio bi posle i penziju, a ne ovako —- imaš četiri i po minuta radnog staža ... — Što se nisam aktivirao? -— jada se gosn Sule. Mućka, Anči, mućka, pa to ti je!

Sve mu dimovi isfuravaju na uši. U redu, nek se truje, mislim se kao ja — njemu dopada — ali mi onda nestane šibica. Imaš li jedno zapaljenje?

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

- Ugledaju prazan ram... Cikne jedan čvorugav: Nanu li ti naninu, nemaš sliku - imaš ram! Zar te nije, stoko, sram! — Kundak, šaka - djedov krik. - Kroz koprenu taminu krenu dalje skojevci.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

Tako ću i ja svobodu uzeti u prisustviju tatice. (Poljubi je.) Sad idi, i gledaj što imaš. JELICA (odlazi). MARKO: Gospodin baron, ja vidim da vi moju kćer rado imate, i to mi je osobito milo.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

jutrom, sija se rosa kao da blista kamenje drago, pa vrapci Ćosi mira ne daju, od same zore podižu graju: „Uh, alaj imaš veliko blago!

Na kraju pingvin takođe rekȏ: „Ribica dobra živi daleko, još imaš mnogo preć. Neka ti barka još brže leti, i kad je nađeš, mene se sjeti, pa mi donesi peć.

! Koliba tvoja prava je baba, krov ti je truo, prostirka slaba. Štenara to je, tesna, i gluva, sigurno u njoj imaš i buva! Kućicu takvu, hvališo mali, za ručak dobar svakom bi dali!

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Velike plave, bolesničke oči gledale su me bolno i rasejano. Brat mu odmah reče sa vrata: — Pipo, gledaj, imaš posetu. Mladić se diže pridržavajući se za sto, i skide kapu.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Imena su ti mnoga i dobra. I samo ime je već tvoje seme. Ime koje te ima i koje ti imaš. Svi kažu ime. Ne nadevaj mi imena. Zato što već imam ime. I govorim u ime. I radim u ime.

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

GINA: Iju! AGATON: A da upravljaš imanjem treba da imaš glasinu, da se izdereš; treba da imaš pesnicu, da udariš njome po stolu i advokatu i kirajdžiji i majstoru koji opravlja

GINA: Iju! AGATON: A da upravljaš imanjem treba da imaš glasinu, da se izdereš; treba da imaš pesnicu, da udariš njome po stolu i advokatu i kirajdžiji i majstoru koji opravlja imanje.

TRIFUN: A, to nikad! AGATON: Ama, ne kažem ja da bi ti to uradio od tvoje volje, ali znaš već kako je; kad imaš keca u rukama, šteta je propustiti priliku.

AGATON: Jesi, to ti priznajem, samo skupo je to tvoje školovanje, i što je glavno: ne vidim, znaš, šta imaš od tog školovanja. Nemaš službe, nemaš zanata, nemaš nikakve koristi.

AGATON: Hteo sam, znaš, onako da je ispitam malo. SIMKA: Šta imaš da je ispituješ? Nisi ti ovde u srezu, nego na parastosu. Šta imaš tu da ispituješ?

SIMKA: Šta imaš da je ispituješ? Nisi ti ovde u srezu, nego na parastosu. Šta imaš tu da ispituješ? VIDA: Pa da vidiš, Simka, pravo da ti kažem i treba ispitati.

Iju!... SARKA: Šta ti je, more? GINA (užasno uzbuđena): Ju, tako sam se prepala! SARKA: Šta imaš da se prepadneš, nisam ja pokojnikov duh. A odakle ti, boga ti? GINA: Otuda... bila malo...

AGATON: Pa eto ih na nogama. SARKA (pogleda): Gle, istina! SIMKA: Pa istina, dabome, i ne znam samo, šta imaš u mojoj sobi da tražiš papuče? SARKA: Bože, Simka, pa nismo, da kažeš, tuđini pa da ne mogu da ti dođem.

SARKA: Pa ono ne zvoni, ali ako ja povučem uže, mogu zazvoniti sva četiri zvona sa saborne crkve. AGATON: Ti imaš da ćutiš!

Ali što ti meni decu, nemaš ni ti dece, pa šta? AGATON: Ama, ne prebacujem ti ja, nego velim: da imaš dece, mogli bi ti i što više dati, ovako, ja mislim, dosta ti je pet hiljada dinara u novcu i sve kujnsko posuđe.

AGATON (Danici): A pravo da ti kažem, nije ni rđavo imati advokata u kući. Kad imaš advokata u familiji, to ti je kao da imaš revolver u kući. DANICA (očajno se brani): Ali ne, zaboga, be!

Kad imaš advokata u familiji, to ti je kao da imaš revolver u kući. DANICA (očajno se brani): Ali ne, zaboga, be! AGATON: I meni se, pravo da ti kažem, od prve taj

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Rekoh mu svoje ime i prezime i zanimanje u građanstvu. — Ne pitam te to, nego kakvu si službu vršio u bateriji, imaš li čin? — Đak, podnarednik.

— Gospodine kapetane, molim za dozvolu da odnesem u varoš civilno odelo i potesnim sare na čizmama. — Dobro, imaš dozvolu do pet časova po podne. Pozdravio sam i nemarno se okrenuo na drugu stranu. — Podnaredniče!

— Aleksandar se obrati meni: — E, ništa ne može da bude od njega. I savetovao sam ga, i tukao... i opet ništa... Nego, imaš li jednu cigaretu? Rekoh mu da sam poslednju popušio noćas.

Nego, znaš li ti zašto sam ja došao do tebe?... Imaš li duvana? — E, to „zelje“ ni kod mene ne raste... Milisave! Na ulazu se pomoli zgužvana prilika jednoga vojnika.

— Ima kod ovoga tobdžije... što je večeras došao... — Kod moga Tase! — setih se odmah i pozvah ga. — Imaš li duvana?

Zapitah ga šta ću ja tamo, kada nemamo municije. — Naredio je komandant... Ti imaš da budeš „štafaža“ baterije. Kada sam se javio komandantu, on mi reče: — Dakle, upamti dobro: vatru ćeš otvoriti

— Jankulj stavi ašov uz telo i stade mirno. — A da li bi ti hteo malo? — Ja bi, ako bi mi vi dozvolili... — Ako imaš, jedi slobodno. — Pa... da odem u ono selo ispred nas... — To li je? — i Aleksandar se zamisli.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

— A kad pre dobavi tu čašu i šećer iz komšiluka? Za vodu te ne pitam s toga, što znam da je imaš besplatno. — E, nemoj baš tako, bratiću. Imamo i Mi po nešto, i ako smo sirotinja. Tako je to.

— Za prirez što veliš... niste ni vi bolji. Čekao sam te godinu i po, dok nisi izmirio manjak. A za ono zatvaranje imaš pravo. Ja nisam ni poslušao sve kako mi je rečeno, ali opet sam pogrešio... — Šta si me čekao, more...

tamo-amo... da skupljam gde god ima što za tebe prijatno... Ha, ja ću tebe da okitim!... Ovo nije ništa što imaš... sitnice... A ja ću tebi... ja ću tebi... Jesi čitala Monte-Hristo?... Onako ću ja tebe, eve isto onako...

— Tako... skoro ćeš i zaboraviti da imaš kuću, da te ovde neko čeka i brine se o tebi. Samo ta sudnica prokleta!... — Jesi li čula, ženo, upamti jednom za

— Istina, kud ideš toliko i kakav je to neprekidni rad? Zadrugu ste, čujem, otvorili, pa šta sad imaš tamo ?... Predaj im sad, pa neka rade sami. — Ne volim to kad mi se žena meša u moje poslove, odgovori Vlajko odsečno.

Možeš što hoćeš sa mnom... — Dobro, idi ti sad, skloni se gde, dok ja njega izvedem. Do mraka ću se vratiti. — Imaš li nož ? — Ne brigaj, kažem ti, odgovori on, pribirajući se polako i dolazeći k sebi.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Ne fala ti, ne valja ti! Pa ću tebe zamoliti Moj zavidni prijatelju! Traži tamo društvo tvoje, Imaš tamo dobra dosta!

“ “Ne da ujka, sestro, ni jednoga, Nego će se klati sa Turcima!“ 226. Oj đevojko, imaš li dragoga? — Imala sam brata i dragoga, Pak sam oba na vojsku spremila. — Jesi l’ rada, da ti koji dođe?

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Ti veruješ da je to, što prolazi kroz tvoju glavu, neko mišljenje? Ti mora da o sebi imaš neko veoma visoko mišljenje, kad tako misliš! Šta kaže, „ja mislim”! Ništa manje! Zar se sa takvom glavom može — misliti?

Volga, bokte, to ti je pola Rusije! GINA: Zbog Dnjepra se nisi treznio nedelju dana! Ko da imaš vodenicu na Dnjepru! BLAGOJE: Sit sam ja tvoga zvocanja, i to odavno! I nisam ja dete, da mi se uvek popuje!

GINA: Plašiš se da ti ga ne zdipe umetnici? SIMKA: Bolje da sklonim kod tebe, nego da strepim! Imaš dvanes srebrnih viljušaka, dvanes noževa, dvanes velikih, i dvanes malih, kašika!

BLAGOJE: Lako je biti pošten s takvom lepotom! SIMKA: Mogo bi da imaš bar malo obzira! GINA: Ima on obzira, kad mu nešto treba!

DARA: Lupaj je malo po obrazima, slobodno! Jače! (Blagoju) Šta stojiš, smetenjače? Imaš li kocku šećera u kući? BLAGOJE: Šećera? SIMKA: Dolazi sebi! DROBAC: A kad sam išo da apsim Jevrema, na Tatinac!

SOFIJA: Studiram kolko stignem, i kolko mogu! VASILIJE: Moraš da probaš da se što više udubiš u ono što imaš. A, kad se udubiš... i sa običnim loncem možeš čudesa da napraviš! SOFIJA: Sa loncem? VASILIJE: Sa čim hoćeš!

GINA: Samo ono najnužnije! Milun: A kazala si samo ćebe i leb! GINA: Ovo ti je da imaš za kafanu! MILUN: To je, bre, opasno! GINA: I nemoj da zaboraviš ovu rakiju, to je za tebe! Miriše kao ambrozija!

MILUN: Ti meni dao? VASILIJE: A vi ste je pocepali i pojeli! MILUN: Ja? Šta ti to govoriš? Imaš ti neki dokaz za to što govoriš? VASILIJE: Dokaz ste pojeli, ali imam ove svedoke!

BLAGOJE: Ide gore uz reku! DARA: Znam, videla sam! Možda će do nečega i da nas dovede! Imaš li kakvog oružja? BLAGOJE: Ništa sem ove britve! GINA: I flaše u džepu! I ove georgine u reveru!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

On nam je donosio i poštu. Ja i sad mogu da čujem, izdaleka: „Crnjanski, imaš pismo!“ Prema naređenju, austrijski pešak, u rovu, mogao je da prima poštanske pakete, ali ne teže od 35 dkg.

Ti pevaš vedro, sa grmljavom dalekom, i tkaš u stoleća, sa munjama, i svoju nit. U Tebi nema moje ljudske tuge. Ti imaš streljača pogled prav i nem. Ti i plač pretvaraš kao dažd u šarene duge, a hladiš, ko dalek bor, kad te udahnem.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

— Šta će na to vlada odgovoriti? — Vlada će reći da je to zbog oskudice u novcu. — Šta ti imaš na to da kažeš? — Ja na to imam da kažem da sam sa odgovorom vlade potpuno zadovoljan i da molim desetoricu poslanika

— Ja ću reći da sam tako jakim razlozima potpuno ubeđen i da sam sa odgovorom zadovoljan. — Šta ti imaš? — pita četvrtog. — Da interpelišem ministra vojnog što vojska gladuje. — Šta će on reći? — Nema šta da jede!

— Koješta. Ne razumem te. — Ni ja tebe. — Šta imaš da razumeš, i šta se iščuđavaš?... Pitam te: jesi li čitao knjigu? — Pitam ja tebe: jesi li ti pametan?

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

— Ja mišlja' ti nećeš doći. — Kako da ne dođem, kad sam ti sam kazao da mi se javneš. No vi, ka' da već otpočeli. Imaš li dosta komišalaca? — Nije, more, još ni polovina došla.

— E, Boga mi, to ne znam. — E jes', k'o sanćim, ti nemaš devojke. Kazala je nama poša.... — Šta vi je kazala? — Imaš dvije. — Ene de sad! Pa 'ajd', priznajem, imam. — Šta ćeš priznavati, kad smo je mi viđele. — Đe, bolan?

Izdadoše mu i rešenje, koje on plati, pa odmah ode kući. Posle nekoliko dana Spasoje poruči Peri: — Da imaš još sto rešenja od najvećih sudova, ništa ti ne pomaže. Na njivu mi živ ne izlazi!

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

PAVKA: Ti znaš? Kazao ti valjda? Ama, ja sam kriva, niko drugi nije kriv nego ja. DANICA: Šta imaš ti da budeš kriva? PAVKA: To što sam se stegla kao kukavica pa hoću da uštedim.

A eto ti sad, uselio ti se u kuću mlad čovek, a imaš devojku u kući, pa sad trljaj glavu! DANICA: Svejedno, da nije on, uselio bi se drugi.

Poslao kalfa Joca. JEVREM (čita, primičući i odmičući kesu od očiju): 'Odi ovamo, ti imaš bolje oči. Je li ovo „F”? ŠEGRT (gleda duže): Može, gazda, a može da bude i „R”, a može i „K”.

Nego, ako si došao za neki posao, a ti govori! JOVICA: Pa... pa i za posao. Ti imaš, znaš, neke jareće kože. Jedanput si mi se žalio ne znaš šta ćeš sa njima, pa, rekoh, ja ću skoro u Beograd...

JEVREM: Pa ja velim... SRETA: Ama, nemaš tu ništa ti da veliš ili da ne veliš, to je stvar računa. Ti, recimo, imaš u rukama kralja, a ja, brate si mi moj, keca.

JEVREM: Kako to misliš? SRETA: Pa eto tako: ti, gazda-Jevreme, imaš para, Ilić ima narodno poverenje. Dobro! Da postavimo svaku stvar na svoje mesto.

SPIRINICA: A kad je izišla s farbom na sredu? JEVREM: Sad! SPIRINICA: Pa sad? SPIRA: Pa tu, brate, niti imaš što da razmišljaš, niti da se savetuješ sa nama. Mladić je čestit...

Pa kad mi dođe, a ja tek: „E, grlice moja, ti kanda imaš neku procenu, a? A, ovaj, za koga ti, prepelice moja, misliš da glasaš, je li za gazda-Jevrema Prokića. a?

Zovnem, na primer, kasapina koji liferuje meso okružnoj bolnici, zovnem ga i sasvim mu blago kažem: ti, bratac moj, imaš sedam krivica za davanje smrdljivog mesa bolnici, i sva akta tih krivica evo ih u mojoj fioci!

JEVREM: Uha, gde si ti otišao! Što spominješ, brate, krv? Što imaš ti tu krv da mešaš, ostavi krv na miru! IVKOVIĆ: Hoću samo da vam kažem. JEVREM: Nemoj, brate, ni da mi kažeš.

JEVREM: To jeste! SRETA: Prema tome, vidiš, sad imaš dva protivnika, pa se mora još življe raditi. Mora se pripraviti javno mnenje i zato su, vidiš, potrebne ove plakate.

) Mladene! (Na druga vrata.) Danice, Danice! DANICA (ulazi): Šta je? JEVREM (domišlja se): Ti imaš lep rukopis? DANICA: Nemam! JEVREM: Nemaš, ali lakše pišeš. Meni je lakše da dignem sto kila nego da napišem jedno a.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

« — veli čiča Trifun. — »A, ča-Tripune, ne valja ti pos’o!« — veli četvrti — »kad si ti sebe oženjen! More, imaš sinove, pa ti je još do đavolstva!! Ako te čuje baba Petrija?!

Imate vreme i za ženidba. Imaše ga jedan grčki reč, a na srpski ke mu dojde: Za ženidba neje nikad dockan. Imaš kef i merak — gotova žena. A vi ste još mlad. — Pa došao, eto, malo; rek’o, da se upoznamo.

— Pa... za ono... u Braziliji. — A, a, znam, e pa de! Imam si poslu, brzo! — Čuješ, gazda-Đorđe, ti, znam, imaš prazne buradi od gasa i zeitina, i od katrana i buradi i mešina, a znam da ti sve to sad ništa ne treba...

Faća me treska, kako groznica! Iska mi duša da se utoplim malko. A ti idi si, pa si spini malko; imaš sutra poslu! Ljubica prekide igranje. Svrši se i čardaš.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

VII Mali Steva nešto zgrešio A tata se kobajagi nasmešio: „U ime roditeljskog zakona i prava Imaš da pojedeš dvanaest baklava!” Eh, čiča Bogoje, Što je mnogo — mnogo je!

Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI

No ako si i prešao iz života ovoga, brige i stradanja čeda svojih znaš i kao mučenik slobodu imaš pred Gospodom. Prekloni kolena pred Vladikom koji te venčao, moli da mnogoletni u dobru život voljena ti čeda provode

Rakić, Milan - PESME

Prošli su me snovi, ne budi ih više. Odvraćam od tebe mirne moje zene Što pod mesečinom nekad suze liše: Uvek imaš mlada srca i sve mlade Parove što život tek snivaju sada, I bezbrojne kule od karata grade I večito dižu što večito

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Udri vraga, ne ostav mu traga, ali gubi obadva svijeta! VOJVODA STANKO (LjUBOTINjANIN) Imaš razlog, vojvoda Milija. I dabogda trag nam se zatro kad pod ovom živjeli maramom! Što će đavo u kršćenu zemlju?

Ono nije bez nekakve muke! Ugrabismo puške, potrčasmo. Kad onamo, imaš što viđeti: Mujo Alić, turski kavazbaša, odveo nam Ružu Kasanovu i utekâ s bratom najmlađijem.

Sve je pošlo đavoljijem tragom, zaudara zemlja Muhamedom. VOJVODA BATRIĆ (knezu Radu) Imaš razlog, ali ne toliko. To se moglo sve ljepše kazati, da mu tako rane ne vrijeđaš i grkom ga ne otruješ tugom.

“ Zaprijeti kad od njega krenuh: „Ne smuti li, babo, Crnogorce, kunem ti se turskom vjerom tvrdom: imaš doma deset unučadi i tri sina, sva tri oženjena, — sve ću ti ih zatvorit u kuću, pa u živi oganj izgorjeti!

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

— Kaži, dragička! — Pa... dragička — poče Stana, snebivajući se i čudeći se. — Snahu imaš!... — Ali, kao da mu to ne beše dovoljno, zastade i gledajući je odozgo, svetlo, nastavi: — Snahu imaš, što ceo svet

— Snahu imaš!... — Ali, kao da mu to ne beše dovoljno, zastade i gledajući je odozgo, svetlo, nastavi: — Snahu imaš, što ceo svet nema, Sofku, hadži-Trifunovu unuku.

Da ti dâ tata. — Imamo, imamo, tato. | — Ama ne to. Nego za tebe, da svoje pare imaš, pa ako ti što treba, što zaželiš, da kupiš sebi.

— Ja, gazda, ja... — Možeš li? — dobroćudno ga poče pitati efendi Mita. — Kako si? Imaš li rakije? Staklo sa rakijom, koje su do tada njegovu od njega krili, jedva mu davali po koju čašu, sad mu celo

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Ti lijepo znaš, Ilija, da ja nikogović nijesam, niti da bi se od straha kome uklonio, no me veže što i tebe ako pameti imaš... Ja bjeh zaspao pa ovce pređoše amo.

“ reče mu jedan djetić. „Krupne, bogme, pa ih stane prasak kad se proteže“, prihvati onaj drugi. „A koliko ih imaš, mediže, vjere ti?“ „Ma česa, koliko imam?“ „Ma kostiju u životu, čoče! Ti si medik, ti znaš to!

Najzad ću ja: oprosti, Stamena, živa bila! ama sam u poslu vidiš...“ „Oprosti i ti, živa bila, ama kazuj ako imaš što u kraće, jer, kako viđo, ne misliš kraju doći!“ prekide je serdar, smijući se. „Strpi se, čoče, čućeš sve...

— Iziđosmo u avliju. Ona šće da sjede, kao po tenanu da se pričamo. — Bogme, ja nemam kad, Stamena, no reci što imaš! — Jošice moja, ti znaš da sam ti uvijek dobra željela, pa bih rada da me poslušaš, za svoje dobro. — Govori!

“ „Da idem... a kud?“ „Tamo đe te zovu... đe ti je mjesto. Otac ti je neotac, veliš, a majka nemajka, ali imaš onoga čojka, koji gine za tobom; imaš sestru... pretrpjećeš malo, ali će ti se opet naknaditi.

đe ti je mjesto. Otac ti je neotac, veliš, a majka nemajka, ali imaš onoga čojka, koji gine za tobom; imaš sestru... pretrpjećeš malo, ali će ti se opet naknaditi.“ Ona je izgovorila to na predušak.

Zar ti je milo da te i drugi čuju osim mene? Kaži što imaš, ama meni kaži, a ne bijelu svijetu!“ „Nevolja mi je, čoče!“ odgovori ona nižim glasom, ali istim naglaskom.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Ili ova pitalica finog humora: „Pitao Turčin Raju: — Imaš li što večere? — Ima, vala, taman što je za ljude: kupus na krmetinu. — Ma ja nijesam čojek no Turčin.

Da ga udeneš u iglu, — tako je tanak. Da zmija okusi od njega, otrovala bi se. Da imaš dvije glave ne bi ga prevario. Da može popio bi ga u kapljici vode.

— Ko ima u pročelje, ko nema za vrata. — U bogata Vlaha i goveda pametna. — Na slanu ruku ovce trče. — Dok imaš svačiji si, kad nemaš ničiji si. — Nesta blaga, nesta prijatelja.

— Zaludu je razlog (imati), kada nema pravde (kad ga ne imaš pred kim kazati). — Što je razlog, to je zakon. — Što je od običaja, to je od zakona. — Običaj je spram zakona.

— Đe si bio? — Nigdje. — Šta si činio? — Ništa. — Jesi li se oženio? — Jesam, valaj! — A imaš li djece dosta? — Jok, valaj! — Imaju li djeca kruva? — Jok, valaj! — U zli čas se oženio! — Jesam, valaj.

— Skidajući je agama i efendijama. 15 Pitao Turčin raju: — Imaš li što večeri? — Ima, vala, taman što je za ljude: kupus na krmetinu. — Ma ja nijesam čojek no Turčin.

Onda probude dijete, i car ga zapita kako mu je ime, a ono odgovori: „Miloš“. Car: — Imaš li oca i majku? Miloš: – Imam majku a otac mi je umro. Car: — A đe ti je majka?

(Jezik) 48 — Tatino dijete, majčino dijete, a ničiji sin? (Kći) 49 — Ti ga imaš, i ja se njim služim? (Ime) 50 — U jutro ide četvoronoške, u podne dvonoške, a na večer tronoške?

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Kad se Ero prikuči blizu, onda Turčin stane vikati: „Ća šaronja, ća! i ti imaš pamet, a Ero je nema.“ U tom Ero dođe na ćupriju, pa naćera konje preko ćuprije, a njega stane pomaganja: „Jaog mene do

Kad sjutradan svane, a to imaš šta viđeti: mi svi u jednoj ljudskoj glavi koja stajaše između nekakijeh vinograda. Dok se mi tome još čuđasmo i konje

I tako tri puta pljunu jedan drugome u usta, pa mu onda zmijinji car reče: „Sad imaš nemušti jezik. Idi s Bogom, ali za glavu svoju nikom ne kazuj, jer ako kažeš komegod, odmah ćeš umreti.

kući, ona mu se stane umiljavati i previjati se oko njega, i od svašta se s njime razgovarati; pa mu najposle reče: „Ala imaš brza konja! Gde ga dobi? tako ti Boga!” A on joj odgovori: „E gde sam ja dobio, onde ne može svak dobiti.

Kad se Stojša već spremi da ide, reče materi: „Imaš li, | majko, kakav znak od mojih sestara da ponesem: ako da Bog te ih nađem, da bi mi verovale da sam im brat?

” Domaćin na to odgovori: „Brate, ako imaš taku zverku, daj je ovamo, ja ću ti napuniti galiju samoga srebra i zlata, samo ako je istina što kažeš.

Kad uđu u sobu i nameste se, pokloni im se mati njegova kao gospodi, a oni joj reku: „Blago tebi kad imaš dva veselja u jedan put!” A ona im odgovori: „E moja gospodo!

Ja sam naumio da se podelimo.” Ovaj ga stane odvraćati: „Nemoj brate, ta dobro nam je obojici, ti imaš sve u rukama i svoje i moje, a ja sam zadovoljan kakogod ti uradiš.

” On mu odgovori: „Jesam, i Usud kaže: kad slaviš krsno ime, a ti zakolješ najgore, a da zakolješ što najbolje | imaš, sve bi ti se štrkljala goveda.

” „Kakijeh haljina imaš?” upita ga ona, a on joj odgovori: „Imam gaće od mramora, košulju od rose, faculet u kome su žice žrake sunčane a potka

pa zapovjedi slugama te ga uhvate i dovedu predanj, pa mu onda pruži povjesmo lana govoreći: „Uzmi to, i od toga imaš učiniti guminu i jedra sva što je od potrebe za jedan brod; ako li ne, izgubićeš glavu.

” Onda mu kralj reče: „To je dobro kad ti toliko blago imaš.” A čoban prihvati: „Nije ovo dobro, nego je zlo.” A kralj mu reče: „Okle može biti zlo kad ti kažeš toliko dobro?

Sveti Sava - SABRANA DELA

I potom kanon vaskrsni, kao što imamo običaj, i svetom — ako imaš. I potom se svršava kao što treba. A svete i božastvene liturgije prema mogućnosti da se služe.

Zato i mrak grehovni odagnav, sveti, ozgo izmoli mi blagodat Duha, jer imaš slobodu ka Hristu, Hrista Boga moli neprestano za sve nas!

S tim krstićem da mi imaš molitvu. Nosi mi ga uvek o vratu, makar i drugu ikonicu da imaš, ali njega uvek nosi. A pojasićem se opaši, da je uvek

S tim krstićem da mi imaš molitvu. Nosi mi ga uvek o vratu, makar i drugu ikonicu da imaš, ali njega uvek nosi. A pojasićem se opaši, da je uvek o bedrima tvojim, jer sam ga polagao na Grob, krstić i pojasić.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

GOSPAVA: Platio sedam iljada! IKONIJA: To se na vašeru nàkilo prodaje! CMILjA: Vamo lupaju, izgleda imaš mušteriju! GOSPAVA: Nemam vremena ni za cigaretpauzu! Al tebi ovo da kažem: one miševe diskotiš kako znaš!

ANĐELKO: Je l ti se pali sijalica na ulicu? IKONIJA: Pali se, pali, al svako veče razbiju! ANĐELKO: Imaš li neku baterinsku lampu? IKONIJA: Nemam, imam sveću. ANĐELKO: Daj šta bilo!

IKONIJA: To joje, budali, fiksideja! A, vala, i ti... Da, kojom srećom, imaš porodicu... ANĐELKO: Gledaj ti svoja posla! STAVRA: Zamisli, da imaš veliko imanje, veliku kuću, veliku porodicu!

A, vala, i ti... Da, kojom srećom, imaš porodicu... ANĐELKO: Gledaj ti svoja posla! STAVRA: Zamisli, da imaš veliko imanje, veliku kuću, veliku porodicu! Pa sediš u kujni punoj tiganja, kutlača, šerpi!

Da ujtru imaš kome dobrojutro, da imaš s kim u vinograd, u krevet, a ne ovako! Kasno, autobus tries tri, šofer umoran, a kondukte

Da ujtru imaš kome dobrojutro, da imaš s kim u vinograd, u krevet, a ne ovako! Kasno, autobus tries tri, šofer umoran, a kondukter pridremkuje, sediš,

A nit se bliznilo, nit se trojanilo, nit se stotinilo, nit se iljadilo, već fala Bogu kad imaš krpu na zakrpu! Nit sam ja na kraju apšen zbog nekog neslaganja, nego mi našli u magacinu manjak!

Druže! Otključajte mi ove ruke, molim vas, samo na dve sekunde, da joj pokažem! CMILjA: Sad imaš brazletnu kakvu zaslužuješ!

Takvo čudo može i berberin kleštima! MANOJLO: Dok čoveku ne vidiš ranu, ne znaš s kim imaš posla! TANASKO: Goskapetane, nemote da se kidate toliko!

TANASKO: Goskapetane, nemote da se kidate toliko! MANOJLO: Nemaš ono zašta si stradao, al se tešiš, bar imaš svoje stradanje! Misliš da ljudi pate onako, bez razloga?

TANASKO: Boga Pa ti mi moga! prvi put sad imaš svoju rođenu muku! Prizovi se! Prvi put sada imaš nešto od čega možeš nešto ljucki da učiniš! Razumeš? Ne razumeš?

TANASKO: Boga Pa ti mi moga! prvi put sad imaš svoju rođenu muku! Prizovi se! Prvi put sada imaš nešto od čega možeš nešto ljucki da učiniš! Razumeš? Ne razumeš? Tražiš, tražiš, a kada nađeš ti u kuknjavu!

Stanković, Borisav - JOVČA

Ali, ti to znaš, i zato ovoliki jezik i imaš. A sada, hajd idi, i tamo u čaršiji pokupuj pa metni u bisage i posle razdaj svima, kao da sam i njima doneo.

Radi što znaš... (Zastaje.) Ama, mislim: ako nema ovde... Ti si bar proputovao svet, imaš svuda prijatelje, poznanike, pa zar ni tamo nema? Ili, nisi tražio?... (Odlazi tiho.

MLADEN Nije rashlađeno. Pauza. VASKA (služeći se, pijuckajući, posmatra ga podsmešljivo): Gle, gle, pa ti imaš nove čakšire i mintan. MLADEN Pa kupio sam, Vaske.

VASKA (zagleda ga, daje mu znak da se okreće, što on i čini, zagledajući se i sam): Pa to ti baš lepo stoji. Zar imaš toliko para? MLADEN Pa imam. I bez ajluka, samo od tebe bakšiša što dobijem pa bi bilo dosta.

MLADEN Čuvam. Ovde kod vas imam sve, i nemam za šta da trošim. VASKA I mnogo para imaš? MLADEN Pa, ne znam. Sigurno imam dosta. Mećem u sanduk. Ne znam koliko ima. Sigurno dosta. VASKA Kako ne znaš?

Sigurno dosta. VASKA Kako ne znaš? Zar ne služiš da stekneš? Sigurno jedva čekaš da malo zaradiš, imaš para, da ne bi više služio. A ovamo: ne znaš koliko ima. MLADEN Pa imam, imam dosta. Mogao bih da ne služim više.

(Stovaruje s leđa drva ispred kuće): Imaš gasa, sveće? A, ima to. Ostalo je od sinoć. Ali ti, imaš li ti duvana? VASKA (baca s prstiju cigaru odavno ugašenu):

(Stovaruje s leđa drva ispred kuće): Imaš gasa, sveće? A, ima to. Ostalo je od sinoć. Ali ti, imaš li ti duvana? VASKA (baca s prstiju cigaru odavno ugašenu): Nema. Nestalo već.

MLADEN (uplašeno): Kupiću, kupiću. Ne moraš ti odmah da se ljutiš. (Polazi): Kupiću ti! (Zastaje): A hleba? Imaš li njega? VASKA Ima. Ostalo od sinoć neko komađe. MLADEN (izlazeći): E, dobro. Bar to, hleba kad ima.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

a u drugom — vrlo krivo; na priliku, Turčin veli da od boga ne valja čovek da beži, jer ne može uteći ni sakriti se. Imaš pravo, Turčine! A ima li Turčin pravo kad veli da ni od kuge ne valja bežati? Jok, vala! U tom ima vrlo krivo.

Ljubezni čitatelju, ti mi se smeješ, i pravo imaš. I ja se sam sebi smejem; niti je pravo samo drugima smejati se; dobro je i sebi katkad.

Kakvo je tvoje ljubopitstvo, znam da ako dobru priliku nameriš, poći ćeš i u Ameriku. Ja: „Imaš pravo, Zilotije. Neću da svet rekne da sam se zaludu pokaluđerio.

„U Patmu,” reče mi, „za dve ili za tri godine po[h]arčićeš sve što imaš, pak o čem ćeš posle natrag poći? Ostani ovde — reče mi — gdi, ako i deset godina ustojiš, za kvartir i prepitanije

„Morε χαλoγερε, να πας; μα τo Θεoεχεις τι να βλεπης!” To jest: „More, kaluđeru, da pođeš; tako mi bota, imaš šta gledati! — odgovori mi Dima Duka, jedan od prvi[h] starešina.

No šta će im ovi kazati kad nigde ništa drugo pod nebom ne znadu nego - daj milostinju, daj sve, što god imaš, a ti umiri od gladi, i mrzi i proklinji sve ljude na svetu koji tvoje vere i zakona nisu!

Da sam se mogao u kesu pouzdati, bi[h] i triput tri meseca. I ovo je ništa; trista godina da živiš, imaš tuda šta gledati. Pet dukata sam dao samo momku koji me je svuda vodio.

” — odgovori mi jedan od nji[h]. „Promisal nebesni koji te dosad nije ostavio, neće ni odsad. Kad sve potrošiš, što god imaš do poslednjeg novca, ako meždu tim ne nađeš način da možeš tu dulje prebivati, otići ćeš tome i tome kupcu, mojemu

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

— Nemoj tako, nemoj kâ ono malo pri, nego kaži ukratko i bistro šta imaš! — reče fra-Brne. Šunda odgurnu brata, pa stavši na njegovo mjesto: — Unkrantko jen ovo: min nenćemo dan vondiš

Neka svak turi ruku u svoju škarpelu, pa će naći u njoj mrvica! Ti me razumiš dobro! Ti imaš braće i rođaka, pa se može pitati: jesu li svi čisti! — Ja to ne znam — preuze Vrtirep — ali sad čujte ovu.

Još će puka doći! — E, bože pomozi i sveti Frane! — prihvati Brne. — Sidi, Dume brate, ako imaš malo vrimena. Sidi, odmori se! — Ne mogu! — reče Dume. — Nemam ni trenutka vrimena.

Brne se zgrozi, te jedva reče: — Ti si, dakle, baš veliki grišnik. Tome se nisam nadâ. E pa kaži sve što imaš! — Prije dvanajs godina ubija sam jednoga čovika. Ubija sam ga iz puške nasrid puta između grada i našega sela.

Đaci se glasno smijahu, osobito Bodul, te je to privlačilo pažnju fratara, a fra-Bone mu reče, polazeći: — Dakle, imaš žicu stari Jerkovića da miluješ šalu, a ne kô fra-Brne! Ajdemo! Bone ga odvede u glavnu ulicu, k advokatu.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Kakva bi on sila bio u Skupštini. Moja je To krv... Evropa mi upropasti dete... Nesrećnik. Aćim zasuzi. — Imaš li još nešto da kažeš? — oštro upita. Tražiće imanje. Svađa je samo izgovor. Bezdušnik. Odavno si ti pojeo svoj deo.

On je moj brat. Nije Aćimov pastorak. On je u nasledstvu ravnopravan sa mnom. Ti mi nisi donela miraz pa da imaš pravo da se isprečiš pred mojim bratom i kažeš: „Ja ne dam!

I sada čuje očeve reči: „Pismen je toliko i račun zna da može oko kantara da pomogne. Ako pogreši, ti imaš dlan. Ja hoću da se muči da bi čovek postao.

To sam i zaslužio... A ti, bože, tako, sve na Tolu Dačića: i sirotinju i bolest. Ni ti ne smeš na gazde da udariš. Imaš i pravo. Da sam na tvom mestu, i ja bih tako radio. Bih, dece mi. Od Đorđa Katića nemaš šta da uzmeš.

I ta reka od tuge žuri da pogine u dunavu. Što se osvrćeš? Kad samo noge imaš da možeš, beži od starog krova, gde i vetrovi polomiše rebra. Pravi nov ili idi u hajduke! — Polazi!

Sama ruka izvuče hartiju iz džepa. „Politika je mnogo pokvarena stvar“, potvrdio je glavom. „Šta imaš da mi kažeš?“ On skide lampu sa zida, prinese je ocu i pruži mu letak u kome su liberali ismevali Aćima zbog

Ne rastu i ne govore...“ „To su tvoje gazdinske brige.“ Smeh je zajecao u praznoj kaci. „Šta da radim?“ „Imaš brata.“ „Da ga više nisi spomenuo!“ Zveknula je kaca, a mrak se komešao. „Onda u kamen ukleši ime.

Ika pomože kelneru da pokupi čaše i priđe Đorđu da naplati račun. — Noćas ništa ne plaćam. — Imaš pravo: dan je za brojanje para. — Mnogo sam pio... — Činilo mu se da će umreti od muke u grudima i stomaku.

— Idi, skupljaj lude, Stevo! Aćim zove! Brzo ide jabučarom da naredi Toli: — Zvoni na uzbunu! Vojska ide. Zvoni dok imaš ruke. Čađevića ne zateče pod bagremom, uđe u svoju sobu, ugasi lampu i u odelu leže u krevet. ...

— viče. Svaljen među grede, gledao je odozdo, krotko kao malo tele. — Idu li? — upita. — Idu. A deca? Četiri sina imaš, ludače!

— Hajde, ne bulazni! Zna li Aćim da sam... bio pijan? — Celo selo zna da si se malo proveselio u čaršiji. Imaš i pravo. Seljaci, beslovesni, nek jedu kuršume. — Idi, zovi mi Simku! — Iz Srbije će i vrapci pobeći.

“ „Lakše je čoveku kad češće radi.“ „Lako je tebi kad možeš da ne misliš... I da ne vidiš.“ „idim, nisi dobre vole. Imaš nekih briga?“ „Briga? Kad bi ti bio pametan...“ „Pravo je da onaj ko ima para ima i briga...

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Baš koješta! — Imam li i ja crnu prugu na leđima? — upita iznenada. — Naravno da je imaš. Prelepa je, je li i moja takva? — Tvoja je grozna, i grozno je biti riba, glupa riba u glupom moru!

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

zvale; Gde god nađem Srpkinjice male, Da im padnem na te grudi bele, Da im kažem: Blago tebi, sele, Blago tebi koja imaš majku, Imaš majku, imaš i babajku! Malena sam...

god nađem Srpkinjice male, Da im padnem na te grudi bele, Da im kažem: Blago tebi, sele, Blago tebi koja imaš majku, Imaš majku, imaš i babajku! Malena sam...

Srpkinjice male, Da im padnem na te grudi bele, Da im kažem: Blago tebi, sele, Blago tebi koja imaš majku, Imaš majku, imaš i babajku! Malena sam...

Srpkinjice mile, Mnome bi se lepo okitile, Met'le bi me za te grudi bele A miris bi govorio: Sele, Blago tebi koja imaš majku, Imaš majku, imaš i babajku! Malena sam...

mile, Mnome bi se lepo okitile, Met'le bi me za te grudi bele A miris bi govorio: Sele, Blago tebi koja imaš majku, Imaš majku, imaš i babajku! Malena sam...

bi se lepo okitile, Met'le bi me za te grudi bele A miris bi govorio: Sele, Blago tebi koja imaš majku, Imaš majku, imaš i babajku! Malena sam...

male, Pa bi zvezdu željno pogledale; A zvezda bi govorila sjajem, Dičnim sjajem srpskim uzdisajem: Blago tebi koja imaš majku, Imaš majku, imaš i babajku!

bi zvezdu željno pogledale; A zvezda bi govorila sjajem, Dičnim sjajem srpskim uzdisajem: Blago tebi koja imaš majku, Imaš majku, imaš i babajku!

željno pogledale; A zvezda bi govorila sjajem, Dičnim sjajem srpskim uzdisajem: Blago tebi koja imaš majku, Imaš majku, imaš i babajku!

Beži moma do kolena None joj se bele; Bele none do kolena Momka su zanele. „Ta da imaš krilo lako, da prneš oblaku, Ne bi mene čedo jako Utekla junaku!

O Rode! Nema nade da skorim drukče bude: Nit' imaš dosta snage da sam se preporodiš, Nit' nosiš svest u duši i ljubav cele grude, Da s dušmanima mnogim svud jednu borbu

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

„On beše sin naše varoši, to govore i misle pri tom da mu je to bila glavna zasluga“. „Imaš pravo!“, odgovori mu Hipokrates.

Pravo blaženstvo je mirnoća, a nju daje samo saznanje“. „Imaš pravo; i ja zamišljam tako pravu sreću“. Oba mudraca seđahu tu, srećni i blaženi.

“ Aristoteles dade besprekornu definiciju takve linije. „Vidiš sinko“, reče mu Platon, „ti imaš savršeno jasnu predstavu o tome šta je to kružna linija, a ipak je nisi dobio iskustvom.

„Imaš, možda, pravo druže“, odgovori mu Aristoteles, i „zato baš hoću da se nauživam života dok mu je još vreme, a kupatilo n

On zagrli svoje lepo dete i reče tužnim glasom: „Imaš srca, slatko dete moje? - Kraljeva ćerka ne raspolaže slobodno sa njim!

- Ne može da prežali svoju Demaristu!“ „Imaš pravo!“, odgovori joj plavojka sa suzama u očima. Riđokosa je pomilova po obrazu. „Ne plači, golubice moja!

I ja prasnuh u smeh, a on upre kažiprst u svoje čelo: „Tu moraš da imaš!“ Pa dodirnu zatim šakom svoj lakat: „A ne ovde!“ Potapšah ga po ramenu. „Nema sumnje - sposobni ste ljudi.

„Onda ga, bome, moramo čestito počastiti!“, odgovori odlučno kaluđer. „I ja mislim, dragi moj Marko. A šta imaš od jela na stovarištu?“ „Jedan seljak iz Falkonjana doneo je, u ime zavetnoga dara, tri kljukana petla“.

„Takav je sada duh vremena“. „Imaš pravo! Tempora mutantur, et nos mutantur in illis“. „Spisi grčkih filozofa ležahu, na štetu nauke, vekovima

“ reče jedan od njih. „A nisam li ja lepo govorio da se šut sa rogatim ne bode“, dodade jedan drugi. „Imaš pravo“, dobaci neki treći, „mi se lakomisleno i brzopleto bacismo u naručja švedskog kralja, ali, eto, on ne ispruži

„Ti si, Oto, potomak naše stare patricijske porodice, sin naše varoši i njen inženjer. Iako si mlad, imaš mnogo iskustva, video si sveta, izučio si u Lajdenu veštinu utvrđivanja gradova; reci nam, tako ti Boga, kako stoji sa

“ „Ima“. „Onda slušaj! Ako neprijatelj prodre u varoš, a ja ne budem u stanju da ti dadnem naređenja, imaš da zapališ varoš i pretvoriš je celu u pepeo! - Jesi li razumeo?“ „Razumem, gospodine komandante!

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

„A sad, dragi pobratime, pričaj mi kako se reši da se oženiš i sve drugo što imaš da mi poveriš, ali pravo mi kaži, pre svega, koja ti je to ljubav po redu?“ On se nasmejao. „Je l' od pravih?

Eto takav sam, besan, sagorevam, ne mogu dalje da gledam šta se radi na naše oči. Živiš li ti u Beogradu, prikane? Imaš li oči? Ruku nemaš, znam. I ne kaješ se što si je dao. A ja bih se kajao, vidiš.

Pa kad si pošao, kako si putovao, šta radiš? I opet ne čekajući odgovora na koje od svojih pitanja: — Koliko imaš odsustva? — Tri dana bez putovanja. — O, baš ti hvala. Provešćeš sve kod mene? Nećeš u Solun? — Ne mislim.

On odmahnu rukom I duboko uzdahnu. — Znam, pobratime. Ali da mi ..je samo ta muka! — Ja vidim, ja osećam da imaš krupnijih briga — rekoh. — Zašto mi se ne poveriš? — Pa, evo — reče on — prvo: otac mi je obešen.

Znam: to hoćeš da mi prebaciš. — Ne, nisam... — promucah. Ali mi on ne dozvoli da dovršim nego produži: — Imaš pravo, pobratime. Možeš me mrziti i gaditi se, ali ti bar znaš ko sam bio.

Ona priđe slepom. — Kad si ranjen, junače? — On je kontuzovan, gospoja. — Na Mačkovom... k... k... k... — Koga imaš? — Troje dece, gospoja, a... a... a dvoje muško i a... a... dvoje žensko.

I zato što lažeš, ješćeš i kaldrmu. — Ja ne lažem, nebesa mi. A šta fali tebi? Imaš kuću ortački s nekom Jevrejkom i dve krave. Prodaješ mleko, gazda si pa opet prosiš. — Lažeš!

je l' po volji, gospodine đenerale? Biću slobodan da Vas ponudim... I otkopčava bisage i traži. — E, a šta imaš? — Malo piletine... i... — Bravos, bogami, kod tebe uvek svega. — Juče kupih u Prezi, gos' đenerale.

Kako da ti kažem? Ti, možda, imaš pravo: možda ja ne znam šta govorim. Ali veruj mi ovo: ima jedna veza koju ja nisam uobrazio, koju neprestano ističem,

i debeli, obrijani civilni policajac priđe mu bliže. — Po podacima koje mi držimo ti najviše imaš olakšica; ti nisi rđav čovek, nego nagovoren tako... to je svakog moglo snaći.

I s nemirnim, zbunjenim očima, osušenih usta, on odgovori brzo, rasejano: — Da, vrlo lepo, imaš pravo, vrlo je lepo. I tek što je ovo rekao uvide i sam kako je beskrajno jadan bio ovaj odgovor.

— Kažem ti, šta ti imaš da misliš. Ti prosto misli samo o sebi. Eto molim te: ti prosto misli na sebe. Da uzmemo ovaj primer: ne sedi ti se

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

moj oče, uskoro uvidi da nema kutkamo, pa se najmi u novog, još goreg gospodara: kad robuješ jednom gospodaru, bar imaš neki svoj red, stalnost, neku svoju sigurnost! Nekakav svoj zajamčeni, pa makar kakav, ručak i večeru, i miran ležaj.

Ti si već takav!... — Možda imaš pravo. Ali ostavimo to... Nego, to što govoriš o Ivanu izgleda dosta uvjerljivo. Pa ipak mislim da to nije sve.

Shvatljiva radoznalost intelektualca da sazna „kako sve ljudi žive”! Čudim se samo kako te ne interesuju stvari koje imaš odmah pod nosom, kopači kukuruza iz Lučika, bijeda koju danomice vidiš tu pred tvojom tezgom.

Vidiš, ja sam u tome stvarniji. Ako se ne varam, ovdje sam ja slučajno više realista nego ti. — O, nisam znao da imaš i takvih ambicija!

— Neću večeras, nešto me boli glava. Da učinim uvjerljivijim, nadodao sam: — Imaš li kakav prašak? „Možda mu je i ta glavobolja jedna mala zadovoljština“, pomislio sam sipajući u grlo kombinirani

— Možda imaš pravo. Čini mi se da događaji u nekim zemljama oko nas potvrđuju tvoje gledanje. — Nego što! Štio bih samo da vidiš,

Mjesto toga, nastavio bih: — Uostalom, možda imaš pravo. Ta je žrtva nužna... Dakako, to važi samo za prave, istinske umjetnike. To jest za one koji misle nešto postići.

Erna, poznaješ li ti slasti orfejske iluzije? — Ti si rođeni glumac! — Imaš pravo, pogriješio sam branšu. Ali sad je na žalost kasno.

) — Fakat je, Erna, da ti od ove naše zajednice imaš samo jada i štete. A što ranije o tome nisam vodio računa, samo povećava moju krivicu, ali ne oduzima ništa od

je fiksna misao ne po svojoj apsurdnosti već po svojoj upornosti i tiraniji: ponavljao ti od jutra do mraka apsurd da imaš glavu od maslaca ili žeženu istinu da poslije petka dolazi subota, ti si, bracko moj, svejedno manijak!

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

— Jedva živ dođoh — odgovori Đurica slabim glasom — no sklanjaj me sad, ako imaš gde. Na severnoj strani sobe, u kojoj ležaše Đurica, beše pomanji prozor, olepljen, umesto stakleta, debelom hartijom,

Ti ćeš ga, Đurica, zaustaviti i uzeti pare, a ova dvojica će biti s tobom. Radovan će ti sve kazati šta imaš da činiš; on je najbolji majstor za te stvari.

On obori glavu, oseti da mu se lice menja, i, kao sa nekim teškim bolom, odgovori: — Istinu si rekla. Šta ti imaš s jednim hajdukom i, tako reći, zlikovcem, koga može ubiti poslednje ciganče, pa niko da mu ne sudi.

i ako on veli da ne traži ništa. — Znam ja, daću i njemu. U kući imaš što ti treba? — Imam svega. Samo, vi’š, ovo je dete došlo ovako ... treba joj kupiti odela i preobuke.

— Ako ću posle čuti od drugoga, bolje je da sad čujem od tebe. Može biti da ti mogu pomoći savetom, i ako znam da imaš mudroga savetnika... Istina, ja i zaboravih da te pitam: zna li Vujo da si ovamo otišao? — Ne zna.

A sad mi je to velika, teška briga na vratu... Ali šta da radim, nauči me, popo ? — Samo jedan pravi put imaš pred sobom: da se predaš vlasti, da ideš na sud, te da pokaješ stare grehe, a posle već... lako je.

— Baš to ne volim, teško mi da te gledam takvu, pa mi se po neki put i ne ide kući zbog toga. Šta misliš, kad imaš svega i da pojedeš i nako... — Šta si okupio jednako s tim jelom, kao da sam ja kod oca gladovala.

— More, dokle ćemo mi ovako? — poče Maca, pošto ispi sa njim nekoliko čaša. — Što ti meni ne kažeš kako živiš, imaš li dobre zarade, pa da se uzmemo, da me vodiš odavde... da živimo zajedno.. — Odistine, zar bi ti živela sa mnom?

da živimo zajedno.. — Odistine, zar bi ti živela sa mnom? — Što da ne bih, samo neću u selo, nego u varoši. A imaš li ti novaca da živimo lepo ?... Ja nisam naučila da radim. — Lako je za novac.

Danas će ti sigurno učiniti »fizitu...« — Šta veliš, more, je l’ to šala? — viknu Đurica. — Imaš li ti pasoš?... Znaš... ja te ništ’ drugo ne pitam, to nije naš običaj. Ali, ako si zaslužio porotu, ne čekaj policiju.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

— Evo ložim vatru — izadre se starac onako ljutito, a sveti Ilija mu reče: — Nemoj se ljutiti, jer ti ne znaš s kim imaš posla. Ti služiš vraga; on je otimao i neće doći dok ti ne prođe godina, a ti ne znaš kad ti je godina.

I tako tri puta pljunu jedan drugome u usta, pa mu onda zmijinji car reče: — Sad imaš nemušti jezik. Idi zbogom, ali za glavu svoju nikom ne kazuj, jer ako kažeš kome god, odmah ćeš umreti.

ona mu se stane umiljavati i previjati se oko njega, i od svašta se s njime razgovarati, pa mu najposle reče: — Ala imaš brza konja! Gde ga dobi, tako ti boga! A on joj odgovori: — E, gde sam ja dobio, onde ne može svak dobiti.

Oni dva zaspe, a on ostane da čuva stražu. Ujedanput brčak udari iz jezera, kad imaš šta i viđeti! Aždaha sa dvije glave, pa juriš da ih sva tri proždere; ali on skoči i povadi nož, dočeka aždahu i

Sad se digne carev sin i Oštar Dan u dvor. Kad su došli u sobu, upita Oštar Dan carevića: — Šta to imaš na stolu? — Ništa, šta bi bilo? — odgovori on. Oštar Dan priđe k stolu, te podigne pokrovac; ali dijete leži zaklato.

Ja sam ti odmah pisala da se povratiš, da se uzmemo. Ja sam te samo kušala. Nego mi kaži kakvo imaš sada čudo kod sebe, da te ne viđu.

Ona dva starija hoće, a Grbo im ne da, nego reče onoj ženi: — Mi nećemo iksanskoga mesa, nego od hajvana; ako imaš, daj nam. Po tome ih uvede u drugu sobu, gdje je bila govedina. Onda Grbo reče: — Ovo meso mi jedemo!

Ja sam naumio da se podelimo. Ovaj ga stane odvraćati: — Nemoj brate, ta dobro nam je obojici, ti imaš sve u rukama — i svoje i moje, a ja sam zadovoljan kako god ti uradiš.

On mu odgovori: — Jesam, i usud kaže: kad slaviš krsno ime, a ti zakolješ najgore; a da zakolješ što najbolje imaš, sve bi ti se štrkljala goveda.

NEVJERA STRADA Sastali se jazavac i lisica da zajedno idu u četu. Zapitaće lisica jazavca: — Koliko imaš vještina, ti jazo? Odgovoriće jazavac: — Imam tri vještine. — Ja imam sedamdeset i sedam vještina, — reći će lisica.

— A sad, jazo, što ću od života? — zapita lisica jazavca. Jazavac joj odgovori: — Ti kažeš da imaš sedamdeset i sedam vještina, pa samo jednu upotrebi, izbavićeš se.

Odgovori mu ona: — Za tvoj inad, jer tvoju silu ne mogu da trpim. — Ma kakvu moju silu? — Zato što imaš tri ponositosti; prvu: na glavi skrletnu krunu kao car; drugu: na nogama mamuze kao tatarin; a treću: toliko perjanica

Petković, Vladislav Dis - PESME

I šta vidi kad je čovek s tobom? Što za ljubav da imaš pogleda? Ljubav rađa i donosi sobom Lik večnosti i prolaznost beda.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

mnogo više od tuceta pečenih gusaka; između ostalog naučiće te da u stranom svetu jednim okom uvek bdiš nad onim što imaš, a drugim okom gledaš na stvari koje nemaš.

drugog novca; peti, koji je već bio u Americi, pričao nam je, kao sa neke visine, da bez obzira ko si i šta znaš i imaš, kada se iskrcaš u Novom svetu bićeš ”žutokljunac” (grinhorn) a ”žutokljunac” mora da odsluži svoj šegrtski rok pre nego

koštice i to me je podsetilo na reči moga saputnika sa iseljeničkog broda koji je rekao: ”Bez obzira ko si, šta znaš i imaš, kada se iskrcaš u Americi bićeš ”žutokljunac”.

- Imaš pravo - umešao se Kristijan - ali mene treba kriviti, jer sam nemerno izbegao da kažem Mihajlu da doda to sredstvo u bo

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Vidiš, dobiva se prilično... Da bog pomože! A i tebi ću lako naći posla. Dosta da imaš volje za radnju i da si zdrava... Ma što ti je to po licu? — prevrne razgovor. — Biće ti bile ospice?....

Vidite da pogibe čovjek! — I okrene se prema Iliji: — Ilija, brate, imaš ti na kome da se odljutiš! Traži ti ono tvoje ženetine... Pusti moga čovjeka u miru! —Nije on čovjek kao drugi ljudi...

Hoćeš, Pavle? — Ne mogu! — odgovori momče, premišljajuć. — Neće da me žene prije vojništva, vele: imaš sestara, pa ne bi dobio dozvolu za vjesnanje, a brane se fratrom, vele kleo bi i brecali bi u zvona kao da si umro ž.

Majka im je umrla! Ko da ih prikupi? Zar su oni čemu krivi? —A koliko ih imaš? —Petoro! —odgovori Arnaut i gleda u oči Milivoja. „Troje više od mene”, pomisli Milivoj.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

SAVKA (trgne se): Ju, sinko, otkud meni? ŽIVKA: Pa ono što imaš na knjižicu. SAVKA: Eh, to... na to nemoj ni da računaš, gde bih ja to dirala!

ŽIVKA: Bože, tetka-Savka, ti pa kao da ti mi to nećemo vratiti. Platićemo ti pošteno i interes, a za tri meseca imaš svoje pare. Slušaj, ne bila ja Živka ako ga ne nateram da se uvuče u kakvu komisiju. Šta tu partija!

RAKA: Pravili smo demonstracije. ŽIVKA: Kakve demonstracije, bog s tobom? RAKA: Protiv vlade. SAVKA: A šta ti imaš sa vladom, pobogu, sinko? RAKA: Nemam ništa, ali sam i ja vikô: dole vlada!

Jer,eto, šta si ti svršio – ništa. Niti imaš škole, niti znaš jezike; triput si dosad otpuštan iz službe. Zar nije? ČEDA: Dozvolite...

” ŽIVKA: A šta imaš ti da se poneseš? VASA: E, pa kako šta imam! Ujak sam ti, najbliži sam ti, pa, dabome, i mene zbog tebe čestvuju.

Zamisli, dobićeš klasu! I eto, vidiš, imaš da biraš šta više voliš: ženu ili klasu? ČEDA: Ja bih najviše voleo ženu s klasom.

da ona od ovoga trenutka tebe ne smatra za svoga zeta; s tobom ne želi više ni da razgovara kao sa zetom i, ako imaš što s njom, možeš doći samo kao stranac, podneti preko mlađih vizitkartu i moliti je da te primi – i samo zvanično da

ŽIVKA: E, pa dobićeš tvoje. Zapiši, Vaso, da joj se da. Eto ti! VASA (pošto je zapisao): A ti, Daco, imaš li ti štogod da zamoliš Živku? DACA: Pa ja to, za Hristinu.

NATA: E, pa nemojte, gospa-Živka, budimo iskreni. Prijatno je to: imaš fijaker, imaš cigarete na reprezentaciju, ideš besplatno u ložu, imaš salon-vagon za putovanje, pa momak iz

NATA: E, pa nemojte, gospa-Živka, budimo iskreni. Prijatno je to: imaš fijaker, imaš cigarete na reprezentaciju, ideš besplatno u ložu, imaš salon-vagon za putovanje, pa momak iz ministarstva; pa čim

Prijatno je to: imaš fijaker, imaš cigarete na reprezentaciju, ideš besplatno u ložu, imaš salon-vagon za putovanje, pa momak iz ministarstva; pa čim potražiš telefon i kažeš ko si, a telefoniskinje pokrhaju se

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Neko trči... ko si? stoj! „Ja dolazim iz daleka!“ (Iz ludnice utekô j’). Kuda žuriš? — „Puzim doma!“ Zar ga imaš? — „Sto i dva!“ O siroma’, o siroma’! Teši sebe kako zna. Ta što buncaš! Budi svesan! Gle, krvav si, modar, bled.

“ Al’ kad plačeš što se smiješ? — „To je ono: ja sam Bog.“ A sad dlanom oči kriješ... „Žao mi je đav’la svog.“ Imaš pravo, imaš pravo, Ti već stižeš neku cel. „Mozak peći to je zdravo, To već vidiš i ti, je l’?

— „To je ono: ja sam Bog.“ A sad dlanom oči kriješ... „Žao mi je đav’la svog.“ Imaš pravo, imaš pravo, Ti već stižeš neku cel. „Mozak peći to je zdravo, To već vidiš i ti, je l’?“ Oh, što biva od čoveka!

Za jedan trenut više jada stvori Neg’ što bi mogle stotine gromova. Ima l’ se kuda? — Ako imaš krila Ženo, što blediš? — Gde je dete moje? U crkvu hrli! — Srušila se većem. Bolnici beže sa postelje svoje...

“ Ta brzopletna mudrost Nije propala, Svetu se dopala: Tala ismejaše A brzopletu rekoše: „Ti imaš prȁvo; jeste, tako je!“ I danas tako mudruje Mnogi brzoplet I — veruje mu svet. Al’ nije tako — velim ja.

Usudi se starac reći svojoj Anušci: „Klanjam ti se, svetla kruno, naša carice: Sad si jednom i ti srećna, sad već imaš sve!“ Al’ carica prodera se: „Gle ugursuza! I on smede amo doći. Taki na polje!

Neka ti se čizma kalja, ne gledamo na nju mi, — Mi gledamo svetlo čelo, a to puno imaš ti! Devedesetdevet puta obišô si srpski jad, Devedesetdevet puta pokazô si da si mlad.

Eno jarko sunce divno sija s neba, Želje oživljava, nade obasjava Milina je prava — To jest, ako imaš dosta zaborava. Deca kao deca lepša i od cveća, Trenutni poljupci večitih proleća.

Slatko dete ne zna šta sve obećava. Da l’ vam se priviđa slava i država? Milina je prava — To jest, ako imaš dosta zaborava.

Sloga, veliš, samo sloga nas spasava. Dakle uviđate! Milina je prava — To jest, ako imaš dosta zaborava. Gle, zar ono nije slika sveta hrama! Omladina skupljena na vel’kim školama!

To te leči, krepi, to te održava. Milina je prava — To jest, ako imaš dosta zaborava. S omladine pređeš, vidiš druge slike.

Mi smo barem zreli, mi smo pri pameti.“ Tako jedra duša, tako mudra glava. Milina je prava — To jest, ako imaš dosta zaborava. »Javor« 1891. ENO! Eno se Srbi mire, Srbi što Srpstvo ljube, I ćudi malo tanje I ćudi malo grube.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

) PREĐAŠNjA JOVAN: Evo me, majstorice! FEMA: Gledaj opet ovog! Sad da ne svisnem od jeda. (Podboči se.) More, imaš li ti pameti ili nemaš? More, zar me ne vidiš kako sam obučena? Kad si jošt ovakovu majstoricu u tvom veku vidio?

EVICA: Oprostite, ja nisam boginjava. RUŽIČIĆ: Junonin soputniče, prekrasni paune, imaš li ponjatija o poeziju? EVICA: Šta je to poezija?

Napolje iz moje kuće! RUŽIČIĆ: Ne banč, ne banč. POZORIJE 9. BIVŠI, MITAR MITAR (Femi): Nesrećo i pogani, imaš li pameti? Šta si naumila s kućom? More, misliš li ti ostariti?

VASILIJE: Jovane, slatki Jovane, pet stotina forinti,... to je malo, osam stotina forinti,... iljadu forinti imaš od mene. Ti si mene srećnim učinio.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Oni su samo ljudskim mesom spremali čari i otrove, i bilo sa kim da ulaze u razgovor, pitali su ga: „Imaš li ljudskog mesa?“ Svaki čas čulo se da se govori o leševima, ljudskoj krvi, ljudskoj puti.

mezimče — poslednje dete. Nisam odavde. Na Kama, kći Djelia Kiule. Zabavljam se. Na Kama, ti koja imaš sreće stigla si. Ti koja si divna da te gledaju; ja se zabavljam. Četvrta pesma. O, Amaru o!

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

— Lepo, lepo, Ivane, samo ded' brže naredi to što ti rekoh. — Ja! Imaš valjda mnogo da pišeš, a posle valja ti se i odmoriti; ko zna šta nas sutra čeka...

— Gde to, gde, veliš, da imaš para? — pita neko treći sastrag. »Trbo« se kucnu prstima po pojasu na levom kuku: — Evo ovde.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

od mramora ploču, Tu ureži tvoje nepoznato ime, Pa dok žižak gori — nek gori pred njime; A ti bež’, il’ leti, ako imaš krila, Zaboravi da si ikad ovde bila.

XXVII Svet će čitat’ pesme moje, Što u ovom nizu stoje, A ti, blago, Čedo drago, Ako imaš kad, Ako imaš za njih volje, — Jer za tebe imam bolje, Imam lepše i čistije, Mirisnije, rumenije, Providnije i

XXVII Svet će čitat’ pesme moje, Što u ovom nizu stoje, A ti, blago, Čedo drago, Ako imaš kad, Ako imaš za njih volje, — Jer za tebe imam bolje, Imam lepše i čistije, Mirisnije, rumenije, Providnije i svetlije, Imam

LXVIІI Ta želela si sina, Eto ga imaš sada. Evo nam sna na javi, Evo nam živa nada. Evo nam jarka sunca, — Sad nigde nema tame; Evo se smeši na te,

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

„Bratko... Neka je časno Voskresenije!“ „Vaistinu voskrese!“ „Frlaj malko leba, ako imaš.“ — Uzme ovaj naš pola hleba i zavrljači preko bedema. Ali hleb ne dospe do bugarskih zaklona, već padne na ledinu.

Pre je ličio na nekog marljivog čuvara, koji savesno obavlja svoju dužnost, nego na ratnika. — Imaš li izveštaja od kuće? Preko njegovog lica pređe senka tuge. Odgovori mi jednim krajem usana: — Nemam.

Ti bi mogao da budeš samo moj pomoćnik. A? — I on lupi po kolenu poručnika Kostu „Turčina“. Onda se uozbilji. — Dokle imaš dozvolu? — Sutra do podne... — Znaš šta?...

Zanosan parfem kao da nam ublažava tešku stvarnost, izaziva slatke uspomene i vizuelne predstave. — Imaš li kakvu žensku uspomenu? — pita ga Vojin. — More, nisam imao vremena da se razvijem, inače... ha!

— Suviše je mlada, i ja nemam vremena da se majem oko nje — govorio mi je on. — A ti pa imaš vremena! — čisto se naljuti Vojin. — Njemu je ostalo još jedan mesec bolovanja, a ja sam imao tri.

— Ja sam za kratak postupak... Gde ću ja da se zamlaćujem sa devojčicama?! A ti si mlađi i imaš duže bolovanje, pa kako si vešt. Rešio se, priča mi, da pozove Poletu kod sebe u stan.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Bivši nesrećan slave na putu, ti snova se krepi: Krepkoj se nameri zar ikada otelo što? Imaš u duši ti veliku silu, u duhu pak hrabrost. Dostići naravne vrh visine, krasote, mož'š!

1830. Jevtimije Jovanović VLADISLAV STOJADINOVIĆ ČIKOŠ KUPAC I PILjARICE — Ded, šta, piljarice, imaš u korpi, pokaži mi, — voće? — Voće, da, — gordim reče mi prva pogledom, — da, voće. — Zar su i divljake voće?

Zaliveno srebrom kod mene sve, da je milo Svakom ji gledati. Tvoje spram volova palice nisu. Volove dobre imaš, neg’, šteta, plug ti je skrpljen. Šta za jelo nosiš u torbi, je l’ pšenični hlebac? O čuda, proja!

Tu imaš prostranu Bačku, koja ti sve za život donosi; tamo preko Dunava ubavi Srem, koji ti šiler i nektar, malvasiju i šljivovi

Jakšić, Đura - JELISAVETA

RADOŠ: Sirote!... Pa dokle li naumiste? BOGDAN: Daleko, Al’ o tom posle, A sad mi kaži, seda starino, Da l’ imaš trave ili melema Kojim bih ranu mogô priviti? RADOŠ: Ranu? A ko je ranjen, dijete, ko?

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

S ovim se narodom ne mere ništa početi. Ponesi, Mićane, po Bogu brate, ako iđe kap imaš! Nastaviše jope' piti. Ardović po ardović — leto dođe; ardović po ardović — ljeto prođe, jesen dođe. Niđe kapi rakije!

— Sjaši, balijo! — zagrmi' ja i naperi' štuc. On sjâ i stade ko ukočen, onijemio od strâ. — Bacaj sve što imaš od oružlja uza se još! Pobaca sve. — Uzjaši, Turčine!

Da se nijesi zbilja, Boga mi, umorio? E, baš ja ništa ne znam! Sjaši, sjaši, livše će ti biti na travi. I ti imaš pravo. Skini uzgred i sedlo, pa se malo nasloni i odmori, u tom će ti i Partenija pripremiti gospocku večeru.

! Pisarčić (napreže se ozbiljno da razjasni Davidu): Je li ta tvoja žena, na ime koju sad imaš, je li, pitamo te, bila prije oženita? David: Žena oženita?! (Krsti se začuđeno i hoda po sobi.) Žena oženita!

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

ANĐA: Kakvog Đoku, boga ti? JEROTIJE: Eto, takvog! ANĐA: Govori, čoveče, šta je: ništa te ne razumem. JEROTIJE: Imaš li ti kakvog Đoku u familiji? ANĐA (domišljajući se): Nemam! JEROTIJE: E, ako ti nemaš, tvoja ćerka ima.

JEROTIJE: Nisam sam kad ti kažem... zauzet sam mislima... Vrlo važne brige. MARICA: Ja ne znam kakvu brigu imaš, ali ja moram govoriti s tobom još sad. JEROTIJE: Ne mogu, nemam kad! MARICA: Ako ne govorimo sad, biće dockan.

MARICA: Dobro, oče, al' znajte da ćete imati da se kajete... JEROTIJE: Slušaj, sve što imaš reci ti tvojoj majci, a ja ovaj... pa vidiš valjda i sama da mi je ovolika glava od briga!... Lice...

upravo, ja sam vas pozvao, gospodo!... Gospodin-Vićo, brate, ti tako gledaš čoveka u oči kao da imaš nešto da mu kažeš, a to može zbuniti i najvećeg govornika. VIĆA: Pa imao bih da vam kažem. JEROTIJE: Šta?

Je l' razumeš! MILADIN: Razumem! Al' velim... ŽIKA: Je l' imaš ti kantar u dućanu? MILADIN: Imam, gospodin-Žiko! ŽIKA: E, vidiš, imam ga i ja. Zakon, to je moj kantar.

Da je prvi put, ne bi tebi trebao moj mali prst. MILADIN: Bog mi je svedok, gospodin-Žiko! ŽIKA: Imaš li ti nekog sigurnijeg svedoka nego što je bog? MILADIN: Nemam. Al' ja najviše na tebe računam gospodin-Žiko.

MILISAV: Ne mogu, nemam to srce! Vidim nema, pa mi ga žao! ŽIKA: E, pa tako ti je to! Kad imaš srce... ne možeš da imaš gaće. V MILADIN, PREĐAŠNjI MILADIN (donosi ukvašenu krpu): Evo, gospodin-Žiko!

MILISAV: Ne mogu, nemam to srce! Vidim nema, pa mi ga žao! ŽIKA: E, pa tako ti je to! Kad imaš srce... ne možeš da imaš gaće. V MILADIN, PREĐAŠNjI MILADIN (donosi ukvašenu krpu): Evo, gospodin-Žiko! (Da mu je, pa nastvlja.

MILADIN: Pa ja kao mislim... ŽIKA: Ama, šta imaš da misliš? Pozvao sam te ovde da budeš građanin, a kad si građanin, onda nema šta da misliš!

” KAPETAN: Cvrc! Pa to, bre, nešto kao iz lire! (Đoki.) Imaš li ti, brate, što opasnije? Ovo nije ništa! (Vići.) Ima li još? VIĆA: Ima! (Čita.

Išla sam i u kafanu, tražila sam ga. KAPETAN: Ko išao? MARICA: Ja! KAPETAN: Pa šta imaš ti da ideš, kad nisi određena da ga hvataš? MARICA: Tako, išla sam i čula da je uhapšen.

(Razmišlja i vrti glavom.) Slušaj, gotovo ćeš ti da imaš pravo. Sam ga sprovodim, ponesem i ove spise i ovaj... dabome, mogu gospodinu ministru kazati da je sve to zamesio

Nastasijević, Momčilo - PESME

Ne pristaj za mnom uludo, No za vremena, druže, vrći se dok imaš kamo, A mene ostavi sama, sam da očajam ovde: Godi mi golet ova, Iz travki miris je ovde na moju setu, Boluju moju

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Već došao bi do njega i sedajući polako, skučeno, počeo da ga pita, moli za šta, a uvek dodavajući: »Ako imaš kad, da ti to nije na smetnji«. Tako je i tada. Jednoga dana došao i počeo da mu priča, upravo da ga moli.

Nemam ja više šta da čuvam. Nemam ja više šta da se brinem. Nemam ja ništa više. Ti imaš sve. Sve je tvoje. Ja ništa više!

Otvori usta, a već oseća gorčinu u grlu. — Tebi — poče on tvrdo, suvo — nije dobro kod nas. Mnogo radiš a malo imaš. A i to što imaš ne smeš da trošiš, rasipaš kao što hoćeš. Nisi svoj gazda. A hoćeš da si svoj, da se odeliš.

— Tebi — poče on tvrdo, suvo — nije dobro kod nas. Mnogo radiš a malo imaš. A i to što imaš ne smeš da trošiš, rasipaš kao što hoćeš. Nisi svoj gazda. A hoćeš da si svoj, da se odeliš. Ne možeš više kod mene.

— Zašto, bato? — Nema: zašto. Evo: ovo od oca je ostalo, ovo imamo, i sve napola. Ili, za tu polovinu što imaš, uzmi novac, da ti ja isplatim; ili ti moju polovinu isplati, pa ja da idem. — Oh, bato. Zašto ti da ideš?

Ćipiko, Ivo - Pauci

uzmem, on zapiše, pa mirno. Pa volim biti o sebi; neću da se sa svakom gubom miješam! —Imaš u nečemu razlog, — uzvrati Ilija, ali, brate, zagrdiše trgovci u varoši.

—Oženio se i ti, Rade? ..... —pretrgne ćutanje žena. —Znaš da jesam... —A imaš li djece? —Na putu je, — nasmija se Rade. — A ti mišljaše da neću biti vrijedan. — Ne velim ja ...

htjede da Radu oštro u oči pogleda, ali Rade, još uvrijeđen prvom besjedom, ne mareći za nj i odlazeći veli mirno: — Imaš pravo, pope, i jesmo živine... Ali da je na moju, vjera ti i bog, ne bi ti ovako jašio na nama!

—Porubano povešću sobom ... —Taman! ... I pravo je .... Po zakonu! —'Ajde da vidim što imaš! Vojkan ga povede u kuću. Rubač se razgleda, zaviri gdjegdje. —Ovdje nema ništa, — veli. Kud ti je blago? —Krupno?

Uto bane Ilija i Petar; neki klapac kaza im da je rubač u Vojkana. —Moja je krava, — veli Ilija, — zna sve selo... Imaš li kartu od suda?... Pa, razgledavši kravu, veli: —Nema na njoj nikakve biljege... —Nema, ali ima svjedoka...

— Rade, poljubi me! — moli ga... —Nećeš, nije te briga za me, — odgovara žena za nj... A imaš i pravo... Ubij me, Rade! Bezmalo što ti se iznevjerih! — I navriješe joj suze na oči, i jecanje zakrči riječ u grlu.

—Imam i druge neke stvari da prodam, — veli Rade. —Što drugo? —Kazaću ti, samo ako imaš volju da kupiš. —A što ti prodaješ, Rade, sada kad nije Zeman? — opazi stari Ždrale. — Tvoj otac nije bio takav!...

—Jer slabo vidim. —Bog sačuva! Zašto to govorite? —Ostavimo to! — smijaše se on. — Reci mi, imaš li mladoga? —Nimam nikoga, — oblovito odvrati djevojka. —Nikoga! .

— Mladić je govorio čisto ljutito. Župnik se iznebuši i zastade, zagleda se u nj i stade ga miriti: — Imaš donekle i pravo... Nu za crkvu je... A da znaš, tvoj je otac tako želio, pa hoćeš da se ja protivim?

— Paragraf je paragraf! — prekide ga porezni pristav. — S tobom se ne da govoriti! — rasrdi se Ivo. Ti imaš neke čudne pojmove! — Čini mi se da su tvoji čudnovatiji; k'o što ja, i drugi misle! . — Bravo, tako je!

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Pokazaću im da ja umem i gospodin da budem. Ne gledaj na srebro i zlato, Jelena, ne štedi novac. Imaš ukras kraljevog dvora da budeš. Moraju zapitati koja je ono gospođa što blista u zlatu.

Čula sam da je neki stari, otmeni vlastelin, nagnuvši se za vreme obeda prema Laušu, šapnuo: „Lepu kćerku imaš, stari moj“. Lauš je pobledeo, i zverajući okolo očima kao da je uhvaćen u krađi, odgovorio: „Zar ti tako izgleda?

Ilić, Vojislav J. - PESME

Grabio si što si mogô Sjajnih slugu imaš mnogo; Ta ti, more, sêd i star, Bolje živiš nego car!“ „Gospodaru“, abat na to, „Hranim sluge, trošim zlato, S

Kmet, čovek pobožan jako, pogleda Amora blago. „Čij' si“, reče mu najzad, „kaži mi, detence drago, Imaš li oca i majke, il' barem tutora svoga, Kad golo i nago skitaš?

I sasvim izgubi pamet. „Kmetice!“ reče joj smešno, „Kako se, onako, imaš?“ I onda podmignu grešno. Kmetica zaturi glavu i zasmeja se tade, Pa gurnu kravara tako da ovaj na zemlju pade I čisto

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Lukava lisica, ta to je i htela, Meso je ščepala, pa odmah izela. Kad pojede meso, gavranu besedi: „Svašta imaš, al ne imaš pameti.“ LAV I MIŠ LjUBOMIR NENADOVIĆ Mlada deco!

Kad pojede meso, gavranu besedi: „Svašta imaš, al ne imaš pameti.“ LAV I MIŠ LjUBOMIR NENADOVIĆ Mlada deco! Čujte pripovetku jednu O malome mišu, ali za vas vrednu.

SIROČE ĐURA JAKŠIĆ Zelen-lisje goru kiti, Miris-cveće polje šara, A u lugu sirotašce Tihu goru razgovara: „I ti imaš majke svoje, Goro čarna, goro mila! Pa te tvoja dobra majka Danas lepo opremila.

Stanković, Borisav - TAŠANA

KATA (prilazi uplašeno): Ama kako: »luda, mrtva«, »da ništa ne vidiš?« Šta ti imaš da gledaš ovde, i od čega da strahuješ?! Šta je to, kćeri? TAŠANA (okreće se od matere): Ništa. Ostavi me.

Nemoj ništa od mene da kriješ, jer nemaš od mene ničeg da se bojiš. Ne boj se ti mene. (Pauza.) Ili ne! Čekaj! Imaš pravo! Ne možeš ti meni ništa kazati, dok ja prvo tebi sve ne kažem. Treba! Otkada ja mislim da treba sve da ti kažem.

Eto! Udovica već otvara pendžere, već hoće da gleda u svet, već hoće na koga da namiguje! MIRON A, ja, da... Imaš pravo... Jest. Svet je...

I ja evo, ja jedem zemlju, jedem zemlju. STANA (uzrujano): Ama zašto zemlju, kad eto toliko hleba imaš po pojasima i nedrima? I zašto onda zemlju? (Umiljato): Ali idi sada, Paraputo, u komšiluk, u drugu neku svoju kuću.

Gle! (Unosi mu se u lice i zaboravljajući se u ljutini i jedu): I ti još imaš da se ljutiš? (Okreće se od njega gledajući ga preko ramena): Ti? Ti? SAROŠ (uplašeno): Što me gledaš tako?

) SAROŠ (držeći se za glavu). Imaš pravo, imaš pravo. Da, istina je. Ja sam kriv! (Spazi njenu golu ruku): Pokri to! Može ko ući i videti te takvu.

) SAROŠ (držeći se za glavu). Imaš pravo, imaš pravo. Da, istina je. Ja sam kriv! (Spazi njenu golu ruku): Pokri to! Može ko ući i videti te takvu.

KAFEDžIJA (Sarošu): Sedi si, sedi si, pile moje. Iskaš da donesem raćija? SAROŠ Imaš li dobro piće? KAFEDžIJA Imam, imam. Kako da nemam! Imam raćija što gu pijet sultanova majka i begovi.

REŠID BEG (viče): Mehandžija! Mane utrča. REŠID BEG (pokazuje na piće): Mane, bre, imaš li još od ove rakije? KAFEDžIJA Ima, ima. REŠID BEG Doći će moji momci i daćeš im dvadeset-trideset oka.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

— Imaš pravo. I svojim očima sam nekada gledao čudnog mladoženju Tošu, i čudnu njegovu „mladu”, veliku i jaku kao dobar momak...

— Šta si ono uradio? Šta ti imaš po tvojoj glavi da menjaš boju, i da šaraš točkove, i praviš od mene vašar? Šta ćutiš?...

— Opet me upropastio onaj Grk naš. — Grk je odličan profesor, kažu, i ti imaš da učiš koliko od naredi. — Nije učenje, Nano, znate i vi dobro da nije; učim ja lekcije, nego ne znam da slušam.

— E, jeste, imaš pravo, Luka; uvek ti imaš pravo, đavolski stvore! Vidim da si za posetu kod mene obuk'o i svečano odelo.

— E, jeste, imaš pravo, Luka; uvek ti imaš pravo, đavolski stvore! Vidim da si za posetu kod mene obuk'o i svečano odelo. Dobro, dobro, izvini...

Vidim da si za posetu kod mene obuk'o i svečano odelo. Dobro, dobro, izvini... A imaš kanda i rukavice; otkud ti to? Moraš ti uvek da izmisliš nešto mimo naš svet.

Dakle Luka-Lukice, kaži šta imaš i gospa Nola pomilova mladića po kosi, očigledno da ga ohrabri da bude iskren i slobodan.

Čizme već imaš, Švabo! smeje se Nana. — Imaš, znaš li? i jahaće pantalone. Srba požele to za sebe, a ja ne dadoh drukčije nego da i

Čizme već imaš, Švabo! smeje se Nana. — Imaš, znaš li? i jahaće pantalone. Srba požele to za sebe, a ja ne dadoh drukčije nego da i ti jašeš s njim...

Nemaš sreće za udaju, i ostavi se udaje, pa da te sami beli golub zaprosi. Imaš dete, predaj se njemu. Ništa lepše i slađe za ženu nego dizati dete, i biti majka...

Ne daj se! I ne dam te ni ja... Brige moje su sve veće, sestrice, potrebna si mi, imaš da podupreš gde ja ne stižem. Da, da, ne gledaj me.

Ju-he! pa siđi dole, drugi će da uzjaše... Moramo štedeti, Julice. I ti imaš dete, i ja imam dece, i poviše, ko zna, možda sam ih i preko računa pokupila.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Tako isto okružnog načelnika, kad je o slavi došao, pitao sam: — Da l' imaš ti, čiko, rupu na glavi? — Ne! — Pa odakle ti je izvetrio mozak? — Kako? — Tata kaže da je tebi izvetrio mozak.

— Ništa lepše od toga, — tvrdio je on — imaš vlast u rukama pa radiš šta hoćeš, a ne odgovaraš nikome. Lakše je biti ministar no berberin.

je danas, juče ili tih dana, dvadeset glavica kupusa i tri venca luka, onda bi ga ovako savetovao: — Vidiš, sinko, ti imaš čestita i valjana oca, pa bi trebalo na njega da se ugledaš.

— pitao je Živko Janjić. — A da li tamo gde je tačka i zapeta možeš da ručaš supu, goveđinu i pečenje ili imaš vremena samo da pojedeš perecu? — domišljao se Steva Radojčić.

— Vojnik nije zato tu da misli! — objašnjavao nam je kaplar. — Šta bi onda radio g. major kad bi svi mi mislili? Imaš da slušaš, eto ti, a ne da misliš!

I škola i vojska i tamnica imaju svoj određeni rok službe, dok ga brak nema. U školi se zna, na primer, koliko godina imaš da učiš, i ti zapneš pa je svršiš, a kad se dočepaš diplome, ti nemaš više posla sa školom.

-Ti, striče, i niko drugi!- veli mu Janko. –Ti, brate, jedini među nama imaš čestitu bradu. Pri toj reči Jankovoj prođoše prstima kroz bradu Dragomir Brzak, Vlada Jovanović, Nikola Đorić i

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Trgovac sitno zatrepta očima, pa promuca: — Vi po zakonu nemate pravo da mi pretresate radnju. — A po kom zakonu ti imaš prava da kriješ robu od srpske vojske, da bi je sačuvao za bugarsku. A? — razvika se Luka.

Žali mi se haubičar što su ga stavili tako blizu. Veli: „Lako je tebi. Imaš konjsku zapregu, pa ćeš da klisneš. A šta ću ja da radim sa mojim volovima?

po“. Izgledalo je da pristaje bez reči. Đuro se okrete meni. — Imaš stan. Tada se Arnautin obrati meni i poče nešto da govori, raširi ruke i pogleda u nebo, pominjući „Alah“...

Nisu nas videli. Čujemo gde jedan mali pešak, sav odrpan, veli Englezu: — E... a imaš li ti strinu? Svi se smeju, pa i Englezi. Objasni nam jedan, kako Englez traži od onog odrpanog pešaka pušku.

— Posilni! — viknu Živadin. — Daj vino. Toplica ga kao teši, i pomalo podbada: — E, nije vajde, imaš ukusa... Živadin popi naiskap čašu. Njegove plave OČI su gotovo pobelele a lice se o pustilo.

Odmori se jednom, odmori, majka mu stara. — Šta ćeš... Služi me karta... A ti, molim fino, sigurno imaš golog keca, i to onu krstaču... — Daj mi tri. — Jeste li videli?... Jednu auf!... Ha!... Ha! — Opa, đoko!

Petrović, Rastko - PESME

povratka, čak ni po preživljenoj katastrofi i razočarenju, čak ni na dovršenje mladosti - na koje misliš da još uvek imaš prava i koje da ti je ostalo.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Osmehnu se Majka Voda Vedranu i reče: — Verne prijatelje, momčiću, imaš! Polazi svojim putem, a ako pomoć zatrebaš — zovi.

je jedva dolazeći do daha, a jedan oholi mladi mrav nasmejao mu se u lice, upitavši: — Misliš li da ti jedini imaš oči? Ali, smeh koji je propratio njegove reči bio je kratak: pleme je dobro načuljilo uši i čulo huku reke.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

KATA (bolno, prekorno): Oh, čoveče... TOMA (ustremi sena nju): Ćut! Sad te zaklah! Usta da imaš, a jezik da nemaš! Ti! Takvoga sina imaš. KATA (pogruženo odlazi, kršeći ruke): Crna ja! TOMA »Crna!

TOMA (ustremi sena nju): Ćut! Sad te zaklah! Usta da imaš, a jezik da nemaš! Ti! Takvoga sina imaš. KATA (pogruženo odlazi, kršeći ruke): Crna ja! TOMA »Crna!« A zar kadgod beše bela, sreća kakva?

) ARSA Kuda? POLICAJA Idem. Ne mogu. Nije ovo jedno. (Očajno širi ruke): Ovo je na sve strane! ARSA Pa zašto imaš ruke? Udri! Kamo ti panduri? POLICAJA Kakvi panduri? Pošljem ga, a on izvrne pušku, pa i sam s njima zasedne.

STOJAN Ruse, meke, još ne zamršene! KOŠTANA (peva): Mirjano, oj Mirjano, Imaš ruse kose, Mirjano! Daj da gi mrsim ja, Daj, Mirjano, daj, daj! Ulazi Mitka, vodeći za sobom konja.

(Vadi iz pojasa šećer i pruža konju.) Na, Dorčo! Na, sinko! KOŠTANA (peva na čardaku): Mirjano, oj Mirjano, Imaš čarne oči, Mirjano! Daj da gi pijem ja, Daj, Mirjano, daj, daj! STOJAN Dado, umreh ti!

Istina, lice ti je cigansko, ama oči bolne imaš. (Koštani): Poj bre, Koštan! KOŠTANA (predusreće Mitku pevajući): Katinku grlo bolelo, Katinke, lepa devojke.

Bar ti... MITKA (isprsujući se): Što, bre, ti sve na mene vičeš? ARSA Kući! MITKA Šta sam ja? Pseto li sam? Imaš li, bre, dušu, srce? I ja jedanput da se razveselim a ti odmah... ARSA Kući!... A žena, deca?

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Turkom ručka osolili“; „da iz neba plaha kiša padne, niđe ne bi na zemljicu pala, već na dobre konje i junake“; „da ti imaš krila sokolova, pak da padneš iz neba vedroga, perje mesa ne bi iznijelo“, takvim i sličnim hiperbolama opisana je

! Ta na njemu ni haljina nema! Veseli se, kraljev zatočniče! Nemaš na što sablje izvaditi, nit' je imaš o što krvaviti“. U to doba dođe do šatora, đe zatočnik sjedi pod šatorom, za koplje je svezao dorata.

Momčilo vojvoda, meni nije nikake nevolje, već sam čula jedno čudno čudo — čula jesam, al' nisam viđela — da ti imaš konja Jabučila, Jabučila, konja krilatoga; ja ne viđeh tvome konju krila, te ne mogu mlada vjerovati, već se bojim hoćeš

Đe je čador silnog car-Murata, usred turskog silna taobora, da ti imaš krila sokolova, pak da padneš iz neba vedroga, perje mesa ne bi iznijelo“.

pus̓ klobuk kamilovi, koji je mlada djevojka svojom rukom nakitila), i još tebe ja molim kako dragu vjerenicu: ti mi imaš u dvoru pusta konja velikoga, hrani mi ga u dvoru, djevojko, osam dana, vjerenice, a kad mi se izvrši, djevojko, osmi

Veli junak Turkinji đevojci: „Sestro moja, Turkinja đevojko, koga imaš kod bijela dvora?“ Reče njemu Turkinja ćevojka: „Imam jednu ostarjelu majku, i imadem brata Mustaf'-agu“.

Svemu dosta piva i jestiva; al’ govori stari kaluđere: „Vala tebe, Kraljeviću Marko! Svega imaš u bijelu dvoru, još da imaš ribe od Orida!

Svemu dosta piva i jestiva; al’ govori stari kaluđere: „Vala tebe, Kraljeviću Marko! Svega imaš u bijelu dvoru, još da imaš ribe od Orida!

Sav je Solun porez izredio, redak dođe na tvoje dvorove: ti ne imaš brata nikakvoga da sastavlja porez Arapinu, no smo jadne same sastavljale, i mi jesmo porez sastavile, al' ga niko

kazivati: car je činil preda se nut' junaka dozivati, car sileni turski, tere side govoriti mladomu Svilojeviću: „Da imaš mi istinu, Svilojević, kazivati, moj sužnju nevoljni, što te hoću zmožan car, ja sadahna opitati“.

Njemu veli Đerzelez Alija: „Zaludu ti, pobratime dragi! Zaludu ti vino i rakija, kad ne imaš krčmarice mlade da nam služi vino i rakiju, te nemamo šale ni maskare“.

Govori mu gospođa đevojka: „Gospodaru, Vlašiću Radule, ne ljuti se, ne imaš se zašto; neću tebe konja odjahati dok mi ne daš ključe od tavnice“.

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

IZMOTAVANjA PLAVI KAKTUS I KLEKINjE Neprijatelj neprijatelju : Plavi kaktus i klekinje Samleću te u mekinje Mada imaš gadnu njušku Poješću te kao krušku Neće biti grdna šteta Sejaću te bez rešeta Jašem dobro pucam često Mesiću te

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

I Dunav mi je crn, a učitelj još najcrnji. Sad vidim da ti imaš pravo što se kriješ od škole. Evo i mene u tvoju družinu, a baće ih još, sve po izbor junaci. — Zbilja? — Pa da.

je Sivca šta misli o Mačkovoj hrabrosti, ali kako se magarcu očito nije pričalo, Stric na kraju mudro zaključi: — Imaš pravo, treba spavati.

Nikolica je uze tješiti: — Lezi samo, Žuja, lezi, eto nas ujutru. Imaš dolje zdjelu vode i mekan krevet, baš te je briga.

— Ne, nego će on sigurno pobjeći na prvo drvo, pa ja moram imati pri ruci ljestve da bih ga stigao i ulovio. — Imaš pravo — poučno reče knez. — Još stari narodi služili su se ljestvama pri opsadi gradova.

— A ovako? — Ovako se bar možemo razbježati na sve strane po šumi, pa nek nas love. Bar će neko pobjeći. — Tu imaš pravo — složi se Jovanče. — Ako nas napadnu prije nego nađemo drugo skrovište, prsnućemo kud koji.

— nakostriješi se Nikoletina i nabra svoje guste obrve. — Imaš pravo, ne dam svog unuka, svog Strikana! — sad se pobuni i djed Aleksa. — Ne dam ni ja svog Nikolice!

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

S obadvima svojim rukami donosi nam čanke slatka jela Oči krasne svoje imaš, pogledaj odzgor na nas, hude sluge tvoje! Uši imaš, poslušaj mobu našu, i pregni k nama tvoje uho.

Uši imaš, poslušaj mobu našu, i pregni k nama tvoje uho. Ruke imaš, da ih pružiš na podavanje. Ušla si na veselje tvoga gospodina,

Uši imaš, poslušaj mobu našu, i pregni k nama tvoje uho. Ruke imaš, da ih pružiš na podavanje. Ušla si na veselje tvoga gospodina, ama i naše si veselje, ti sama u našoj griži.

Nego raduj se o tom, jer ti imaš takve oči, kakveno angeli imadu, kojimano se Bog može videti, i skroz kojih se tebe golema razuma svetlost zažiže.

« »A eda si ti koji boli čovek od našega oca Jakova — reče mu, — da bolju vodu gde imaš?« Na to joj Hristos ništa suproć ne izreče, nit se ukazuje da je bolji od Jakova, da je čim ne oprepasti.

Takvih si ih dosad petoricu promenila, a i sad toga šestoga što imaš, nije ti pravi muž, nego nevaljalo š njime se držiš. A nije ti venčat s tobom...

Primetnuh mu vrata, a i ključe kapijske dadoh mu. Pake mu rekoh dovde i dovde da imaš dolaziti, a ne nadanje preko svoje ti međe nikud više ne širi se ni izlazi razlivajući se po ravni polji.

« Rekoh ja njemu: »Bi li i mene sa sobom primili ako pođem tamo?« On mi reče: Ako imaš najam i hranu na put, za to nitko ti ne brani poći.

Ko ti skine ćurdiju, podaj mu i dolamu. Ko god od tebe ište, ako imaš — podaj; ko tvoje zanosi, ne diraj ga; što li daš u zajam — ne čekaj vraćanja; ko te nudi kazati mu put duž njiva — idi

Da nije tvoj posao o pismu učiti se! A komu li više i valja učenu biti kako tebi?... Tuštenu starost i brigu imaš te dosta put ka nesvestan hodiš — ja tko da ti bude u tom razgovor i potešivanje ako ne knjižno svetovanje i nauk, da si

bogat, ni sasma opao siromah, ni snažan, ni nemoćan, ni spušten, a ni veličav; ne pružati se, ni se stiskivati; ni što imaš drži da je samo tvoje, ni se unapredak grabi mnogo dobivati. I drugom dobitka ostaljaj!

Ako li je pijanica i raspikuća, učini od nje zatvor i potaju: poostavi i sakrivaj što imaš trošak kad nisi doma; iz tuđih ruku s hesapom i s merkanjem propitnim izdaj.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

— „Lasno ti teb’, — reče mi njeknja Petrakija — imaš devojke, sina nemaš, — brigu nemaš!... A men’ me izede ono moje pcetište!“ — A ti, vikam, zašto ga ispusti?

Ja ću ti izrabotim; ti sal sedi si, pa žmij!... — Hehe! — smeje se Mane — što reče: „Žmij, da te l’žem!“... — Ti si imaš tvoj zanajat, a ja si pa moj... Sedi si u dućan i gledaj si tvoj pazar, a ovoj su naše ženske rabote...

— reče joj s neke visine Tašana. — Ama, imam si, ete, niku muku, — a ni sag vi ne bi došla! — E, što si imaš? — pita je Tašana. — Sedi si na jedno kafe. — Nesam si došla za kafu, veće... — Vaske, mori! — prekide je domaćica.

— Zbori si, nesrećo grčka! — razvika se Doka, pa završi: — A ti, Tašano, podaj si dete za onoga Manulaća, berem će da imaš ubavo unuče... šebeka ćeš imaš, a unuče — jok! — reče i ljutito zalupi vrata za sobom n ostavi ih zaprepašćene.

šebeka ćeš imaš, a unuče — jok! — reče i ljutito zalupi vrata za sobom n ostavi ih zaprepašćene. Samo su se krstile i vikale: — O bože,

— reče Zamfir i diže obrve. — A što pa? Ako ne uzne iz vašu kuću, — će ostane neženet? Mori, za toj lasno. „Imaš si grbinu, samarice dosta“; ta i za Manu i ženenje njegovo lasno... — Može, ama sproti seb’ priliku.

Ta što pa da ti je za toj? „I bez petli može da osamne“, ta i ti da se oženiš i bez njinu Zonu!... Mori, „dok si imaš grbinu, će nađeš lasno i samaricu“! Lasno će nađeš, — em ne jednu, veće kol’ko iskaš devojčiki!

— Jok! — Zašto? — Nesmo prilika... — A ti, imaš si priliku? — Imam si... — veli Zona zlovoljno. — Koju? — Malko li gi je — veli koketno i ponosito Zona — ta da gi

Tetu Zonu ti iskaju da gu ukradnu!... Nećeš više da spiješ kod tetu — će gu ukradnu. A ti si ćutiš tu, a imaš si takvo ubavo kraljevsko ime!... Jazuk, Milanče!

— Za koju? — pita Mane. — Za onuj pogolemu, eli za oveja male? — Bre! Tri li imaš? — zapita začuđeno Zamfir, i sad tek spazi i onu veliku iza leđa.

Slušaju čiraci, pa neje red za esnaf-čoveka. Iskačaju loši reči!... Ne činiš ništo lošo, amo — neje red!... A da si imaš domakicu, e, toj veće na drugo prilega! Tôj si je red, ama i tagaj to ne biva pred čiraci!... A ti što radiš sag?...

— i Zone pratila? — pita je ponovo Mane. — Zone, a koj će drugi da prati? — odgovara Vaska. — Ako imaš boga i dušu, a ti si, belkim, pročeti, pa ćeš vidiš ubavo kol’ko je bolna od karasevdah...