Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Ode i vrač, i vinar žedan vina. Ode i kotlokrp, zabacivši čelo sa ostacima krune od inja. Odoše junaci, bolji od boljega, odoše živdžije, odoše ljudske ale!
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Odite vi! (Uzme banke, pa broji.) Mia hiljada; ekaton, dio, trija, tesera, pendi, eksi, epta, okto, inja, deka; dijes hiljades: tris hiljades; teseres hiljades. Teseres hiljades to — i deset hiljada u banku.
Dio, će ena, trija, će trija, eksi; će dio, okto; inja, ena fijurinija, će trijanda trija krajcarija. Edna forinta i trideset i tri krajcara. E li tako? PETAR: Šta?
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
kopče i pasove od srebra, mreže ribarske, zarđalo sečivo srpa i kose, slomljenu potkovicu, ili samo srmenu iglu inja, i školjku rose, da ne utaji, da caru nosi kao da je našao pregršt zlata.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
zatoni naseliće se dječjim tajnama, mališan putnik ponijeće sa sobom predvečernje tišine jezera, njegov zimski okvir od inja i, možda, sliku ribareve djevojčice koja mu oproštajno domahuje iz uskolebana čamca. — A kuca?
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Zasvetli nebo i prhnu ptice kroz jasnu suzu u bela sjanja. U zreloj jezi suroga inja cvati mi, cvati Roѕa canіna. Iz mene sjaji gljiva ludara. Sa čamov-daske pišu mi čavke.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
kao što rekoh, ta ista divlja svinja, (što je ne ubih i ne ispekoh!) jezdila besno u svom kaputu, (sav je od inja, od čekinja!
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Niz tebe sav krvari Medved sa vencem od inja I slepe slonovi stari. Prepun si zmija, majmuna. Dok negde u dnu tek tinja U setnom snu zlatna kuna.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
i sad pred ikonom tinja, I sad je pozno predbožićnje doba; Al' gluha jama sad je moja soba, A ja list sveo pod bjelinom inja. Uzalud čekam... U nijemoj sjeni Nikoga nema. Sam, k'o kamen, ćutim.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
i pogledao, vratanca naših kola bila su širom otvorena, a kroz otvor njihov jurila je zima i provirivala, sva bela od inja, brada našeg starca, koji se smešio. Bili smo stigli do stanice koja se nalazila na samoj polovini našega puta.
Levo i deono od nas, u svečanoj belini inja, ozareni prvim zracima sunca, u najsvetlijoj čistoti jutra iza mesečine, blještali su prostori pokriveni šumama,
Eto, brate, tako ti je to! A sad evo sedim ja s tobom, sami smo. Napolju drveće belo od inja, isto onako i puckara živo naša peć pred nama, a ja i ti dogurasmo do četrdesete. Ah četrdeseta!
Krakov, Stanislav - KRILA
I opet se sjajne elise vrtoglavo prevrtale. Noć je bila hladna, te je po sasušenoj travi bilo još inja. Tamo negde gde je istok, nebo je trebalo da se rumeni, ali je svuda još bilo magle. Jedan se pilot sanjivo protezao.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
grad gustim mrakom Iz kojego preti strah užasnim zrakom; Silni vjetr duše i domove ninja Sipajući u oči krupu hladna inja. Ja pomislih u sebi: — Vala, evo zime! Blago onom kto imat čekati ju s čime!
Bojić, Milutin - PESME
(1913) SEVERNI BOGOVI Došli su mladi sa severnih gora S mirisom snega i jelova inja I verom tuge i oblačnih zora.
I piju žudno dah mora sinja I, osenčeni plamenom slave, S kosama punim sna i inja Klance i mora zdrave! I nagle, sižu i vetre grle I kliču silni klik pobeda, Bizantu hrle Sinovi slavni slavnih
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
, ode na reku, nameni svaki struk ponekom momku, i pobode strukove pored reke. Na kojem struku sutra bude inja, za toga će se momka udati; ako se ne uhvati ni na jednom, neće se udati za te momke, a ako se uhvati na sva tri, moći
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— šapće, ali glasno jedna od gospođa s bele kafe, uklještena između dve koso zarezane daske u plotu. Puna joj kosa inja, dugo je vrebala komšiku. Vešta u onom glasnom šapatu, nastavlja: — Šta li to može biti?
Šantić, Aleksa - PESME
sad pred ikonom tinja, I sad je pozno predbožićnje doba; Al' gluha jama sad je moja soba, A ja list sveo pod bjelinom inja. Uzalud čekam... U nijemoj sjeni Nikoga nema... Sam, kô kamen, ćutim.
Onamo ima ruža zavičajnih, Što nisu svele od studena inja, I vrela živih i putanja sjajnih, Gdje duša ljuta još rudi i tinja.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
To nije ni Ahil, ni Odisej, ni Beovulf, ni Roland, ni Inja Muromec, ni Sigurd, ni Sigfrid, niti ikoji drugi junak, mada sa njima može imati ovu ili Onu zajedničku crtu.