Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
od deset slogova, deli se na polustihove od četiri i šest slogova; granice stiha obavezno se podudaraju sa sintaksičko-intonacionim granicama, što, drugim rečima, znači da opkoračenje zadnje granice stiha nije dopušteno; granica između polustihova,
i koralima” Crnjanski je preneo u stihove, koje ćemo napisati kontinuirano, kao prozu, ali sa obeleženim ritmičko-intonacionim raščlanjavanjem: „Po jedna ljubav, / jutro, / u tuđini, / dušu nam uvija, / sve tešnje, / beskrajnim mirom plavih mora, /
I to celina koju bismo sasvim uslovno mogli nazvati ritmičko-intonacionim pasusom. Time se ne želi reći da se pasus u Seobama prema nekome čisto prozodijskom merilu obrazuje, jer za to