Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Sasušeni na suncu, a sada rastočeni, pune se odmah vodom, te ih hitno izvlače na obalu, i zatinju kučinom i vunom. Inženjerci se žale kako im je pre neki dan ne znam koja divizija po nečijem na ređenju oduzela ispravne čamce... Nas se to ne tiče.
Iako su sa sumnjom pratili ceo današnji rad, vojnici poslušno zapregoše bateriju i lagano priđosmo mostu... Inženjerci su pripremali poslednji raspon. Komandir je davao uputstva za prelaz zapregnute baterije preko pontonskog mosta.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Nije nego!... Još i na rudu da se zaklinjemo... Onda bi konjanici trebalo da se zaklinju na sedlo, inženjerci u ponton, a komordžije u samar... Drugo je zastava.
— Ne znam — veli jedan ravnodušno — sinoć puče nešto, i kao da pade iz neba. Drugi objašnjavaju da su inženjerci sklonili eksploziv u jednu kuću. Naišao ovaj i, ne znajući, bacio žižicu. Valjda je tako bilo.
Oko podne stigosmo pred jednu nabujalu reku. Rekoše da se zove Škumba. Pred rekom polegali pešaci i čekaju da inženjerci završe provizorni most da bi mogli preći. Brza i duboka, prljava reka huči i valja neko drvlje i šljam.