Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Kad etete te ete... — mučila bi se ona da odjednom celu reč izgovori — ete ima sestru. — I tu reč „sestru“ ironično bi naglasila. Starci bi se onda iskašljivali, drugi okrećali od Naze, namigivali.
Afrika
Pojavljuje se Pebenjani, kralj, koji je u stvari sin Krokodila i sâm Krokodil, uvijen u plavi ogrtač. Sladunjavo i ironično nasmešen, žmirkajući, gleda me kako slikam sa njegove terase. Oko njega vrzmaju se žene, deca i konji.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Prestanu. Šamika po sali razgleda pa tek ironično uzdahnu; nije nikad u svom veku na takvom balu bio. Sviraju „lendler”.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
– Fali mi samo diplomski. A znaš li zašto'? – Zbog toga što sam te ja upropastio. – Ma kako da si to ironično rekao — tako je!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Teško je tačno reći kada i koga parodira; najčešće je to ironično oponašanje ustaljenih postupaka i smešnih izražajnih navika.
Ono što se ironično komentariše istovremeno kao da se ponovo potvrđuje. Tužna pesma, na primer, očigledno je odjek sentimentalnih,
Moglo bi se, međutim, reći da Radović parodira sam čin stvaranja, držeći se ironično i prema građi, i prema njenom transponovanju, i prema samoj veštini — po definiciji neprirodnoj — izražavanja u stihu.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Opet mlad i lud, ma i bez ruku, ma i u sramu. Opet. — Da, opet, — ponovi čovek ironično. — Opet! — To može biti takođe i devojče! — Apsolutno, i devojče. To je čak verovatno.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Ne mogu svi ljudi biti fini i uglađeni: nekom je Bog dao pamet, a nekom, mesto pameti, zalizanu glavu... reče ona ironično, ne prikrivajući svoju misao, pa ubrza korake te ćata poče izostajati.
skomandova on, pa se opet zgrči i, onako namršten, oborene glave, uđe sa decom u školu. Pisar pogleda za njim ironično, kao što obično gledamo kakve poluumnike, nasmeši se i mahnu glavom, pa se obrte učiteljici: — Šta je ovo... he-he-he ?
mnogo, mnogo! — To sam ja velika dobit, je li? zapita ona, gledajući ga tužno i ironično. — O, pa zar ima veće sreće !... Ja sam najsrećniji danas!... Ona se diže i pođe k vratima.
— E, ja nisam ništa sanjao, reče Velja. Bile su kratke letnje noći. Učiteljice posmatrahu Gojka ironično, ne skrivajući podsmeha.
Ti si mi jedina sreća moja, jedina i prva ljubav... uzviknu ona, grleći ga. Pri poslednjoj reči on se nekako ironično osmehnu, i lagano ukloni njene ruke od sebe, pa ustade. — Zar je vreme da idemo? — Da idemo.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ostaju protivnosti koje se ne mogu preći ironično. Te se neće rešiti brzo. Položaj, duh, naše poezije, posle rata i, ne mogu a da ne napišem, posle Skerlića, sasvim je
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Znam ja svaki od nas koliko je težak! — Jesi li čitao? — Bože sačuvaj; valjda sam pao na teme. Nauka i Bekić! — reče ironično i udari u smej, a zatim se prekrsti i sleže ramenima, a rukama uze otresati kao da veli: „Ne daj, bože, nikom takve
Stanković, Borisav - JOVČA
Zašto je nisi lečila?... Zašto si »majka«? Zašto ti je ona kći?... MARIJA (zaklima bolno glavom, gleda ga gorko, ironično, proplakavši): Kučka je ona, a ne »kći«!
Zar je već »sve«? Dotle došlo? (Baca sveću u njenom pravcu, te se ugasi i kotrlja niza stepenice.) MARIJA (ironično): »Došlo«? Ko zna koliko, ali kroz koji dan možda će da rodi... (Pometeno silazi, beži u kujnu.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ova je preseče: — Silence! Šta se vi mešate u diskusiju? — Da, u diskusiju! — primeti ironično krezubi student, pa ubode kažiprstom u vazduh.
i posle, ispružen na krevetu, naporno diše, dok se njegov prijatelj proteže snažno, doteruje svoju grguravu kosu i ironično se smeši.
sa mnom kao sa svima ostalima, on, predsednik, pošto me je nekako pronašao očima, ustaje, dovikuje mi, i rekao bih čak ironično: „Lazo, ajde, Lazo. ti dolaziš.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
uticaja... — Šta tu drobiš — upade mu žučno u reč mesni učitelj, koji se, dok apotekar sastavljaše svoju naučnu frazu, ironično osmehivaše.
— Ja šta si ti mislila ? — odgovori on, osmehnuvši se ironično. — Da sedim jednako uz tebe i da ti piljim u oči, je li?...
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
A ta se je dinamika morala i na sintaksu odraziti. Za ironično senčenje opisa vanredno je upotrebljen prostorni momenat.
Otuda utisak da je Todorina pometenost prerasla u pantomimu; otuda i ironično senčenje, koje nije ništa drugo do u slici materijalizovan Sofkin podsmejak.
životu zapaženi i otuda uzeti, kao i mnogo šta drugo u Nečistoj krvi, ipak su ovakvi detalji, ako već ne unose ironično svetlo, svakako sračunati na oštro kontrastiranje varoškog i seljačkog.
Miljković, Branko - PESME
Biljka te misli; moj um se iseli Smelo u cvet koji ironično gleda Lobanju praznu. Ko pticom isceli Ponor proleću bezazlenost preda.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Pojavljuje se Pebenjani, kralj, koji je u stvari sin Krokodila i sâm Krokodil, uvijen u plavi ogrtač. Sladunjavo i ironično nasmešen, žmirkajući, gleda me kako slikam sa njegove terase. Oko njega vrzmaju se žene, deca i konji.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Sada su u njima oficiri i vojnici rekonvalescenti srpske vojske. — Balkanski pejzaž — veli ironično Pera „Đevrek“. Potporučnik Ljubiša „Filozof“ razmišlja setno: — Obuzima me neka tuga gledajući ove mlade Ruse.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
1871, iako prećutno, u stvari ipak ispravio; ni Rajkovićevo ironično pitanje o Kantovim stihovima — „kad li je Kant još pravio stihove?
već je Sedmica (1858, 4a), želeći da u jednoj priči prikaže najuočljiviji tip savremenog srpskog stihotvorca, ovako ironično govorila o nekada, i još do nedavna, slavnoj pesmi: „Uveren sam” — piše pripovedač — „da bih od naših Slavenoserba
62. od 13. avgusta 1842, str. 250b, pišu ironično, između ostalog i sledeće: „... ta ima naših plemića koji bi iz sviju drugih jezika eminenciju, samo iz svoga maternjeg
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
U tom jendeku je propao i Srećko, Bog da mu dušu prosti” — krsti se, i šušljetavo i ironično se smeje matori kopač grobova.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
— srazmerno ODUŠKA — otvor za prolaz vazduha, za vetrenje OKRETALjKA — deo vetrokaza na kome stoji pevac OLADITI — (ironično) pobeći, uteći, umaći OMEGA — naziv poslednjeg slova grčke azbuke (alfabeta, vidi alfa) OPEČALITI — rastužiti,
Šantić, Aleksa - PESME
''Ljubav platonska mora biti!'' savetnik suvi Reče a važan sasvijem. Ironično se osmehnu savetnikovica, No ipak uzdahnu s tijem.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
“ ili: „Manča, nema ga tuj?“ ili drugi pitaju malo podsmešljivo: „A, jošte li ga nema?!... Jošte si zar spiju?“ vele ironično i odlaze, a to su bili većinom oni od Šarene česme, možda baš očevici sinoćnog prizora, koji sve znaju, ali neće da