Crnjanski, Miloš - Seobe 2
ritmajstor novouspostavljenog, ilirskog, husarskog, puka, imao je, u Neoplatensi, bolešljivog rođaka, lajtnanta Isaka Isakoviča. Taj bolesni oficir nadživeo je Pavla, i umro, u Novom Sadu, sedamdesetih godina osamnaestog veka.
A sačuvano je u zaostavštini Isaka Isakoviča, Pavlovog bolešljivog rođaka, lajtnanta, koji ga je nadživeo. Rukopis Pavlov odaje čoveka ozbiljnog,
XIII DOK JE ŽIV HOĆE DA ZASPI NA NjENOJ RUCI ISPOD BAGREMA Prema jednom pismu bolešljivog rođaka Pavlovog, lajtnanta Isaka Isakoviča, u Novom Sadu, izgleda da je Pavle bio u Temišvaru, do poslednjih dana avgusta, godine 1752.
Bilo je to nešto najlepše na svetu. Prema hartijama, nađenim u zaostavštini lajtnanta Isaka Isakoviča, reklo bi se da je Pavle bio, opet, u Beču, posle svoga puta u Srem i Posavlje, sedamnaestog septembra godine
XVIII BIVŠI SRBIN A SAD RUS Iz papira, nađenih, u zaostavštini lajtnanta Isaka Isakoviča, Pavlovog rođaka, u Novom Sadu, ne vidi se datum dolaska Pavlovog, u Tokaj, gde je, već godinama, prebivala
On je krenuo – sudeći prema jednom zapisu u zaostavštini Isaka Isakoviča – već posle pet dana boravka u Tokaju. Desetog oktobra, na dan mučenika Evlampija.
je više govorio o Dunavu, ili Crnoj Bari, ili Ceru, niti pominjao Serviju, njeno nebo, njene šume, šljivike, pa ni rođaka, Isaka Isakoviča, koga je u Neoplatensi ostavio. Pominjao je još samo tasta, koga je sad jako cenio i sažaljevao.
Prema testamentu Isaka Isakoviča, reklo bi se, da je bio živ do 1771. Prošlost, u pismima, puna je takvih protivrečnosti.
Ima međutim, još jedan, još luđi, podatak, o tim Pavlovim saputnicama, u jednom pismu Isaka Isakoviča, koje mu je pisala – te iste godine – stara đeneralica Ševička, rođaka.
Ono što se, kao sigurno, može tvrditi, iz pisama u zaostavštini Isaka Isakoviča, to je, da je otac Anin doveo decu Đurđevu u Kijev, posle te zime, u leto 1754.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
vrtić ispred kuće dolazila su njena deca iz prvog braka, jedna devojčica i jedan muškarčić, vođena od svog polubrata Isaka, a praćena od domaćeg psa koji je, u znak pozdrava, mahao repom. Majka se zadovoljno nasmeši.
briga i nevolja ovoga sveta, za nas je dvostruki praznik, jer danas proslavljamo i dvadesetitreći rođendan našeg dragog Isaka“. Prisutni dadoše, bilo glavom, bilo očima ili osmejkom usana, znakove odobravanja, a Isak pocrvene preko ušiju.
„Svi mi“, nastavi ujak, „kako ovde okupljeni sedimo, volimo iz sveg srca našeg Isaka zbog njegove blagorodnosti i ponosimo se njime zbog njegovih duhovnih sposobnosti.
Dižem ovu čašu, dragi naš Isače, u tvoje zdravlje“. Sva rodbina Isaka proprati ove reči burnim odobravanjem. Mladi Njutn diže se sa svog sedišta.
“ „Hektor. Bio je svojina šumara grofovskog imanja, ali je svakog dana kad ne beše škole dolazio do Isaka da ga prati u Nort-Uitem.
za dve godine završio svoje studije, postigao sva tri akademska čina i 29 oktobra 1669 postao naslednik svoga učitelja Isaka Barova koji se u korist Njutna odreče svoje profesure matematike.
„Imam, doduše“, odgovori onaj drugi, „isto to prezime, ali nisam rođak Ser Isaka“. Pemberton ustuknu malko, no čičica ga odobrovolji: „No ja sam njegov zemljak i dobar poznanik; zovem se Hemfre Njutn“.
„Raduje me!“ „A imao sam nekad, od godine 1683 do godine 1689, čast da budem amanuensis Isaka Njutna, dok je još bio profesor u Kembridžu.
„Dabome!“ „O to je vrlo zanimljivo, šta više, divno! I ja sam, u neku ruku, učenik Ser Isaka, iako nisam imao sreću da slušam njegova predavanja“.
Meni je bila čast i zadovoljstvo da vas upoznam. Ta vi ste pravi majdan zlata za svakog biografa Ser Isaka Njutna“. Hemfre se zadovoljno nasmeši: „A Ser Isak je moj zlatni majdan!“ On izvadi iz džepa punu šaku zlatnika.
Činimo to uvek, jer poštujemo i volimo našeg Ser Isaka iz sveg srca, baš kao svoju rođenu majku“. Ove reči izgovori čičica sa toliko osećajnosti, da omeknu srce
Pemberton mu zablagodari, a čičica napuni dve čašice, pruži jednu od njih Pembertonu i reče: „U zdravlje Ser Isaka Njutna!
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
DRUGA SCENA Iza starih grmova pomalja se Stanoje Glavaš i, oslonivši se na dugu pušku, gleda čas u Isaka, čas u momke. Mesto je isto. GLAVAŠ: Nu, momci, zdrav’ odanili! Ima li gdegod nešto od lova?
(Gleda Isaka.) A ko je ovo? Šta traži tu? Kuda li misli? Otkud dolazi? RADAK: Od jednog sata biće poviše Kako ga s Vukom ispituj
(Puca.) ĆERIM (čuje se spolja): Proklet, dabogda! ISAK (ljubi cev): E, bog da prosti! Ćerime!... Evo Isaka!... Ćerime! Paša te viče... Gde su tomruci? Tamnice, paloš, sindžir, vešala? Buntovnu raju treba mučiti!
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Zatim Petar Kočić. I najzad, savremenici Andrićevi, od kojih valja pomenuti Isaka Samokovliju (1889-1955), Borivoja Jevtića (1894-1959) i Marka Markovića (1896-1961).
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Na ovaj sto, oko kojega smo se danas iskupili, ja evo polažem rukopis dela našeg uvaženoga člana društvenog Isaka Njutna. Naslov dela je „Filozofie naturalis pricipia matematika.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
harmonium; od trećeg razreda gimnazije, posećivao je dva puta nedeljno i neki mali trgovački kurs; kod starog Jevrejina Isaka učio je fino rezbarstvo, a on je starom za to donosio u testijici vode s čuvenog bunara u dvorištu sinagoge.
i znam i to što on kaže, i još puno šta drugo, što s tobom ne možemo razgovarati, i što učimo i ja i Pavle od deda Isaka.
frau Roza načiniti od njega žilavog Jevrejina kakav Jevrejin i mora biti, i moje je to mišljenje — ili će ga, kao Avram Isaka, žrtvovati rasi i rasnom idealu... Tragedija lebdi tamo u kući, da znaš, Milane, jer je kod Jevreja sve tragično...
Je li to upliv starog Isaka? Da li se kum-Jova promenio umećući se po raznim jevrejskim preduzećima? Da li se frau Roza badava krstila?...
O sinu Pavlovu saznao je Branko tek kad je detetu bilo dve godine. — Dali smo mu ime starog deda Isaka, nezaboravnog našeg prijatelja, moga i maminoga. A rešili smo, žena i ja, da dete nosi prezime materino.
Ali Bog je milostiv, misliće i Bog na mog malog Isaka. Jesi video sliku? Lepši je od mene i Stele. Nešto ima od deda Jove graničara, ali one crne oči sasvim su u engleskom