Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Naročito želi da vidi one koji se nalaze pod istragom: braću Isakoviče i kapetana Piščeviča koji je uvrteo u glavu da ode u Rosiju.
Posmatrao je, ispod oka, Isakoviče, i, dok su oni obarali pogled, Garsuli se smeškao. Bio je naredio da im se donesu kamiši i rekao im je da mogu pušiti,
Po stolovima razmeštahu mastionice, a jedan oficir privodio je stolu, Isakoviče. Garsuli se bio smestio i seo do Engelshofena, i reče: „Zar to nije čudno da se danas, ovde, opet, sretnemo nas
Kola kirasirskog puka, velika, teška, crna, približila su se, međutim, a dva husara su – valjda da izvide – objahala Isakoviče, u karijeri. Petar je bio stao uz brata, da ga zadržava.
Hoće da je vidi na svom samrtnom času, kraj sebe. Morali su da mu meću pijavice za vrat. Proklinjao je dan, kad je Isakoviče upoznao. Dabogda, Petar nikad sreće više ne imao!
Naterala ga je na to i neka duhovna veza, koja je te Isakoviče – kraj sve razlike u staležu – vezivala sa Mahalčanima i tom sirotinjom, koja je sa njima u Potisje bila prešla.
žene zavara slikama baroknog Beča, pa poče da im opisuje bašte Belvedera, Karlskirhe i dvorac u Šenbrunu, ali to Isakoviče nije zanimalo. Pavle je prošao tuda, u ratu, na konju, a sad je to video, uzgred, sa dosadom, pa je tako i pričao.
Dobijanje pašporta, za sve Isakoviče, proslavljeno je, u kući bankara Kopše, toržestveno. Među oficirima u Engelbirti, Volkov se, posle toga, pročuo, kao
Rečenica nije sasvim jasna. Sigurno je samo da je to u pismu dan velikomučenika Trofima, za Isakoviče. A drugi oktobar u kalendaru papežnika. Oni su taj dan beležili kao dan anđela čuvara.
Udar koji se više ne zaboravlja, kao ni bič, u lice. Austrija ostade, za Isakoviče, tuđa, nepoznata, veštica. Nadali su se, prvih godina, da će sa njom moći da se vrate, u Crnu Baru, i svoje Pocerje, u
Nije mu izlazilo iz glave, kako se Višnjevski bio uzdigao pred njim i kako mu reče, da je on, za Isakoviče, Karpati! Isakovič se u tim kartama nije snalazio lako, ali ih je u vojsci bio naučio, pa je, prstom, po njima,
Nju, kaže, vezuju, za Isakoviče, jače veze od potpisa Stritceskoga – veze, srca, ljubosti, sretnih dana. A ako joj ne bude bilo dobro, sa mužem, bez
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Tek kad ču da će snaha da mu rodi, ponosit na svoje Vukoviče i Isakoviče, kao i njegovi stari, pođe da ih vidi, iznuren, od putovanja, trgovanja i podlosti, na koje beše navikao.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Zanimljivo je da su uz braću Isakoviče takođe po analogiji date njihove sluge. Tako je Vukov sluga Arkadije prikazan kao pust i svojeglav vojnik, koji je