Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Još pre no što se osvestiše, Isakovičeve sluge izudaraše ih puškama i noževima, tako brzo da jedva zakrkljaše. Vojnici koji su dotrčavali do njega, našavši ga
Znalo se od čega je umrla i to se smatralo kao kazna za Isakovičeve grehe i obesti. Čulo se da je ceo srebrobogati Zemun pohrlio da je vidi na mrtvačkom odru, toliko je to bila lepa
Neko je vide kako čuči na đermu, iza kuće Isakovičeve, bela i velika. Ovce su se krale tih dana, kao nikad dotle. Čak su iz drugih naselja gubile se, pa su ih domaćini
Ovce su se krale tih dana, kao nikad dotle. Čak su iz drugih naselja gubile se, pa su ih domaćini nalazili oko kuće Isakovičeve. Tako se načini uzbuna, sve veća, u okolini, te je dolazilo i do tuča, u kojima su učestvovale i žene.
Grom je trebao da udari u selo, pa da ga spali. Žena Arkadijeva, sluge Isakovičeve, po imenu Stana, naročito se beše pročula.
Ananiju behu našli, polumrtvog, na plotu Isakovičeve kuće. On je pričao nešto, bunovito, o Arkadiji, koji mu se beše javio mrtav i rekao mu da se više neće vratiti.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
kao što ni Boga nema ... živimo uzalud ... prah ... smert ... prazne reči. ”263 Na ove bezverničke Isakovičeve reči, da ni Boga ni duše nema, nego da je sve prah, smrt i ništavilo, sav naježen biskup okreće svoj pogled u otvorena