Crnjanski, Miloš - Seobe 2
nije dala da se iz crkava, pri selidbi, u Rosiju, nose utvare, mošti, ikone, jer pripadaju crkvi, jedna gomila iseljenika u Rosiju vikala je: „Ljudi crkva jesu. A crkva zidine!“ Tu gomilu je vodio neki fenrih Sava Jocič.
Hvalile su život u Rosiji, Kijev, Petersburg, a naročito život serbskih iseljenika u Rosiji. Upozorili su Isakoviča da Višnjevski nerado govori nemecki, slabo razume svoj jezik maternji, a govori ruski.
Pavla je Višnjevski uputio na Tisu. Imao je izveštaj da nekoliko transporta serbskih iseljenika idu, i da su stigli na Tisu. Pavle je imao da pregleda svaku skelu.
duhnu, svelo lišće, sa drveća i grana, duž puta, pa podižu, visoko, ono, koje je opalo na zemlju, tako su i te gomile iseljenika u Rosiju, iz Bačke i Banata, prolazile, te jeseni, kroz hungarsku ravnicu i brdovitu Slovačku, a nestajale na
Ne utelovljuje narod, nego i teritorija! Dok je Pavle čekao Trifuna, u Tokaju, prolazili su transporti, tih iseljenika, stalno. Neke je Pavle i sam video, a o nekima je samo slušao, ali je graja, i te jeseni, bila, velika.
Neke je Pavle i sam video, a o nekima je samo slušao, ali je graja, i te jeseni, bila, velika. Prvi zbor iseljenika, pre dve godine, bio je u Bečeju.
Prvi zbor iseljenika, pre dve godine, bio je u Bečeju. Eškuti i deputirci iseljenika vikali su, već tog septembra, pre dve godine, da hoće na svom gruntu ostati, zašto im nije moguće od mnogih godina
Taj transport iseljenika izišao je iz Titela, krišom, kradom, kao da je kriv, kao da odnosi neku sreću ostalima. Vlaškalin je odredio, za
Od svih izveštaja, koje je Višnjevski slao u Kijev – o prolazu serbskih iseljenika – najčudniji je onaj, koji je poslao o Martonošu. Martonoš je u Rosiju vodio kapetan, Petar plemeniti Vuič.
Tako se, eto, počastiše i porazgovaraše dva rođaka, iseljenika, serbska, u Rosiji, pa se, zauvek, raziđoše. Samo, dok je Đurđe – u tuči – svog protivnika, gužvao, do nesvesti, a
sobom videli ostatke te armije koja se presvlačila, slika pred njihovim očima, tog dana, bila je još tužniji doživljaj iseljenika.
Bili su kao ošamućeni. Vaskresenje i proleće u Kijevu, tako, u mozgovima tih serbskih iseljenika, postade neko veliko priviđenje, jedno uverenje, da postoji zemlja, toliko ogromna, da kraja nema.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Granice Turske i Venecije su se dodirivale. Masa iseljenika iz „zelene“ dinarske zone, naročito iz Bosne i Hercegovine, prodrla je u jadranske oblasti, na zemljište hrišćanske
U toku poslednjih godina je nastao znatan ekonomski polet na celom jadranskom primorju. Inicijativa dolazi od iseljenika koji su se vratili iz Amerike, a tako isto i od novih naraštaja koji su ostali u zemlji.
Njegovih iseljenika ima mnogo po Kosovu, u Moravici i čak oko Kumanova, ali ih je najviše otišlo preko stare granice u Jablanicu i Veternic
Radosavljević, sa Kolumbija universiteta, stavio sebi u zadatak da održava rodoljublje kod srpskih iseljenika koji se nisu odrekli povratka u otadžbinu.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Maman pali četrdesetu cigaretu toga nedeljnog prepodneva i traži u imeniku broj Matice iseljenika. U tom trenutku — vrata se otvaraju i matori ufurava u ogromnim količinama, noseći najblesavije stvari koje su ikada
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
čekaonica trećeg razreda do bolnica i od dvorane za razgovore u kaznionama do mjesta tužnog razvrata, na licima iseljenika u čas kad se lađa otkida od obale, na licima robijaša na suncu, na licima umirućih; kad sam gledao kako ih ozaruje
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Samo proviđenje me je spaslo da i njega nisam prodao u Pragu. Ali zbog fesa većina iseljenika je smatrala da sam Turčin pa se nisu mnogo osvrtali na moje tegobe.
Četrnaestog dana, rano izjutra, ukazala se niska obala Long Ajlenda. U šarenoj gomili uzbuđenih iseljenika verovatno nije bilo srećnijeg čoveka od mene kada sam ugledao obećanu zemlju.
To je bilo ohrabrenje, nasuprot pričama koje sam slušao od iseljenika u toku dve nedelje koje sam proveo na brodu, a koje nisu bile ohrabrujuće.
Ta pomisao me je tištala dok sam slušao razgovore iseljenika. Ohrabrivala me je jedino živost koja mi se ukazala u Njujorškoj luci toga sunčanog martovskog dana.
U mislima sam se tešio da to objašnjava činjenicu što sam činovnicima izgledao manje poželjan od tolikih drugih iseljenika koji nikad ne bi mogli da se nasele u Idvoru i čije meje društvo na iseljeničkom brodu pre odbijalo nego prihvaćalo i
na Titlis baš zato, što me je skoro oborilo s nogu, tako da je potisnulo ovu naduvenost koja je tako česta kod iseljenika - naturalizovanih američkih građana, kada dođu u posetu Evropi.
na Titlis baš zato, što me je skoro oborilo s nogu, tako da je potisnulo ovu naduvenost koja je tako česta kod iseljenika - naturalizovanih američkih građana, kada dođu u posetu Evropi.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Ali on i u tuđem svijetu pušta maha svome mladićkome životu i bezbrizi, pa, upoznavši se ubrzo s nekim od iseljenika, podalje od nje, veselo im priča.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Mladost na drugo i ne mišljaše nego da se dočepa novaca, pa da strugne i ostavi ove neharne zemelje. Novac od prvašnjih iseljenika u Americi redovito dolažaše i bijaše pošljednja uzdanica siromašnih porodica.
— odgovori on neveselo. — Valja da i mi siromasi gledamo kako ćemo živjet'!... U to vrijeme od ranijih iseljenika banuše u selo i fotografije. Svako u selu zaželi la ih vidi. Začudiše se kako gospodski izgledaju.
U tim mislima ugleda kao pred živim očima njih dvoje iseljenika što bijedom gonjeni bježe u svijet da traže drugi život. Pri toj pomisli stegnu ga u grudima; bijaše mu kao da su se
ostade kao ukopan na mjestu brišući suze i gledajući dim što se po voljici vjetra rastrgan vraćaše kopnu s parobroda iseljenika, kao poslednji pozdrav na opustjele im domove.