Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Zamrkne čovek u krevetu, ispunjen grozničavom nadom, a osvane kao bleda lešina iz koje je ishlapeo život. Još koliko sinoć onde se borio čovek protiv slatkog milozvučnog zova, hteo je da produži svoje znojenje, disanje,
glava nije oklembešena, već uspravna i moćna, u njegovim crtama i borama nema memle, njegovo telo nije ruina iz koje je ishlapeo život. Prohorov Hristos je bog.