Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Sapir, E., Ogledi iz kulturne antropologije, Prosveta, Beograd 1984. Sekulić, Isidora, „Narodni jezik ili — ponos naš“, u: Zbornik u slavu Filipa Višnjića, Beograd 1936. Skok, P.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
MILIĆEVIĆ 373 JELENA DIMITRIJEVIĆ 374 ISIDORA SEKULIĆ 375 MILICA JANKOVIĆ 376 3) DRAMATIČARI 377 4) KNjIŽEVNI KRITIČARI 379 BOGDAN POPOVIĆ 380 SLOBODAN
Pored Danice Marković u poeziji, javljaju se u pripoveci Jelena Dimitrijević, Isidora Sekulić i Milica Janković (psevdonim L. Mihajlović).
jednolikim predmetima, pisani dosta bezličnim stilom, ti radovi ipak imaju svoga interesa i svoju čitalačku publiku. ISIDORA SEKULIĆ Znatno veće književne vrednosti su radovi dveju devojaka koje su se u poslednje vreme javile, Isidore Sekulić
književne vrednosti su radovi dveju devojaka koje su se u poslednje vreme javile, Isidore Sekulić i Milice Janković. Isidora Sekulić,** koja čini pokušaje u književnoj kritici i koja se javlja i političko-nacionalnim člancima, prikupila je svoje
I Milica Janković i Isidora Sekulić imaju zajedničku manu: preteran i isključiv subjektivizam, govore samo o sebi i kao da nisu u stanju da iziđu iz
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Ako se to može nazvati službom kako ju je nekada Isidora Sekulić shvatila, tu službu prihvatam. Svi mi odveć dobro znamo da Kosovo nije ma kakav, nego početni prostor naše
Sa te strane ona je zaista „surova“. „Surova“ je sa stanovišta modernog individualizma i humanizma, na šta se Isidora Sekulić stalno poziva osuđujući stari odnos prema deci i zalažući se za novo vaspitanje.
Drugi pasus svog eseja „Bore Stankovića vilajet“ iz 1957. godine Isidora Sekulić počinje tako što donekle dvosmisleno ističe najtipičniju Stankovićevu sintaksičku nepravilnost: „On, taj, tu
„Beogradski stil“ Isidora Sekulić je shvatila kao stil izlaganja. Za razliku od Belića, koji je, mislim, tačnije nastojao da ga objasni kao
Ako se to može nazvati službom, onako kako ju je nekada Isidora Sekulić shvatila, tu službu prihvatam.“ Tako Petković. Makar i nije izveo svoju istoriju srpske književnosti XX veka,
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
201 Koliko je gomilanje (metabola) tipa „tu, ona, tamo” karakteristično vidi se, između ostalog, i po tome što ga Isidora Sekulić uspešno podražava kad iznosi opšti utisak od čitanja našeg pisca: „On, taj, tu, Bora - izdašno sam ga opet
Poznata po žustroj reči i umešnosti da letimičan utisak formuliše kao pravilo, Isidora Sekulić je 1924. godine ovako pisala o ondašnjim nemirima u srpskoj književnosti: „Rat je porodio stotinu ratova.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
analitičku prozu, svu ispunjenu pažljivo stilizovanim utiscima, počela je u to vreme (Saputnici, 1913) da objavljuje Isidora Sekulić (1877-1958).
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
KNjIŽEVNOSTI Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Isidora Sekulić Kronika palanačkog groblja „Antologija srpske književnosti“ je projekat digitalizacije
Originalno izdanje dela nalazi se na Veb sajtu www.ask.rs. 2010. Antologija SRPSKE KNjIŽEVNOSTI Isidora Sekulić Kronika palanačkog groblja KOSTA ZEMLjOTRES 5 GOSPA NOLA 17 AMBICIJE, DIM 73 VLAOVIĆI 128 KNjIGA
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Manda, dakle, neka se po modi kaže Mendin; — Sara, Siren; — Nasta, Nerina; — Persa, Isidora ili Sida; — Makra, Migren; — Pela, Bianka; — Roksa, Rozmarin; — Fema, Filis ili Filida; — Alka, Luiz; — Pulherija,
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Za miraz, nane! Pa može i da se udam za nikoga... da se udam za onoga ćeleš-efendiju Isidora, agent što je osiguravajućega drustva... a može lasno da si ostanem i devojka.. A, jedna li ću sam ja takva!?“...