Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Teško je bilo odrediti gde ima više svetlosti, više iskrenja: na nebu ili na zemlji! Teško je bilo ne udahnuti punim grudima bistri vazduh! Iznad njih treperile su zvezde.
Jasne, kao na danu, senke drveća preplitale su se i pretvarale u čipke pune srebrnastog iskrenja. Odnekud huknu sova, a onaj glas se ponovo javi: — Oslobađaj me, šta čekaš? Drhteći celim telom, dečak poče da dele.