Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Najzad, kad su već pomislili da putovanju nema kraja, a duh i udove im obuzela otupelost, Ružina kuća iskrsava s jedinom prethodnom opomenom, s lavežom pasa, sasvim iznenada iza šumarka, hajdučki ukopana u kosinu brega,
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Iz mraka i vetra, i sam u velikom uzbuđenju, sa isukanim drvenim mačem, pred nju iskrsava Filip. Prepreči joj put. Ona ga ne prepoznaje. Pokušava da pobegne od njega.) FILIP: Stani, jadnice!
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
U samo četiri kratka stiha pred nama iskrsava sudbina bića koje u sebi nosi božju iskru, ali ne može proniknuti ko ga je u ovaj svet poslao i kome se na kraju
Štaviše, kad se ona doista završi, pred nama iskrsava još jedan, ranije skriveni lik, onaj koji nam je priču ispričao: „Onaj koji ovo priča, prvi je koji je došao na misao
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Tada opet iskrsava vizuelna inkarnacija sopstvene smrti: „Samo kad sagleda kuću i već ispred kuće upaljena dva fenjera, koja su gorela i
je simbol ljubavi) krilima treperi, očajno se otimljući od mračne vode (to je čista arhetipska slika umiranja, smrti), iskrsava bezimena „ona” - lik vezan za duboko pokopanu ljubav iz dalekog detinjstva.
I kao što kod Sofke obezličeni „on” iskrsava tek nakon jakog duševnog nemira i telesne mučnine, tako i junak Večitog poljupca - čak u snu - zapada u tegobno stanje,
I oba se puta javlja Vuku Isakoviču. Prvi put krug sa zvezdom iskrsava u onih nekoliko magnovenja dok se Vuk iz sna budi, odakle i počinje radnja romana: „A kad se zaljulja, opet, u san ,
Ali pravi san, ili kratko priviđenje, jeste upravo taj drugačiji svet, što iskrsava iznenada i iznenada gasne. Kao varka.
junaka slutnjom o jednom višem svetu, u isto vreme je i zastrašujući krug koji pred prestravljenim Aranđelom Isakovičem iskrsava zajedno sa ugašenim Dafininim pogledom, jer „boja njenih očiju beše se razlila i on je nad njenim mrtvim telom gubio